FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
Meniskus kolena - klasifikacija rascepa odnosno lezija ligamenata zasniva se na:
Mehanizmu povrede
Prema tipovima lezije meniskusa
Klasifikacija povreda meniskusa prema mehanizmu povrede:
Sveži traumatski rascepi meniskusa kolena
U ovom slučaju, anamneza je obično jasna. Rascep je u velikom broju slučajeva uzdužan perikapsularan ili pak, tipa drške vedra. Ovo je najčešća lezija meniskusa koja se viđa u sportu. Povrede medijalnog meniskusa su neuporedivo češće. Potkolenica je u semifleksiji dok je stopalo fiksirano. Kada u takvom položaju dođe do nagle abdukcije i spoljne rotacije potkolenice, snažna torziona sila na priljubljenim kondilima cepa uklješteni meniskus. Povrede lateralnog meniskusa su znatno ređe. Uglavnom se radi o uzdužnim rascepima. Mehanizam lezije jesu varus i unutrašnja rotacija. Anamnestički, najčešće se govori o padu na podvijenu nogu. Ovo je najčešći mehanizam povrede meniskusa u skijanju. Nije redak slučaj da se meniskus na ovaj način povredi u košarci ili u rukometu.
Primarna degeneracija zglobne hrskavice uslovljava i degeneraciju meniskusa kolena. Nekada i manji stres, kao što su pokreti čučanja ili klečanja, uzrokuju njegovo povlačenje i kompresiju uslovljavaju manju ili veću rupturu. Ovakvi rascepi su najčešće horizontalni.
Sekundarne rupture
Kasne promene na meniskusima posle ligamentarnih povreda kolena pri kojima meniskus nje primarno stradao rezultat su povećanog opterećenja i kompresije meniskusa zbog nestabilnosti zgloba. Često se dosta brzo na medijalnom meniskusu razviju sekundarne degenerativne promene kod anteromedijalne hronične nestabilnosti. Rezultat je progresivni rascep posle sasvim trivijalne traume. Slično je i sa lateralnim meniskusom kod anterolatralne hronične nestabilnosti.
Klasifikacije prema tipovima lezije
Postoji više tipova rascepa meniskusa kolena. Najčešći tipovi lezija meniskusa su: kosi (45%), vertikalni longitudinalni rascepi (36%), horizontalni rascep (3%), radijalni rascep (3%), degenerativne lezije (12%), i kombinovane povrede.
Proističu iz jasnih kliničkih znaka povrede. Odnose se prvenstveno na bol, a zatim i na otok i posledično smanjenje obima pokreta i hipotrofiju mišića zgloba kolena. Neposredno nakon povrede, dok je dijagnostika lezije u procesu i dok još uvek nismo sigurni da li će metod lečenja biti operativni ili isključivo konzervativni moramo razmotriti sve funkcionalne probleme sa kojim se sportista susreće. U većini slučajeva sportista je primoran da upotrebljava podpazušne ili podlakatne štake. Time je funkcionisanje u aktivnostima dnevnog života veoma otežano. Samostalan hod, hod uz i niz stepenice, upotreba toaleta i transferi prilikom upotrebe toaleta kao i kupanje su najčešći funckionalni problemi sa kojima se povređeni sportisti susreću.
Depresija i razdražljivost u fazi neposredno nakon povrede zahtevaju podršku prijatelja, porodice i šireg rehabilitacionog tima. Ovo stanje je razumljivo ako se uzme u obzir da se skoro sve povrede u sportu a naročito povrede kolena dešavaju obično u fazama kada je sportista na vrhuncu fizičke pripreme. Tada, usled povrede sportista iznenada postaje zavisan od pomoći drugih lica. I to prilikom izvršavanja jednostavnih aktivnosti svakodnevnog života. Ova ograničenja proizlaze iz otežavajućih faktora prilikom upotrebe štaka i ortoza neposredno nakon povrede. Kada prođe faza lečenja u akutnoj fazi (bez obzira da se radi o konzervatinom ili operativnom lečenju) i otpočne faza inicijalne rehabilitacije funkcionalni problemi se umnogome umanjuju. Tada se nameću druge prepreke kao posledica mirovanja i načina života koji ne odgovaraju sportistima.
Značajan pad mišićne snage i izdržljivosti i nestabilnost su osnovni funkcionalni nedostaci u inicijalnoj fazi rehabilitacije. Tako je jedan od ciljeva ove faze rehablitacije ponovno uspostavljanje pomenutih funkcija. Što se tiče trenažnog procesa, fazu povrede možemo iskoristiti kao prelazni period koji bi trebalo da omogući fizičku relaksaciju od treninga. Sa druge strane, ne smemo dozvoliti da značajniji pad nivoa fizičke forme koji je postignut u prethodnom periodu. Zato je kondicioniranje nepovređenih segmenata tela preporučljivo, onda kada se steknu uslovi za to.
Meniskus kolena - dijagnoza lezija
Povređeni meniskus kao i tegobe koje uzrokuju trajniji rascep meniskusa, svode se na bol i nemoć. Sam meniskus kolena ne sadrži senzitivne nerve, ali su smetnje izazvane samim rascepom i nadraživanjem zglobne kapsule. Uz to dokazi do ometanja pokreta u zglobu. I druga posttraumatska stanja daju simptome koji liče na rascep meniskusa. Tako je i dijagnoza često otežana, Ovo posebno važi za stanja neposredno nakon povrede kada uganuće zgloba, otok, i izliv sprečavaju odgovarajući pregled kolena i kada nema aktivnosti zgloba koja može razjasniti pojedine simptome.
Anamneza je veoma važna. Nagli nekontrolisani pokreti ili brutalni pokret pri kome su potkolenica ili stopalo fiksirani upućuju na sumnju da se radi o leziji. Kod sportista trenutak povrede je najčešće jasan jer je kasnija funkcija veoma bolna, pa treba na njemu insistirati. Ukoliko je pokret pri kome je nastala bol ili suspektna lezija sasvim bezazlen, obično spostoji podatak o ranijoj povredi kolena. Postojanje izliva i vreme njegovog nastajanja veoma su važni za dijagnozu. Nagli otok zgloba kolena ukazuje na krvarenje, što je pre znak za povredu ligamenata, rascep kapsule i sinovije ili osteohondralni prelom. Izliv koji se razvija postepeno, tokom 6 – 12 satim ukazuje na manju leziju ligamenata ili pre na rascep meniskusa kolena sa nadražajem zgloba. Ipak, ponekad rascepi meniskusa i ne dovedu do izliva. Mehaničke tegobe su nespecifične i predstavljaju škljocanje, preskakanje, osećaj nestabilnosti i blokadu kolena.
Predstavlja nemogućnost potpunog opružanja kolena kao posledica stvarnog mehaničkog bloka koji nastaje usled dislokacije dela meniskusa prema interkondilarnom prostoru. Otok ne mora uvek biti prisutan. Najčešće nastaje kao odloženi simptom, a može i u potpunosti da izostane. Akutni otok znak je raskida perifernog vaskularizovanog dela meniskusa. Degenerativni rascepi obicno se manifestuju izlivima kao posledica sinovitisa. Sem toga, sreća se i mišićna atrofija, ali to nije specifičan znak za lezije meniskusa. Česta je i nekarakteristična anamneza u vidu preskakanja, popuštanja i otkidanja u kolenu, što takođe može biti znak manjeg rascepa meniskusa. Ovi znaci, međutim mogu se naći i kod drugih stanja, kao što su subluksacija čašice, hronnična ligamentarna nestabilnost i hondromalacija patele.
