FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
Oporavak od korone - moje iskustvo u rehabilitaciji nakon infekcije ovim virusom.
Primetno je da se broj poziva nije smanjio uprkos evidentnom smanjivanju broja slučaja na dnevnom nivou. Sve više Vas mi se obraća za pomoć posle višemesečne borbe sa virusom. Neretko pacijenti koji su bili zaraženi u martu 2021 godine osećaju posledice virusa i danas i to 3 meseca nakon infekcije. Moja preporuka je da ne čekate da posledice infekcije prođu same od sebe već da poradite na vašem zdravlju.
Početkom 2020. godine suočili smo se sa novim virusom SARS-CoV-2, takođe poznatim kao COVID-19 ili Korona virusom. Nismo znali kakav će uticaj ovaj virus imati na pacijente, naše zdravstvene sisteme i naše društvo uopšte. Virus se brzo širio i bolest virusa Corona brzo se razvila u pandemiju. U početku je sav fokus bio na lečenju hospitalizovanih, akutnih i teško bolesnih pacijenata. Sada, kada je prvobitni šok medicinskog sistema splasnuo, moramo se pozabaviti posledicama.
Zapaženo je da pacijenti, koji su se uspešno oporavili od bolesti, pate od kratkoročnih i dugoročnih efekata izazvanih bolešću. Lečenje ovih efekata zahteva veliki napor i povećanje potreba za stručnom rehabilitacijom. Pokazalo se da fizioterapeuti igraju ključnu ulogu u pružanju usluga respiratorne i kardiovaskularne rehabilitacije.
Iako su društveni mediji preplavljeni pričama ljudi koji pate od trajnih efekata poput umora, slabosti mišića, otežanog disanja i smanjenog kvaliteta života, do sada o tome nije objavljeno mnogo naučnih radova. Postoji studija koja je rađena u Rimu, a koja se odnosi na posledice dugoročnih simptoma infekcije COVID-19.
Rezultati studije su sledeći:
Veliki udeo pojedinaca i dalje je prijavio zamor (53,1%), i to:
Otežano disanje – dispneju (43,4%)
Bolove u zglobovima (27,3%)
Bolove u grudima (21,7%)
Fizioterapeut može igrati važnu ulogu u rehabilitaciji pacijenata sa COVID-19 koji imaju ograničenja u svakodnevnom funkcionisanju.
Pacijenti koji su otpušteni iz bolnice obično dobiju savet da postepeno povećavaju svoje svakodnevne aktivnosti. Često dobijaju i predlog funkcionalnih fizičih vežbi za izvođenje kod kuće.
Bolnički pacijenti koji su upućeni fizioterapeutu pri otpustu dobiće informacije o tipu i karakteru terapeutskih vežbi koji su preporučeni za njih. U većini slučajeva, pacijent kontaktira terapeuta otprilike 2 nedelje nakon otpusta.
Kada je u pitanju oporavak od korone, preporuke predviđaju da se pacijent obrati terapeutu u prve dve nedelje nakon otpusta iz bolnice ili nakon ublažavanja simptoma. Kako tokom prvih šest nedelja nakon otpuštanja pacijenti još nisu bili podvrgnuti testu vežbanja i / ili testu funkcije, terapeut mora na drugačiji način odrediti stanje pacijenta. Ova prva konsultacija obavlja se telefonskim ili video pozivima i ima za cilj procenu uočenih ograničenja u fizičkom funkcionisanju.
Korišćene mere kliničkog ishoda su sledeće:
Skala za funkcionisanje specifična za pacijenta (PSFS)
Zasićenje kiseonikom - pre, tokom i posle fizičke aktivnosti (saturacija SpO2) i srčana frekvencija.
Pre, tokom i nakon fizičke aktivnosti, Borgova vaga CR10 za kratko disanje i umor.
Neophodno je uzeti u obzir i da li je pacijent bio hospitalizovan na jedinici intenzivne nege. Pacijenti sa simptomom post-intenzivnog sindroma (PICS) obično imaju vrlo nisku toleranciju na vežbanje. Još jedan važan faktor je provera postojanja komorbiditeta stečenih pre ili od COVID-19, uključujući možda i pogođene organe. Na osnovu dobijenih informacija i nalaza drugih zdravstvenih radnika, a zajedno sa pacijentovim specifičnim potrebama, fizioterapeut odlučuje da li postoji indikacija za fizioterapiju.
Oni pacijenti koji su dobili indikaciju za fizioterapiju imaju smanjeni funkcionalni kapacitet i / ili smanjene nivoe fizičke aktivnosti. Da bi postepeno povećavao svoju svakodnevnu aktivnost i fizičko funkcionisanje, fizioterapeut će im pružati smernice i uputstva za određene vežbe i nadgledati postignuti napredak.
Zasićenje kiseonikom treba meriti pre, tokom i posle vežbanja ili fizičkih aktivnosti. Donja granica tokom odmora treba da bude 90%, a tokom vežbanja 85%.
Pacijenti treba da izvode fizičke vežbe u kućnim uslovima. Vežbe se rade isključivo u propisanim parametrima treninga u pogledu učestalosti, intenziteta, vremena / trajanja i vrste
Pacijentima koji pate od post-intenzivnu slabosti, preporučuje se upućivanje (preko lekara opšte prakse) u rehabilitacioni centar, jer je rizik od preopterećenja visok.
U nekim bolnicama, pacijenti će šest nedelja nakon otpusta, posetiti lekara specijalistu. To može biti pulmolog, interista, kardiolog itd. Oni mogu napraviti dodatnu dijagnostiku: EKG, eho srca, Ergo Test, spirometriju, a rezultati ispitivanja utvrdiće trenutno fizičko funkcionisanje.
Informacije će pomoći fizioterapeutu da prepiše konkretnije vežbe i vodi pacijente na osnovu njihovih potreba i ciljeva.
dalje poboljšanje svakodnevnih aktivnosti,
povećanje nivoa fizičke aktivnosti,
sposobnosti za vežbanje,
bolja mišićna snaga i izdržljivost itd.
Cilj fizioterapijskog tretmana omogućavanje pacijentu da dalje poveća fizičku aktivnost i poboljša sposobnost vežbanja. U toku rehabilitacije redovno se vrši procena trenutnih, postaviljanje novih ili prilagođenih terapijskih ciljeva.
Čini se razumnim pretpostaviti da se principi treninga, poput onih koji se koriste kod pacijenata sa hroničnim plućnim bolestima, mogu primeniti kod pacijenata nakon COVID-19. Kada rezultati ispitivanja ne pokažu ozbiljna ograničenja ili rizike, učestalost treninga, intenzitet, vreme / trajanje i vrsta vežbi mogu se postepeno povećavati.
Saturacija kiseonikom je nivo zasićenja hemoglobina crvenih krvnih zrnaca kiseonikom. Da bi se smanjio rizik od opasnih desaturacija i preopterećenja, zasićenje kiseonikom treba meriti pre, tokom i posle vežbanja. Ako pacijenti ne pokazuju znake desaturacije tokom fizičke aktivnosti i vežbanja u prve 2 nedelje povećanog intenziteta vežbanja, tada intenzivno praćenje SpO2 više nije indicirano.
Propisi za vežbanje treba da se fokusiraju na formulisane ciljeve lečenja. Oni, zauzvrat, treba da se zasnivaju na trenutnim fizičkim funkcijama i nivoima aktivnosti pacijenta.
Na mnoga pitanja u vezi sa virusom COVID-19 još uvek nema odgovora. Kada je u pitanju oporavak od korone, vreme i iskustvo će nam pomoći da identifikujemo specifične potrebe pacijenata na polju fizioterapije. Važnost razmene iskustava pomoći će u pronalaženju novih uvida i prilagođenih tretmana za pacijenta nakon COVID-19.
