FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
Prelom ručnog zgloba i prelom šake čine značajan deo povreda ruke. Zapravo, Ručni zglob je najčešće povređeni zglob u telu. Složena formacija kostiju kod preloma šake često otežava dijagnozu, a pogrešne dijagnoze mogu izazvati trajni invaliditet ako se ne leče adekvatnim metodama. Zbog toga je važno je posumnjati i prepoznati tip i dimenzije karpalne povrede.
KAKO NASTAJE PRELOM RUČNOG ZGLOBA?
Prelom šake najčešće se dešava prilikom pada na ispruženu ruku ili pak prilikom direktne traume u predelu zgloba. Kod približno 50% svih povreda, prelomna linija se proteže u sam zglob, što dovodi i do preloma pripadajuće hrskavice. Povrede sa većim intenzitetom udara od padova ili teških saobraćajnih nesreća, mogu dovesti do iščašenja karpalnih kostiju. Zatim, snažan udarac u zglob u okviru nekih kontaktnih sportova, uzrokovan velikom brzinom ili npr. loptom, takođe mogu izazvati prelom.
Upravo zbog tih okolnosti, sportisti čine važnu podgrupu pacijenata koji doživljavaju ovu povredu. Čak 25% svih atletskih povreda se dešava na šaci ili zglobu. Prelom šake i/ili zgloba češće su kod adolescentnih sportista nego kod odraslih.
Dalje, incidenca preloma ruke kod žena se postepeno povećava sa godinama starosti od 50 godina. I kada govorimo o ovoj vrsti preloma glavni faktor rizika jeste osteoporoza. Prelomi šake se kod žena dešavaju čak 2 do 3 puta češće nego kod muškaraca. Kod muškaraca, stope preloma ostaju niske (samo 15% preloma) sve do kasnijih godina života.
Sam ručni zglob je kompleksan. Anatomski ga čine tri stuba i četiri ligamenta koji obezbeđuju stabilnost. U predelu ručnog zgloba nalazi se osam karpalnih kostiju. Raspoređene su u dva reda i čvrsto isprepletene jedna sa drugom unutrašnjim i spoljašnjim ligamentima zgloba.
Prilikom posete lekaru neopodno je opisati povredu. To je najbolje učiniti glumeći traumatski događaj, ukoliko je pacijent u stanju to da uradi. U procenu mehanizma nastale povrede lekar će uzeti u obzir i starost pacijenta kako bi precizno odredio vrstu i prirodu preloma. Tako će parametri kojima se procenjuje povreda kod dece, s obzirom na potencijal remodelacije kostiju tokom rasta, biti nešto drugačiji nego kod odraslih.
Dakle, vrsta povrede nastala usled pada na ispruženu ruku sa ispruženim zglobom može varirati, u zavisnosti od starosti pacijenta. Primera radi, ovakav pad obično izaziva prelom ploče rasta kod adolescenata, a frakturu skafoida kod mlade odrasle osobe. Kod starije odrasle osobe sa osteoporozom može biti u pitanju veoma čest, vanzglobni Kolov prelom šake.
Klasifikacija preloma:
Prva klasifikacija preloma šake odnosi se na prelomnu liniju. Dakle, prilikom dijagnoze preloma gleda se da li prelomna linija zahvata zglob šake ili ne.
Ostali kriterijumi su slični kao kod drugih preloma kostiju. Gledamo sledeće:
Da li je prelom stabilan?
Utvrđujemo broj koštanih fragmenata, kao i
Stepen dislokacije preloma.
Sve to će uticati na dijagnozu i krajnju odluku o lečenju preloma.
Prelomi šake usled kompleksnosti njene anatomije mogu biti teški za otkrivanje konvencionalnim rendgenskim snimkom i može zahtevati CT za dijagnozu.
Preko 80% preloma šake uključuje skafoidu. druga najčešća karpalna kost koja se lomi je trikuetrum. Ostale karpalne kosti se mnogo ređe lome. Prelomi kosti glave su posebno retki jer se ova kapitatna kost nalazi u zaštićenom položaju.
Kada se sumnja na karpalni prelom, potrebni su rendgenski snimci u anteroposteriornom (AP), bočnom i kosom pregledu. Skeniranje kostiju i CT skeniranje ponekad su od pomoći ako fraktura nije očigledna na običnom rendgenskom snimku i treba ih razmotriti tamo gde se još uvek sumnja na prelom.
PRELOM ŠAKE SIMPTOMI:
otok;
krvni podliv;
bol na dodir i pokretanje ručnog zgloba;
ograničeni pokreti;
ponekad i deformiteti u predelu ručnog zgloba.
U slučaju preloma, zglob treba brzo imobilizirati. To što pre treba uraditi i sa gipsom, čak i ako na rendgenskom snimku u prvi mah nije vidljiva nikakva povreda.
Tamo gde je došlo do iščašenja karpalnog zgloba, ili postoji sumnja, neophodno je hitno upućivanje na ortopedsko mišljenje.
Uspeh lečenja karpalnih fraktura zavisi od:
brze dijagnoze,
stabilnog i anatomskog poravnanja zahvaćene karpalne kosti,
zaštitne imobilizacije povrede i
pažljive rehabilitacije.
Lečenje preloma može biti neoperativno i operativno.
Kod manjih preloma gde ne postoje dislokacije, odnosno pomeranje koštanih fragmenata postavlja se samo gips, odnosno ruka se imobiliše.
Kod preloma kod kojih postoji pomeranje, u lokalnoj anesteziji vrši se otropedska repozicija zgloba. Ovo, takozvano nameštanje preloma radi se kako bi se postavile bolje pozicije kostiju i fragmenata u zglobu. Potom se vrši dalja procena o lečenju.
Određeni tipovi preloma zgloba šake, smatraju se primarno nestabilnim i podrazumevaju operativno lečenje. Postoji više tehnika operacije zgloba šake – Ilizarov metod, ili standardna osteosinteza sa pločom i štrafovima itd. Operacije se rade u totalnoj ili regionalnoj blok anesteziji. Nakon operacije postavlja se gipsana šina ili ortoza, a dve nedelje (obično) kasnije skidaju konci i imobilizacija i može se, uz dogovor sa lekarom, pristupiti fizikalnoj terapiji i rehabilitaciji.
PRELOM ŠAKE I KOMPLIKACIJE
Komplikacije uključuju posttraumatsku artrozu, disfunkciju srednjeg nerva, kompleksni regionalni sindrom bola, probleme sa tetivama ili karpalnu nestabilnost.
Pa ipak, često su uprkos odgovarajućem tretmanu, gubitak pokreta ručnog zgloba i smanjena snaga stiska su uobičajeni, kao i uporan bol.
Zato nakon odgovarajućeg perioda oporavka, operativnog ili ne, obavezno sledi period fizikalne terapije i rehabilitacije.
Fizioterapija preloma treba da počne što je pre moguće nakon što vam se skine gips ili udlaga. Intenzivan program terapije ipak, počinje tek kada mesto preloma dovoljno zaraste. Program rehabilitacije nakon operacije karpalne kosti delovaće na smanjivanje bola, ukočenosti i otoka. Rana primena fizikalne terapije takođe pomaže u oporavku poboljšavajući pokretljivost, opseg pokreta i snagu u zahvaćenom zglobu. Sveobuhvatni program i rehabilitacije nakon preloma ili operacije preloma šake može trajati do 4 meseca.
Postepena primena terapijskih metoda fizikalne terapije deluje na:
Fizikalna terapija Sučević stoji vam na raspolaganju za sve vrste fizikalne terapije i rehabilitacije. Usluge fizikalne terapije kod kuće su premium usluge koje uz primenu rane rehabilitacije i terapije donose najbolje moguće rezultate. Uverite se u profesionalnost i kvalitet naših usluga. Pozovite nas!
