FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
Prelom nadlaktice medicinski se naziva prelom humerusa, a podrazumeva lomljenje kosti nadlaktice. Prelomi humerusa su obično uzrokovani traumama kao što su saobraćajne nesreće ili padovi. Ako slomite humerus, možda će vam trebati operacija da popravite kost. Neki ljudi se mogu oporaviti bez operacije i potrebna im je samo udlaga, gips ili remen. Biće vam potrebna fizikalna terapija da biste povratili svoju sposobnost da pomerate ruku.
VRSTE PRELOMA NADLAKTICE
Vaš lekar će vašem prelomu dodeliti tip ili klasifikaciju u zavisnosti od toga kako je vaš humerus slomljen. Neki prelomi su klasifikovani prema obliku ili uzorku linije loma
SUPRAKONDILARNI PRELOM HUMERUSA
Ako slomite humerus tačno iznad lakta, možda ćete imati ono što se naziva suprakondilarni prelom. Ovo je vrsta preloma lakta koja skoro uvek pogađa decu. Suprakondilarni prelomi humerusa obično nastaju tako što se dete uhvati od pada sa ispruženom rukom ispred sebe. Vaš lekar će dijagnostikovati i lečiti suprakondilarni prelom kao i bilo koju drugu slomljenu kost.
Otvoreni vs. zatvoreni prelomi
Vaš zdravstveni radnik će klasifikovati vaš prelom kao otvoren ili zatvoren. Ako imate otvoreni prelom, vaša kost probija kožu. Otvoreni prelomi obično traju duže da zarastu i imaju povećan rizik od infekcija i drugih komplikacija. Zatvoreni prelomi su i dalje ozbiljni, ali vaša kost ne gura kroz kožu.
Pomereni prelom znači da su se delovi kosti toliko pomerili da se oko preloma stvorio razmak kada se kost slomila. Prelomi koji nisu pomereni su i dalje slomljene kosti, ali delovi nisu pomereni dovoljno daleko tokom pauze da bi bili van poravnanja. Mnogo je verovatnije da će za pomerene frakture biti potrebna operacija za popravku.
KOJI SU SIMPTOMI PRELOMA NADLAKTICE?
Prelom nadlaktice sa sobom nosi više simptoma po kojima se procenjuje da li je došlo do preloma i koliko težak je prelom. Obično se javlja bol, otok i nežna koža oko zgloba, usled otoka. Osoba ne može da pokreće ruku u istom uglu kao i inače i oko njega se mogu javiti modrice ili promena boje. Ako slomite humerus, postoji šansa da je i drugo tkivo oko kosti oštećeno. Ovo uključuje i povredu mišića, nerava (radijalnog i ulnarnog), poremećeno snabdevanje krvlju jer mogu biti oštećene i vena i arterija.
Prelomi humerusa - kao i svi prelomi kostiju - mogu se desiti svakome.. Ovo je posebno tačno jer su uzrokovani ozbiljnim traumama. Ne postoji način da se predvidi kada ili kako će neko biti u nesreći, tako da svako može da je doživi. Ali, prelomi humerusa su zapravo veoma retki. Oni su manje od 10% svih slomljenih kostiju. Mnogo je češća pojava preloma lakta.
Pokazalo se da je najbolji način oporavka kombinacija metoda – fizikalne i kinezi terapije, odnosno, lečenje uz pokret i vežbe.
Lekovito blato
Jedna od prvih procedura koje primenjujem na pacijentima nakon povreda i preloma je blato. Prisustvo minerala u njemu blagotvorno deluje na tkivo, koje se oporavlja i vrlo brzo regeneriše. Pored toga, blato je blago zagrejano, što prija pacijentu, jer oslobađa bola i smanjuje otok. Naročito blagotvorno će delovati na kožu, koja je nakon preloma, nošenja gipsa i ožiljaka od operacije zadebljana.
Magnet
Magnetna terapija je neizbežna procedura u lečenju nakon preloma i povreda kosti i mekog tkiva. Pacijenti je dobro tolerišu, praktično nema loših efekata i nema ni mnogo kontraindikacija. Posebno je udobna, jer se može primenjivati i kroz odeću, zbog čega će Vam biti prijatnije tokom procedure.
Magnet prodire do same ćelije, smanjujući otok i upalu, ubrzava regeneraciju tkiva i brže zarastanje rana. Zahvaljujući uticaju na ćeliju, ona povećava propustljivost i time se ubrzava ćelijski metabolizam. Sve ovo doprinosi bržoj razmeni hranljivih materija između ćelija i izbacivanje viška tečnosti i otpada. Magnet ubrzava krvotok, zbog čega se njegovi efekti šire na sve sisteme u telu, a ujedno i blago zagreva obolelo područje.
Primena struja u fizikalnoj terapiji ima dugu tradiciju, a IFS (interferentna struja) svakako je jedna od najboljih kada je u pitanju lečenje nakon povreda. Za razliku od drugih modela (poput galvanske struje) IFS ima talase koji se javljaju u određenim intervalima. Na taj način struja podstiče rad mišića, ujedno mu dozvoljava i da se odmara između stimulacije struje.
Kada govorimo o prelomu humerusa, ovaj aparat ima više vrsta talasa, koje terapeut bira prema stanju pacijenta, osetljivosti i stepenu povrede, odnosno, oporavka. Struja ujedno i podstiče širenje krvnih sudova i blago zagrevanje, što smanjuje otok i pomaže smanjenju bola. Terapeut postavlja jastučiće oko obolelog zgloba ili preloma. Veoma je važno da se jastučići postave na pravo mesto, zbog čega je važno da terapeut bude upoznat sa mestom i jačinom povrede.
Laser
Kao i kod prethodnih procedura, cilj je smanjiti otok, podsticati krvotok, i smanjiti bol. Sam laser je bezbolan i na mestu primene nema nikakvih promena. Pacijent se udobno smešta u stolicu, a fizioterapeut određuje mesto primene i dužinu trajanja lečenja preloma nadlaktice.
Većina pacijenata se plaši vežbi nakon preloma, najviše jer se boje bola. U mojoj ordinaciji vežbe se rade do granice bola, u saradnji sa pacijentom. Zato je važno uspostaviti poverenje sa pacijentom i postepeno uvoditi jače vežbe. Takođe, važna je i saradnja sa pacijentom, poverenje i nastavak vežbi i kod kuće, naročito u kasnijoj fazi. Program vežbi pravim u skladu sa protokolima najvećih klinika u Evropi i svetu, prateći individualne potrebe pacijenta. Na taj način možete biti sigurni da nećete trpeti bolove, a same vežbe koje radite daće daleko brže rezultate. Same vežbe nakon preloma nadlaktice podeljene su u više grupa.
Vežbe povećanja obima pokreta
Nakon duže imobilizacije, zglobovi oko nadlaktice atrofiraju zbog čega je najpre potrebno povećati pokret. U ovom slučaju, najviše trpi zglob ramena, što dovodi do bolova prilikom pokreta ovog veoma važnog zgloba. Sa vežbama se počinje nakon 4 nedelje nošenja marame i u početku su jednostavne, be opterećenja. Pacijent se oslanja zdravom rukom na sto, dok druga ruka visi pored stola i njome „opisuje“ krugove ili je pokreće napred-nazad, levo-desno. Takođe može pokretati ruku levo-desno ispred sebe sa štapom, ili jednostavno istezati jednom rukom preko grudi ka suprotnoj strani.
Vežbe mobilizacije
Ovo su već nešto zahtevnije vežbe, koje bi trebalo da pokrenu mišiće oko ramena i povećaju pokret i snagu. Rade se kada je već pokret ramena skoro potpuno omogućen, sa ciljem da se ojača ceo rameni pojas. Na početku se rade jednostavno „zamahivanje“ ruku ispred i iznad glave, do granice bola (uz blagu zadršku). Nakon nedelju-dve pojačava se težina, pa se ove vežbe rade sa trakom ili tegovima. Pacijent zamahuje rukom ispred sebe, dok je u blago povijenom položaju ili povlači traku zakačenu ispred sebe.
Slične su prethodnim, sa drugačijim ciljem. Nakon što je rame povratilo pun obim pokreta, potrebno je ojačati mišiće ramena. Ipak, to i nije tako jednostavno, naročito ako je rame bilo duže vreme imobilisano. U ovom slučaju rade se vežbe sa kojima se stabilizuje pokret, kroz jačanje mišića i istezanje tetiva koje su blago atrofirale. Vežbe se uglavnom rade sa trakom ili tegovima, gde pacijent povlači traku u stojećem položaju u raznim pravcima (ispred sebe, ka sebi, od sebe i slično) ili na podu sa štapom ili tegovima tako da podiže ruke iznad glave. Ove vežbe primenjuju se i kod ukočenog (smrznutog) ramena.
Vežbe snage
Ovo su već vežbe u kasnijoj fazi, kada su mišići i zglob ramena vraćeni u prvobitnu funkciju. Radi se na jačanju bicepsa, trapezoida i torakalnih mišića. Ovde pacijent već dobija tegove i postepeno pojačava snagu. Vežbe snage rade se tek nakon 8 nedelja ili čak i više, jer je neophodno pre toga u potpunosti povratiti pokret ramena i stabilizovati pokret. Terapeut procenjuje kada je najbolje vreme za njih i postepeno pojačava težinu tegova.
Vežbe izdržljivosti
Nakon 10-ak nedelja pacijent može da postepeno povećava izdržljivost mišića i ramenog zgloba. Ove vežbe rade se sa tegovima, tako da se postepeno povećava težina i dužina poluge. To znači da pacijent drži teg u ruci i izvodi široke pokrete, poput odvođenja ruke od tela, zamahivanje preko stomaka ili na podu sa podizanjem tereta. Sve vežbe rade se do granice bola i u skladu sa stanjem pacijenta. Pacijent ne sme ni u jednom trenutku da oseti bol prilikom izvođenja pokreta.
Prilikom lečenja preloma nadlaktice, primenjujem protokol koji sam napravio prema protokolima najboljih klinika i škola rehabilitacije. Ovaj protokol je namenjen da vodi terapeute kroz postoperativni kurs za prelom humerusa. Ovaj protokol je zasnovan na vremenu (zavisi od zarastanja tkiva) kao i na osnovu kriterijuma.
Specifična intervencija treba da se zasniva na potrebama pojedinca i treba da uzme u obzir nalaze pregleda i kliničku sliku. Vremenski okviri za očekivane ishode sadržani u ovim smernicama mogu se razlikovati u zavisnosti od hirurga preferencija, dodatne procedure ili komplikacije.
Mnogo različitih faktora utiče na ishode post-operativne rehabilitacije, uključujući preoperativno zdravlje kostiju, preoperativni opseg pokreta ramena, snaga i funkcija. Ostala pojedinačna razmatranja uključuju starost pacijenta i prateće bolesti, kao što su: povećan BMI, pušenje i dijabetes. Preporučuje se da terapeut blisko sarađuje sa lekarom koji upućuje u vezi sa specifičnim slučajem ili smernicama za učitavanje za svaki pojedinačni slučaj.
Mere predostrožnosti
INTERVENCIJE - UPRAVLJANJE BOLOM ILI OTICANJEM
Vežbe obima pokreta
Vežbe jačanja
Kriterijumi za napredak
Mere opreza
Vežbe obima pokreta
Aktivne vežbe za povećanje obima pokreta
Aktivne vežbe za povećanje obima pokreta (AROM)
Vežbe jačanja mišića
izometrijska ER
Kriterijumi za napredak
Mere opreza
Vežbe obima pokreta
Vežbe istezanja
Vežbe jačanja
Kriterijumi za napredak
Vežbe jačanja
Kriterijumi za napredak
