Trimaleolarni nestabilni prelom skočnog zgloba

Povreda: Prelom skočnog zgloba.

Informacije o pacijentu: Žena starosne dobi 54 godine, pala na ledu i povredila se. Nije urađena preoperativna rehabilitaciona priprema. Operativni tok prošao u najboljem redu. Kao postoperativna komplikacija nametnula se fleksiona kontraktura skočnog zgloba koja je uspesno rehabilitovana tehnikama manuelne mobilizacije. Rehabilitacioni tok prosao u najboljem redu, te je sa planirane 24 nedelje rehabilitacije on sveden na samo 15 nedelja.

Video prikazuje proces rehabilitacije i oporavka nakon hirurško-ortopedske intervencije – ORIF (otvorene redukcije i unutrašnje fiksacije).

Strategije rehabilitacije preloma

Prelom skočnog zgloba predstavlja jako tešku povredu, naročito ukoliko govorimo o ovako nestabilnoj frakuri. Kao terapisjko rešenje, u ovom slučaju,  nametnutna nam je hirurško-ortopedska intervencija u vidu otvorene redukcije i unutrašnje fiksacije. Takozvani ORIF, što je skraćenica za: engl. open reduction and internal fixation (otvorena redukcija sa unutrašnjom fiksacijom – prim. Prev.). Operacija doprinosi anatomskoj restoraciji koštanih i ligamentarnih komponenti  zgloba.

Međutim, lečenje preloma skočnog zgloba može biti i konzervativno. U tom sličaju skočni zglob fiksira se gipskom u položaju u kome je omogućeno najbolje zarastanje. Konzervativno lečenje sprovodi se samo i isključivo ukoliko je prelom procenjen kao stabilan.

Operacija skočnog zgloba - kontraindikacije

Kao i kod većine teških traumatskih stanja i ovde postoje prepreke za sprovođenje hirurškog lečenja. To su pre svega sistemske bolesti kao što su osteoporoza, dijabetes i periferna vaskularna oboljenja. Ova stanja predstavljaju  apsolutne kontraindikacije za ovu vrstu intervencije usled sporog zarastanja rane, usporenog zaceljivanja preloma i drugih mogućih komplikacija.

Da li vam treba operacija skočnog zgloba?

Pravilna preoperativna evaluacija pacijenta se najviše odnosi na rentgensko ispitivanje. Ukoliko nam rentgen ne može sa sigurnošću sve komponente povrede, potrebno je dodtano ispitivanje na skeneru. Kompletna anamneza počinje razgovorom sa samim pacijentom o mehanizmu nastanka povrede. Potom sledi fizički pregled koji uključuje palpaciju i neurovaskularno ispitivanje radi utvrđivanja normalnih odn. patoloških promena i oštećenja.

Operacija i postoperativna nega

Postoje 3 kriterijuma koja moraju biti ispoštovana da bi se postigao najbolji mogući funkcionalni rezultat ORIF-a:

  1. Postojeće dislokacije i frakture se moraju smanjiti što je pre moguće
  2. Sve zglobne površine se moraju što bolje rekonstruisati
  3. Pokret zgloba se mora uspostaviti što je pre moguće

Pacijent  posle intervencijedobija potkoleni gips u neutralnoj poziciji. Povređena noga drži se podignuta kako bi sprečilo oticanje tkiva, obezbedila drenažu limfe i venske krvi. Elevacijom se na prirodan način utiče na prevenciju nastanka tromba. Nakon 7 dana, u sledećih nekoliko nedelja savetuje se upotreba štaka.

Skidanje gipsa

Tek po proceni operatora da je kost srasla na adekvatan način i da se kalus formira na adekvatan način, može doći do potpunog oslobađanja od gipsa.

Rehabilitacija skočnog zgloba

Isključivo operator može dati zeleno svetlo za početak oslanjanja na povređenu nogu i započinjanje rehabilitacionih tretmana. Komplikacije ove povrede, pa i same operacije, su brojne. Neke od njih su:

  • Sporo zarastanje rana
  • Peronealni tendinitis
  • Skraćenje (kontraktura) Ahilove tetive
  • Duboka infekcija tkiva

 

Na napredovanje u rehabilitaciji može uticati dosta faktora: kvalitet kosti, mesto povrede, aktivnost pacijenta, intraartikularni problemi i komorbiditeti.

Ciljevi fizikalne terapije

U zavisnosti od faze rehabilitacionog postupka, neki od ciljeva fizikalne terapije su:

  • Uspostavljanje pasivnog i aktivnog obima pokreta
  • Smanjenje otoka
  • Razvijati funkcionalnu mobilnost
  • Uspostaviti mobilnost i kontraktilnost mekog tkiva
  • Rad na ojačavanju mišića
  • Postizanje motorne kontrole bez ispada i
  • Višeg stepena koordinacije, balansa i propriocepcije