Oporavak od korone – moje iskustvo u rehabilitaciji nakon infekcije ovim virusom.
Primetno je da se broj poziva nije smanjio uprkos evidentnom smanjivanju broja slučaja na dnevnom nivou. Sve više Vas mi se obraća za pomoć posle višemesečne borbe sa virusom. Neretko pacijenti koji su bili zaraženi u martu 2021 godine osećaju posledice virusa i danas i to 3 meseca nakon infekcije. Moja preporuka je da ne čekate da posledice infekcije prođu same od sebe već da poradite na vašem zdravlju.
Početkom 2020. godine suočili smo se sa novim virusom SARS-CoV-2, takođe poznatim kao COVID-19 ili Korona virusom. Nismo znali kakav će uticaj ovaj virus imati na pacijente, naše zdravstvene sisteme i naše društvo uopšte. Virus se brzo širio i bolest virusa Corona brzo se razvila u pandemiju. U početku je sav fokus bio na lečenju hospitalizovanih, akutnih i teško bolesnih pacijenata. Sada, kada je prvobitni šok medicinskog sistema splasnuo, moramo se pozabaviti posledicama.
Zapaženo je da pacijenti, koji su se uspešno oporavili od bolesti, pate od kratkoročnih i dugoročnih efekata izazvanih bolešću. Lečenje ovih efekata zahteva veliki napor i povećanje potreba za stručnom rehabilitacijom. Pokazalo se da fizioterapeuti igraju ključnu ulogu u pružanju usluga respiratorne i kardiovaskularne rehabilitacije.
Najčešće komplikacije infekcije virusom covid – 19
Iako su društveni mediji preplavljeni pričama ljudi koji pate od trajnih efekata poput umora, slabosti mišića, otežanog disanja i smanjenog kvaliteta života, do sada o tome nije objavljeno mnogo naučnih radova. Postoji studija koja je rađena u Rimu, a koja se odnosi na posledice dugoročnih simptoma infekcije COVID-19.
Rezultati studije su sledeći:
- U studiju je bilo uključeno 143 pacijenta.
- Pacijenti su procenjivani u proseku 60 dana od početka prvog simptoma COVID-19.
- Za vreme procene, samo 12,6% pacijenata je bilo potpuno bez simptoma korone.
- Približno 32% je prijavilo do 2 simptoma, a čak 55% je imalo 3 ili više simtpoma COVID-19.
- Pogoršani kvalitet života primećen je među 44,1% pacijenata.
Veliki udeo pojedinaca i dalje je prijavio zamor (53,1%), i to:
- Otežano disanje – dispneju (43,4%)
- Bolove u zglobovima (27,3%)
- Bolove u grudima (21,7%)
Oporavak od korone i fizikalna terapija
Fizioterapeut može igrati važnu ulogu u rehabilitaciji pacijenata sa COVID-19 koji imaju ograničenja u svakodnevnom funkcionisanju.
Pacijenti koji su otpušteni iz bolnice obično dobiju savet da postepeno povećavaju svoje svakodnevne aktivnosti. Često dobijaju i predlog funkcionalnih fizičkih vežbi za izvođenje kod kuće.
Bolnički pacijenti koji su upućeni fizioterapeutu pri otpustu dobiće informacije o tipu i karakteru terapeutskih vežbi koji su preporučeni za njih. U većini slučajeva, pacijent kontaktira terapeuta otprilike 2 nedelje nakon otpusta.
Procena pacijenta nakon covid-19
Kada je u pitanju oporavak od korone, preporuke predviđaju da se pacijent obrati terapeutu u prve dve nedelje nakon otpusta iz bolnice ili nakon ublažavanja simptoma. Kako tokom prvih šest nedelja nakon otpuštanja pacijenti još nisu bili podvrgnuti testu vežbanja i / ili testu funkcije, terapeut mora na drugačiji način odrediti stanje pacijenta. Ova prva konsultacija obavlja se telefonskim ili video pozivima i ima za cilj procenu uočenih ograničenja u fizičkom funkcionisanju.
Oporavak od korone – od čega zavisi vreme rehabilitacije?
Korišćene mere kliničkog ishoda su sledeće:
- Skala za funkcionisanje specifična za pacijenta (PSFS)
- Zasićenje kiseonikom – pre, tokom i posle fizičke aktivnosti (saturacija SpO2) i srčana frekvencija.
- Pre, tokom i nakon fizičke aktivnosti, Borgova vaga CR10 za kratko disanje i umor.
Neophodno je uzeti u obzir i da li je pacijent bio hospitalizovan na jedinici intenzivne nege. Pacijenti sa simptomom post-intenzivnog sindroma (PICS) obično imaju vrlo nisku toleranciju na vežbanje. Još jedan važan faktor je provera postojanja komorbiditeta stečenih pre ili od COVID-19, uključujući možda i pogođene organe. Na osnovu dobijenih informacija i nalaza drugih zdravstvenih radnika, a zajedno sa pacijentovim specifičnim potrebama, fizioterapeut odlučuje da li postoji indikacija za fizioterapiju.
Pacijent Nakon Covid-19 Sa Indikacijom Za Fizioterapiju
Oni pacijenti koji su dobili indikaciju za fizioterapiju imaju smanjeni funkcionalni kapacitet i / ili smanjene nivoe fizičke aktivnosti. Da bi postepeno povećavao svoju svakodnevnu aktivnost i fizičko funkcionisanje, fizioterapeut će im pružati smernice i uputstva za određene vežbe i nadgledati postignuti napredak.
Da biste sveli na minimum rizik od opasnih komplikacija i preopterećenja:
- Zasićenje kiseonikom treba meriti pre, tokom i posle vežbanja ili fizičkih aktivnosti. Donja granica tokom odmora treba da bude 90%, a tokom vežbanja 85%.
- Pacijenti treba da izvode fizičke vežbe u kućnim uslovima. Vežbe se rade isključivo u propisanim parametrima treninga u pogledu učestalosti, intenziteta, vremena / trajanja i vrste
- Pacijentima koji pate od post-intenzivnu slabosti, preporučuje se upućivanje (preko lekara opšte prakse) u rehabilitacioni centar, jer je rizik od preopterećenja visok.
Fizičko funkcionisanje pacijenta nakon covid-19
U nekim bolnicama, pacijenti će šest nedelja nakon otpusta, posetiti lekara specijalistu. To može biti pulmolog, interista, kardiolog itd. Oni mogu napraviti dodatnu dijagnostiku: EKG, eho srca, Ergo Test, spirometriju, a rezultati ispitivanja utvrdiće trenutno fizičko funkcionisanje.
Informacije će pomoći fizioterapeutu da prepiše konkretnije vežbe i vodi pacijente na osnovu njihovih potreba i ciljeva.
Oporavak od korone fizioterapijom može imati za cilj:
- dalje poboljšanje svakodnevnih aktivnosti,
- povećanje nivoa fizičke aktivnosti,
- sposobnosti za vežbanje,
- bolja mišićna snaga i izdržljivost itd.
Ciljevi fizikalne terapije i rehabilitacije nakon infekcije virusom covid 19
Cilj fizioterapijskog tretmana omogućavanje pacijentu da dalje poveća fizičku aktivnost i poboljša sposobnost vežbanja. U toku rehabilitacije redovno se vrši procena trenutnih, postaviljanje novih ili prilagođenih terapijskih ciljeva.
Čini se razumnim pretpostaviti da se principi treninga, poput onih koji se koriste kod pacijenata sa hroničnim plućnim bolestima, mogu primeniti kod pacijenata nakon COVID-19. Kada rezultati ispitivanja ne pokažu ozbiljna ograničenja ili rizike, učestalost treninga, intenzitet, vreme / trajanje i vrsta vežbi mogu se postepeno povećavati.
Zašto je važno merenje saturacije kiseonikom?
Saturacija kiseonikom je nivo zasićenja hemoglobina crvenih krvnih zrnaca kiseonikom. Da bi se smanjio rizik od opasnih desaturacija i preopterećenja, zasićenje kiseonikom treba meriti pre, tokom i posle vežbanja. Ako pacijenti ne pokazuju znake desaturacije tokom fizičke aktivnosti i vežbanja u prve 2 nedelje povećanog intenziteta vežbanja, tada intenzivno praćenje SpO2 više nije indicirano.
Propisi za vežbanje treba da se fokusiraju na formulisane ciljeve lečenja. Oni, zauzvrat, treba da se zasnivaju na trenutnim fizičkim funkcijama i nivoima aktivnosti pacijenta.
Šta je postkovid sindrom?
Produženi COVID19 takođe nazvan post-akutni COVID-19 sindrom (Post Active Covid Syndrome ili PACS), je usvojeni medicinski termin za složeno multisistemsko sekundarno stanje koje prati COVID-19, bez obzira na njegovu težinu. Termine „dugi-COVID“ i „kovid na duge staze“ kovanica je pacijenata u prvim mesecima pandemije. Pomenutu definiciju post-akutnog COVID-19 sindroma predložili su različiti autori krajem 2020. i 2021. da standardizuju obrasce simptoma povezanih sa infekcijom SARS-CoV-2 nakon akutne faze. Postkovid sindrom je trenutno definisan kao stanje koje karakterišu uporni simptomi i/ili odložene ili dugotrajne komplikacije (duže od četiri nedelje) od početka simptoma infekcije SARS-CoV-2.
Pet najčešćih simptoma postkovid sindroma su:
- hroničan umor i fizička nemoć (58%),
- glavobolja (44%),
- poremećaj pažnje i koncetracije (27%),
- gubitak kose (25%)
- dispneja (24%).
(*Procenti učestalosti kod pacijenata kod kojih je sindrom zabeležen.)
Ostali znaci bolesti
Pored navedenih, prijavljen je i niz drugih simptoma. Neki od njih su:
- uporan kašalj,
- bol u grudima,
- mijalgija,
- bol u zglobovima,
- smanjena pokretljivost tela,
- brzo zamaranje,
- kognitivne blokade (formulacija pacijenata: „magla u mozgu“; gubitak pamćenja).
Javlja se kontinuitana disfunkcija mirisa i ukusa. Zatim, poremećaji spavanja, depresija, anksioznost, gastrointestinalne smetnje, osip, i palpitacije.
Sve u svemu, zaključujemo da ovakvi simptomi mogu značajno da utiču na fizičko, kognitivno i mentalno funkcionisanje pojedinca. A prema našem iskustvu često dovode do izrazito smanjene nezavisnosti u aktivnostima svakodnevnog života i do značajnog narušavanja kvaliteta života.
Postkovid sindrom i rehabilitacija
Bez obzira na težinu preležane bolesti, potrebno je izvršiti tačnu procenu fizičkih i kognitivnih oštećenja. Lekar mora utvrditi izvore bola, stepen umora i zamaranja, poremećaja raspoloženja i performansi. Ovo se pre svega odnosi na pacijenate koji imaju uporne simptome i fizička, funkcionalna ograničenja. U skladu sa medicinskim nalazima i potencijalnom terapijom suplementima ili medikamentima, treba predložiti individualizovane programe fizikalne terapije i rehabilitacije. Fizikalna terapija Sučević od početka pandemije, uz sve mere zaštite i predostrožnosti sa pacijentima (naročito u godinama, ili obolelim od hroničnih bolesti), radimo na vraćanju funkcionalnosti pacijenata, njihove kondicije i zdravog duha.
Kako izgleda postkovid rehabilitacija?
Kako nemaju svi pacijenti, odnosno oboleli iste simptome, tako i fizikalnoj terapiji potrebno prići pažljivije i ličnije nego ikad. Primera radi, principi sveobuhvatne plućne rehabilitacije mogu biti indikovani za osobe sa upornim umorom, smanjenim kapacitetom za vežbanje ili sa nedostatkom daha. Zatim, obuka ili obezbeđivanje pomoćnih uređaja, ortoza ili kućnog smeštaja (npr. hodalica ili hvataljke za toalet) može biti prikladan početak rehabilitacije u kojoj radimo na zamaranju i principima povratka snage i generalne funkcionalnosti tela. I tako dalje.
Ciljevi fizikalne terapije u postovid rehabilitaciji
Cilj tretmana fizikalne terapije je da se pacijentu omogući povratak ili, idealno, povećanje fizičke aktivnosti i poboljšanje sposobnosti za vežbanje ili generalno funkcionisanje. Proces rehabilitacije posle korone usmerena je na pojedinca. To znači da u planiranju terapije i pristupa (pored medicinskih nalaza) uzimamo u obzir ciljeve, potrebe i preferencije pacijenta.
Iz našeg iskustva, kod starijih pacijenata se pokazalo da principi obuke (kao oni koji se koriste kod pacijenata sa hroničnim plućnim oboljenjima), mogu primeniti i na pacijente posle COVID-19.
Dalje, da bi se smanjio rizik od opasnih desaturacija i preopterećenja, zasićenost kiseonikom treba meriti pre, tokom i posle vežbanja. Kada rezultati testa ne pokažu ozbiljna ograničenja ili rizike, učestalost treninga, intenzitet, vreme/trajanje i vrsta vežbi mogu se postepeno povećavati. Program rehabilitacije posle korone fokusiramo na formulisane ciljeve lečenja, koji treba da se zasnivaju na trenutnim fizičkim funkcijama i nivoima aktivnosti pacijenta.
Predložene mere rehabilitacije od postkovid sindroma
Modifikacija životnog okruženja starijih osoba, radi prevencije povrede ili pada, sa ciljem povećanja bezbednosti i funkcionalnosti u kući.
Individualni programi vežbanja i adekvatma edukacija o zdravom životu. Obuka kako pametno vežbati, o preveniranju povreda i kako dobiti maksimum funkcionalnosti.
Obuka za upotrebu i postavku pomagala i ortoza radi bolje funkcionalnosti i postizanja veće nezavisnosti pacijenta.
Pored individualizovanih programa rehabilitacije, našim pacijentima pružamo kontinuitanu psihološku podršku i motivaciju. Ovo je od posebnog značaja za anksiozne pacijente, sa depresivnim ili teškim demotivišućim epizodama u ponašanju.
Mlađi pacijenti i postkovid sindrom
Specifičnost postkovid simptoma je da mlađa populacija, zdravih osoba, prijavljuje da se nedeljama ili pak mesecima nakon infekcije oseća iznureno i umorno, Od pomenutih simptoma, kod njih preovlađuje osećaj dezorijentisanosti i opšteg nedostatka energije i motivacije.
Kod mlađe populacije, najčešći simptomi postcovid sindroma su:
– Zamor i malaksalost nakon obavljanja neke radnje
– Plitak dah
– Bolovi i zgrčenost u kostima, zglobovima i mišićima
– Promene u kvalitetu sna
– Poiava vrtoglavica i migrena, vertigo i nespretnost hoda
NAPOMENA:
Kao i pri dijagnozi kovida, prilikom planiranja fizikalne terapije, ni jedan navedeni simptom se ne zanemaruje. Bez obzira na godine. Iskustvo je pokazalo da, ukoliko ne reagujemo pravovremeno, bolest i njeni remnanti mogu ostaviti trajne posledice. A ipak su nam brojni, dugoročni efekti virusa Covid-19 su nam još uvek nepoznati
Preporuke fizioterapeuta
Kovid kao oboljenje pre svega je delovao kao atak na pluća i dijasne puteve. Međutim, poznato je da narušavanje pravilnog rada pluća može zakomplikovati i rad drugih organa. Fizikalnu terapiju i rehabilitaciju potrebno je adekvatno prilagoditi u svim ovim situacijama.
Srce – kod pacijenata u postkovid sindromu često viđamo nalaz oštećenja srčanog mišića.
Oštećenje pluća – ili plućnih alveola, može potencijalno uticati na pojavu dugoročnih problema sa disanjim organima.
Posledice na mozak – i kod pacijenata bez neuroloških problema, posledice postkovid sindroma su česte kognitivne smetnje. Statistika je pokazala da su oboleli od kovida kao posledicu ovog sistemskog oboljenja često doživeli i moždani udar.
Krvni sudovi poznato je da virus kovid-19 utiče na povećano zgrušavanja krvi, a potencijalno i na stvaranje krvnih ugrušaka.
ZAKLJUČAK
Na mnoga pitanja u vezi sa virusom COVID-19 još uvek nema odgovora. Znamo da je svačije iskustvo oboljevanja od Kovid-19 vrlo verovatno bilo frustrijajuće i traumatično. Bilo da se radilo o vama lično ili bliskim osobama, da li ste Kovid-19 preležali kod kuće ili u bolnisti. Neizvesnost koju je ovaj virus doneo, slobodno moemo reći, sa sobom je donela i svojevrsni posttraumatski stres i trajan osećaj anksioznosti.
Kada je u pitanju oporavak od korone, vreme i iskustvo će nam pomoći da identifikujemo specifične potrebe pacijenata na polju fizioterapije. Važnost razmene iskustava pomoći će u pronalaženju novih uvida i prilagođenih tretmana za pacijenta nakon COVID-19.
