logo
+381 69 01 60 267sucevicnik@yahoo.com

blog

POSLEDICE MOŽDANOG UDARA

POSLEDICE MOŽDANOG UDARA

 

Posledice moždanog udara - koje su najčešće komplikacije i kojim metodama fizikalne terapije možemo delovati na njih? Preporuke fizioterapeuta iz kliničke i privatne prakse fizikalne terapije i rehabilitacije.

UBRZANO ZAMARANJE - POSLEDICE MOŽDANOG UDARA

Među najčešće posledice moždanog udara ubrajamo i umor. Simptom ubrzanog zamaranja očigledna je čak i kod onih pojedinaca koji su se skoro potpuno oporavili. Preko 40% osoba preživelih od moždanog udara prijavljuje stalne probleme sa umorom koji utiču na njihove svakodnevne životne aktivnosti. Pacijenti se nakon šloga žale na simtpome poput: nedostatak energije i / ili povećanu potrebu za odmorom svaki dan. Umor nakon moždanog udara donose i mentalne i fizičke aktivnosti. Umor je takođe blisko povezan sa depresijom i može biti prediktor kraćeg preživljavanja. Strategije upravljanja uključuju identifikaciju okidača umora i ponovnog pokretanja energije. Za ove specifične posledice moždanog udara potrebna je modifikacija životne sredine i promena načina života – korigovanje kretanja i pravljenje kognitivne strategije za smanjenje mentalnog napora, pa i psihološka podrška za rešavanje raspoloženja, stresa itd.

PREPORUKE ZA KONTROLU UMORA

Pojedincima sa moždanim udarom koji su medicinski stabilni, ali prijavljuju umor, treba ponuditi procenu mentalnih i fizičkih faktora. Ovo je posebno važno kada je ugroženo angažovanje na rehabilitaciji ili u životnim aktivnostima. Preporuke za kontrolu umora su sledeće:

1. Terapiju za preživele od moždanog udara sa umorom treba organizovati tokom perioda dana kada su im oni najnaporniji. Tako će se postepeno podizati kapacitet i izdržljivost pacijenta.

2. Sve informacije i edukaciju o umoru i taktikama kontrole treba obezbediti i njihovim porodicama / starateljima.

3. Potrebno je razmotriti i druge potencijalne faktore koji će modifikovati umor.

Ovo može da podrazumeva izbegavanje sedativnih lekova i alkohola, proveru poremećaja disanja i depresije u vezi sa spavanjem.

4. Moguće intervencije mogu uključivati i vežbanje disanja, i poboljšanje higijene spavanja.

KONTRAKTURE KAO POSLEDICE MOŽDANOG UDARA

Kontrakture mišića predstavljaju trajno skraćivanje mišića ili zgloba. One su obično odgovor tela na produženu hipertoničnu spastičnost u koncentrisanom području mišića. Kontrakture nisu retka pojava u udovima zahvaćenim spastičnošću. Njihova pojava može da ometa aktivnosti kao što je npr. oblačenje odeće, i one mogu biti zaista neprijatne ili bolne. Često ograničavaju sposobnost da se sedne u invalidska kolica ili samo kretanje. Sistematskim pregledom utvrđuje se da li taktike istezanja mogu povećati pokretljivost zglobova kod ljudi sa postojećim kontrakturama (ili onih u riziku od njihove pojave).

ARGUMENTI PROTIV ISTEZANJA:

Za osobe sa moždanim udarom koji su u riziku od razvoja kontraktura ne preporučuje se primena rutinskg istezanja ili produženog pozicioniranja mišića gornjih ili donjih udova.

PREPORUKE IZ PRAKSE:

1. Može se testirati umereno, serijsko sprovođenje istezanja da bi se

smanjila jaka i uporna kontrakcija, ali samo ako konvencionalna terapija nije

pokazala napredak.

2. Za osobe koje su pod rizikom od nastanka kontraktura ili koji su ih razvili,

trebalo bi obezbediti aktivni motorni trening za izazivanje mišićne aktivnosti.

SPASTICITET – UKOČENOST MIŠIĆA

Postoji znatna rasprava o definiciji, fiziološkoj prirodi i značaju spastičnosti. Spasticitet može da izazove nelagodnost ili bol i može biti povezan sa ograničenjem aktivnosti. Spasticitet je uobičajena posledica moždanog udara, naročito kada postoji nefunkcionalna ruka. A povezan je i sa drugim poremećajima funkcije i poktretljivosti ruku.

ISTEZANJA

Istezanje se može primenjivati na više načina tokom neurološke rehabilitacije kako bi se postigli različiti efekti. Trenutno su dokazi za istezanje u rehabilitaciji moždanog udara slabiji u odnosu na njegovu upotrebu u lečenju spastičnosti.

POSLEDICE MOŽDANOG UDARA – MOTORIČKA KONTROLA TELA

Istraživanja su pokazala značajne dokaze da ritmičke vežbe mogu poboljšati vreme i promenljivost motoričkih reakcija. Ovo se posebno odnosi na motorične zadatake sa složenim vremenskim zahtevima ili kod poremećaja koji utiču na vreme kretanja. Utvrđeno je da osluškivanje ritma može pružiti dodatnu stabilnost mehanizmima vremena u mozgu.

KAKO RITMIČKO VEŽBANJE POMAŽE?

Kod ritmičnog vežbanja pacijentovi koraci se podudaraju sa ritmom metronoma ili posebno pripremljene muzike. Cilj je sinhronizacije reakcija motora (tela) u stabilne vremenske odnose. Od pacijenta se traži da preduzima korake/pokrete prema ritmu, tako da ritmički ritam deluje kao znak. Ako su otkucaji stalne frekvencije, oni će promovisati vremensku simetriju hodanja. Ako se frekvencija konzistentnih otkucaja povećava, samim tim se povećava i kadenca, a samim i brzina. Cilj je uticati na parametre hodanja kao što su frekvencija tempa, dužina koraka i time brzina i simetrija hodanja.

KOJI SU BENEFITI OVE TERAPIJE?

Postoje dokazi da je trening koračanja/hodanja u ritmu efikasniji od treninga samo hodom u poboljšanju kretanja nakon moždanog udara. Trening ritmičnog

koračanja rezultira bržim hodom i većom dužinom koraka, a može imati pozitivne efekte na ritam i simetriju pokreta.

SAVET:

Ritmičko vežbanje se može koristiti kao deo uobičajenog treninga hodanja za povećanu dužinu koraka i brzinu hodanja.

KARDIORESPIRATORNI TRENING

Ima mnogo opcija aerobnih vežbi koje mogu da praktikuju osobe koje su preživele moždani udar, a u skladu sa njihovim mogućnostima. One se kreću u rasponu od programa aerobnih vežbi (brzog hodanja ili trčanja) do niza sportskih vežbi i drugih aktivnosti. Različite taktike dozvoljavaju terapeutu i pacijentu mogućnost adekvatnog odabira programa. Trening mora biti pravovremeno sproveden i izveden u odgovarajućem okruženju.

NAPOMENA:

Rehabilitacija i oporavak posle šloga treba da uključuju samo individualno prilagođene intervencije vežbanja za poboljšanje kardiorespiratorne kondicije.

PREPORUKE ZA POBOLJŠANJE KONDICIJE

1. Kardiorespiratorna obuka treba da počne za vreme bolničkog boravka, dakle, u periodu rane rehabilitacije.

2. Potrebno je ohrabrivati učešće pacijenta u stalnim redovnim fizičkim aktivnostima bez obzira na nivo invalidnosti.

TRENING SNAGE

Progresivni trening otpora namenjen je pacijentima sa smanjenom snagom u rukama ili nogama.

GORNJI EKSTREMITETI

Do 85% pojedinaca kao posledice moždanog udara dožive izmenjenu funkciju ruku. Pri tome oko 40% pojedinaca ovo stanje dugoročno pogađa funkciju gornjih ekstremiteta. Gubitak funkcije ruku nepovoljno utiče na kvalitet života. Funkcionalni oporavak motora u zahvaćenim gornjim ekstremitetima kod pacijenata sa hemiplegijom je glavni cilj fizikalnih terapeuta. Ne postoje jasni dokazi koji govore koja je od intervencija najefikasnija za poboljšanje funkcije gornjih ekstremiteta. Zato je važan objektivan, sistematičan i individualan pristup

neurološkoj rehabilitaciji i samom pacijentu.

PREPORUKE:

Osobe sa potencijalnim ili stvarnim pokretima ruku treba da iskoriste svaku priliku da praktikuju funkcionalne aktivnosti. One uključuju pokrete visokog intenziteta, koji se ponavljaju i koji su specifični za određeni zadatak. Ove aktivnosti mogu biti bilateralne ili jednostrane u zavisnosti od zadatka.

BILATERALNI TRENING RUKU

Bilateralna obuka ruku omogućava intenzivnu obuku bilateralne koordinacije kako bi se omogućila vežba bimanualnih veština. Tokom dvostranog treninga ruku, obrasci kretanja ili aktivnosti se izvode sa obe ruke istovremeno, ali nezavisno jedna od druge i mogu takođe biti ciklične. Ovaj pristup je razvijen kao odgovor na identifikovana ograničenja terapije pokretom. Takva ograničenja isključuju mogućnost funkcionalnih aktivnosti koje su same po sebi dvostrane. Jednostrana i bilateralna obuka su jednako efikasne. Međutim, uspeh intervencije može da zavisi od ozbiljnosti pareza gornjih ekstremiteta i vremena sprovođenja intervencije posle moždanog udara.

PREPORUKA

Bilateralni trening ruku može se koristiti kao deo sveobuhvatne ciljane rehabilitacije. Međutim, kada se podudaraju sa doziranjem, jednostrani trening može biti efikasniji.

Pin It on Pinterest

Share This