FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
Bolesti nervnog sistema i fizikalna terapija
Izraz: fizikalna terapija pre svega asocira na trkače, gimnastičare, sportiste ili bodibildere koji neguju prelome i uganuća.
Ipak, fizikalna terapija zaista pomaže kod brojnih stanja koja narušavaju nervni sistem. Fizioterapija deluje na različite bolesti nervnog sistema ili neurološke smetnje koje se mogu javiti kod pacijenata različitih godina.
Neurološki poremećaji su bolesti centralnog nervnog sistema. One mogu izazvati probleme sa:
Na žalost, u nekim fazama bolesti nervnog sistema takođe mogu uticati na ljudsko raspoloženje, čula i pamćenje.
Primera radi, Parkinsonova bolest uzrokuje da umirući neuroni u mozgu proizvode neadekvatne količine dopamina, hormona koji kontroliše kretanje.
Ostala neurološka stanja uključuju Alchajmerovu bolest, multiplu sklerozu itd. Starije osobe mogu pokazivati simptome neuroloških poremećaja, poput izazova u pokretu i ravnoteži, ali oni vrlo često nisu dovoljno ozbiljni za postavljanje dijagnoze.
Fizikalna terapija ima tako ključnu ulogu u rehabilitaciji pacijenata sa dijagnostikovanim neurološkim poremećajima. Poslednjih decenija fiziikalna terapija u kući postala je potreba tako velikog broja ljudi da su neurološki fizioterapeuti postali subspecijalnost fizikalne medicine.
Ova specijalnost je rasla kako je istraživanje ukazalo na fizikalnu terapiju kao izuzetan način da se spreči napredovanje neuroloških problema.
KAKO FIZIKALNA TERAPIJA DELUJE NA NEUROLOŠKE POREMEĆAJE?
Prema izveštaju fondacije National Parkinson iz 2014. godine, fizikalna terapija se može koristiti za pomoć pacijentima u svim fazama na sledeće načine:
Pre nego što pacijenti počnu imati simptome ili gubitak motorike, fizikalna terapija može im pomoći da budu u formi i pokretni, umanjujući simptome kada dođu ili sprečavajući njihov nastanak.
Tokom pojave simptoma, fizikalna terapija može im pomoći da povrate kretanje, kao što je učenje ustajanja i sedenja ili ponovno učenje hodanja.
Nakon što povrate pokretljivost, fizikalna terapija se može koristiti za očuvanje njihovih veština i sposobnosti.
Neurološki poremećaji utiču više na život pacijenta nego što se u početku čini očiglednim.
Starije osobe gube mobilnost s godinama, ali onda neurološki poremećaj poput (primera radi) Parkinsonove bolesti to spaja i pogoršava.
Pacijenti često završe u različitim ustanovama za negu jer su neurološka stanja često progresivna i više onesposobljavajuća nego što su prvo činilo.
Vežbanje - toliko vitalno za zdravlje i raspoloženje - postaje teško, bolno, pa čak i opasno ako se ne radi na određene načine.
Za one koji su izgubili čitav opseg pokreta, vežbe delimičnog nošenja tereta mogu da pretreniraju svoja tela da se normalnije kreću.
Ceo princip je baziran na tome da pacijenta naučite i naviknete da je potrebno puno truda da bi se video pomak. Često, kada upitamo nove klijente, pregledamo ih i pitamo: Od 1 do 10, kakav je vaš napor i posvećenost terapiji?
Uobičajeni odgovor je: Samo oko 5, možda 6.
Naš odgovor je: Sjajno, ali za napredak nam je potrebna 10ka.
Jednostavno rečeno, pacijenti sa bolestima neurvnog sistema, zahtevaju istu pomoć i disciplinu fizioterapeuta koliko i sportista.
Je proces koji traje, a zasniva se na:
Edukativnom pristupu.
Uključivanju osobe sa invaliditetom u planiranje programa.
Ključno, učešću porodice, prijatelja i/ili kolega.
Postavljanju i merenju jasnih ciljeva terapije.
Interdisciplinarnom pristupu.
Procesu zasnovan na konceptima invalidnosti (koja zahteva aktivnost) i hendikepa (traži participaciju).
Postoji niz osnovnih zadataka povezanih sa procesom rehabilitacije:
Raditi u partnerstvu sa osobom sa invaliditetom i njihovom porodicom
Uvek davati tačne informacije i savete o prirodi invalidnosti, potencijalnom boljitku ili daljoj prognozi itd.
Osluškivati potrebe i percepcije osobe sa invaliditetom i njihove porodice
Interdisciplinarna saradnja sa drugim profesionalnim kolegama iz medicine.
Da se, po potrebi, terapeut poveže sa ključnim negovateljima ili starateljima.
Da fizioterapeut pomogne u uspostavljanju realnih ciljeva rehabilitacije. Takvim, koji odgovaraju i invaliditetu te osobe i njenim porodičnim, socijalnim i drugim potrebama.
Ciljevi moraju biti iskreni, realni i precizni. Nema smisla postavljati nejasne i subjektivne ciljeve jer ni terapeut, ni osoba sa invaliditetom, neće moći da sagledaju gde se nalaze.
U osnovi postoji pet kategorija osoba sa invaliditetom.
Osobe kojima će se stanje poboljšati tokom kratkog vremenskog perioda - na primer, ljudi sa blagim moždanim udarom
Osobe kojima će se stanje poboljšavati, a koje mogu ali/ili ne moraju da se vrate pred-morbidnoj funkciji. Na primer – stanja posle umerenog moždanog udara ili traumatične povrede mozga
Ljudi kod kojih se stanje se neće značajno poboljšati. Koji mogu očekivati izvesni nivo invaliditeta, ali kod kojih je moguć i određeni napredak. Često posle teškog moždanog udara ili traumatične povrede mozga
Pacijenti kojima će se vremenom stanje polako pogoršavati. Uobičajeno kod, primera radi, multiple skleroze ili Parkinsonove bolesti.
Ljudi kod kojih će bolest, nažalost, neprekidno i brzo napredovati - na primer, kod bolest imotornih neurona ili malignog glioma.
Fizikalna terapija za kognitivne i neurološke poremećaje tretira: ravnotežu, snagu, hod, držanje, koordinaciju i druga oštećenja.
Fizikalna terapija i neurološka rehabilitacija mogu pomoći u :
Poboljšanju pokretljivosti, uključujući hodanje, kretanje stepenicama i prebacivanje u krevet ili stolicu ili iz nje.
Adaptaciji na novi prostor i okolinu, u cilju lakšeg i sigurnijg kretanja.
Redukciji rizika od pada i povrede.
Naš tim pomaže u zadovoljavanju pacijentovih potreba za mobilnošću i olakšvanju obavljanja svakodnevnih aktivnosti.
Ukratko, neurološka rehabilitacija je proces obrazovanja i osposobljavanja koji mora uključiti invalidnu osobu i njenu porodicu. To je proces koji treba sprovoditi postavljanjem specifičnih ciljeva, uporno, na putu ka dugoročnim strateškim ciljevima.
Dokazano je da neurološka rehabilitacija može doneti stvarnu korist u smislu funkcionalnog poboljšanja, i smanjivanje nepotrebnih komplikacija kod osoba sa invaliditetom.
Danas, savremena rehabilitacija predstavlja kombinaciju precizne nauke uz zadržavanje umetnosti tradicionalne medicine i principa individualnog pristupa.
