Prelomi kostiju stopala su česte povrede koje nastaju usled direktne traume, pada, uvrtanja stopala ili prenaprezanja. Mogu pogoditi bilo koju od 26 kostiju u stopalu i zahtevaju pažljivu dijagnostiku i adekvatno lečenje kako bi se sprečile komplikacije.
Anatomija stopala
Stopalo je složen anatomski sistem sastavljen od 3 dela:
- Prednje stopalo (prsti i metatarzalne kosti)
- Srednje stopalo (klinaste kosti, kockasta kost i čunasta kost)
- Zadnje stopalo (petna kost i talus)
Svaka kost ima specifičnu ulogu u podršci težini tela i kretanju.
Vrste preloma metatarzalnih kostiju
Metatarzalne kosti se često povređuju, naročito pri direktnim udarcima, padovima ili tokom sportskih aktivnosti. Frakture mogu biti:
- Avulzione
- Transverzalne
- Kose
- Spiralne
- Kominutivne (višestruke)
Klinička slika:
- Bol u prednjem delu stopala
- Otok, otežano oslanjanje i hod
- Modrice i bol pri pritisku
Savremeni uvid u metatarzalne frakture – iskustva iz prakse
Nove studije ukazuju da su metatarzalne frakture najčešće frakture srednjeg stopala, posebno kod sportista i osoba koje dugo stoje. Stres prelomi najčešće pogađaju 2. i 3. metatarzalnu kost.
Zapažanja iz kliničke prakse:
- Žene, posebno adolescentkinje, češće imaju stres prelome
- Prekomerna upotreba obuće bez podrške svodu stopala povećava rizik
- Lisfranc povrede se često pogrešno dijagnostikuju kao uganuće
Preporuke:
- Rana dijagnostika MRI-jem
- Postepeni povratak opterećenju
- Ortopedski ulošci i ciljana fizioterapija ključni su za prevenciju recidiva
Fraktura kuboidne kosti
Kuboidna kost je deo srednjeg stopala i često biva povređena usled torzije stopala ili direktnog udara. Ove frakture su ređe, ali izazivaju značajne funkcionalne smetnje.
Simptomi uključuju:
- Bol sa lateralne strane stopala
- Otok i bol pri osloncu
- Poteškoće pri hodanju
Fraktura navikularne kosti – „nevidljiva fraktura“ srednjeg stopala
Fraktura navikularne kosti jedna je od potcenjenih, ali i najkompleksnijih povreda srednjeg dela stopala. Ova kost ima ključnu biomehaničku ulogu jer povezuje prednji i zadnji deo stopala, učestvujući u distribuciji sila prilikom svakog koraka. Njena povreda se lako previdi, a nelečena fraktura može voditi ka ozbiljnim dugoročnim komplikacijama.
Vrste fraktura navikularne kosti:
- Avulzione frakture – kidanje dela kosti usled naglog istezanja tetiva i ligamenata
- Frakture tela navikularne kosti – mogu biti delimične, potpune, sa ili bez pomeranja fragmenata
- Stres frakture – česte kod sportista, nastaju usled hroničnog mikro-opterećenja
Simptomi:
- Duboka, tupa bol u srednjem delu stopala
- Osetljivost pri stajanju na prstima ili pritisku
- Otok je blag ili izostaje
Dijagnostika:
- RTG snimci često ne otkrivaju frakturu
- CT i MRI su ključni za ranu i tačnu dijagnozu
Lečenje:
- Konzervativno: imobilizacija 6–8 nedelja
- Hirurški: kod dislokacija i sportista
- Komplikacije: avaskularna nekroza, mal-union, bol, artroza
Rehabilitacija uključuje:
- Rasterećenje luka stopala
- Vežbe za balans, snagu i propriocepciju
Prelom Navikularne kosti je doživeo i najveći košarkaš u istoriji – Majkl Džordan. U svojoj drugoj godini, na utakmici se prilikom doskoka oslonio na celu površinu stopala te, kako sam i naveo, kompletna težina i diatribucija sila sa metatarzalnih kostiju ide upravo preko navikularne kosti. Prvi snimci su govorili da je u pitanju samo naprsnuće, medjutim dodatna ispitivanja su potvrdila da je reč o prelomu i da će biti potrebno do 8 meseci da se sanira. U to vreme jedina dostupna terapija je bila gips i mirovanje. Tada se nisu radile mininalno invazivna povezivanja kostiju, u smislu ORIF Intervencija, u ovoj regiji stopala.
Još je bitno je da napomenemo da kost ovako jako sporo zarasta jer Navikularna kost nema dobru vaskularizaciju odnosno ima slabu prokrvljenost. Ova povreda je za Džordana bila izuzetno frustrirajuća. Povukao se iz Čikaga na Univerzitet Severna Karolina – gde je sa ekipom doktora radio na ubrzanom oporavku, bez znanja svog matičnog kluba. Uspeo je da se vrati treninzima za samo četiri meseca. Svi su bili u neverici i preporučivali mu da igra samo 12 minuta po utakmici, na šta on nije pristao.
Te godine u plej of utakmici postavio je i rekord od 63 poena, koji je i danas važeći.
Prelom petne kosti
Petna kost (kalkaneus) je najveća kost u stopalu. Njeni prelomi se javljaju usled pada s visine, najčešće pri doskoku na pete. Vrlo su ozbiljni i zahtevaju pažljivo lečenje.
Prelom talusa
Talus prenosi težinu sa potkolenice na stopalo. Njegove frakture mogu dovesti do avaskularne nekroze i artroze skočnog zgloba ako se ne leče pravilno.
Dijagnostika preloma stopala
- Klinički pregled
- RTG (dva pravca)
- CT skener za složenije frakture
- MRI kod sumnje na stres frakture
Lečenje preloma kostiju stopala
Lečenje zavisi od tipa i lokacije frakture:
- Konzervativno (imobilizacija, rasterećenje, ortoze)
- Hirurški (repozicija, šrafljenje, pločice)
Rehabilitacija i oporavak – kako vratiti snagu, pokret i sigurnost stopalu
Nakon što kost zaraste, oporavak ne završava – on tada zapravo počinje. Rehabilitacija stopala posle preloma je presudna kako bi se vratila normalna funkcija, hod bez bola i sigurnost u svakom koraku.
Mnogi pacijenti, nakon što skinu gips ili završe imobilizaciju, iznenade se koliko im je stopalo „zaboravilo“ da hoda. Često postoji ukočenost, slabost, osećaj nestabilnosti ili strah od ponovnog opterećenja. To su prirodni, prolazni simptomi – ali samo ako se pravilno tretiraju.
Ciljevi rehabilitacije:
- Vratiti punu pokretljivost zglobova (gležanj, prsti, tarzalne kosti)
- Ojačati mišiće stopala, potkolenice i stabilizatore
- Obnoviti ravnotežu i sposobnost pravilnog hoda
- Smanjiti otok i poboljšati cirkulaciju
- Osloboditi tkiva oko ožiljaka (ako je bilo operacije)
Faze oporavka – šta očekivati?
- Rani postoperativni/oporavak nakon gipsa
U ovoj fazi (prve 2–3 nedelje nakon prestanka imobilizacije), cilj je vratiti osnovni pokret. U početku se rade vežbe bez oslonca na nogu, kako bi se izbeglo opterećenje još uvek slabog mesta preloma.
🔹 Pokreti gležnja napred–nazad i u krug
🔹 Savijanje i opružanje prstiju
🔹 Istezanje lista pomoću peškira
- Postepeno opterećenje
U dogovoru s lekarom i fizioterapeutom, stopalo se postepeno opterećuje uz pomoć štaka, ortoza ili uz oslonac na petu. Počinju i vežbe u sedećem i stojećem stavu:
🔹 Gnječenje peškira nožnim prstima
🔹 Kotrljanje flaše ili lopte ispod stopala
🔹 Lagano prebacivanje težine sa pete na prste
- Aktivni oporavak i propriocepcija
Kada bol značajno opadne, važno je vratiti kontrolu pokreta i ravnotežu. U ovoj fazi rade se funkcionalne vežbe:
🔹 Stajanje na jednoj nozi (uz oslonac u početku)
🔹 Mini čučnjevi uz podršku
🔹 Hod po neravnim podlogama (sunđer, peškir, travnjak)
Propriocepcija – osećaj gde je stopalo u prostoru – često biva narušen nakon povrede, i mora se „resetovati“. Zato se koriste balance daske, BOSU lopte, i vežbe sa zatvorenim očima.
- Povratak punoj funkciji i prevencija povreda
U poslednjoj fazi, radi se jačanje svih mišića koji učestvuju u hodu: mišići svoda stopala, zadnja loža, kvadriceps, kuk. Koriste se elastične trake, steperi, a ako je osoba sportista – uvodi se trčanje, bočno kretanje, skokovi.
Da li fizikalna terapija boli?
Uglavnom ne. Može biti neprijatna ako je prisutna ukočenost, ali cilj nikada nije izazvati bol, već pokret. Sve se radi uz dozvoljeni stepen nelagodnosti, a terapije poput elektro-stimulacije, ultrazvuka i masaže pomažu opuštanju i ubrzavanju procesa.
Koliko traje rehabilitacija?
Zavisi od vrste preloma:
- Laki prelomi bez dislokacije: 4–6 nedelja oporavka
- Teži prelomi sa operacijom: 8–12 nedelja, ili više
- Stres frakture kod sportista: 3–4 meseca do povratka punoj aktivnosti
Psihološki aspekt: strah od oslonca
Jedna od najčešćih barijera jeste psihološki otpor – osećaj nesigurnosti, straha da će stopalo “popustiti”. Tu je ključna podrška terapeuta, ali i samopouzdanje koje raste kroz male uspehe: svaki novi korak, svaki trenutak bez bola.
Vežbe koje možete raditi kod kuće
U dogovoru sa fizioterapeutom, sledeće vežbe su bezbedne za većinu pacijenata nakon inicijalne faze:
- Peškir pod prstima – savijajte prste da privučete peškir ka sebi
- Hod na prstima i petama – aktivira različite mišiće stopala
- Zidni potisak stopala – stopalo se pritisne u zid dok ste u sedećem položaju
- Igra sa lopticama – kotrljanje teniske loptice po stopalu
- Unakrsno hodanje – kombinacija koordinacije i kontrole pokreta
Podrška kroz ceo proces
Rehabilitacija ne znači samo “vežbati”. Ona uključuje edukaciju o hodu, obući, svakodnevnim navikama, kao i emocionalnu podršku. Bilo da ste rekreativac, radnik koji stalno stoji, ili neko ko samo želi da se slobodno kreće bez boli – vaš oporavak ima smisao i cilj.
Prevencija povreda
Metode prevencije povreda stopala su:
- Korišćenje adekvatne obuće
- Postepeno povećanje fizičke aktivnosti
- Održavanje snage i fleksibilnosti stopala
- Uzimanje pauza tokom aktivnosti koje zahtevaju stajanje ili trčanje
Zaključak
Prelomi kostiju stopala zahtevaju pažnju i holistički pristup – od rane dijagnostike, preko efikasnog lečenja, do planske rehabilitacije. Posebnu pažnju treba posvetiti frakturama koje lako promaknu dijagnozi, poput navikularnih i stres fraktura. Pravovremena reakcija čini razliku između brzog oporavka i hroničnog bola.
