FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
Ahilova tetiva, povreda i lečenje u fizikalnoj terapiji
Oni koji su imali tu nesreću da osete na svojoj koži povredu, upalu ili bol Ahilove tetive, verovatno ne bi voleli ni da pričaju o tome kako to iskustvo izgleda. Povreda je sama po sebi praćena zastrašujućim bolom, a već je i sam trenutak povrede veoma traumatičan. Kako je pacijenti opisuju, ovu povredu bukvalno možete „čuti“ kada se dogodi, jer je pucanje tetive praćeno zvukom pucanja kanapa. Pored toga, međutim, Ahilova tetiva može imati i brojne druge povrede, koje Vam značajno mogu promeniti svakodnevicu.
AHILOVA TETIVA - POVREDA I LEČENJE
Iako je literatura dosta jasna, teško je reći koliko se često ova povreda zaista dešava. Razlog je to što se jačina ove povrede i posledica razlikuje od slučaja do slučaja. Neki posle povrede mogu i da hodaju, dok su drugi duže vreme vezani za krevet. Smatra se da se javlja u stopi od 18 pacijenata na 100.000 ljudi godišnje. Kod atletičara ova verovatnoća nešto je ređa, pa se javlja od 6% do 18% sportista. Najređe se javlja kod fudbalera, dok najčešće kod gimnastičara i tenisera. Oko milion sportista svake godine ima povredu Ahilove tetive.
Zanimljivo je da se ova povreda javlja najviše kod rekreativaca, a ne sportista. Razlog je zapravo veoma jednostavan. Rekreativci ne pribegavaju pripremama, zagrevanju i ne treniraju redovno. Obično ovo jesu razlozi zbog kojih i dolazi zbog povreda. Kod sportista, sa druge strane, ova tetiva je dovoljno istegnuta a okolni mišići jači, što drži zglob u čvrstom položaju i sprečava iskliznuća. U ostatku sveta procenjuje se da se incidenca povreda Ahilove tetive između 6 i 37 osoba na 100.000 ljudi. Najčešće su to ljudi između 30 i 50 godina, rekreativci i povremeni sportisti.
O samoj povredi govori se dosta u literaturi i fizioterapeuti je smatraju jednom od najčešćih povreda kojim se bave. Kada dođe do nje neophodno je obratiti se najboljem stručnjaku sa iskustvom u tom polju. Iako je povreda veoma traumatična, uz vežbe i rehabilitaciju za povrede Ahilove tetive, možete se veoma brzo vratiti normalnom životu. Uz dobrog terapeuta, dovoljno je mesec dana individualnih vežbi ciljano napravljenih za Vaše stanje kako biste stali na noge.
Ahilova tetiva je veza između dva velika mišića. Ona povezuje zadnji deo noge sa petom. Njenim grčenjem stopalo se spušta, tako da je zaslužna za niz svakodnevnih pokreta. Zahvaljujući njoj, Vaše stopalo može da stoji stabilno, ali takođe daje snagu za odgurivanje nogom, stajanje, hodanje, trčanje ili podizanje na prste. Upala Ahilove tetive (tendonitis) javlja se kada tetiva postane otečena i bolna blizu dna stopala zbog čega je izvođenje ovih pokreta bolno i praćeno ograničenjem pokreta.
POSTOJE DVE VRSTE UPALE AHILOVE TETIVE (TENDONITISA):
Neinsercijski Ahilov tendinitis – gde vlakna u sredini tetive počinju da se raspadaju, nabubre i zgušnjavaju. Ova vrsta upale Ahilove tetive pogađa ljude koji su mlađi i aktivniji.
Insercijski Ahilov tendinitis je teži tip, i utiče na donji deo pete, gde se tetiva spaja ili ubacuje u petnu kost. To može uticati na bilo koga, čak i na ljude koji nisu aktivni. Ali najčešće pogađa ljude koji prekomerno koriste tetivu, kao što su trkači na duge staze.
Iako se tendinitis može javiti kod osoba svakog uzrasta i pola, postoje osobe koje su u većem riziku od ovog oboljenja. To su najčešće muškarci, u srednjim godinama, ili stariji sa izraženim artritisom. Takođe, utvrđeno je da ljudi sa psorijazom imaju veći rizik od nastanka ovog oboljenja, a i osobe koje piju određene antibiotike, poput fluorokinolona.
Utvrđeno je, takođe, da postoji i urođena predispozicija za tendinitis. Osobe koje imaju prirodno ravan luk u stopalu dodatno opterećuju Ahilovu tetivu zbog čega se ona lakše ošteti. Neke osobe mogu imati zategnute ili slabe mišiće donjih ekstremiteta, ili koštanu ostrugu (koštanu izraslinu u peti koja trlja tetivu i izaziva bol). Neki ljudi mogu imati i prekomernu pronaciju stopala, gde se gležnjevi kotrljaju na dole i unutra kada hodate. Pod velikim rizikom su i osobe koje su gojazne.
Ukoliko se bavite trčanjem, izbegavajte trčanje po hladnom vremenu, po brdovitom terenu bez zagrevanja i treninga i birajte pravu obuću za ovu vrstu sporta. Ona će držati stopalo ravnim i sprečiti ispadanje stopala.
Najčešće se javlja kod ljudi koji su naglo povećali intenzitet vežbanja, poput rekreativaca koji su odjednom počeli da se bave sportom. Obično su to sportovi u kojima se jače trenira stopalo, gde postoji doskok, poput tenisa ili košarke. Ugroženi su oni koji vežbaju samo vikendom ili povremeno, koji se ne zagreju dovoljno za vežbanje ili odjednom povećaju intenzitet vežbi.
Tendonitis se javlja uglavnom kod mlađih ljudi, bez obzira kojim poslom se bave i to najčešće zbog preopterećenja. Kod starijih se javlja najčešće kod onih koji imaju artritis, zbog otežanog pokreta. Simptomi su karakteristični, jer se javljaju prilikom izvođenja pokreta. Tako se mogu javiti bol u peti ili tetivi pri hodanju ili trčanju, ukočenost zgloba, bol u tetivi pri dodiru, otok i toplota u zglobu. Jedan od karakterističnih simptoma su poteškoće prilikom stajanja na prstima.
Imajte u vidu da tetiva, kao i svaki mišić u telu, slabi sa godinama. Pokrete koje ste nekada mogli da napravite više nećete moći, zbog čega će Vam biti teže i da se bavite sportom. Biće Vam potrebno da se duže zagrevate nego obično i da duže istežete tetivu nakon vežbi. Takođe, izbegavajte sportove koji možda jače opterećuju tetivu, tako da se ona lakše i povredi.
Upravo je stajanje na prstima jedan od prvih znakova da postoji problem povezan sa Ahilovom tetivom. Lekar će najpre obaviti fizički pregled, koji će pokazati da li postoji osetljivost duž tetive. Na kraju, tražiće od pacijenta da stane na prste, što može biti otežano ili praćeno bolovima. Sve to jasni su znaci da se radi o upali tetive. Nakon toga mogu se uraditi i rendgenski snimci, ali i skeniranje, koje bi trebalo da pokaže stepen oštećenja tetive.
Kao i kod većine stanja povezanih sa Ahilovom tetivom, upala se može lečiti hirurškim i nehirurškim metodama. Ako je upala blaža, moguće je lečiti se dobrom terapijom, uz iskusnog fizioterapeuta. Ne samo da postoji niz vežbi i metoda koje će sa Vama raditi terapeut u klinici, već je moguće raditi i ove vežbe kod kuće što će Vam pokazati terapeut. Obično su to vežbe istezanja, gde se stopalo pokreće u raznim pravcima, ali i vežbe jačanja mišića potkolenice u kasnijoj fazi. Nekada je dovoljan odmor uz blage tople obloge. Nekada, međutim, potrebno je nešto intenzivniji fizioterapeutski tretman.
Odmorite i lezite što duže možete čak i kada možete da hodate. Pređite na manje aktivnosti i ne radite aktivnosti koje opterećuju Vašu tetivu. Takođe, na nozi držite led po 20 minuta, više puta u toku dana. Dobro je i da vršite kompresiju tetive, uz pomoć atletske obloge ili hiruške trake, a stopalo držite na jastucima tako da bude iznad srca. Ovo će smanjiti otok.
U nekim slučajevima, možda ćete i dalje moći da hodate čak i ako ste pokidali Ahilovu tetivu. Ali možda će Vam biti teško da podnesete težinu na nozi dok je tetiva puknuta, tako da možete šepati ili vam je teško hodati. Veoma jaki sportisti mogu da 'maskiraju' probleme sa hodanjem zbog svoje snage u drugim zglobovima stopala.
Verovatno ćete morati da odmorite nogu i da nosite gips ili protezu tako da ne možete da je pomerate neko vreme. Zatim ćete morati da počnete postepeno da nosite težinu na nozi dok vaša tetiva zarasta. Vaš lekar ili fizioterapeut će vam moći reći kada to možete da uradite.
Bez obzira da li ste imali operaciju Ahilove tetive ili ne, biće Vam potreban period rehabilitacije nakon početnog lečenja. Trebalo bi da posetite fizioterapeuta, koji će Vas uputiti na vežbe za povećanje opsega pokreta i snage u zglobu i potkolenici. Počećete sa blagim vežbama i vremenom ih nadograđivati. Možda imate neke vežbe posebno dizajnirane za jačanje ili istezanje mišića potkolenice.
Vaš fizioterapeut vam takođe može savetovati koje vežbe sa malim uticajem, kao što su vožnja bicikla, džogiranje ili plivanje, možete da isprobate. Najbolje je kod ove rehabilitacije raditi individualni pristup, koji će se prilagoditi Vašim potrebama, stanju povrede, ali i jačini mišića i opštoj kondiciji. Individualni pristup, uz iskusnog fizioterapeuta, daje najbrže rezultate.
Koliko dugo je potrebno za oporavak od rupture Ahilove tetive je slično bez obzira na to da li imate operaciju ili ne. Možete očekivati da se vratite normalnim aktivnostima, uključujući sportove sa malim uticajem, u roku od četiri do šest meseci, bez obzira na to koji tretman imate. Ali može potrajati duže da se vratite sportovima sa velikim uticajem, kao što su fudbal ili tenis.
U prvih nekoliko meseci nakon povrede primetićete da je peta zadebljana, što će otežavati obuvanje i svakodnevne aktivnosti. Kod težih povreda blago će Vam atrofirati mišići potkolenice, a tetiva se može i skratiti. Sve to otežaće pokretanje stopala, a onda će Vam teže biti i da se vratite normalnim aktivnostima. Kod nekih je dovoljna blaga masaža da olakša tegobe, dok će drugima biti teže da se duže vreme bave aktivnostima, jer noga brzo počne da otiče. Zbog svega toga, saradnja sa fizioterapeutom je od velike važnosti.
Većina ljudi se može vratiti vrsti aktivnosti koju su radili pre povrede. Ali ako se bavite sportom na profesionalnom nivou, možda ćete naći neka ograničenja u onome što možete da radite. Možda će biti potrebno godinu dana ili više da se vratite na prethodni nivo učinka. Vaš fizioterapeut ili lekar će Vam dati više saveta specifičnih za vas.
Možda ćete morati da uzmete slobodno vreme da biste dozvolili da tetiva zaraste. Koliko dugo treba da se vratite u normalu zavisiće od brojnih stvari. To uključuje vrstu tretmana koji ste imali, koliko ste ranije bili mobilni, koji posao radite i sva ograničenja na radnom mestu. Vaš lekar će vam moći dati konkretan savet. Mnogi pacijenti opisuju da su duže vreme nakon povrede imali problema sa vežbanjem. Nekima je teško da stanu na nogu, potrče, ili rade veći obim pokreta. Kod nekih, međutim, obično se radi o strahu da ponovo ne povrede nogu, pa izbegavaju da rade teže vežbe ili staju na tu nogu.
Ipak, budite spremni na to da će oporavak trajati duže vreme, procenjuje se i do tri meseca dok bolovi potpuno ne nestanu. Ukoliko se bolovi ne povuku i posle ovog perioda, preporuka je da se uradi operacija. Na ovaj način uklanjaju se upaljeno tkivo i abnormalno područje tetive, a u težim slučajevima i deo kosti, ukoliko ona iritira tetivu. Sve ovo može voditi i skraćenju same tetive, što rezultira nešto težim hodom kasnije.
Kada je u pitanju blaži tendinitis, pacijenti se obično ne javljaju lekaru na vreme jer smatraju to blagom povredom. U nekim slučajevima to i jeste blaga povreda koja se izleči mirovanjem i oblogama. Međutim, postoje situacije kada je neophodno javiti se lekaru, jer možete imati pokidanu tetivu a da toga niste ni svesni. Svako odugovlačenje može dovesti do trajnih oštećenja koja se više ne mogu rešiti ni operacijom. Ukoliko je bol jak, traje danima i otežava pokrete, javite se lekaru jer je moguće da imate rupturu Ahilove tetive.
S obzirom da postoje faktori rizika za nastanak tendinitisa i rupture Ahilove tetive, izbegavajte sve ono što vrši dodatni pritisak na ovu tetivu i tako sprečite nove povrede. Ipak, ako i dalje želite da se bavite sportom, a i morate nastaviti sa aktivnostima, onda primenite mere predostrožnosti.
Pre svega, postepeno pojačavajte nivo aktivnosti, zajedno a trajanjem i intenzitetom treninga. Neke aktivnosti bi trebalo potpuno izbaciti u prvo vreme, poput trčanja uz brdo. Ako uopšte želite da se bavite sportom, najpre se dobro zagrejte, a onda prvo vežbajte sporim tempom. Stanite čim osetite bol i odmorite.
Birajte obuću koja čvrsto drži stopalo. Takođe, postoje specijalni jastučići ili ulošci za obuću, koji nežno podupiru petu. Ovo će pružiti čvrstu potporu za luk stopala i smanjiti napetost u Ahilovoj tetivi. Sve stare i dotrajale cipele bacite, a one koje su novije ali ne podupiru dobro stopala, upotpunite lučnim nosačima ili ulošcima.
Istežite se stalno, čak i kada ne vežbate. Neophodno je to uraditi ujutru, nakon ustajanja, ali obavezno i pre svake fizičke aktivnosti. Takođe, istežite se i posle vežbanja. Ojačajte ovu tetivu vežbama za stopala koje će Vam pokazati fizioterapeut. Sportove koji su opterećujući za stopalo zamenite boljim i lakšim. Recimo, umesto trčanja i skakanja (košarke, na primer), vozite bicikl ili plivajte.
Ljudi mogu živeti sa tendinitisom a i oporaviti se nakon akutnih povreda. Ipak, moraju se pridržavati određenih pravila. Pre svega, mora se započeti lečenje čim osetite simptome. Što duže čekate, tetiva se sve više oštećuje. Takođe, većina ljudi ima dobre rezultate nakon operacije i vrlo brzo se oporave. Što je oštećenje veće, logično, oporavak je duži, pa je neophodno konsultovati se sa fizioterapeutom i pratiti program vežbi.
Povrede Ahilove tetive jesu neprijatne i sporo se leče. Može potrajati dok ne budete potpuno izlečeni. Teško je pratiti savete lekara i izbeći ponovno povređivanje. Zbog toga morate imati u vidu sve ono što je potrebno da bi tetiva ostala zdrava. Najpre pronađite iskusnog i dobrog fizioterapeuta. Pratite sve što Vam govori fizioterapeut i radite vežbe koje Vam je preporučio. Izbegavajte rizične aktivnosti, nosite obuću koja Vam je preporučena i istežite se pre vežbanja. Ahilova tetiva može dati brojne neprijatnosti i povrede, ali moguće je sačuvati.
