ŠTA JE POSTKOVID SINDROM?
Produženi COVID19 takođe nazvan post-akutni COVID-19 sindrom (Post Active Covid Syndrome ili PACS), je usvojeni medicinski termin za složeno multisistemsko sekundarno stanje koje prati COVID-19, bez obzira na njegovu težinu. Termine „dugi-COVID“ i „kovid na duge staze“ kovanica je pacijenata u prvim mesecima pandemije. Pomenutu definiciju post-akutnog COVID-19 sindroma predložili su različiti autori krajem 2020. i 2021. da standardizuju obrasce simptoma povezanih sa infekcijom SARS-CoV-2 nakon akutne faze. Postkovid sindrom je trenutno definisan kao stanje koje karakterišu uporni simptomi i/ili odložene ili dugotrajne komplikacije (duže od četiri nedelje) od početka simptoma infekcije SARS-CoV-2.
PET NAJČEŠĆIH SIMPTOMA POSTKOVID SINDROMA SU:
- hroničan umor i fizička nemoć (58%),
- glavobolja (44%),
- poremećaj pažnje i koncetracije (27%),
- gubitak kose (25%)
- dispneja (24%).
(*Procenti učestalosti kod pacijenata kod kojih je sindrom zabeležen.)
OSTALI ZNACI BOLESTI
Pored navedenih, prijavljen je i niz drugih simptoma. Neki od njih su: uporan kašalj, bol u grudima, mijalgija, bol u zglobovima, smanjena pokretljivost tela, bezo zamaranje, kognitivne blokade (formulacija pacijenata: „magla u mozgu“; gubitak pamćenja). Javlja se kontinuitana disfunkcija mirisa i ukusa. Zatim, poremećaji spavanja, depresija, anksioznost, gastrointestinalne smetnje, osip, i palpitacije.
Sve u svemu, zaključujemo da ovakvi simptomi mogu značajno da utiču na fizičko, kognitivno i mentalno funkcionisanje pojedinca. A prema našem iskustvu često dovode do izrazito smanjene nezavisnosti u aktivnostima svakodnevnog života i do značajnog narušavanja kvaliteta života.
POSTKOVID SINDROM I REHABILITACIJA
Bez obzira na težinu preležane bolesti, potrebno je izvršiti tačnu procenu fizičkih i kognitivnih oštećenja. Lekar mora utvrditi izvore bola, stepen umora i zamaranja, poremećaja raspoloženja i performansi. Ovo se pre svega odnosi na pacijenate koji imaju uporne simptome i fizička, funkcionalna ograničenja. U skladu sa medicinskim nalazima i potencijalnom terapijom suplementima ili medikamentima, treba predložiti individualizovane programe fizikalne terapije i rehabilitacije. Fizikalna terapija Sučević u potpunosti je obučena i opremljena najsavremenijim znanjima i alatima iz oblasti rehabilitacije posle kovida. Od početka pandemije, uz sve mere zaštite i predostrožnosti sa pacijentima (naročito u godinama, ili obolelim od hroničnih bolesti), radimo na vraćanju funkcionalnosti pacijenata, njihove kondicije i zdravog duha.
KAKO IZGLEDA POSTKOVID REHABILITACIJA?
Individualno. Kako nemaju svi pacijenti, odnosno oboleli iste simptome, tako i fizikalnoj terapiji potrebno prići pažljivije i ličnije nego ikad. Primera radi, principi sveobuhvatne plućne rehabilitacije mogu biti indikovani za osobe sa upornim umorom, smanjenim kapacitetom za vežbanje ili sa nedostatkom daha. Zatim, obuka ili obezbeđivanje pomoćnih uređaja, ortoza ili kućnog smeštaja (npr. hodalica ili hvataljke za toalet) može biti prikladan početak rehabilitacije u kojoj radimo na zamaranju i principima povratka snage i generalne funkcionalnosti tela. I tako dalje.
CILJEVI FIZIKALNE TERAPIJE U POSTOVID REHABILITACIJI
Cilj fizioterapijskog tretmana je da se pacijentu omogući povratak ili, idealno, povećanje fizičke aktivnosti i poboljšanje sposobnosti za vežbanje ili generalno funkcionisanje. Proces rehabilitacije posle korone usmerena je na pojedinca. To znači da u planiranju terapije i pristupa (pored medicinskih nalaza) uzimamo u obzir ciljeve, potrebe i preferencije pacijenta.
Iz našeg iskustva, kod starijih pacijenata se pokazalo da principi obuke (kao oni koji se koriste kod pacijenata sa hroničnim plućnim oboljenjima), mogu primeniti i na pacijente posle COVID-19.
Dalje, da bi se smanjio rizik od opasnih desaturacija i preopterećenja, zasićenost kiseonikom treba meriti pre, tokom i posle vežbanja. Kada rezultati testa ne pokažu ozbiljna ograničenja ili rizike, učestalost treninga, intenzitet, vreme/trajanje i vrsta vežbi mogu se postepeno povećavati. Program rehabilitacije posle korone fokusiramo na formulisane ciljeve lečenja, koji treba da se zasnivaju na trenutnim fizičkim funkcijama i nivoima aktivnosti pacijenta.
FIZIKALNA TERAPIJA SUČEVIĆ PREDLAŽE SLEDEĆE MERE REHABILITACIJE:
Modifikacija životnog okruženja starijih osoba, radi prevencije povrede ili pada, sa ciljem povećanja bezbednosti i funkcionalnosti u kući.
Individualni programi vežbanja i adekvatma edukacija o zdravom životu. Obuka kako pametno vežbati, o preveniranju povreda i kako dobiti maksimum funkcionalnosti.
Obuka za upotrebu i postavku pomagala i ortoza radi bolje funkcionalnosti i postizanja veće nezavisnosti pacijenta.
Pored individualizovanih programa rehabilitacije, našim pacijentima pružamo kontinuitanu psihološku podršku i motivaciju. Ovo je od posebnog značaja za anksiozne pacijente, sa depresivnim ili teškim demotivišućim epizodama u ponašanju.
MLAĐI PACIJENTI I POSTKOVID SINDROM
Specifičnost postkovid simptoma je da mlađa populacija, zdravih osoba, prijavljuje da se nedeljama ili pak mesecima nakon infekcije oseća iznureno i umorno, Od pomenutih simptoma, kod njih preovlađuje osećaj dezorijentisanosti i opšteg nedostatka energije i motivacije.
Kod mlađe populacije, najčešći simptomi postcovid sindroma su:
– Zamor i malaksalost nakon obavljanja neke radnje
– Plitak dah
– Bolovi i zgrčenost u kostima, zglobovima i mišićima
– Promene u kvalitetu sna
– Poiava vrtoglavica i migrena, vertigo i nespretnost hoda
NAPOMENA:
Kao i pri dijagnozi kovida, prilikom planiranja fizikalne terapije, ni jedan navedeni simptom se ne zanemaruje. Bez obzira na godine. Iskustvo je pokazalo da, ukoliko ne reagujemo pravovremeno, bolest i njeni remnanti mogu ostaviti trajne posledice. A ipak su nam brojni, dugoročni efekti virusa Covid-19 su nam još uvek nepoznati
PREPORUKE FIZIOTERAPEUTA
Kovid kao oboljenje pre svega je delovao kao atak na pluća i dijasne puteve. Međutim, poznato je da narušavanje pravilnog rada pluća može zakomplikovati i rad drugih organa. Fizikalnu terapiju i rehabilitaciju potrebno je adekvatno prilagoditi u svim ovim situacijama.
SRCE – kod pacijenata u postkovid sindromu često viđamo nalaz oštećenja srčanog mišića.
OŠTEĆENJE PLUĆA – ili plućnih alveola, može potencijalno uticati na pojavu dugoročnih problema sa disanjim organima.
POSLEDICE NA MOZAK – I kod pacijenata bez neuroloških problema, posledice postkovid sindroma su česte kognitivne smetnje. Statistika je pokazala da su oboleli od kovida kao posledicu ovog sistemskog oboljenja često doživeli i moždani udar.
KRVNI SUDOVI Poznato je da virus kovid-19 utiče na povećano zgrušavanja krvi, a potencijalno i na stvaranje krvnih ugrušaka.
ZAKLJUČNE REČI
Znamo da je svačije iskustvo oboljevanja od Kovid-19 vrlo verovatno bilo frustrijajuće i traumatično. Bilo da se radilo o vama lično ili bliskim osobama. Da ste Kovid-19 preležali kod kuće ili u bolnisti. Neizvesnost koju je ovaj virus doneo, slobodno možemo reći, sa sobom je donela i svojevrsni posttraumatski stres i osećaj anksioznosti.
KADA JE VREME DA SE OKRENETE SEBI?
Sada.
Ukoliko osećate posledice virusa. Niste potpuno svoji. Slabi ste i teško se vraćate u normalu, u svoj svakodnevni ritam, život i obaveze – Pozovite nas. Moguće je da vam treba samo motivacije i fizičkog podstreka da vam bude bolje. Moguće je da vam treba i više od toga, ali to ne možete sami. Vođeni programi rehabilitacije Fizikalne terapije Sučević do sada su pomogli mnogima. Preuzmite kontrolu ponovo nad svojim telom, pomozite mu, a ono će vas nagraditi novim, boljim osećajem i kvalitetom života.
