FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
PREGLED - Funkcionalni trening i multipla skleroza
Kao što znamo, multipla skleroza je progresivna inflamatorna bolest koja oštećuje mijelin – supstancu koja oblaže aksiome nervnih ćelija. Približno 2.3 miliona ljudi širom sveta pati od MS. Poznato je da simptomi mogu da se javljaju i nestaju tokom vremena. Neki od njih su: trnjenje udova, slabost mišića, hronični zamor i drugo. Hronična neurodegenerativna stanja poput MS vremenom rezultiraju gubitkom fizičkih i kognitivnih funkcija. Ovo se dešava usled destrukcije neurona i manjka aktivacije pogođenog nervnog sistema. Da stvar bude gora, usled brojnih teških simptoma bolesti, osobe obolele od multiple skleroze često imaju duge periode inaktivnosti, što samo po sebi dovodi do deterioracije bolesti.
Kontinuirana fizička aktivnost jedna je od ključnih elemenata rehabilitacije MS. Pravilno implementiran plan vežbanja može poboljšati snagu, mobilnost, samopouzdanje i psihičko zdravlje obolelog. Godinama unazad, lekari su preporučivali da pacijenti oboleli od MS izbegavaju fizičku aktivnost. Sve to usled uverenja da fizički napor pojačava osećaj iscrpljenosti/umora i pogoršava druge simptome bolesti. Međutim, godine istraživanja ukazale su na krucijalnu ulogu fizikalne terapije i terapeutskih vežbi u olakšavanju simptoma multiple skleroze. Glavna tema ovog članka biće osnove pristupa fizikalne terapije i vežbi za tretiranje i kontrolisanje simptoma MS-a.
VEŽBE
Rezultati naučnog pregleda o MS objavljenog 2019. godine, ukazuju da aerobne vežbe i fizikalna terapija igraju značajnu ulogu u borbi protiv multiple skleroze. Pored fizičkih, ostali benefiti uključuju i pozitivnu manifestaciju terapije na mentalno zdravlje i socjialnu funkcionalnost. Program vežbanja pomaže da se:
1. poboljša mobilnost;
2. poveća mišićna pokretljivost i fleksibilnost;
3. poboljša kvalitet života;
4. smanji rizik od komplikacija bolesti i povreda;
5. smanji rizik od potencialnih psihičkih smetnji (npr. depresivnih stanja).
Osim intervjua i uvida u opšte zdravstveno stanje pacijenta i medicinske nalaze, procena pacijenta započinje kod kuće. Ovo podrazumeva posmatranje funkcionisanja obolelog u kući, na poslu ili u rekreativnoj sredini. Identifikacija ograničenja i simptoma bolesti u svakodnevnom životu pomaže u lakšem postavljanju i postizanju rehabilitacionih ciljeva.
O ČEMU TREBA VODITI RAČUNA?
Redovno vežbanje može pomoći pacijentima u borbi sa MS. Ipak, pacijenti koji tek počinju sa programom vežbanja mogu osetiti neke prolazne tegobe i fizičke neprijatnosti. Najčešće se ovakve situacije dešavaju kada vežbe nisu adekvatno prilagođene samom pacijentu. Isto tako, forsirano vežbanje može izazvati: zamor, ukočenost i spazam mišića. Istraživanja ukazuju da zamor nakon vežbanja ne bi smeo da traje duže od 2 sata. Pacijentima koji iskuse veliki nivo zamora ili druge loše simptome nakon vežbanja preporučuje se smanjen intenzitet, trajanje i učestalost treninga. Pre svih pomenutih preporuka, morate pažljivo čuti preporuke vašeg lekara i pronaći adekvatnog fizioterapeuta.
Kada prestati sa vežbanjem? Onoga trenutka kad osetite: veliki umor, vrtoglavicu, pregrejanost, konfuziju, gubitak ravnoteže ili probleme sa koordinacijom pokreta. Kontinuirana manifestacija ovih simptoma je siguran znak da postoji greška u sprovođenju vežbi i da je potrebna modifikacija programa.
U razmatranju pristupa terapiji multiple skleroze postavlja se pitanje njenog fokusa. Da li bi glavni cilj terapije trebao da bude kompenzacija ili restoracija pokreta i fizičkih funkcija tela koje se gube? Kompenzacija, odnosno nadoknađivanje, podrazumeva upotrebu pomagala poput invalidskih kolica i hodalica. Restoracija odn. obnavljanje, ima za cilj povećanje kapaciteta telesnih sistema i borbu protiv simptoma bolesti. Iako je svaki pacijent drugačiji, u najvećem broju slučajeva obe pomenute taktike će biti primenjene. Profesionalni fizioterapeuti odlučiće se za onaj terapeutski pristup koji će najviše pomoći pacijentu. A u skladu sa objektivnim zdravstvenim stanjem pacijenta i realnim ciljevima.
Funkcionalni trening predstavlja metod ponovnog treniranja i obuke motornog sistema. Sprovodi se upotrebom repetitivnog vežbanja funkcionalnih zadataka. Cilj FT je ponovno ustanovljavanje mogućnosti da se na bezbedan način, lakše izvode pokreti i aktivnosti iz svakodnevnog života. Najveći broj pacijenata sa neurološkim deficitima imaju brojne podsistemske probleme. Ovakva stanja primoravaju centralni nervni sistem da uči i koristi alternativne paterne pokreta u pokušaju da izvrši određeni funkcionalni zadatak. Terapija FT se implementira nakon identifikacije pacijentovih ograničenja. Fizioterapeut mora utvrditi: Šta pacijent može da uradi? Koja su njegova ograničenja? Da li su motoričke funkcije ispravne ili su substitucija za normalno funkcionisanje? Da li će funkcionalni trening popraviti sistemske probleme u kontekstu bolje funkcionalnosti pacijenta? I druga pitanja. Onoga trenutka kada terapeut razume prirodu bolesti pacijenta i limite, kada identifikuje substitutivne i kompenzacijske sisteme, može započeti sa praktikovanjem funkcionalnog treninga.
KOME JE NAMENJEN FUNKCIONALNI TRENING?
Funkcionalni trening je najbolji metod intervencije kada pacijent ima određena ograničenja poput slabog obima pokreta ili neadekvatne mišićne funkcije usled neaktivnosti. Praktikovanjem FT i standardizovanih merenja napretka, lako se može pratiti i utvrditi koje vežbe imaju bolji efekat na pacijenta. Stalni monitoring i modifikacija programa omogućavaju fizioterapeutu da uvidi napredak terapije u pravcu bolje funkcionalne kontrole pacijenta.
Sve osobe obolele od multiple skleroze treba da vežbaju. Ipak, nemaju sve vežbe isti cilj i benefite. Neurološki deficiti jedinstveni su kod svakog klijenta, tako se program vežbanja mora planirati prema individualnim potrebama. Preciznije rečeno, svaka vežba u programu ima svoju specifičnu ulogu. Neophodno je razumeti da generalno vežbanje i funkcionalno vežbanje nemaju isti efekat. Sati provedeni u teretani ili na fitnesu nisu garancija za progres jer se ne obraćaju specifičnim problemima koje bolest donosi. Opadanje funkcionalnosti tela može postati začarani krug. Nemogućnost izvršavanja nekog zadatka vodi u izbegavanje pokušaja. Ili, rečima stručnjaka: If you don‘t use it, you lose it. (Ukoliko neki pokret ne koristite – potencijal za njegovo normalno izvršenje se neminovno gubi.) Dobra vest je da: vežbanje i učenje pokreta, može da povrati i olakša izvršavanje zadataka.
Instant rezultati ne postoje. Ukoliko se pravilnom primenom fizikalne terapije i funkcionalnog vežbanja adekvatno priđe specifičnim, individualnim problemima pacijenta, šanse za boljitak su zagarantovane. Fizioterapeut radi za svoje pacijente, ali će prioritet terapije uvek biti obuka pacijenta za maksimalnu moguću funkcionalnost (u skladu sa okolnostima), prevenciju i bezbednost svakog pokreta.
Autor teksta: Nikola Sučević, fizioterapeut
