Neurološka rehabilitacija

Neurološka rehabilitacija je program oporavka osoba sa povredom ili oštećenjem nervnog sistema. U cilju smanjivanja simptoma i generalnog poboljšanja stanja pacijenta – neophodan je stalan nadzor fizioterapeuta. Tipovi rehabilitacionih tretmana zavise od područja tela koje je pogođeno ovim stanjem.

Neurološka rehabilitacija fizioterapijom

Fizikalna terapija deluje na ublažavanje neuroloških tegoba kao što su Multipla skleroza, Parkinsova bolest, Diskus hernija i na saniranju posledica moždanog udara (šloga).

Fokus fizikalne terapije je na 3 stvari:

• Smanjenje inteziteta bola
• Korekcija hoda
• Poboljšanje balansa

Medicinski je dokazano da fizikalna terapija igra značajnu ulogu u saniranju neuroloških tegoba.

Fizioterapija u borbi sa multiplom sklerozom

Multipla skleroza je progresivna, ireverzibilna autoimuna bolest koja oštećuje centralni nervni sistem. Ovo teško neurološko oboljenje često je teško dijagnostifikovati. Fizičke manifestacije ove bolesti su:

• Ukočenost
• Spazmovi
• Slabost
• Bol u mišićima

Nažalost veliki % obolelih osoba dočeka stanje koje nije podložno napredku. Obično “poziv u pomoć” usledi kada pacijent počne da gubi sposobnost kretanja ili oseti poremećaje u svojoj funkcionalnosti.

Ako se ne tretira na vreme multipla skleroza dovodi do nepovratnih oštećenja nervnog sistema

Cilj i uticaj fizikalne terapije na multipla sklerozu

Osnovni cilj fizikalne terapije je smanjivanje nesposobnosti. Fizioterapijom nije moguće izlečiti ovu bolest, ali je moguće olakšati borbu sa njom.

Lečenje multipla skleroze zahteva holistički pristup pacijentu. Potrebno je uzeti u obzir pacijentov način života, socijalne i poslovne potrebe.

Taktika fizikalne terapije usklađuje se sa ciljevima ostalih metoda lečenja. Na ovaj način težimo da pacijentu omogućimo pronalazak balansa i pozitivnog stava u novonastalim okolnostima.

Vežbama za multiplu sklerozu se mogu poboljšati:

• Hod
• Ravnoteža
• Koordinacija pokreta

Fizioterapija uključuje i istezanja koja održavaju mobilnost i deluju na prevenciju mišićnih spazmova.

Oporavak posle moždanog udara

Moždani udar je jedno od najučestalijih neuroloških stanja u Srbiji. Veoma često uzrokuje paralizu na jednoj strani tela, što dovodi do disfunkcije jedne ruke ili noge.

U neurološkoj rehabilitaciji od moždanog udara skoro je uvek uključena fizikalna terapija. Kreirana je cilju učenja, za početak, jednostavnih motornih aktivnosti kao što su:

• Sedenje
• Stajanje
• Ležanje
• Hodanje

Nezdrave navike poput pušenja cigareta, konzumacija alkohola i nezdrava ishrana kreiraju idealne uslove za nastanak moždanog udara

Kada fizioterapeut pomogne pacijentu da savlada osnovne aktivnosti onda se prelazi na radnu terapiju. Ako se dobro sprovede od strane kvalifikovane osobe, radna terapija može brzo pomoći pacijentu da obavlja svakodnevne dnevne aktivnosti kao što su:

• Konzumacija hrane
• Korišćenje toaleta
• Oblačenje garderobe
• Kuvanje
• Pisanje
• Korišćenje računara i telefona

Parkinsova bolest i Fizikalna terapija

Parkinsova bolest je neurodegenerativan poremećaj. Karakteristika ovog neurološkog oboljenja je progresivna nepokretnost pacijenta.

Nedavna istraživanja sugerišu da fizikalna terapija može pomoći u zadržavanju simptoma i poboljšanju stanja.

Motorički simptomi parkinsove bolesti su:

• Posturalna nestabilnost
• Tremor udova
• Loša ravnoteža
• Oslabljena koordinacija pokreta
• Ukočenost mišića

Uticaj fizikalne terapije na parkinsovu bolest

Neurološka rehabilitacija osoba sa parkisnovom bolešću za cilj ima umanjivanje pogoršavanja fleksibilnosti, ravnoteže, izdržljivosti i snage.

Od izuzetne je važnosti da pacijent od početne faze ove bolesti ima podršku i edukaciju od strane fizioterapeuta kako se stanje ne bi progresivno pogoršavalo.

Ukoliko se zanemare simptomi početne faze bolesti – propušta se prilika da se na vreme započne borba koja može u mnogome pomoći pacijentu da vodi kvalitetniji život

Neurološka rehabilitacija diskus hernije

Diskus hernija je stanje koje je nažalost svima dobro poznato. Ovo stanje nastaje kao posledica fizičke aktivnosti (obično nagle) za koju telo pacijenta nije spremno u tom trenutku.

“Moderan život“ je uslovljen manjkom fizičkih aktivnosti koje nedovoljno stimulišu mišiće u stvaranju kvalitetne potpore za pravilno držanje kičmenog stuba.

Vrste i tehnike fizikalnih terapija su mnogobrojne, ali se one mogu podeliti u dve osnovne grupe:

• Pasivna fizikalna terapija
• Aktivna fizikalna terapija

Pasivna fizikalna terapija

U većini slučajeva pacijent u borbu sa diskus hernijom kreće sa pasivnom fizikalnom terapijom. Cilj ove terapije je da telo zaceli i da se osposobi za aktivnu fizikalnu terapiju. To se postiže raznim tehnikama i aparatima kao što su:

• Duboka masaša pogođenog tkiva
• Toplu i hladnu terapiju
• Hidroterapija
• Trakcija
• Električnu stimulaciju (TENS)

Najbitnija stvar koju pacijent mora da prihvati je da nikad ne sme prestati da vežba

Aktivna fizikalna terapija

Aktivna fizikalna terapija je najbitniji deo rešavanja problema sa diskus hernijom. Na osnovu procene stanja pacijenta fizioterapeut kreiran plan vežbanja koji će telo pacijenta dovesti normalno stanje i time ukloniti smetnje i bolove kod pacijenta.

Rezultati se vide i napredak je osetan već posle nekoliko terapija, ali tu zna da bude problem. Ukoliko pacijent ne nastavi sa fizikalnim terapijama problem se u dosta slučajeva ponavlja. Najbitnija stvar koju pacijent mora da prihvati je da nikad ne sme prestati da vežba.

Uz prisustvo stručne osobe pacijent vremenom nauči sve potrebne detalje za samostalne izvođenje vežbi i pokreta koji osiguravaju kvalitetan život bez diskus hernije.