BURZITIS RAMENA
Burzitis ramena je zapaljenje burze, odnosno, vrećice koja stoji pored zgloba i luči tečnost za podmazivanje zgloba. Zapaljenje burze je stanje koje obično karakteriše bol, a ponekad crvenilo i otok. Bursa je veoma tanka (tj., debela nekoliko ćelija), struktura nalik na vreću koja se nalazi svuda gde može doći do trenja, kao što je između kože i kostiju, između tetiva i kostiju ili između ligamenata i kostiju.
Drugim rečima, služe za smanjenje trenja koje se javlja između tvrdih kostiju i mekših tkiva. Dobra analogija je trljanje kože preko ugla stola – vremenom biste protrljali rupu na koži. Koža, tetive i ligamenti bi se takođe istrošili da između njih i koštanih površina nema burze. Kao rezultat toga, u telu ima preko 150 burza gde god postoji mogućnost trljanja.
KAKO NASTAJE BURZITIS RAMENA?
Postoji nekoliko načina da se razvije burzitis, ali stanje je obično uzrokovano prevelikim stresom na burzi. Međutim, generalno, iritacija bursa može se grubo podeliti u tri grupe.
Hronični burzitis – najčešći i razvija se tokom vremena usled ponavljajuće iritacije burze. Ljudi u riziku su oni koji imaju giht, pseudogiht, dijabetes, reumatoidni artritis, uremiju i druga stanja.
Inficirani burzitis – kod ovog tipa, bursa se inficira bakterijama. Ako se infekcija proširi, može izazvati ozbiljne probleme.
Traumatski burzitis (ili akutni traumatski burzitis) – javlja se usled nezgode, kada bi burza mogla da postane iritirana i upaljena.
O BURZITISU
Bursa je obično veoma tanka i radi svoj posao bez najave. Međutim, ako postoji previše trenja, on reaguje upaljenjem ili iritacijom. Kada se to dogodi, bursa postaje deblja i ponekad proizvodi tečnost kako bi stvorila više jastuka. Od veoma tanke (kao papirnati papir) postaje debela i grudasta (kao valoviti karton). Bursa može biti veoma velika ako se unutra proizvodi mnogo tečnosti. Ponekad može biti kolonizovana bakterijama, i u ovom slučaju, postaje zaražena burza. Može biti teško razlikovati upaljenu burzu (iritiranu bez infekcije) i inficiranu burzu (iritiranu infekcijom ili prisutnim bakterijama).
Burzitis se takođe može javiti u ramenu i deo je procesa koji lekari koriste različitim nazivima za opisivanje – burzitis, tendinitis rotatorne manžetne ili tendinitis bicepsa. U ovom slučaju, bursa je obično upaljena, ali ne i otečena. Može biti praćena i upalom tetive, ili okolnih mišića. Neki naučnici smatraju da duga upala zgloba može dovesti do pojave ukočenog (smrznutog) ramena, mada za to nema čvrstih dokaza. Vrlo retko se razvija u ozbiljniju povredu, ali je neophodno primeniti mere predostrožnosti.
KOJI SU SIMPTOMI BURZITISA?
Simptomi burzitisa zavise od težine upale i vrste prisutnog burzitisa. Kod hroničnog burzitisa, otok je najočigledniji simptom. Pacijenti sa ovim tipom često traže medicinsku pomoć́ jer primećuju otok koji traje neko vreme i ne prolazi. Retko je bolan i obično nije crven. Međutim, ova vrsta burzalnog otoka može postati topla i bolna, a da se ne inficira.
Kod inficiranih burzitisa pacijenti obično doživljavaju prekomernu toplotu na mestu upaljene burze. Često se žale na veliku osetljivost, bol i groznicu. Otok i crvenilo se mogu širiti dalje od zahvaćenog mesta i ići gore ili dole po ruci. Takođe, inficirana burza može učiniti da se osećate veoma bolesnim, grozničavim i umornim. Ako imate bilo koji od ovih simptoma, veoma je važno da odmah potražite medicinsku pomoć́.
Traumatski burzitis se manifestuje brzim pojavom otoka. Ovi slučajevi se obično javljaju nakon određenog događaja, kao što je kada fudbaler udari ramenom o tvrdu veštačku travu, ili kada rvač udari ramenom o strunjaču. Zahvaćeno područje može biti pomalo nežno i toplo, ali ne u preteranom stepenu. Otok takođe može biti praćen modricama.
DIJAGNOZA BURZITIS RAMENA
Burzitis je često uzrokovan drugim zdravstvenim stanjem. Zbog toga je važno odmah otkloniti sumnju na druge vrste povreda ili bolesti. Burzitis se obično identifikuje po lokalizovanom bolu ili otoku, osetljivosti i bolu sa kretanjem tkiva u zahvaćenom području.
Rendgensko testiranje ponekad može otkriti kalcifikacije u burzi kada je burzitis hroničan ili rekurentan. Takođe, odbaciće sumnje na sitne prelome u kostima koje grade zglob ramena. MRI skeniranje (magnetna rezonanca) takođe može da definiše burzitis ali i isključiti mogućnost pojave rupture rotatorne manžetne ramena.
Medicinski pregled
Burzitis se često može dijagnostikovati kliničkim pregledom; vizuelnim pregledom moguće je primetiti crvenilo i toplinu, lokalnu osetljivost ili ukočenost u zglobu sa izvesnim otokom kada je upala jača. Lekar će reagovati ako samo prijavite bol u ramenu, jer može ukazati na sklonost ka ovom oboljenju.
Fizički pregled subakromijalnog burzitisa otkriva smanjen aktivni obim pokreta sa smanjenom elevacijom, unutrašnjom rotacijom i abdukcijom, prvenstveno zbog bola. Najbolniji luk pokreta je između 70 i 120 stepeni abdukcije. Vidi sindrom subakromijalnog bola.
KAKO SE LEČI BURZITIS RAMENA?
Lečenje zavisi od vrste burzitisa koji pacijent ima. Hronični burzitis se leči smanjenjem aktivnosti koje izazivaju otok. U nekim slučajevima može čak biti potrebno imobilizirati zahvaćeni ekstremitet udlagom. Pored toga, tretman ove vrste uključuje podmetanje (jastučići za rame koje drži zglob u blago podignutom položaju) i upotrebu antiinflamatornih lekova (Ibuprofen, Naprosin ili Celebrek) tokom nekoliko nedelja.
Lekari preporučuju i obloge od leda dva ili tri puta dnevno po 20 do 30 minuta svaki put dok otok ne nestane. Ipak, budite spremni da otok možda neće nestati nekoliko nedelja. Toplotu ne treba koristiti jer će povećati upalu.
Neki lekari pribegavaju i steroidima, ako je upala veća i ništa drugo ne daje rezultate. Injekcija steroida u burzu može smanjiti otok i upalu, ali može biti povezana sa neželjenim efektima (infekcija, atrofija kože, hronični bol). Injekcija kortizona je najbolje rezervisana za one burze koje se ne popravljaju gore navedenim tretmanom. Pored toga, bilo kojoj burzi koja bi mogla biti inficirana ne treba ubrizgavati kortizon.
Ukoliko se radi o inficiranom burzitisu zaraženi burzitis zahteva hitnu procenu lekara. Lekar će možda želeti da aspirira burzu (da izvadi tečnost špricem) kako bi smanjio njenu veličinu i prikupio tečnost potrebnu za dijagnostikovanje infekcije. U ovom slučaju daju se antibiotici jer su potrebni za ubijanje bakterija. Prava opasnost kod ove vrste burzitisa je rizik da se bakterije šire u krv. Kao i kod drugih vrsta upale burze, led, odmor i antiinflamatorni lekovi poboljšavaju oticanje i upalu.
Traumatski burzitis
Traumatski burzitis se obično leči aspiracijom burze (upotrebom male igle za izvlačenje tečnosti odnosno krvi iz zahvaćene burze). I ovde je najbolji lek ledena obloga i protivupalni lekovi jer pomažu u smanjenju otoka. Takođe je važno stisnuti burzu elastičnim zavojem i koristiti podlogu po povratku na aktivnost koja je prvobitno izazvala problem. Upotreba zaštite je posebno važna kod fudbalera (igranje na veštačkoj travi), rvača i košarkaša. Takođe i oni kojima se burzitis ramena pojavio zbog opisa posla koji obavljaju treba da preduzmu posebne mere predostrožnosti kako bi sprečili iritaciju u predelu kolena.
BURZITIS RAMENA – OPERACIJA
Hirurška intervencija je retko potrebna za lečenje burzitisa i obično se radi samo u hroničnim slučajevima koji nisu poboljšani tradicionalnom terapijom. Najčešći hirurški tretman, ako je potrebno, je incizija i drenaža (nazvana I i D) i koristi se samo u slučajevima inficirane burze. Hirurg prvo umrtvljuje kožu anestetikom, a zatim skalpelom otvara burzu. Konačno, lekar drenira tečnost koja se nalazi u upaljenoj burzi. Ponekad je potrebno hirurški izrezati celu burzu. Ovo je indikovano samo ako otok burze izaziva probleme.
FIZIKALNA TERAPIJA BURZITISA RAMENA
Nakon što je postavio dijagnozu, lekar će prepisati odgovarajuće lečenje, prema stepenu izraženosti upale. Pritom, važno je uskladiti terapiju sa trenutnim stanjem, odnosno, da li je u pitanju akutno ili hronično stanje.
Lečenje u akutnoj fazi burzitisa ramena
Lekar će savetovati da se najpre odmorite od svih aktivnosti kako biste smanjili simptome i štetu nastalu zbog upale. Moguće je održavati kretanje zgloba, ali samo koristeći snagu rotatorne manžetne.
VEŽBE KOD HRONIČNOG BURZITISA RAMENA
Kada bol počne da se smanjuje, fizioterapeut će postaviti individualizovani program vežbi za jačanje i istezanje ramena. Lečenje hroničnog burzitisa ramena treba da uključuje: korekciju posturalnih abnormalnosti i abnormalnosti lopatice, vežbe pokretljivosti ramena i rotatorne manžetne i druge vežbe za jačanje mišića ramena.
Klizači stola (fleksija)
Počnite sa rukom na stolu (okrenutim prema stolu) na peškiru. Ispružite ruku napred na stolu klizanjem peškira. Osetite istezanje ispod ruke. Uradite 20-30 ponavljanja. Ova vežba je modifikovana i za zglob lakta.
Skapularni zidni klizači
Stanite u uspravan položaj sa leđima uza zid. Podignite ruke u abdukciji od 90 stepeni i savijte laktove u položaj od 90 stepeni. Vaše ruke moraju biti pritisnute uza zid u svakom trenutku a dlanovi moraju biti okrenuti napred. Sada ćete gurati ruke što više možete dok istovremeno ispružite laktove. Uradite to polako i vratite se na početnu poziciju. Uradite 10 – 12 ponavljanja.
Istezanje gornjeg mišića
Sedite na sto ili stolicu i koristite ruku obolele strane da uhvatite ispod stola, stabilizujući rame nadole. Sa suprotnom rukom, povucite glavu na suprotno rame, zadržavajući pogled napred i osećajući istezanje u gornjem mišicu. Zadržite 30 sekundi i uradite 1-3 ponavljanja dva puta dnevno.
Istezanje
Postavite smotani peškir na prostirku između lopatica i lezite ravno na leđa. Držite ruke sklopljene na vrhu tela, sa spojenim rukama. Raširite ruke gore, kao da simulirate otvaranje knjige, osećajući istezanje prednjeg dela ramena. Zadržite 30-60 sekundi i uradite 1-3 ponavljanja dva puta dnevno.
Veslanje (koristeći elastičnu traku)
Ovo je dobra vežba za treniranje mišića za stabilizaciju skapule. Sedite u stolicu kao što je prikazano ili stanite. Pričvrstite traku za vrata ili stub, pazeći da je tačka naleganja trake u nivou grudi. Povucite traku unazad, što je najvažnije povlačeći lopatice zajedno. Uradite dva seta od 10-20 ponavljanja tri puta nedeljno.
Vežba posteriornog istezanja
Drugom rukom držite lakat povređene ruke. Rukom lagano povucite povređenu ruku gore i preko tela. Osetićete nežno istezanje preko zadnje strane povređenog ramena. Držite najmanje 15 do 30 sekundi. Zatim polako spustite ruku. Ponovite 2 do 4 puta.
Istezanje leđa
Vaš lekar ili fizioterapeut će možda želeti da sačekate da uradite ovo istezanje dok ne povratite većinu svog opsega pokreta i snage. Ovo istezanje možete uraditi na različite načine. Zadržite bilo koje od ovih istezanja najmanje 15 do 30 sekundi. Ponovite ih 2 do 4 puta.
Lagano istezanje – stavite ruku u zadnji džep. Pustite ga da se tamo odmori da ispružite rame.
Umereno istezanje – drugom rukom držite povređenu ruku (dlan prema spolja) iza leđa za zglob. Lagano povucite ruku prema gore da biste istegnuli rame.
Napredno istezanje – stavite peškir preko drugog ramena. Stavite šaku povređene ruke iza leđa. Sada držite zadnji kraj peškira. Drugom rukom držite prednji kraj peškira ispred tela. Nežno povucite prednji kraj peškira. Ovo će vam povući ruku dalje uz leđa da biste istegnuli rame.
Istezanje iznad glave
Stojeći na udaljenosti od jedne ruke, uhvatite se za čvrstu površinu. Možete koristiti radnu ploču, kvaku ili naslon čvrste stolice. Sa blago savijenim kolenima, savijte se napred sa ispravljenim rukama. Spustite gornji deo tela i pustite ramena da se protežu. Pošto su vam ramena u stanju da se protežu dalje, možda ćete morati da napravite korak ili dva unazad. Držite najmanje 15 do 30 sekundi. Zatim ustanite i opustite se. Ako ste se odmaknuli tokom istezanja, istupite napred da biste mogli da držite ruke na čvrstoj površini. Ponovite 2 do 4 puta.
Fleksija ramena (ležeći)
Da biste napravili štap za ovu vežbu, koristite komad PVC cevi ili dršku metle sa uklonjenom metlom. Neka štap bude oko 30 centimetara širi od ramena. Lezite na leđa, držeći štap sa obe ruke. Vaši dlanovi treba da budu okrenuti nadole dok držite štap. Držeći laktove ispravljene, polako podignite ruke iznad glave. Podignite ih dok ne osetite istezanje u ramenima, gornjem delu leđa i grudima. Držite 15 do 30 sekundi. Ponovite 2 do 4 puta.
Rotacija ramena (ležeći)
Lezite na leđa. Držite štap sa obe ruke sa savijenim laktovima i dlanovima nagore. Držite laktove uz telo i pomerite štap preko tela prema bolnoj ruci. Držite 8 do 12 sekundi. Ponovite 2 do 4 puta.
Stiskanje lopatice
Stanite sa rukama sa strane i stisnite lopatice zajedno. Ne podižite ramena dok stežete. Zadržite 6 sekundi. Ponovite 8 do 12 puta.
Guranje napred (savijanje)
Stanite okrenuti prema zidu ili dovratniku, oko 15 centimetara ili manje unazad. Držite povređenu ruku uz telo. Napravite zatvorenu pesnicu sa palcem na vrhu. Zatim lagano gurnite ruku napred u zid sa oko 25% do 50% svoje snage. Ne dozvolite da se vaše telo pomera unazad dok gurate. Držite oko 6 sekundi. Opustite se nekoliko sekundi. Ponovite 8 do 12 puta.
Gurnite unazad (ispružite)
Stanite sa ravnim leđima uza zid. Vaša nadlaktica treba da bude uza zid, sa laktom savijenim pod uglom od 90 stepeni (ruka pravo napred). Lakat lagano gurnite nazad uza zid sa oko 25% do 50% svoje snage. Ne dozvolite svom telu da se kreće napred dok gurate. Držite oko 6 sekundi. Opustite se nekoliko sekundi. Ponovite 8 do 12 puta.
Vežba za skapulu
Ovu vežbu je najbolje raditi sa malo okrenutim prstima, a ne ravno gore-dole. Stanite okrenuti prema zidu, udaljenom oko 30 do 45 centimetara. Stavite ruke na zid u visini ramena. Polako savijte laktove i približite lice zidu. Držite leđa i kukove ravno. Vratite se tamo gde ste počeli. Ponovite 8 do 12 puta. Kada ovu vežbu možete da uradite udobno uz zid, možete je isprobati na pultu. Zatim možete polako napredovati do kraja kauča, zatim do čvrste stolice i na kraju do poda.
Vežba za skapulu – retrakcija
Za ovu vežbu biće vam potreban elastični materijal za vežbanje, kao što je elastična traka. Stavite traku oko čvrstog predmeta otprilike u nivou struka. (Kod kreveta će dobro funkcionisati.) Svaka ruka treba da drži kraj trake. Sa laktovima sa strane i savijenim na 90 stepeni, povucite traku unazad. Vaše lopatice treba da se kreću jedna prema drugoj. Zatim pomerite ruke nazad gde ste počeli. Ponovite 8 do 12 puta. Ako imate dobar opseg pokreta u ramenima, probajte ovu vežbu sa podignutim rukama u stranu. Držite laktove pod uglom od 90 stepeni. Podignite elastičnu traku otprilike do nivoa ramena. Povucite traku unazad da biste pomerili lopatice jedna prema drugoj. Zatim pomerite ruke nazad gde ste počeli.
Vežba za jačanje unutrašnjeg rotatora
Počnite tako što ćete vezati elastičnu traku za kvaku. Stanite ili sedite sa opuštenim ramenom i savijenim laktom za 90 stepeni. Vaša nadlaktica treba udobno da leži na vašoj strani. Stisnite smotani peškir između lakta i tela za udobnost. Ovo će vam pomoći da držite ruku pored sebe. Držite jedan kraj elastične trake u šaci bolne ruke. Polako rotirajte podlakticu prema telu dok ne dodirne stomak. Polako ga vratite tamo gde ste počeli. Držite lakat i nadlakticu čvrsto prislonjene uz rolu peškira ili sa strane. Ponovite 8 do 12 puta.
Vežba za jačanje spoljašnjeg rotatora
Počnite tako što ćete vezati elastičnu traku za kvaku. Stanite ili sedite sa opuštenim ramenom i savijenim laktom za 90 stepeni. Vaša nadlaktica treba udobno da leži na vašoj strani. Stisnite smotani peškir između lakta i tela za udobnost. Ovo će vam pomoći da držite ruku pored sebe. Držite jedan kraj elastične trake rukom bolne ruke. Počnite sa podlakticom preko stomaka. Polako rotirajte podlakticu dalje od tela. Držite lakat i nadlakticu prislonjene uz rolu peškira ili stranu tela dok ne počnete da osećate stezanje u ramenu. Polako pomerite ruku nazad na mesto odakle ste počeli. Ponovite 8 do 12 puta.
