Bol u leđima jedan je od najčešćih simptoma ili tegoba koje ljudi na internetu traže, a vodeći je uzrok invaliditeta širom sveta i zbog njega se obraćamo se za pomoć različitim lekarima ili tražimo pomoć fizioterapeuta.
Intenzitet bola u leđima može da varira. To može biti mišićni bol, osećaj puckanja u kičmi, peckanje ili probadajući bola. Pored toga, bol se može spuštati niz nogu ili se pogoršavati pri određenim pokretima tela poput: savijanja, uvrtanja, podizanja, pri dužem stajanju ili hodanju.
Osećaj bola u leđima može da bude strašno neprijatan, onemogućavajući i obeshrabrujući ali, srećom, možete preduzeti mere da sprečite ili ublažite većinu bolova u leđima. Ukoliko prevencija ne uspe, jednostavni tretmani fiziklne terapije i pravilna mehanika tela mogu poboljšati stanje vaših leđa i održati ih funkcionalnim.
Hirurške intervencije su retko potrebne za lečenje bolova u leđima.
BOL U DONJEM DELU LEĐA
Donji deo leđa je poznat kao lumbalni deo kičme. Ovaj deo kičme trpi velike napore, nosi težinu celog gornjeg dela tela, a u njegovom habanju, veliku ulogu igra i biomehanički stres koji se javlja tokom kretanja.
Lumbalni deo kičme ima pet pršljenova, a svaki od njih veliki disk koji deluje kao amortizer pri pokretu. Svaki pršljen takođe ima dva fasetna zgloba obložena hrskavicom na zadnjoj strani. Vaš donji deo leđa takođe uključuje ligamente, tetive i mišiće. Ligamenti su jake trake koje drže pršljenove i diskove zajedno. Tetive pričvršćuju mišiće za pršljenove. Sve su ovo važni delovi kompleksne kičmene strukture koje pomažu da se ograniči prekomerno kretanje koje može da ošteti kičmenu moždinu. Kada su svi ovi delovi ispravni i rade zajedno, ovaj neverovatan sistem omogućava kičmi da se bezbedno savija i uvija.
KADA VAM TREBA FIZIKALNA TERAPIJA ZA BOL U LEĐIMA
Dobra vest je da se većina bolova u leđima obično postepeno poboljša adekvatnim kućnim tretmanom, obično u roku od nekoliko nedelja. Ovo, naravno, važi za osobe sa zdravom ili relativno zdravom kičmom, bez pratećih oboljenja ili postojećih povreda i oštećenja.
Međutim, ako imate bol u leđima koji:
- Traje nekoliko nedelja.
- Koji je intenzivan i ne poboljšava se mirovanjem.
- Koji se širi na jednu ili obe noge, a posebno ako se bol proteže ispod kolena
- Ukoliko vam bol u leđima izaziva slabost, utrnulost ili peckanje u jednoj ili obe noge.
- Ili ga pak prati ga neobjašnjivi gubitak težine.
Potrebno je da se obratite lekaru i fizioterapeutu.
U retkim slučajevima, bol u leđima može signalizirati ozbiljan zdravstveni problem. Potražite hitnu negu ako imate bol u leđima i:
- Izaziva nove probleme sa crevima ili bešikom.
- Prati ga groznica.
- Posle pada, udarca u leđa ili druge povrede.
ZAŠTO SE JAVLJA BOL U LEĐIMA?
Stanja koja se obično povezuju sa bolom u leđima uključuju:
- Naprezanje mišića ili ligamenata. Ponovljena podizanja teškog tereta ili iznenadni neprirodni pokreti mogu napregnuti mišiće leđa i kičmene ligamente. Ukoliko ste u lošem fizičkom stanju, stalno opterećenje na leđima može izazvati bolne grčeve mišića
- Ispupčeni ili puknuti diskovi. Diskovi deluju kao jastuci između kostiju (pršljenova) u vašoj kičmi. Mekani materijal unutar diska može da se izboči ili pukne i pritisne nerv. Međutim, možete imati ispupčen ili rupturiran disk čak i bez bolova u leđima, dakle da to i ne znate. Najčešće za probleme sa diskusima saznajemo slučajno kada uradimo rendgenske snimke kičme iz nekog drugog razloga.
- Osteoartritis može uticati na donji deo leđa. U nekim slučajevima, artritis u kičmi može dovesti do sužavanja prostora oko kičmene moždine i kompleksnog stanja koje se naziva spinalna stenoza.
- Osteoporoza. Pršljenovi kičme mogu razviti bolne oštećenja ako vaše kosti postanu porozne i lomljive.
FAKTORI RIZIKA
Činjenica je da svako može razviti bol u leđima, čak i deca i tinejdžeri. Ipak, pored prethodno nabrojanih uzroka, ovo su neki od faktori koji mogu da vas izlože većem riziku od razvoja bolova u leđima:
- Starost. Bol u leđima je češći kako starite, a može se intezivirati od oko 30te ili 40te godine starosti.
- Nedostatak fizičke aktivnosti. Slabi, neiskorišćeni leđni i stomačni mišići, mišići takozvanog Core-a, mogu dovesti do bolova u leđima.
- Višak telesne težine dodatno opterećuje vaša leđa.
- Bolesti. Neke vrste artritisa i raka mogu doprineti bolovima u leđima.
- Nepravilno podizanje teških tereta, odnosno naprezanja korišćenjem leđa umesto snage kukova i nogu mogu dovesti do bolova u leđima.
- Psihološki uslovi. Osobe sklone depresivnim osećanjima i anksioznosti imaju veći rizik od bolova u leđima.
SPREČITE BOL U LEĐIMA – PREVENCIJA
Možete izbeći bol u leđima ili sprečiti njegovo ponavljanje tako što ćete poboljšati svoje fizičko stanje, savladati i vežbati pravilnu telesnu mehaniku.
Osnovni preduslovi za zdravlje i snagu leđa:
1. Vežbanje.
Redovna fizička aktivnost koja ne napreže i ne trza leđa. Pravilno vežbanje koje može povećati snagu i izdržljivost u leđima i omogućiti mišićima da bolje funkcionišu. Našiiroko su poznati brojni benefiti redovnog hodanja i plivanja. Konsultujte se sa svojim fizioterapeutom o pravilnim tehnikama vežbanja kako biste izvukli maksimum iz njih, bez povreda. Naučite kako da izgradite snagu i fleksibilnost mišića.
2. Održavajte zdravu težinu.
Prekomerna telesna težina napreže mišiće leđa, i negativno utiče na normalno funkcionisanje različitih delova tela poput kukova, kolena… Dakle, što ste teži, to je veći pritisak na lumbalne pršljenove. Ukoliko imate višak kilograma, potražite savet kako da kontrolištet i regulišete telesnu masu u skladu sa vašim zdravstvenim stanjem, godinama i objektivnim fizičkim mogućnostima.
3. Izbegavajte pokrete koji uvijaju ili neprirodno naprežu vaša leđa. Pravilno koristite svoje telo:
Važno je kako stojite. Pravilno i dobro držanje održava neutralan položaj karlice i smanjuje stres leđnih mišića. Ako morate da stojite duže vreme, stavite jednu nogu na nisku stolicu da biste skinuli deo tereta sa donjeg dela leđa ili menjajte nogu koja nosi oslonac.
Kako i u čemu sedite? Izaberite sedište sa dobrom podrškom za donji deo leđa, naslonima za ruke i okretnom bazom. U nedostatku anatomske stolice, postavljanje jastuka na donji deo leđa može održati normalnu krivinu. Držite kolena i kukove u pravilnom nivou, ne krivite se. Uključite alarm, ako ste u prilici, da vas podseti da menjate položaj, pravite pauze i prošetate, barem svakih pola sata.
4. Dizanje tereta
Izbegavajte podizanje teških tereta ili tražite pomoć. Ukoliko ipak morate da podignete nešto teško, pustite noge da rade. Držite leđa uspravno, držite teret blizu tela i obavezno čučnite dok podižete tako da kukovi i kolena obavljaju veći deo posla.
KAKO SPREČITI BOL U DONJEM DELU LEĐA?
Treba biti realan. Iako ne možete da zaustavite starenje ili promenite genetski sklop, ovo su neke od promena u načinu života koje zaista mogu pomoći u boljem upravljanju ili sprečavanju bolova u donjem delu leđa.
Poboljšajte svoju fizičku spremnost
Osobe koji nisu fizički aktivne i spremne imaju veću verovatnoću da razviju bol u donjem delu leđa.
Isto tako, ljudi koji vode sedentarni način života imaju veću verovatnoću da se povrede i prilikom manjih napora. Zaista, kada govorimo o zdravlju leđa, bolje je usvojiti malu, redovnu rutinu vežbanja većinu dana u nedelji, nego sedeti cele nedelje i povrediti se i pri malom naporu.
Pažljivo kupujte
Pošto je bol u leđima tako česta pojava, na tržištu ćete naći brojne proizvode koji obećavaju instant rešenja, neku vrstu prevencije ili olakšanja. Ipak, za većiu njih, ne postoje definitivni dokazi da mogu pomoći više nego privremeno, ili samo da zamaskiraju problem.
Reklamiraju se specijalne cipele, ulošci za obuću, različiti oslonci za leđa, posebno dizajnirani nameštaj i drugo. Dodaci za spavanje su posebna priča – zaista, ne postoji jedan, univerzalan tip dušeka ili jastuka koji bi bio najbolji za ljude sa bolovima u leđima.
KOJI KUĆNI LEKOVI ZA BOL U DONJEM DELU LEĐA ZAPRAVO DELUJU?
Ne, instant rešenje ne postoji i ne govorimo o lekovima. Za početak isprobajte ove jednostavne strategije samopomoći.
-Izbegavajte odmor u krevetu.
Kada se pojavi bol u donjem delu leđa, ljudi često misle da će potpuni odmor ublažiti bol u leđima. Međutim, mnoge kliničke studije ukazuju da su pacijenti koji su se povukli u krevet zapravo iskusili više bola – i oporavili se sporije – od pacijenata koji su ostali relativno aktivni.
-Koristite led i/ili toplotnu terapiju
Upotreba leda ili hladnih obloga u periodu do 20 minuta istovremeno pomaže u smanjenju bolova i otoka. Led ili hladnu oblogu uvek umotajte u peškir ili krpu pre apliciranja na telo. Terapija zagrevanjem, topla kupka ili obloga može takođe ublažili bol. U primeni termoterapije, upotreba leda se preporučuje u prvih 48 sati nakon povrede; onda možete probati naizmeničnu kombinaciju leda i toplote.
Razmotrite upotrebu krema, gelova ili flastera. Pojedini proizvodi koji se mogu naći u apotekama mogu stimulisati nerve u koži da pruže osećaj toplote ili hladnoće kako bi prigušili osećaj bola.
Ovaj tekst je prepun saveta koji zvuče ohrabrujuće i, istina je, pomalo, univerzalno. Ipak, razumemo da je bol u leđima kompleksna pojava i da ne postoje dva ista organizma, čoveka, kao i da su uzroci, trajnost i prag bola kod svih različiti.
Ukoliko vaši bolovi u leđima ne jenjavaju i pored svog truda ili primenjenih terapuja, možda je vreme da se obratite fizioterapeutu. Nekada na hronične bolove moramo delovati zajedno, i ‘napasti’ problem holistički, sa svih strana, kako bismo osetili olakšanje.
Kontaktirajte nas, da zajedno nađemo vaše najbolje rešenje za kontrolu ili olakšavanje bola u leđima.
