FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
POVREDA MENISKUSA LEČENJE
Kod povreda meniskusa ili povreda bilo kog drugog dela kolena, proces rehabilitacije i osposobljavanja povređenog sportiste otpočinje momentom povređivanja i traje sve do trenutka njegovog povratka u takmičarski proces. Moment povrede kolena je veoma bitan. Ukazivanje prve pomoći i zbrinjavanje povređenog u akutnoj fazi može diktirati dalji tok lečenja i rehabilitacije. U ovom poglavlju ćemo se osvrnuti na osnovne principe, faze i rehabilitacione tehnike koje će biti pojedinačno predstavljene. Ipak, nikako se ne sme zaboraviti važnost multimodalnog pristupa u rehabilitaciji kolena. Kao i na neophodnu kombinaciju različitih rehabilitacionih tehnika i, naravno, timski rad.
Fizioterapeut mora poznavati sve metode lečenja i rehabilitacije. U isto vreme fizioterapeut mora uvek biti spreman za evaluaciju i re-evaluaciju statusa povređenog sportiste. Sportisti zahtevaju rehabilitacioni pristup koji je zasnovan na individualnom fiziološkom odgovoru kao i prevenciji ponovne povrede. Bitno je napomenuti da je kvalitet i pouzdanost različitih rehabilitacionih tehnika varijabilan.
PRIMENA LEKOVA
Medikamenti igraju veoma bitnu ulogu u akutnoj i subakutnoj fazi povrede meniskusa. Upotreba lekova nije retka ni u kasnijim fazama rehabilitacije. Oni se prvenstveno koriste sa ciljem da smanje inflamatorni proces, postignu analgeziu i relaksaciju mišića koji su u spazmu.
Koji su to lekovi protiv bolova u mišićima i kostima? Grupe lekova koje se koriste kao deo rehabilitacionog procesa su: analgetici, nesteroidni antiflamtorni lekovi i miorelaksanti. Analgetici se koriste sa ciljem da obezbole povređeni segment i naj taj način omoguće aktivnu participaciju sportiste u rehabilitaciji što je ranije moguće. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) su najčešće korišćeni medikamenti u akutnoj fazi povrede i njihovo učešće u akutnom zbrinjavanju je danas nezaobilazno. U kombinaciji sa NSAIL koriste se i miorelaksanti tj. lekovi koji deluju na opuštanje mišića. Redukcija spazma i analgezija je od najveće važnosti u akutnoj fazi rehabilitacije. Treba imati na umu da je onovni neželjeni efekat miorelaksanata njiihov sedativan efekat. Ipak, i laka sedacija može biti od koristi, naročito ako govorimo o kvalitetnom snu koji je jedan od problema koji se javlja neposredno nakon povrede.
U narednom tekstu osvrnućemo se na različite fizikalne modalitete koji se koriste u lečenju posttraumatskih stanja kolenog zgloba. Različiti modaliteti terapije koriste se kako u preoperativnom tretmanu tako i u postoperativnom tretmanu. Njihov glavni zadatak je da minimiziraju posledice povrede i da skrate vreme koje sportista provodi van trenažnog i takmičarskog procesa. Od velike su nam pomoći u uklanjanju bola i otoka, a neki pomažu i brže zaceljenje tj. imaju regenerativnu funkciju. Neophodno je poznavanje njihovih indikacija, kontraindikacija kao i očekivanog fiziološkog odgovora kako bismo ih nesmetano i na pravi način upotrebljavali. Bitno je napomenuti da ni jednog trenutka ovi modaliteti fizikalne terapije ne mogu zamenii aktivno vežbanje, kao i razumevanje koji fizikalni agens u kojoj fazi rehabilitacije može da se koristi.
TERMOTERAPIJA
Termoterapijski agensi. – U upotrebi su dva osnovna tipa: termoterapija zagrevanjem i termoterapija hlađenjem – ili krioterapija.
Krioterapija je često primenjivano sredstvo u lečenju sportskih povreda. Smatra se da rano primenjeno hlađenje smanjuje edem, hematom, inflamatorne pojave i akutni spazam. Tako je termoterapija hlađenjem praktično nezaobilazna procedura u akutnim, ali i kasnijm fazama povrede. Postoje tri osnovna načina primene krioterapije:
lokalna pakovanja,
imerzija i
kriomasaža.
Krioterapija je oblast istraživanja nekoliko autora. Njihove klničke studije potvrdile su manji postoperativni bol, kraće vreme hospitalizacije kao i manje korišćenje oralnih analgetika. Kontinuirana krioterapija pod pristiskom sa kompresijom je bolji terapijski izbor od tradicionalnih tehnika krioterapije. Ipak, ne može se sa sigurnošću tvrditi da li je ovde terapijski efekat pripisan više kompresiji ili niskoj temperaturi. Efektivnost hlađenja u ranoj postoperativnoj fazi često se može pripisati i placebo efektu. Zasigurno su krioterapijski agensi najefikasniji u redukciji otoka i bola u fazi inicijalne rehabilitacije kao i na kraju svakog kineziterapijskog programa. Moramo uvek imati na umu da krioterapija može izazvati povredu nerva. Dakle, neophodno je obratiti pažnju na debljinu potkožnog masnog tkiva u predelu peronealnog nerva jer je on u predelu glavice fibule potkožan i sklon povredama.
Dva osnovna modaliteta termoterapije koja se koriste kod povreda kolena podeljena su prema:
dubini zagrevanja na agense koji deluju povšinski i
agense koji deluju dubinski.
Površinski termoterapijski agensi prodiru do dubine od 2 cm gde je osnovni zadatak da podignu temperaturu kože i potkožnog tkiva. Hidrokolator pakovanja su jedna od najboljih metoda zagrevanja. Terapija toplotom se koristi u lečenju hroničnih zapaljenja, degeneretivnih promena i posttraumatskih stanja gde je potrebno zagrevanje tkiva. Početna temperatura od 75 do 80 stepeni već posle 2 – 3 minuta pada za preko 20 stepeni. Iz tog razloga ove tople obloge treba brzo menjati, a tako da ukupni tretman traje 30 – 60 minuta. Posebna indikacije jeste i povreda ligamenata kolena naročito nakon faze imobilizacije. U ovom slućaju zglob kolena se neretko nalazi u fleksionoj kontrakturi, tako da se pakovanja primenjuju pre vežbi istezanja.
Parafinska pakovonja su verovatno najpoznatiji način termoterapije. Postoji i parafango – mešavina parafina i morskog blata, kao i oblaganje peloidom – lekovtim blatom koje se često koristi sa ultrazvučnom terapijom kolena. Psamoterapij, ili terapija toplim peskom je jedan od najstarijih oblika termoterapije, naročito u tretmanu kontraktura koji nastaju kao posledica dugotrajne imobilizacije. Dubinski termoterapijski agensi prodiru na dubinu veću od 2 cm, tako da se efekat očekuje ispod potkožnog tkiva na prostoru: mišić – tetiva – kost.
Najčešće primenjivani oblik dubinskog zagrevanja je ultrazvuk. Sondom od 1.0. MHz se prodire do dubine od 2 – 5 cm a temperatura mišića se može podići za 2 – 3 stepena. Terapijska snaga ultrazvučne glave varira od 0.5 W/cm2 do 3.0 W/cm2. Ultrazvuk u fizioterapiji povećava istegljivost i elastičnost tetiva i zglobova. Takođe, selektivno deluje na metabolizam sinovije što je vrlo korisno u terapiji kontrakture kolena. Tako ultrazvuk predstavlja najbolju pripremu za kineziterapiju koju treba izvoditi odmah po aplikaciji. Studija iz 2003. godine koja se odnosila ne efikasnost ultrazvučne terapije nakon povrede meniskusa je potvrdila da su pacijenti ekstremno dobro odgovorili u pogledu smanjenja bola i povećanja obima pokreta. Ovakvo dejstvo ultrazvuka je omogućilo da se naprave značajni pomaci u funkcionalnom osposobljavanju pacijenata.
Za lečenje sportskih povreda meniskusa koriste se i druge vrste terapija. U sledećem tekstu obratićemo pažnju na različite vrste električne energije i njihovu primenu u fizioterapiji. Zatim, laseroterapija, koja je kao moćno terapijsko sredstvo pronašlo svoju primenu u različitim patološkim, a naročito u posttraumatskim stanjima. Magnetoterapija je često korišćen fizikalni agens nakon povrede kolena. Još jedan dragoceni metod u lečenju i funkcionalnom osposobljavanju nakon sportskih povreda meniskusa je i hidroterapija. Više o dejstvu i funkciji ovih metoda fizioterapije u procesu rehabilitacije pročitajte u narednom blogu.
