Prelom nadlaktice

Prelom nadlaktice
Sadržaj:

Prelom nadlaktice medicinski se naziva prelom humerusa, a podrazumeva lomljenje kosti nadlaktice. Prelomi humerusa su obično uzrokovani traumama kao što su saobraćajne nesreće ili padovi. Ako slomite humerus, možda će vam trebati operacija. Neki ljudi se mogu oporaviti i bez operacije i potrebna im je samo udlaga, gips ili remen. Sa ili bez intervencije, primena metoda savremene fizioterapije je indikovana kako biste povratili svoju sposobnost da pomerate ruku i njenu prvobitnu funkcionalnost.

Vrste preloma nadlaktice

Vaš lekar će prelomu dodeliti tip ili klasifikaciju u zavisnosti od toga kako je humerus slomljen. Neki prelomi su klasifikovani prema obliku ili uzorku linije loma

Suprakondilarni prelom humerusa

Ako slomite humerus tačno iznad lakta, možda ćete imati ono što se naziva suprakondilarni prelom. Ovo je vrsta preloma lakta koja skoro uvek pogađa decu. Suprakondilarni prelomi humerusa obično nastaju tako što se dete dočeka pri padu sa ispruženom rukom ispred sebe. Lekar će dijagnostikovati i lečiti suprakondilarni prelom kao i bilo koji drugi prelom.

Otvoreni vs. zatvoreni prelomi

Prelom se može klasifikovati i kao otvoren ili zatvoren. Ako imate otvoreni prelom, vaša kost probija kožu. Otvorenim prelomima obično treba duže da zarastu i imaju povećan rizik od infekcija i drugih komplikacija. Zatvoreni prelomi su i sami ozbiljni, ali kost prilikom preloma neće probiti kožu.

Pomereni prelomi humerusa

Pomereni prelom znači da su se delovi kosti toliko pomerili da se oko preloma stvorio razmak kada se kost slomila. Prelomi koji nisu pomereni su i dalje slomljene kosti, ali delovi nisu pomereni dovoljno daleko da bi bili van poravnanja. Velika je verovatnoća da će u slučaju pomerene frakture biti potrebna operacija za saniranje povrede.

Simptomi preloma nadlaktice

Prelom humerusa sa sobom nosi više simptoma po kojima se procenjuje da li je došlo do preloma i koliko  je povreda teška. Obično se javlja bol, otok i nežna koža oko zgloba, usled otoka. Osoba ne može da pokreće ruku na isti način kao pre, a oko povrede se mogu javiti modrice ili promena boje. Ako slomite humerus, postoji šansa da je i drugo tkivo oko kosti oštećeno. Ovo uključuje i povredu mišića, nerava (radijalnog i ulnarnog), poremećeno snabdevanje krvlju (jer mogu biti oštećene i vena, i arterija).

Prelomi humerusa – kao i svi prelomi kostiju – mogu se desiti svakome. Ne postoji način da se predvidi kada ili kako će neko da se povredi, tako da ovu vrstu povrede svako može da doživi. Ipak, statistički gledano, prelomi humerusa su zapravo veoma retki. Oni su manje od 10% svih slomljenih kostiju. Mnogo je češća pojava preloma lakta.

Fizioterapija kod preloma nadlaktice

Pokazalo se da je najbolji način oporavka od preloma primena kombinovenih metoda – fizikalne i kinezi terapije, odnosno, lečenje uz pokret i vežbe.

Lekovito blato

Jedna od prvih stvari koje primenjujemo na pacijentima nakon povreda i preloma je blato. Prisustvo minerala u njemu blagotvorno deluje na tkivo, koje se oporavlja i vrlo brzo regeneriše. Pored toga, blato je blago zagrejano, što prija pacijentu, jer oslobađa bola i smanjuje otok. Naročito blagotvorno će delovati na kožu koja je nakon preloma, nošenja gipsa i ožiljaka od operacije često zadebljana.

Magnet

Magnetna terapija je neizbežna procedura u lečenju nakon preloma, kao i kod povreda kosti i/ili mekog tkiva. Pacijenti je dobro tolerišu, praktično nema loših efekata i nema ni mnogo kontraindikacija. Posebno je udobna, jer se može primenjivati i kroz odeću, zbog čega je pacijentu često prijatnije tokom procedure.

Moć magneta prodire do same ćelije, a smanjujući otok i upalu, ubrzava regeneraciju tkiva i brže zarastanje rana. Zahvaljujući uticaju na ćeliju, magnetoterapija povećava propustljivost i time se ubrzava ćelijski metabolizam. Sve ovo doprinosi bržoj razmeni hranljivih materija između ćelija i izbacivanje viška tečnosti i otpada. Magnet ubrzava krvotok, zbog čega se njegovi efekti šire na sve sisteme u telu, a ujedno i blago zagreva obolelo područje.

Interferentna struja

Primena struja u fizikalnoj terapiji ima dugu tradiciju, a IFS (interferentna struja) svakako je jedna od najboljih kada je u pitanju lečenje nakon povreda. Za razliku od drugih modela (poput galvanske struje) IFS ima talase koji se javljaju u određenim intervalima. Na taj način struja podstiče rad mišića,  a ujedno mu dozvoljava i da se odmara između stimulacije struje.

Kada govorimo o prelomu humerusa, ovaj aparat ima više vrsta talasa, koje terapeut bira prema stanju pacijenta, osetljivosti i stepenu povrede, odnosno, oporavka. Struja ujedno i podstiče širenje krvnih sudova i blago zagrevanje, što smanjuje otok i pomaže smanjenju bola. Terapeut postavlja jastučiće oko obolelog zgloba ili preloma. Veoma je važno da se jastučići postave na pravo mesto, zbog čega je važno da terapeut bude upoznat sa mestom i jačinom povrede.

Laser

Kao i kod prethodnih procedura, cilj je smanjiti otok, podsticati krvotok, i smanjiti bol. Sam laser je bezbolan i na mestu primene nema nikakvih promena. Pacijent se udobno smešta u stolicu, a fizioterapeut određuje mesto primene i dužinu trajanja lečenja preloma nadlaktice.

Vežbe nakon preloma nadlaktice

Većina pacijenata se plaši vežbi nakon preloma, najviše jer se boje bola. U mojoj ordinaciji vežbe se rade do granice bola, u saradnji sa pacijentom. Zato je važno uspostaviti poverenje sa pacijentom i postepeno uvoditi jače vežbe. Takođe, važna je i saradnja sa pacijentom, poverenje i nastavak vežbi i kod kuće, naročito u kasnijoj fazi. Program vežbi pravim u skladu sa protokolima najvećih klinika u Evropi i svetu, prateći individualne potrebe pacijenta. Na taj način možete biti sigurni da nećete trpeti bolove, a same vežbe koje radite daće daleko brže rezultate. Same vežbe nakon preloma humerusa podeljene su u više grupa.

Vežbe povećanja obima pokreta

Nakon duže imobilizacije, zglobovi oko nadlaktice atrofiraju zbog čega je najpre potrebno povećati pokret. U ovom slučaju, najviše trpi zglob ramena, što dovodi do bolova prilikom pokreta ovog veoma važnog zgloba. Sa vežbama se počinje nakon 4 nedelje nošenja marame i u početku su jednostavne, bez opterećenja. Pacijent se oslanja zdravom rukom na sto, dok druga ruka visi pored stola i njome „opisuje“ krugove ili je pokreće napred-nazad, levo-desno. Takođe može pokretati ruku levo-desno ispred sebe sa štapom, ili jednostavno istezati jednom rukom preko grudi ka suprotnoj strani.

Vežbe mobilizacije

Ovo su već nešto zahtevnije vežbe, koje bi trebalo da pokrenu mišiće oko ramena i povećaju pokret i snagu. Rade se kada je već pokret ramena skoro potpuno omogućen, sa ciljem da se ojača ceo rameni pojas. Na početku se rade jednostavno „zamahivanje“ ruku ispred i iznad glave, do granice bola (uz blagu zadršku). Nakon nedelju-dve pojačava se težina, pa se ove vežbe rade sa trakom ili tegovima. Pacijent zamahuje rukom ispred sebe, dok je u blago povijenom položaju ili povlači traku zakačenu ispred sebe.

Vežbe stabilizacije

Slične su prethodnim, sa drugačijim ciljem. Nakon što je rame povratilo pun obim pokreta, potrebno je ojačati mišiće ramena. Ipak, to i nije tako jednostavno, naročito ako je rame bilo duže vreme imobilisano. U ovom slučaju rade se vežbe sa kojima se stabilizuje pokret, kroz jačanje mišića i istezanje tetiva koje su blago atrofirale. Vežbe se uglavnom rade sa trakom ili tegovima, gde pacijent povlači traku u stojećem položaju u raznim pravcima (ispred sebe, ka sebi, od sebe i slično) ili na podu sa štapom ili tegovima tako da podiže ruke iznad glave. Ove vežbe primenjuju se i kod ukočenog (smrznutog) ramena.

Vežbe snage

Ovo su već vežbe u kasnijoj fazi, kada su mišići i zglob ramena vraćeni u prvobitnu funkciju. Radi se na jačanju bicepsa, trapezoida i torakalnih mišića. Ovde pacijent dobija tegove i postepeno pojačava snagu. Vežbe snage rade se tek nakon 8 nedelja ili čak i više, jer je neophodno pre toga u potpunosti povratiti pokret ramena i stabilizovati pokret. Terapeut procenjuje kada je najbolje vreme za njih i postepeno pojačava težinu tegova.

Vežbe izdržljivosti

Nakon 10-ak nedelja  posle preloma humerusa, pacijent može da postepeno povećava izdržljivost mišića i ramenog zgloba. Ove vežbe rade se sa tegovima, tako da se postepeno povećava težina i dužina poluge. To znači da pacijent drži teg u ruci i izvodi široke pokrete, poput odvođenja ruke od tela, zamahivanje preko stomaka ili na podu sa podizanjem tereta. Sve vežbe rade se do granice bola i u skladu sa stanjem pacijenta. Pacijent ne sme ni u jednom trenutku da oseti bol prilikom izvođenja pokreta.

Prelom nadlaktice – protokol lečenja

Prilikom lečenja preloma humerusa, primenjujem protokol koji sam samostalno napravio prema najboljim savetima i rezultatima protokola najboljih klinika i škola rehabilitacije. Program je namenjen da vodi terapeute kroz postoperativni kurs za prelom humerusa.

Specifična intervencija treba da se zasniva na potrebama pojedinca i da uzme u obzir nalaze pregleda i kliničku sliku. Vremenski okviri za očekivane ishode sadržani u ovim smernicama mogu se razlikovati u zavisnosti od hirurga, preferencija, dodatnih procedure ili komplikacija.

Mnogo različitih faktora utiče na ishode post-operativne rehabilitacije, uključujući preoperativno zdravlje kostiju, preoperativni opseg pokreta ramena, snaga i funkcija. Ostala pojedinačna razmatranja uključuju starost pacijenta i prateće bolesti, kao što su: povećan BMI, pušenje ili dijabetes. Preporučuje se da terapeut blisko sarađuje sa lekarom koji ga upućuje u vezi sa specifičnim slučajem ili smernicama  za svaki pojedinačni slučaj.

FAZA I: ODMAH – (1-4 NEDELJE NAKON OPERACIJE)

  • Minimiziranje bola i inflamatornog odgovora
  • Zaštititi prelom humerusa i optimizovati zarastanje kostiju
  • Vratiti pasivni opseg pokreta ramena (PROM)
  • Održavati funkciju lakta, ručnog zgloba i šake
  • Nosite remen najmanje 3 nedelje. Remen treba skidati najmanje četiri puta dnevno da biste izvršili izvođenje vežbe i svakodnevne aktivnosti kao što su jelo, oblačenje i kupanje

Mere predostrožnosti

  • Nema pokreta iznad 90 stepeni
  • Ramena ER 0-40 stepeni
  • Zabranjeno podizanje veće od 0,5 kg
  • Zabrana vožnje dok se ne isprazni adekvatan ROM, ako je remen skinut i ne uzimaju se narkotični lekovi protiv bolova
  • Bez pokreta preko granice bola

INTERVENCIJE – UPRAVLJANJE BOLOM ILI OTICANJEM POSLE PRELOMA HUMERUSA

  • Krioterapija i modaliteti prema indikacijama

Vežbe obima pokreta

  • Ramena PROM
  • Ramena klatna
  • Aktivne vežbe za povećanje obima pokreta za lakat, zglob i šaku

Vežbe jačanja

  • Stiskanje lopte
  • Vežbe retrakcije skapule i pokretljivosti

Kriterijumi za napredak

  • Odvikavanje od remena sa 4 nedelje
  • Adekvatna kontrola bola
  • Pun lakat aktivne vežbe za povećanje obima pokreta
  • Fleksija PROM ramena do 140 stepeni, ER do 40 stepeni, abdukcija do 90 stepeni

FAZA II – (4-8 NEDELJA NAKON OPERACIJE HUMERUSA)

  • Puno rame PROM
  • Pokrenuti aktivni domet uz pomoć ramena i aktivni opseg pokreta (AAROM/AROM)
  • Početi sa aktivnim opsegom pokreta sa 6 nedelja
  • Pokrenuti nežno izotonično jačanje lakta
  • Pokrenuti izometriju ramena
  • Minimizirati kompenzatorne pokrete zahvaćenog gornjeg ekstremiteta
  • Podstaknuti povratak na normalne ADL u okviru mera predostrožnosti

Mere opreza

  • Zabranjeno podizanje težine veće od 1 kg pre 6 nedelja
  • Započeti aktivne vežbe za povećanje obima pokreta ramena 6 nedelja nakon operacije
  • Nema snažnog krajnjeg dometa preko pritiska na zahvaćeno rame
  • nema izotoničnih jačanja ramena

Vežbe obima pokreta

Aktivne vežbe za povećanje obima pokreta

  • Vežbe u sedećem položaju
  • Stolni tobogani, šinski tobogani, zidni tobogani
  • Trake i tregeri za vežbanje

Aktivne vežbe za povećanje obima pokreta (AROM)

  • AROM fleksija u leđnom ramenu
  • Bočno ležeći ER sa rolnom peškira ispod ruke
  • Bočna abdukcija ramena do 90o
  • Bočno ležeći savijanje ramena
  • Nizak udarac

Vežbe nakon preloma – jačanje mišića

  • Izometrijska fleksija ramena, izometrijska ekstenzija ramena, izometrijska IR ramena, rame
  • izometrijska ER
  • Jačanje bicepsa
  • Ekstenzija za triceps
  • Ležeći redovi

Kriterijumi za napredak

  • Full Shoulder PROM
  • Pun lakat aktivne vežbe za povećanje obima pokreta
  • Adekvatna kontrola bola
  • Dobra tolerancija na izometriju ramena i jačanje laktova

FAZA III – (8-12 NEDELJA NAKON OPERACIJE)

  • AROM celog ramena
  • Pokrenuti jačanje ramena
  • Napredovanje jačanje lakta i ručnog zgloba
  • Adekvatna kontrola bola

Mere opreza

  • Zabranjeno podizanje težine veće od 5 kg
  • Bez bolnog ili nasilnog istezanja
  • Nema prevelikog opterećenja zahvaćenog ekstremiteta

Vežbe obima pokreta

  • Stojeća fleksija ramena sa štapom
  • Stojeća otmica ramena sa štapom
  • Stojeća visina ramena
  • Stojeća ramena PNF dijagonale

Vežbe istezanja

  • Istezanje uza zid
  • Istezanje bicepsa
  • Poprečno istezanje tela

Vežbe jačanja

  • Redovi (osloniti se na bench ili sto i povlačenje ruke sa tegom)
  • Povlačenje prave ruke
  • Rame sa otporom ER, otporno rame IR: neutralan položaj ramena
  • Nizak udarac sa otporom
  • Protrakcija ramena u leđnom položaju

Kriterijumi za napredak 

  • Kompletne aktivne vežbe za povećanje obima pokreta ramena sa odgovarajućom mehanikom
  • Bez bolova ili kompenzacionih strategija sa vežbama jačanja

FAZA IV – (12 NEDELJA NAKON OPERACIJE) OPORAVAK – PRELOM NADLAKTICE

  • Napredujte snagu ramena sa većim otporom i složenim pokretima
  • Povratak normalnim funkcionalnim aktivnostima
  • Nastavite da poboljšavate ROM ramena ako je potrebno 

Vežbe jačanja

  • Ritmičke stabilizacije
  • Progresija sklekova: zid, ploča, kolena, visoka daska
  • Progresija visoke stabilnosti daske
  • Podizanje tegova odvođenjem ruku u stojećem položaju
  • Otporne dijagonale ramena
  • Otporno rame ER @ 90 stepeni, otporno rame IR 90 stepeni
  • Progresija stabilnosti na četiri noge
  • Pliometrija ramena
  • Intervalni povratak sportskom treningu ako je potrebno

Kriterijumi za napredak

  • 80% ili > jačine zahvaćenog gornjeg ekstremiteta u poređenju sa nezahvaćenom rukom sa dinamometrijom
  • Nema bolova sa progresivnim vežbama jačanja
  • Nizak nivo ili nikakav rezultat invaliditeta na meri ishoda prijavljenih pacijenata.
Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Коментари
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Prelom ključne kosti
Prelomi
Prelom ključne kosti (fraktura klavikule)

Prelom ključne kosti ili fraktura klavikule. Slomljena ključna kost je česta povreda ruke. Dešava se usled pada, kao sportska povreda ili posledica saobraćajne nesreće. Iako je slomljena ključna kost bolna, većini

Prelom podlaktice
Prelomi
Prelom podlaktice

PRELOM PODLAKTICE – ŠTA TREBA DA ZNATE? Podlaktica se sastoji od dve kosti – radijusa i ulne. Kost koju nazivamo radijus nalazi se sa strane palca, a ulna sa strane

Prelomi
Prelom lakta

Prelom lakta može biti veoma bolna povreda koja potencijalno može dovesti do smanjene pokretljivosti u ruci, ramenu ili zglobu. Ova vrsta preloma može ograničiti vašu sposobnost da radite, obavljate kućne