logo
+381 69 01 60 267sucevicnik@yahoo.com

blog

FUNKCIJE MENISKUSA

Funkcije meniskusa

Funkcije meniskusa su, najjednostavnije i najkraće rečeno, da služe kao amortizer pri pokretu. Kod savijanja ili opružanja potkolenice ostvaruju kongruentnost (usklađenost) zglobnih ploha i omogućuju tečno klizanje zglobnih površina. No, funkcija meniskusa nije samo jedna. One su mnogo brojnije i preciznije, pa ih treba pojedinačno i opisati.

Dakle, funkcije ligamenta su višestruke i međusobno povezane:

  1. Povećanje kongruentnosti zglobnih površina. Meniskusi su adaptibilni, pa svojim anatomskim oblikom upotpunjuju diskogruentnost zglobnih ploha femura i tibije. Time meniskusi osiguravaju jedinstvo u svim fazama pokreta zgloba.

  2. Povećanje dodirne površine kondila femura i tibije. Meniskusi predstavljaju najveći deo dodirne površine preko koje se prenosi opterećenje unutar zgloba.

  3. Prenošenje opterećenja s femura na tibiju. Kad se telo kondila femura, pod pritiskom približava ravnoj površini odgovarajućeg kondila tibije, meniskus, koji je umetnut između njih, preko svojih dodirnih površina trpi pritisak. Deformiše se i prenosi pritisak na drugu kost. Takav mehanizam prenošenja opterećenja postoji kako prilikom pune ekstenzije tako i prilikom različitih stupnjeva fleksije kolena. Za ovaj proces od velikog su značaja elastična čvrstina i snaga, fleksibilnost i adaptibilnost meniskusa. Isto tako, meniskusi ublažavaju međusobne udare femura i tibije. Dakle, deluju kao zaštitni jastuci. Tako u funkcije meniskusa ubrajamo i ovu tzv. šok-apsorpcijsku ulogu.

  4. Održavanje stabilnosti kolena. Svojim anatomskim oblikom i položajem na
    kondilima tibije meniskusi produbljuju njezinu artikularnu površinu Tako oni imaju i određeni značaj za stabilnost zgloba.

  5. Funkcije meniskusa u lubrifikaciji kolena. Iako utvrđen, ovaj uloga meniskusa nije definitivno objašnjena. Ovaj fenomen zahteva još naučnih studija i rasprava,

  6. Uloga u pokretljivosti kolena. Adaptabilnost meniskusa u kolenom zglobu dopušta kombinaciju različitih kompleksnih pokreta, a da pri tom zglob i dalje ostane maksimalno stabilan.

  7. Funkcija klizanja zglobnih tela. Glatka artikularna površina meniskusa je ovoj funkciji posebno prilagođena, zbog čega se i zove klizna površina.

  8. Zaštita artikularne hrskavice. Meniskusi deluju kao zaštitni jastuci koji amortizuju međusobne udare zglobnih hrskavica na plohama femura i tibije.

  9. Pokretljivost meniskusa. Pri fleksiji kolena u fiziološkim uslovima meniskusi se povlače unazad. Medijalni za oko 5 mm, a lateralni za 10 do 15 mm. To je povlačen je posve pasivno. Ako je fleksija udružena s rotacijom potkolenice prema unutra, pomaci meniskusa su još veći. Tada se lateralni se meniskus uvlači u zglob, a medijalni se pomera skroz unapred. Obrnuto je pri fleksiji kolena s rotacijom potkolenice prema spolja.

  10. Prilagođenost građe meniskusa njegovim fiziološkim funkcijama. Građa pojedinih delova meniskusa se razlikuje s obzirom na funkciju kojoj je namenjen. Tkivo meniskusa hrani se preko krvnih sudova ovojnice zgloba. Središnji, tanki deo, koji trpi najveći pritisak nije prokrvljen, pa se taj deo
    meniskusa prehranjuje perfuzijom iz zglobne tečnosti.

Epidemiologija i mehanizmi povređivanja u sportu

Zglob kolena je veoma složen zglob koji se vrlo lako povređuje, a izuzetno teško leči. Jedna od najčešćih povreda je povreda meniskusa. Više od polovine svih povreda zgloba čine lezije meniskusa. Povreda medijalnog meniskusa je 15 – 20 puta češća od povrede lateranog meniskusa. Ovo je posledica njegove slabije prokrvljenosti u odnosu na lateralni meniskus kao i zbog njegove tesne veze sa medijalnim kolateralnim ligamentom. Lezije meniskusa verovatno su najčešće povrede kolena. Prevalencija akutnih rascepa menisiskusa iznosi 61 slučaj na 100. 000 osoba. Odnos muškarci:žene je 2.5:1. Najveća incidencija povreda meniskusa je kod osoba muškog pola starosti 31- 40 godina. Kod osoba ženskog pola starosti česte su od 11-20 godina. A kod osoba starijih od 60 godina, procenat degenerativnih rascepa menisiskusa izbosi 60%. U SAD se godišnje se zbog lezije meniskusa operiše oko 850 000 pacijenata.

Povrede  u sportu

Što se tiče mehanizma povređivanja meniskusa obično ih čine određeni specifični pokreti koji su naročito izraženi u sportu. Povreda je naročito česta u fudbalu, kada se meniskusi dovedu u položaj da budu uklješteni. To se dešava kada je potkolenica u spoljnoj rotaciji dok je koleni zglob u semifleksiji. Ako se u tom času telesna težina nađe na toj nozi i izvrši ekstenzija, pritisnuti meniskusi ne mogu više izbeći da budu stisnuti i eventualno zdrobljeni između zglobni tela femura i tibie. Medijalni meniskus je manje pokretljiv, pa se teže izmakne i to je još jedan od razloga zašto se češće povređuje. Ova opisana kretnja je najčešća u fudbalu pa se veliki deo povreda meniskusa događa u tom sportu.

Meniskusi i sport

Potrebno je osvrnuti se na još jednu činjenicu koja nam ukazuje da je zglob kolena više opterećen u fudbalu nego u drugim sportovima. Kramponi fiksiraju stopalo za meku zemljanu podlogu, zbog toga se moćne rotacione sile ispoljavaju upravo na kolenu. Ovo se mišljenje može potkrepiti i primerom hokeja na ledu. U ovom, mnogo grubljem sportu, prektično i nema povreda meniskusa i ligamenata kolena. Zašto? Zato što je kod hokejaša je stopalo sposobno za slobodnu rotaciju koju omogućavaju klizaljke. Blatnjav i težak fudbalski teren može pogodovati nastanku ovakvih povreda jer su tada startovi i kontaktna igra znatno manje pod kontrolom. Pravi premer za to su povrede kolenog zgloba koje nastaju u ragbiju i u američkom fudbalu.

Važno je napomenuti da je u fudbalu reč o indirektnom načinu povređivanja. Dok je u ragbiju i američkom fudbalu reč o direktnom načinu povređivanja. Povrede meniskusa se takođe sreću u skijanju i to mehanizmom povrede koji se ogleda kroz kombinaciju spoljšnje rotacije i abdukcije.

Pin It on Pinterest

Share This