Hidroterapija i fizikalna terapija

Hidroterapija je dragocen metod u lečenju, funkcionalnom osposobljavanju i fizikalnoj rehabilitaciji raznih telesnih povreda i bolnih stanja. Podrazumeva upotrebu vode u lečenju različitih povreda zglobova (npr. povreda meniskusa), artritisa, osteoartritisa, reumatoidnog artritisa i srodnih bolnih ili reumatskih tegoba.

Hidroterapija se razlikuje od plivanja jer uključuje posebne vežbe koje se najčešće rade u bazenu sa toplom vodom – temperature obično oko 33-36ºCº što je toplije od tipičnog bazena. Treba ipak napomenuti da hidroterapija, u širem smislu, podrazumeva upotrebu i hladne i tople vode čija se primena u terapiji i dejstva na telo razlikuju.

Primena Hidroterapije

Lečenje hidroterapijom se odvija na odeljenju fizioterapije u bolnici ili u okviru specijalizovanih rehabiltacionih centara (npr. banja). Obično vam fizioterapeut ili pomoćnik fizioterapeuta sa specijalističkom obukom pokazuje kako se rade vežbe. Fokus vežbi se prilagođava tako da pomažu u opsegu pokreta ili snage, u zavisnosti od opšteg stanja organizma, potreba i simptoma pacijenta. Osim vežbi u bazenu, postoje različiti uređaji koji se koriste za primenu hidroterapije. Neki od njih su: specijalni rezervoari za celo telo, posebne kade, hidromasažne kupke i obloge od hladne i tople vode.

Temperatura vode

Topla i hladna voda izazivaju različite fiziološke promene koje su korisne za ljudsko zdravlje. Tako, topla voda uzrokuje širenje površinskih krvnih sudova, aktivira znojne žlezde, opušta zglobove i uklanja toksični otpad iz tkiva. Hladna voda dovodi do suženja površinskih krvnih sudova, odmičući protok krvi od pogođenog područja radi ublažavanja upale.

Potapanje tela u vodu može ublažiti bolove u zglobovima i povrede mišića suprotstavljanjem gravitaciji i smanjenjem pritiska na zglob ili telo u celini. Kada govorimo o primeni hidroterapije važno je pomenuti da se ona često kombinuje sa drugim modalitetima fizioterapije npr. kineziterapijom. Za bolje rezultate terapije, kombinovanje različitih modusa lečenja je veoma važan faktor odnosno taktika primene fizioterapije.

Benefiti hidroterapije

Hidroterapija je korisna bez obzira na to koliko je zglobova pogođeno bolom/povredom. Ponekad se koristi nakon operacije zamene zglobova ili kod bolova u leđima, ankilozirajućeg spondilitisa, psorijatičnog artritisa i osteoartritisa itd.

Kako deluje hidroterapija?

Toplina vode omogućava mišićima da se opuste i ublažava bol u zglobovima, što pomaže u vežbanju. Voda podržava težinu pacijenta, što pomaže u ublažavanju bolova i povećanju opsega kretanja vaših zglobova. Voda se može koristiti za pružanje otpora kretanju zglobova. Tako se ovim vežbama, kretanjem ruku i nogu krot vodu, takođe može poboljšati snaga mišića.

Korišćenje hidroterapije kao dela fizioterapijskog tretmana može dovesti do mnogih prednosti kao što su:

• Smanjen bol

• Brži oporavak od operacije

• Podsticanje normalnog kretanja

• Poboljšana tehnika hodanja

• Poboljšani aerobni nivo fitnesa

• Poboljšana ravnoteža i koordinacija

• Povećana snaga slabih mišića

• Povećan opseg pokreta vaših zglobova

• Poboljšana nezavisnost i funkcija

• Poboljšana cirkulacija

• Mobilizacija i produženje mišića

• Poboljšajte samopouzdanje

• Smanjite strah od pada

• Opuštajuće i smirujuće iskustvo

Hidrotermoterapija

Hidrotermoterapija je korišćenje termičkih svojstava vode u opštoj i lokalnoj primeni. Neposredno nakon povrede meniskusa od velike pomoći je hladna voda koja izaziva sužavanje krvnih sudova, a zatim reaktivnu hiperemiju, smanjuje spastičnost, otok i jake bolove. Topla voda deluje sedativno, analgetično i antispazmatično i od velike je koristi u kasnijim fazama rehabilitacije.

Hidrokineziterapija

Hidrokineziterapija nakon operativnog zahvata na kolenu može da se primenjuje od treće ili od četvrte postoperativne nedelje, u zavisnosti da li je hirurška rana zarasla. Smanjen stres na zglob kolena pomaže i restoraciji šeme hoda kao i u nošenju sopstvene težine i vraćanju balansa.

Istraživanje dejstva terapije

U nedavnoj komparativnoj studiji 20 pacijenata je podeljeno u dve grupe. Prva grupa je podvrgnuta tradicionalnom načinu kineziterapije, dok je druga grupa imala hidrokineziterapijski tretman. Tokom prve postoperativne nedelje obe grupe su otpočele isti kineziterapijski tretman koji se ogedao kroz vežbe aktivne fleksije, pasivne ekstenzije i vežbi za istezanje zadnje lože.

Nošenje težine je regulisano sa štakama, s tim što se štake više nisu koristile nakon desetog postoperativnog dana. Od druge do osme postoperativne nedelje obe grupe su sprovodile isti program vežbi tri puta nedeljno s tim što je jedna grupa radila vežbe u kinezi sali, dok je druga radila vežbe u bazenu.

Program vežbi

Sastojao se od vožnje stacionarnog bicikla, vežbi hoda i reedukacije šeme pokreta sa ortozom, vežbi za muskulaturu kuka i fleksora kolena. Vežbe snage koje su se sprovodle u bazenu sprovodile su se uz pomoć Hydrotone resistance boots. Reč je o aparatima koji se koriste isključivo za trening snage u vodi. Na prvoj kontroli na kraju osme nedelje nije bilo razlike između dve grupe u obimu pokreta kolenog zgloba. Na merenju Lisholm skalom grupa koja je vežbala u vodi ostvarila je značajno bolje rezultate koji su se odnosili na manji bol i oticanje kolenog zgloba tokom aktivnosti dnevnog života. Izokinetička merenja snage mišića nadkolenice su neuporedivo bila bolja kod grupe koja je vežbala u kinezisali.

Rezultati i preporuke hidroterapije

Rezulatati ove studije nam ukazuju na to da se jedan deo rehabilitacionog tretmana nakon povrede treba sprovoditi u bazenu, dok drugi deo tretmana treba sprovoditi isključivo u kinezisali. Prednost hidrokineziterapije je u tome što se znatno ranije može dozvoliti pun oslonac na nogu i to što hidoterapija značajno utiče na redukciju otoka i spazma. Statistićki podaci nam ukazuju na to da će sportisti u postoperativnom periodu pre prihvatiti rehabilitacioni program u bazenu. Ipak fizioterapeut je u obavezi da prepiše i program u kinezisali, koji je od velike koristi za snagu mišića kao što nam je i studija pokazala.

Potreban je oprez ili potpuno izbegavanje hidroterapije kod osoba sa sledećim zdravstvenim stanjima:

• Kardiovaskularne bolesti

• Visok krvni pritisak

• Prehlada, grip ili druge respiratorne infekcije

• Visoka temperatura

• Inkontinencija

• Oboljenje bubrega

• Tromboza

• Infekcije kože

• Rak

• Trudnoća