logo
+381 69 01 60 267sucevicnik@yahoo.com

blog

OPORAVAK OD OPERACIJE KUKA

OPORAVAK OD OPERACIJE KUKA

Oporavak posle operacije kuka

Osnovno merilo oporavka nakon operacije kuka je što brži povratak svim aktivnostima na nivou koji je pacijent imao pre povrede. Postoje opšte, programi lečenja i rehabilitacije kojih se moramo pridržavati, a koji imaju za cilj bezbednost i optimalno vreme trajanja oporavka. U toku inicijalne faze rehabilitacije, koja započinje od momenta kada je izvedena operacija, fokusirani smo da pacijenta što pre „stavimo na noge“. Ovim se preveniraju i minimiziraju efekti inaktiviteta. To su: tromboflebitis, tromboembolija ili pneumonija. Istovremeno moramo zaštititi operisani deo tela,

Obuka pacijenta

Rana postoperativna rehabilitacija uključuje obuku pacijenta i njegove porodice o pozicioniranju i promeni položaja u krevetu. Ovo je ključan faktor u prevenciji nastajanja dekubitusa (rana od ležanja). Neophodna je i obuka upotrebe/kretanja sa pomagalima bilo da su štake ili hodalica, što zavisi od preporuka operatora. Vežbe disanja se preporučuju radi sprečavanja bronhijalnih problema, a kontrole edema donjih ekstremiteta kao prevencija linfedema. Nakon otpusta iz bolnicem postoperativno funkcionalno osposobljavanje i terapeutske vežbe obično se sprovode u kućnim uslovima. Usluge fizikalne terapije u kući su od ključnog značaja za bezbedan i potpun oporavak nakon operacije kuka.

Oporavak i rana rehabilitacija

Postoji jasan konsenzus da su procedure rane rehabilitacija nakon otpusta iz bolnice presudne za oporavak. Iz mog profesionalnog iskustva, želja pacijenta i porodice je da se u što kraćem mogućem periodu pacijent osamostali. Neki od zajedničkih ciljeva su: obavljanje osnovnih funkcija, nezavisno kretanje pomoću štaka i sposobnost samostalne upotrebe toaleta. Potrebno je napomenuti da često porodica i/ili ljudi oko pacijenta često ne razumeju da su njihove želje isuviše male za pacijenta. Oporavak posle operacije kuka je izuzetno individualna kategorija, a profesionalni fizioterapeut će vas na najbolji način informisati o procedurama, objektivnim mogućnostima u svakoj fazi rehabilitacije i napretku.

Preporuke operatora

Opterećivanje operisane noge, upotreba ortopedskih pomagala, i dozvoljeni transferi uvek moraju biti prepisani od strane operatora. Faktori koji mogu uticati na odluku su: starost pacijenta, kvalitet kostiju, tip preloma, regija preloma i način na koji je urađena fiksacija. Dijapazon od: nije preoručen oslonac, preko: preporučeni oslonac od 10 – 30 % telesne težine. do punog oslonca na operisanu nogu je veliki. Iako je kod nekih pacijenata dozvoljeno rano oslanjanje na nogu punom težinom, moramo napomenuti da je mesto preloma ipak mesto sa značajnim delovanjem sila.

Iskustva iz prakse – operacija kuka, oporavak i revizije

Iz mog iskustva, i kod pojedinih starijih pacijenata (preko 70 godina) koji su od strane ortopeda dobili dozvolu da se oslanjaju na nogu (do granica tolerancije) uz korišćenje štaka, nakon godinu dana fiksacioni materijal je bio na mestu. Tako dam uz savete i oprez u tretiranju operisane noge reviziona operacija često neće potrebna. Sa druge strane mnogi ortopedi, predostrožnosti radi, ne dozvoljavaju pacijentima pun oslonac na nogu. Tu je takođe, na kontroli posle godinu dana od intervencije, utvrđeno da revizija nije neophodna. Ovo još jednom potvrđuje neophodnost individualnog pristupa pacijenata na kome insistiramo. Jedno je sigurno, pacijenti koji se ranije oslone na nogu imaju veći stepen funkcionanog oporavka u odnosu na one koje to urade kasnije.

Ciljevi terapeutskih vežbi

Narušena mobilnost zgloba, obim pokreta, mišićna snaga, izdržljivost i balans su najčešći problemi nakon fiksacije zgloba kuka. Zbog toga se programi terapeutskih vežbi rutinski prepisuju kako bismo otklonili ove probleme. Poznato je da su pokreti kuka i kolena su izuzetno bolni u toku inicijalnog postoperativnog perioda. Mora se voditi računa da vežbe budu prepisane do granice zamora. Potrebno je da vežbe sprovode isključivo iskusni terapeuti, radi kontrole različitih faktora koji mogu uticati na zaceljivanje tkiva. Kao što je napomenuto, mnogi mišići mogu biti povređeni prelomom kao i hirurškom intervencijom. Ovo svakako dovodi do pojave postoperativnog bola, refleksne inhibicije i slabosti.

Senzibilnost mekih tkiva

Ukoliko je prelom u predelu velikog trohantera dolazi do slabosti gluteus medius-a, mali trohanter daće disfunkciju ilopsoasa, dok prelomi na predelu ispod trohantera daju ispade u gluteus maximus-u. Tensor fasciae late (TFL) i vastus lateralis (VL) su obično traumatizovani u toku operativnog zahvata jer se incizija radi upravo u tom predelu. Ovo izaziva postoperativni bol, inhibiciju i slabost prilikom izvođenja pokreta abdukcije kuka i fleksije kolena. Takođe, dolazi do formiranja velikog broja adhezija (priraslica) koje dovode do ograničavanja pokreta. Usled toga će aktivne vežbe koje provociraju ove pokrete često biti bolne. Ukoliko postoji skraćenje povređenog ekstremiteta nakon preloma kuka može doći do mehaničke prednosti drugih mišiča, odnosno disproporcije u snazi mišića

Izbor vežbi 

  1. Prevenirati vaskularne i plućne komplikacije – vežbe za pospešivanje cirkulacije i smanjenje rizika za nastajanje duboke venske tromboze i potencijalne tromboembolije pluća. Vežbe disanja se odnose na prevenciju pulmonalnih komplikacija kao što su smanjeni kapacatet pluća i pneumonija.

  2. Poboljšati snagu gornjih ekstremiteta i nepovređenog ekstremiteta – Aktivne vežbe sa progresivnim opterećenjem targetiraju ključne mišićne grupe koje se upotrebljavaju u pokretima funkcionalne mobilnosti kao što su mobilnost u krevetu, hodanje sa štakama i stojeći transferi.

  3. Prevenirati postoperativnu refleksnu inhibiciju muskulature kuka i kolena – Nisko intenzivnim izometričkim vežbama kuka i kolena operisanog ekstremiteta

  4. Očuvati aktivnu mobilnost i dinamičku kontrolu povređenog kuka i okolnih zglobova – Praktikovanje aktivno potpomognutih i aktivnih vežbi obima pokreta involviranog ekstremiteta, do granice bola.

Oporavak i efekti produžene faze rehabilitacije

Nakon rane rehabilitacije na red dolazi umerena do minimalno protektivna faza koja traje od 6 do 12 nedelja nakon operativnog zahvata. Na kraju šeste nedelje rehabilitacije, najmanje je dozvoljeno delimično oslanjanje na nogu ili potpuno oslanjanje na nogu do granice tolerancije. Od 8 – 12 nedelje moramo insistirati na potpunom oslabađanju od štaka i eventualno ih zameniti upotrebom štapa. U poslednjih par godina pojavilo se nekoliko studija koja svedoče da ova faza rehabilitacije može trajati i do 19 nedelja postoperativno. Intenzitet, trajanje i učestalost vežbi, i upotreba terapeutskih rekvizita povereni su fizioterapeutu. Ciljevi u produženoj fazi rehabilitacije su da se poboljša fleksibilnost i hronično skraćenje i kontraktura mišića. Zatim, poboljšati snagu i mišićnu izdržljivost donjih ekstremiteteta i modelovati je prema funkcionalnim aktivnostima svakog pacijenta individualno. Poboljšati posturalnu stabilnost, balans i propriocepciju i tako svesti na minimum rizik od ponovnog pada.

Uspeh operacije kuka i oporavka

Merna jedinica uspeha operativnog zahvata i postoperativne rehabilitacije je utvrđivanje: da li smo supeli da pacijenta vratimo na nivo na kojem je bio pre povrede. Nivo funkcionalne mobilosti pacijenta koji je imao pre same povrede se ispostavio kao jedan od krucijalnih faktora u postoperativnom toku lečenja povrede.

Efekti terapije na oporavak posle operacije

Tek u proteklih nekoliko godina tema istraživaja efekta terapeutskih vežbi u postoperativnoj fazi nakon preloma kuka, dospevaju u fokus interesovanja. Mnoštvo studija nam govori o značajno boljim rezultatima pacijenata podvrgnutih intenzivnoj terapeutskoj rehabilitaciji u trajanju od 19 nedelja. Razlike se ogledaju u aktivnostima dnevnog života, a u kojima je zabeležen značajan napredak. Komparativne studije rehabilitacionih procesa različitih intenziteta, ukazuju da je progres pacijenata najuočljiviji u samostalnosti i u zmačajno smanjenom nivou disabiliteta.

Individualni pristup

O većini procedura, merama opreza i posledicama operacije kuka primorani smo da govorimo uopšteno. Međutim, specifične komponente, učestalost, intenzitet i progresija rehabilitacionih programa nisu i ne mogu biti standardizovani. Pristup fizikalnoj terapiji i oporavku posle operacije kuka je isključivo individualan i prilagođen svakom pacijentu zasebno. Svaki rehabilitacioni program osposobljavanja pacijenta zasnovan je na protokolima i preporukama razvijenim u vodećim svetskim klinikama za ortopedsku hirurgiju. Delotvornost ovih procedura i tretmana potvrđena je u praksi i mnogim klinički dokazanim studijama. Oporavak posle operacije kuka ne treba shvatiti olako. Ukoliko treba da se podvrgnete ovoj hirurškoj intervenciji, obratite nam se za savet i pomoć.

Pin It on Pinterest

Share This