FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
Endoproteza kuka - Hirurške tehnike i operativni pristup
Kada je reč o hirurškoj tehnici i operativnom pristupu kojim se osigurava totalna endoproteza kuka možemo je podeliti u dve velike grupe standardnu i minimalno invazivnu. Decenijama unazad se koriste incizije u dužini od 15 – 25 cm. Bez obzira koliko je ona uspešna i sigurna neosporna je trauma mekih tkiva. Samim tim produžava se i postoperativni oporavak. Danas se prenost daje minimalno invazivnoj hirurgiji koja se obezbeđuje kroz „mini-incizije“ (manje od 10cm). Njom se osigurava nesmetana implantacija endoproteze kuka. A u isto vreme pravi strategija koji mišići i u kojoj meri će „pretrpeti“ oštećenje i tako značajno smanjiti posthiruršku traumu.
Prednosti minimlano invazivne hirurgije su: manji gubitak krvi, kraće vreme hospitalizacije, mnogo brži oporavak i rehabilitacija nakon intervencije. Ova procedura omogućava i estetski bolji izgled ožiljka. Sa druge strane, minimalno invazivna hirurgija je komplikovanija za operatore. Posebno je zahtevna u delu u kojem treba izvršiti plasiranje endoproteze kuka i njenih komponenti. Najčešći hirurški psristup u našim ustanovama je direktni spoljni pristup (rez). Međutim, upotrebljavaju se i prednje – spoljni pristup i zadnji pristup.
Kao i u svim hirurškim granama, i u ortopediji možemo sresti komplikacije. Ipak, intraoperativne i postoperativne komplikacije posle primarne, tradicionalne, totalne endoproteze kuka je relativno na niskom novou. Međutim, svedoci smo da u relativno malom postotku dolazi do komplikacija u takozvanom intraoperativnom periodu. Ovakve komplikacije iziskuju reviziju hirurške intervencije, a sve u cilju boljeg funkconalnog oporavka pacijenta. Postoperativne komplikacije na koje moramo obratiti veliku pažnju su: infekcija i sporo zarastanje rane, duboka venska tromboza (DVT). Zatim, zapaljenje pluća koje je mnogo češće i javlja se u period rane rehabilitacije. Na prethodno navedene komplikacije značajno možemo delovati pre svega pravovremenom ranom rehabilitacijom.
TAKTIKE PREVENCIJE KOMPLIKACIJA
Cilj je: rana rehabilitacija, osposobljavanje i vertikalizaciju pacijenata neposredno nakon operacije. Infekcija i sporo zarastanje rana je česta koplikacija kod dijabetičara, kao i kod pacijenata koji imaju arterosklerotke promene. S obzirom da je populacija koja ide na ovaj tip zahvata starija od 65 godina, neretko ćemo sresti i ovakve komorbiditete kod pacijenata. U ovim slučajevima, savetuje se kvalitetnija posthirurška obrada rane. Kod duboke venske tromboze, aktivne vežbe koje se izvode protiv staze venske krvi su od krucijalnog značaja. Vežbe se kombinuju sa antikoagulantnom terapijom prepisanom od strane nadležnog ortopeda. Uvek treba obratiti pažnju da pacijent uđe u bolnicu u što boljem zdravstvenom stanju.
NEJEDNAKOST U DUŽINI NOGU
Ne tako retka komplikacija koja se sreće neposredno nakon operativnog zahvata se odnosi na nejednakost u dužini nogu koja je evidentna naročito u toku hoda ili stajanja. Javlja se kao posledica spazma muskulutare, slabosti mišića, kao i rezidualnoj kontrakturi mišića koji se pripajaju na zglobu kuka. A sve to kao posledica dugogodišnjeg nepravilnog korišćenja istih. Na sve ovo možemo delovati terapijskim vežbama. Ukoliko se simptomi nastave sa pojačanim bolom u donjem delu leđa i operisanom kuku, pacijenta treba uputiti ordinirajućem ortopedu.
Preoperativna priprema pacijenata se može sprovesti u velikom broju slučajeva, jer su liste čekanja u našoj zemlji poprilično duge (i do dve i po godine). Obično dva meseca pre same intervencije pacijent biva obavešten od nadležne ustanove kada treba da donese neophodnu dokumentaciju. Pored administrativnih stvari koje pacijent mora da obezbedi, takođe mora da obavi i određene preglede. Oni ukazuju na sposobnost pacijenta da podnese opštu ili epiduralnu anesteziju. Neophodni su rentgen pluća i grudnog koša, laboratorijske analize, pregled interniste i rentgen kukova. Neretko se uključuju dodatni pregledi specijalista kako bi se rizik od operacije sveo na minimum.
KADA POČETI SA PRIPREMOM?
Endoproteza kuka i preoperativna priprema. Ova priprema odnosi se na poboljšanje stanja pacijenta pre operacije i njegovu obuku neposredno nakon ugradnje veštačkog kuka. Za ovako detaljan pristup, za koji se zalažem, potrebno je da se pacijent obrati dva meseca pre operacije. Ovo vreme smatram optimimalnim vremenom. Priprema nam omogućava da se ispitamo i procenimo sve moguće parametre bola, obim pokreta, snagu mišića, balans itd. A da se zatim kroz individualno izrađen program funkcionalnih vežbi pacijent dovede u najbolje moguće stanje pre operacije.
OBUKA PACIJENTA
Jako nam je važna i obuka pacijenata i njihovog osposobljavanja u hodu sa štakama. Ovako se ne gubi vreme neposredno nakon operacije na učenju relativno lakog motronog obrasca. Potrebno je skrenuti pažnju na prve postoperativne dane, funkcionalno osposobjavanje i mobilnost u krevetu. Na proces transfera: krevet – stolica, stolica – hod. Pažnju treba obratiti i na suzbijanje i prevenciju inaktiviteta. Komplikacije poput zapaljenja pluća, tromboflebitisa, dekubitusa se preoperativnom pripremom svode na minimum. Letalni ishodi su retki, a dešavaju se usled loše pažnje i zanemarivanja rane rehabilitacije, u prvih 7-10 dana nakon operacije.
Preoperativnu fazu treba završiti sa obukom pacijenta za izvođenje zaštitnih položaja. Ovim se sprečava fleksija kuka preko 90 stepeni, unutrašnja rotacija kuka, i prekomerna adukciju preko središnje. Potrebno je naučiti zaštitne polažaje koji osiguravaju da ne dođe do dilokacije endoproteze kuka. Ova komplikacije se javlja u prvih mesec dana nakon intervencije i do 10 %, a u drugom mesecu smanjuje na 6 %. U trećem mesecu dislokaciju endoproteze kuka doživljava tek nešto manje od 1 % pacijenata. Kada je u pitanju endoproteza kuka, dslokacije su obično netraumatske i idu u takozvanom posteriornom tj zadnjem smeru.
