logo
+381 69 01 60 267sucevicnik@yahoo.com

blog

OPORAVAK POSLE ŠLOGA

OPORAVAK POSLE ŠLOGA

U neurološkoj rehabilitaciji, za oporavak posle šloga koristi se širok spektar tehnika lečenja i pristupa. Ovaj tekst daje kratak pregled nekih pristupa koji se koriste u rehabilitaciji moždanog udara. Navedene preporuke nastale su na osnovu dokaza nekoliko kliničkih istraživanja.

VEŽBE POSLE ŠLOGA – PITANJE INTENZITETA

Čini se da je veći intenzitet vežbanja važan aspekt efikasne fizikalne terapije posle šloga. Intenzitet vežbanja pokazao se kao ključni faktor smislenog terapeutskog treninga posle moždanog udara. Istraživanja su pokazala i da više vežbe daje bolje rezultate. Otkriveno je da je oko 17 sati terapije u periodu od 10 nedelja neophodno za značajnije pozitivne efekte terapije. Terapeutske smernice zagovaraju najmanje 45 minuta terapije dnevno sve dok postoje ciljevi rehabilitacije i pacijent toleriše ovaj intenzitet. Ipak, bez obzira na preporuke, u praksi se prečesto susrećemo sa drugačijim primerom. Nedovoljno sati, jednolični oblici rehabilitacije, slaba posvećenost terapeuta. Oporavak posle šloga se time prolongira, a napredak je slab ili usporen.

REHABILITACIJA POSLE ŠLOGA - ISTRAŽIVANJA

Znanja o primeni fizioterapije kod rehabilitacije moždanog udara i dalje rastu. Njen značaj dodatno potvrđuju dokazi o rehabilitaciji posle moždanog udara iz kliničke, ali i privatne prakse. Ipak, uvek ima mesta za napredak. Napredne terapijske metode zahtevaju izuzetno razumevanje neurofizioloških mehanizama. U ovo spada i neuroplasticitet i drugi faktori koji pokreću oporavak moždanog udara. Za bolje rezultate od velike važnosti je i praćenje uticaja fizioterapijskih intervencija na ove osnovne mehanizme. Ovo postavlja izazov fizioterapeutama da budu u toku sa novim tehnikama i metodologijama terapije za oporavak posle šloga.

POZICIONIRANJE I DRŽANJE PACIJENTA NAKON ŠLOGA

Na sposobnost da se promeni položaj i držanje utiče mnogo faktora. Poremećaji posture rezultat su različitih stepena neuroloških odn. fizičkih oštećenja koji nastupaju kao posledica udara. Terapijsko pozicioniranje ima za cilj da smanji oštećenja na koži, oteklina udova, bol ili subluksaciju ramena. Ima ulogu povećavanja funkcionalnosti i dužine mekog tkiva. Dokazano je da pravilno pozicioniranje može pomoći u smanjenju respiratornih komplikacija, poput onih koje izazivaju aspiraciju. Čime se izbegava ugrožavanje hidratacije i ishrane. Cilj pozicioniranja pacijenta je promovisanje optimalnog oporavka modulacijom mišićnog tonusa. Zatim, pružanje odgovarajućih senzornih informacija i povećanje prostorne svesti. Pravilno pozicioniranje rezultira poboljšanjem sposobnosti interakcije sa okolinom i sprečavanjem različitih komplikacija.

PREPORUKE O POZICIONIRANJU PACIJENTA

1. Početna specijalistička procena položaja treba da se sprovede po akutnom moždanom udaru što je pre moguće. Ukoliko je moguće – u roku od 4 sata od dolaska u bolnicu.

2. Uređaji za podršku ruku, kao što je nosač s kopčom, mogu se koristiti za pomoć u postavljanju ruku za one pacijente kod kojih postoji rizik od subluksacije ramena

3. Edukacija i obuka o pravilnom ručnom rukovanju i postavljanju položaja treba da se pruže pojedincu koji boluje od moždanog udara. Ali i njihovoj porodici ili negovatelju, ili dežurnom zdravstvenom radniku (ukoliko je to potrebno).

4. Povišenje udova pri mirovanju treba razmotriti kod osoba koje su nepokretne kako bi se sprečilo oticanje u ruci i stopalu.

RANA MOBILIZACIJA

Nepokretnost je povezana sa brojnim komplikacijama nakon moždanog udara, poput tromboze dubokih vena itd. U oporavku posle šloga, rana mobilizacija ima za cilj da smanji vreme koje protekne između udara i prvog naouštanja kreveta. Time se povećava fizička aktivnost kojom se pacijent bavi van kreveta. Rana mobilizacija (npr. aktivnosti poput sedenja u krevetu, transfera, stajanja i hodanja) ima potencijal da smanji rizik od komplikacija nepokretnosti i poboljša funkcionalni oporavak. Još uvijek postoje nesuglasice oko tačnog značenja termina rane mobilizacije. Jedna od definicija je definiše kao: „mobilizaciju pacijenta iz kreveta u roku od 24 sata nakon moždanog udara i poticanje na vježbanje izvan kreveta“.

O MOBILIZACIJI NAKON ŠLOGA

1. Kod pacijenata sa poteškoćama u kretanju nakon šloga stručno lice mora da utvrdi najprikladnije i najsigurnije metode prenosa i mobilizacije.

2. Treba započeti mobilizaciju (van aktivnosti u krevetu) u roku od 24 do 48 sati od početka moždanog udara. Osim ukoliko je pacijent dobio palijativnu negu.

NE PREPORUČUJU SE:

1. Itenzivne aktivnosti iz kreveta u roku od 24 sata od početka moždanog udara. Mobilizacija u roku od 24 sata od početka namenjena je samo pacijentima kojima je potrebna mala ili nikakva pomoć za mobilizaciju.

3. Pružanje vizuelnih ili slušnih povratnih informacija.

4. Obuka progresivne ravnoteže.

5. Vežbe jačanja donjih udova.

OPORAVAK POSLE MOŽDANOG UDARA – PITANJE BALANSA

U procesu rehabilitacije posle moždanog udara poteškoće sa ravnotežom su uobičajene. Obično problem nastaje zbog smanjene kontrole tela. Usled toga javlja se izmenjeni, deformisani osećaj tela. Tada osoba pogrešno uočava svoje držanje u odnosu na uspravno. Oštećena ravnoteža često dovodi do smanjenog samopouzdanja. Do straha od pada, čime se povećava i rizik od pada. Trenutni dokazi ukazuju na to da trening, odnosno vežbanje može poboljšati dinamičku ravnotežu pacijenta. S druge strane, trening specifičnih zadataka poboljšava dinamičku ravnotežu i u sedećem, i u stojećem položaju.

SEDENJE – PREPORUKE

Vežbanje izvan dosega ruke dok pacijent sedi uz nadzor / pomoć trebalo bi da se preduzme za osobe koje imaju poteškoće sa sedenjem.

STAJANJE

Oporavak posle šloga trebalo da uključi i vežbe stojeće ravnoteže, za osobe koje imaju poteškoće sa stajanjem. Strategije mogu obuhvatati:

1. Vežbanje funkcionalnih treninga specifičnih zadataka dok pacijent stoji.

2. Trening hodanja koji uključuje izazov za stojeću ravnotežu.


PROBLEMI POSLE ŠLOGA - KRETANJE I MOBILNOST

Najveći prioritet mnogim ljudima sa ograničenom pokretljivošću nakon moždanog udara je samostalno hodanje. Ovaj odeljak se fokusira na tretmane i opremu čiji je cilj poboljšanje hodanja, a uključuje vežbanje. Pojedinci posle šloga imaju koristi pre svega od vremena provedenog u vežbama nogu orijentisanih na zadatak. Ove vežbe imaju kardiorespiratorni fokus. Terapeutske intervencije bi trebale biti dovoljnog intenziteta s fokusom na progresiju. Na specifičnost zadatka i izazove, za poboljšanje ishoda. Vežbe mogu uključivati aktivnosti za jačanje nogu, hodanje na zemlji i treninge uz podršku i bez podrške telesnoj težini. Ako su šetnje nakon moždanog udara slabe, aktivnost u zajednici može biti ograničena i ljudi mogu postati kućni i izolovani od društva. Ovo je nešto na čemu se mora raditi sa fizioterapeutom. Oporavak posle šloga podrazumeva i puno empatije, motivacije i podrške pacijentu i porodici radi ublažavanja emotivnog šoka i depresivnih stanja.

PREPORUKE ZA UNAPREĐENJE KRETANJA I MOBILNOSTI

Prilagođene ponavljajuće vežbe hodanja (ili komponente hodanja) treba praktikovati što je češće moguće kod osoba sa poteškoćama u hodanju.

Nastaviće se...

Pin It on Pinterest

Share This