FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
Rehabilitacija ligamenta - kako planiramo tok terapije? Obično nakon povrede postoji određeni vremenski prozor koji možemo iskoristiti za preoperativnu pripremu. Naime, period od samog povređivanja, dijagnostikovanja te definitivne potvrde dijagnoze: rupture prednjeg ukrštenog ligamenta predstavlja period u kome treba raditi na suzbijanju simptoma povrede. Cilj preoperativne faze je da se uz pomoć fizikalnih agenenasa smanji bol. Da se smanji otok, i da se uz pažljivo odabran set vežbi prevenira atrofija i slabost mišića natkolenice. A sve to sa ciljem da se mišići skočnog zgloba i kuka maksimalno ojačaju, kako bi bilo lakše da se prva faza rehabilitacije sprovede. Kada su u pitanju prednji ukršteni ligamenti, ukoliko je preoperativna priprema sprovedena, sa rehabilitacionim planom vežbi možemo krenuti već nakon prvog postoperativnog dana.
Rehabilitacija prednjeg ukrštenog ligamenta – video i prikaz dela terapijskih postupaka možete videti u našoj galeriji ili YouTube kanalu.
Ključna stavka rehabilitacije prednjeg ukrštenog ligamenta je pažljiva i progresivana selekcija teraputskih rehabilitacionih vežbi. Neophodna je njihova primena i usklađivanje sa funkcionalnim aktivnostima. Nedvosmisleno je potvrđeno da se od prvog dana terapija treba koncentrisati na prevenciju fleksione kontrakure, i da je pasivni obim pokreta najvažnija stavka. Fizioterapeut mora voditi računa o tranlacionim silama koje mogu da deluju, i da prevenira prednji translacioni tilt koji nepovoljno utiče na mesto novostvorenog grafta. Važno je napomenuti da autograft prolazi kroz takozvani: nekrotizirajući proces. On traje prve 2 – 3 nedelje, pre nego što se uspostavi vaskularizavija tkiva kao i njegovo sazrevanje. Ukoliko poznajemo ove fiziološke aspekte zarastanja tkiva neće nam biti teško da zaključimo koliko je bitan intenzitet vežbi i njihova progresija.
Brzina i progresija vežbi i funkcionalnog treninga nakon rekonstrukcije prednjeg ukrštenog ligamenta zavisi od mnogo faktora.
Da pomenemo samo osnovne:
godine pacijenta,
opšti zdravstveni status i
nivo fizičke spreme pre povrede,
fiziološki odgovor u formiranju autografta,
tip grafta i način fiksacije itd.
Pojedine studije svedoče o tome da su pacijenti koji imaju graft od patelarne tetive imaju značajno brži i lakši oporavak usled nesmetanog opterećenja u toku vežbi. Bitno je napomenuti da je ubrzani rehabilitacioni program danas jedini opravdani program, ako uzmemo u obzir prosečnu starost pacijenata koji idu na operaciju prednjeg ukrštenog ligamenta.
Rehabilitacija ligamenta (ACL) može se podeliti u tri osnovne faze:
Maksimalno zaštitnu fazu – 1. postoperativni dan do kraja 4. nedelje;
Fazu moderacije – 4 – 10 nedelja postoperativno;
Minimalno zaštitnu fazu – 11 - 24 nedelje postoperativno;
Vraćanje sportskim aktivnostima – 6 meseci nakon operacije.
Ograničava se na rani postoperativni period. U ovoj fazi moramo da balansiramo između adekvatne zaštite i zacelivanja grafta. Na prevenciju stvaranja adhezija (pripaslica), kontraktura, zglobne degeneracije, mišićne slabosti i atrofije. Potrebno je da preveniramo gubitak kontraktilnosti koja je udružena sa imobilizacijom. Rani pokret deluje jako benefitno u prevenciji navedenih komplikacija, ali moramo biti jako obazrivi da ne bi došlo do preteranog istezanja grafta, te njegovog pucanja. Obično se veoma oprezno postupa u prvih 6 – 8 nedelja postoperativno. Ciljevi u prve 4 nedelje nakon operacije se ogledaju u smanjivanju otoka i bola, i u osposobljavanju hoda uz pomoć štaka. Zatim u prevenciji refleksne inhibicije muskulature kolena, adhezija (odn. Priraslica).
Se bavi se restoracijom potpune mobilnosti i stabilnosti kolena. Uspostvaljamo nuromuskularne statičke i dinamičke kontrole kolena, i potpunu fleksibilnost kuka i skočnog zgloba. Apsolutni prioritet u pogledu restoracije obima pokreta treba da predstavlja fleksija kolena do 90 stepeni, kao i puna pasivna ekstenzija koju moramo uspostaviti do kraja prve nedelje. Aktivacijom muskulature kolena I uspostavaljnjem mobilnosti kolenog zgloba radimo na prevenciji vaskularnih koplikacija, odnosno prevenciji duboke venske tromboze.
Oslanjanje na nogu
Kada govorimo o iniciranju oslanjanja na nogu bitno je napomenuti da vežbe zatvorenog kinetičkog lanca niskog intentziteta kao i propriceptivni – neuromišićni trening apsolutno su indikovane. Kriterijumi koji nam dozvoljavaju da pređemu na drugu fazu rehabilitacije odnosno fazu moderacije su: puna aktivna ekstenzija kolena, 50% - 60% snage kvadricepsa, 110 stepeni fleksije i stabilnost kolena dijagnostikovana osetljivim testovima.
Započinje 4 – 5 nedelje postoperativno, a u zavisnosti od uspešnosti operacije može trajati i 10 – 12 nedelje postoperativno. Ciljevi ove faze rehabilitacije su da se uspostavi pun obim pokreta u kolenom zglobu. U okviru ove faze rehabilitacije prednjeg ukrštenog ligamenta radi se na: povećanju snage, izdržljivosti i balansa. Takođe, ova faza predstavlja i pripremu za vraćanje funkcionalnim aktivnostima. Pomenuta revaskularizacija grafta, u toku 8 – 10 nedelja, već je uspostavljena I terapeutske vežbe se, uz blagu progresiju, mogu povećavati.
U toku druge faze rehabilitacije, moramo vratiti pun obim pokreta kolena od 120 – 135 stepeni do makismalne ekstenzije. Potrebno je omogućiti pacijentu kretanje bez štaka i bez protektivne ortoze. Važno je postići zadovoljavajući stepen neuromuskularne kontrole, propriocepcije i balansa kao i bolji kardiopulmonalni status. Kriterijumi za prelazak na narednu fazu rehabilitacije su: pun i bezbolan aktivni obim pokreta, 75% snage mišića u poređenju sa kontralateralnom stranom, puna stabilnost kolena čiju potvrdu dobijamo klinički osetljivim testovima.
Minimalno zaštitna faza
Kao i priprema za vraćanje aktivnostima na nivo koji je bio pre povrede dolazi na red 12 – 24 nedelje nakon operacije. U ovoj fazi rehabilitacije je sve na individualnom novou. Svaki pacijent je zasebna priča, te su I terapijske vežbe koje praktikujemo stvar kreativnosti teraputa koji sprovodi rehabilitacioni plan. U ovoj fazi dalje razvijamo snagu, propriocepciju, agilnost, neuromsukularnu kontrolu i izdržljivost i dr. Lični savet svima koji se vraćaju sportskim aktivnostima je da nose aktivni steznik za koleno. Steznik će mnogo uticati na psihičku komponentu ličnosti i na bezbedno vraćanje visokointenzivnim tipovima vežbi.
Postoji jasna i nedvosmislena činjenica da je kućna rehabilitacija kod ovakvih povreda daje značajno bolje rezultate. Prvi od razloga je upravo taj što pacijent u toku prve faze rehabilitacije ne troši vreme i snagu na odlazak u ordinaciju. Fokus je od prvog dana usmeren na povratak snage, a motivacija na postepeno vraćanje svim fundamentalnim aktivnostima koje doprinose boljoj restoraciji zgloba kolena. Takođe, pacijent se ne izlaže nepotrebnom stresu, savladavanja svih prepreka na putu do ambulante, i ne rizikuje povredu koja u ovoj fazi može vrlo lako može da se obnovi.
