Jedan od najčešćih vrsta deformiteta kičme je kifoza. Normalna kičma, gledajući sa leđa, izgleda pravo, može se savijati od 20 do 45 stepeni zakrivljenosti u gornjem delu leđa.
Kifoza predstavlja abnormalno zaobljen ili pogrbljen izgled leđa. Definiše se kao zakrivljenost kičme koja na rendgenskom snimku meri 50 stepeni ili više. Većinu vremena, kifoza ne izaziva zdravstvene probleme niti je potreban medicinski tretman.
Faktori rizika i razlozi zbog kojih imate kifozu
Kifoza je često problem starijih žena, povezan sa osteoporozom. Kako ljudi stare, pršljeni gube fleksibilnost, a kičma može početi da se naginje napred. Takođe se može razviti i kao rezultat povrede kičme. Međutim, daleko od toga da je ovaj deformitet vezan samo za žensku ili stariju populaciju, kifozu mogu imati muškarci, deca i tinejdžeri koji brzo rastu. Nažalost, sedentarni način života, povećanim broj sati ispred računara, ili glava sagnutih ka ekranu mobilnog telefona, svi su u većem riziku da razviju kifozu zbog naših loših navika u držanju!
Kifoza i loša postura
Hronični bol i većina fizičkih disfunkcija su direktna posledica lošeg držanja, loših navika, obrazaca kretanja i nedostataka mišićne snage kod većine pojedinaca.
Uzrok kifoze može varirati u zavisnosti od vrste.
Koje su vrste kifoze?
4 najčešća tipa kifoze su:
Posturalna kifoza
Najčešći tip kifoze, rzvija se tokom tinejdžerskih godina. Pogrbljeno ili loše držanje isteže ligamente i mišiće koji drže pršljenove (kičmene kosti) na mestu. To istezanje izvlači pršljenove iz njihovog normalnog položaja, uzrokujući zaobljen oblik u kičmi. Ova vrsta kifoze ima fleksibilnu krivinu gde promena položaja menja stepen zakrivljenosti kičme. Pogađa više devojčice nego dečake I obično ne izaziva bol ili veće zdravstvene probleme
Šojermanova kifoza
Dobila je ime po radiologu koji je prvi identifikovao ovo stanje. Simptom ovog tipa kifoze su pršljeni drugačijeg oblika – umesto pravougaonog, pršljenovi imaju klinasti oblik. Kosti u obliku klina savijaju se napred, čineći kičmu zaobljenom. Često se javlja kod tinejdžera i više pogađa dečake nego devojčice. S obzirom da uzrokuje krutu, a ne fleksibilnz krivinu kičme, Šoermanova kifoza predstavlja teže stanje od posturalne, a promena položaja tela ne menja urođenu krivinu. Može uzrokovati bolove, posebno tokom aktivnosti, dugih perioda stajanja ili sedenja.
Kongenitalna kifoza
Kongenitalno znači stanje sa kojim je neko rođen. Osobe sa urođenom kifozom rođeni su sa kičmom koja se nije pravilno razvila pre rođenja. Samim tim, stanje kičme se može pogoršati kako dete raste. Obično je potrebna operacija u mladosti kako bi se preveniralo pogoršanje zakrivljenosti kičme. Kifoza ove vrste može biti povezana sa drugim urođenim defektima koji utiču na srce i bubrege.
Stečene kifoze
Stečene kifoze nastaju usled slabosti leđne muskulature, ili kao posledicd različitih teških bolesti, respiratornih oboljenja, reumatskih oboljenja i drugo.
Klinički gledano kifoza može biti funkcionlna i strukturalna.
Funkcionalne se mogu voljno korigovati, a u ležećem položaju tela krivina iščezava, a kod strukturalnih kifoza krivina je stalno prisutna jer promene obuhvataju mišićno tkivo i koštanu strukturu.
Hiper-kifoza
Hiperkifoza je stanje u kojem telo zauzima položaj „glave napred“. Dok se blaga kifoza često ne smatra ozbiljnim stanjem, teža hiperkifoza može značajno uticati na kvalitet života.
Šta je hiperkifoza?
Kada se kičma i celokupno držanje posmatraju sa strane, uho, rame, kuk, koleno i skočni zglob treba da budu u ravni. Da bi se omogućilo optimalno kretanje i apsorpcija sila uz održavanje ovih položaja u uspravnom položaju, kičma ima prirodnu zakrivljenost, gledano sa strane. U vratu (vratna kičma) i donjem delu leđa (lumbalna kičma) ove krivine su poznate kao lordoza, dok se u srednjem delu leđa (grudna kičma) krivina naziva kifoza.
Kada se ove krive povećaju iznad proseka, na njihov početak se dodaje termin „Hiper“. Torakalnu kifozu obično treba meriti pod uglom manjim od 40°. Kada je kifoza veća od 45°, stanje opisujemo kao hiperkifozu. Čini se da osobe sa hiperkifozom imaju „zaobljen” ili „grbav” stav. Sa gravitacijom koja nas snažno kompresuje na 9,8 ms², naši mišići moraju stalno da rade da bi podržali uspravno držanje. Kada su mišići slabi, teže je odupreti se ovoj sili i težimo da zaokružimo ramena i izvučemo bradu napred.
Šta je posturalna kifoza?
Posturalna kifoza je pogrbljenje leđa koje obično pogađa tinejdžere. Jednostavno rečeno to je krivljenje kičme i leđa usled lošeg držanja odnosno posture, a ne zbog bolesti.
Tinejdžeri sa posturalnom kifozom imaju glatki, okrugli oblik gornjeg dela leđa. Može izgledati kao pogrbljena leđa. Obično nije bolno. Za razliku od drugih vrsta kifoze, neko sa posturalnom kifozom može da ispravi kičmu kada se traži da ustane uspravno.
Posturalna kifoza je posledica pognutog položaja tela. Ovo „loše“ držanje čini da se mišići leđa i kosti u kičmi naviknu na taj položaj. Posle nekog vremena leđa ostaju u zaobljenom ili pogrbljenom obliku.
Šta još treba da znate? Dobre vesti su da se posturalna kifoza ne pogoršava. Osvešćivanje i korekcija držanja, kao i jačanje mišića leđa sprečiće probleme sa držanjem kasnije u životu. Ako primetite da vaše dete ima zaobljena leđa i pogrbljeno držanje, razgovarajte sa svojim lekarom.
Cervikalna, torakalna ili lumbalna kifoza
Su nazivi za kifozu u odnosu na deo kičme na kome se nalazi.
Cervikalna kifoza, ili vojni vrat, nastaje kada je vaša vratna kičma ravna ili zakrivljena prema prednjoj strani umesto prirodne krivine prema leđima. Kada je ozbiljna, može izazvati bol, neurološke simptome i invaliditet. Dostupni su nehirurški i hirurški tretmani za vraćanje oblika vaše kičme i ublažavanje simptoma.
Torakalna kifoza se odnosi na prekomernu zakrivljenost kičme prema napred u gornjem delu leđa. Kada je zakrivljenost veća od 50 stepeni, rezultat je pognuto držanje napred.
Lumbalna lordoza je jedinstvena za ljudsku kičmu i razvija se kao adaptacija koja olakšava uspravno držanje. Sagitalno poravnanje kičme sa netaknutom sagitalnom ravnotežom omogućava ljudima da hodaju u uspravnom položaju sa minimalnom snagom. Međutim, smanjena lumbalna lordoza i povećana torakalna kifoza su obeležja starenja kičmenog stuba čoveka. Gubitak lordoze uzrokuje nepravilnu raspodelu težine na kičmi. Rezultirajuća povećana potrošnja energije potrebna za održavanje uspravnog položaja pogoršava bol u leđima i gubitak lordoze.
Koji su simptomi kifoze?
Nabrojani su najčešći simptomi kifoze. Međutim, svaki pojedinac, u zavisnosti od komplesnosti stanja, može drugačije doživeti simptome. Simptomi mogu uključivati:
- Razlika u visini ramena i povijena ramena
- Glava se savija napred u poređenju sa ostatkom tela (protuzija)
- Razlika u visini ili položaju lopatice
- Kada se savija unapred, visina gornjeg dela leđa izgleda veća od normalne
- Relaksaciju, prednjeg trbušnog zida,
- Bol u leđima može biti prisutan, ali retko je tako snažan da značajno utiče na normalnu aktivnost.
Može li se kifoza sprečiti?
Naravno, ovo se odnosi pre svega na posturalnu kifozu.
Možete preduzeti sledeće korake kako biste sprečili posturalnu kifozu:
- Osvestite i održavajte dobro držanje, i prilikom sedenja.
- Ojačajte mišiće stomaka i leđa.
- Održavajte zdravu telesnu težinu.
- Nosite torbe ili školske udžbenike i potrepštine u čvrstom rancu ili torbi.
- Vežbajte da ojačate svoje telo i ostanete fleksibilni.
Kifoza kod odraslih
Kifoza odraslih može imati različite simptome i stepene ozbiljnosti, od manjih promena u obliku leđa, do ozbiljnog deformiteta, problema sa nervima i hroničnog bola. Kifoza je najčešća u torakalnoj kičmi, mada može uticati i na vratnu i lumbalnu kičmu. Postoji nekoliko uzroka kifoze kod odraslih. Prvi je urođen, što znači da je stanje prisutno od rođenja. Urođeni problemi sa kičmom utiču na razvoj kičme. Drugi uzrok je traumatski, što znači da je uzrokovan traumom ili povredom kičme.
Treći su „jatrogeni faktori“; to su posledica lečenja ili operacije. Konačno, osteoporoza može izazvati kifozu kod odraslih. Osteoporoza je stanje koje dovodi do velikih gubitaka koštane mase, ostavljajući kosti krhkim i podložnim prelomima. Osteoporoza je najčešći uzrok kifoze kod odraslih. Mnogo je češći kod žena nego kod muškaraca, zbog gubitka estrogena kod žena u menopauzi i postmenopauzi.
Da li je moguće izlečiti kifozu?
Iako tretmani mogu pomoći u poboljšanju držanja i ublažavanju nelagodnosti, važno je napomenuti da potpuna reverzibilnost kifoze možda nije uvek moguća, Ipak, rana dijagnoza i odgovarajuće intervencije za negu kifoze su ključne za efikasno upravljanje stanjem i obezbeđivanje najboljih mogućih ishoda.
Važno je razumeti da se rezultati lečenja nikada ne mogu garantovati. Svaki pacijent je priča za sebe, svako telo drugačije. Uz to, mogućnost lečenja zavisi i od brojnih važnih karakteristika pacijenta/stanja kao što su starost pacijenta, tip stanja (posturalno ili strukturalno), težina stanja i fleksibilnost zakrivljenosti.
Posturalne kifoze su ne samo izlečive, već se mogu i potpuno preokrenuti ako se otklone loše posturalne navike i navike kretanja koje su izazvale njen razvoj. Najčešće, ovo uključuje ispravljanje loših navika u držanju i integraciju vežbi ekstenzije kičme i tela za jačanje tela u rutinu.
Fizikalna terapija u tretiranju kifoze
Fizikalna terapija je prva stvar na koju mnogi ljudi pomisle kada je u pitanju ispravljanje teške disfunkcije ili oporavak od operacije. Ujedno, fizioterapeut je i specijalista za korektivne vežbe kojima se radi na držanju, upravljanju bolom i drugim simptomima kifoze uz rešavanje mišićnog disbalansa koja doprinosi deformitetu kičme.
Korektivne vežbe za poboljšanje kifoze mogu se kretati od jednostavnih vežbi pokreta do pokreta za jačanje leđa. Mogu se izvoditi sa ili bez rekvizita. Danas, većina ljudi pati od napetosti u gornjem delu leđa i ramenima, a odgovarajuća pažnja koju posvetimo oslobađanju zategnutih mišića vrata i ramena, može pomoći da se bol i hronična nelagodnost minimiziraju.
Vežbe za kifozu
Vežbe za kifozu imaju za cilj da ublaže ili otklone anomalije i deformitete, čime možemo normalizovati funkcionisanje tela.
U ovome nam pomaže vid kineziterapije koja se najčešće primenjuje kod dece u cilju prevencije lošeg držanja tela.
Cilj je da se vežbama ojačaju mišići leđa, ruku, trbušna muskulatura i mišići ramenog pojasa, ali sam proces i edukacija dece ima brojne druge benefite na telesni razvoj i organizam u celini. S obzirom da se radi o holističkoj fizikalnoj terapiji akcenat je na tome da se pokreti izvode kontrolisano i svesno, radi prevencije kontraindikacija,
Pored fizikalne terapije, u lečenju kifoze ponekad je potrebno nositi i mider. Ovo se češće odnosi na decu, a primenom ovog pomagala se prevenira napredovanje i ispravlja postojeći deformitet.
Operacija kifoze
Kifoze se, kao i u slučajevima svih ostalih deformiteta, mogu lečiti neoperativno i operativno. Operacije se vrše kada kifoza odnosno deformitet obuhvati više od 60 stepeni, kada je rast završen, a promene očigledne, ili kada simptomi kifoze imaju nose kompleksnije posledice na zdravlje – otežano disanje, hroničan bol, ili pak kod osoba koje pate od nekih drugih progresivnih bolesti.
Pored pomenute kineziterapije, kod težih slučajeva kifoze, često se primenjuju tehnike elektroterapije i fototerapije radi upravljanja i olakšavanja bolnih stanja.
Za personalizovan program vežbi fizikalne terapije kifoze, drugih deformiteta ili bola u leđima – kontaktirajte nas, da nađemo najbolje rešenje za olakšanje i tretman vaših tegoba.
