Fizijatar za decu

Nema ništa važnije od brige o zdravlju vašeg deteta. Bez obzira na to da li treba izabrati lekara, fizioterapeuta ili odabrati pravi tretman, kao roditelji uvek želimo najbolje za svoje najmlađe. Kada je reč o zdravlju, posebno smo oprezni i želimo da budemo sigurni da su svi znakovi normalnog razvoja prisutni.

Postoje situacije kada roditelji primete fizičke promene kod svoje dece koje ih čine zabrinutim. Možda su uočili nepravilnosti u držanju ili hodu, i sada se pitaju da li je vreme da posete fizioterapeuta. Važno je napomenuti da poseta fizioterapeutu predstavlja nešto drugačiji pristup od odlaska kod lekara. Fizikalna terapija je metoda lečenja tela putem fizičkih metoda kao što su masaža, primena toplote i vežbe, umesto propisivanja lekova ili hirurških zahvata.

Kada odvesti dete fizijatru?

"Sve je u pokretu" - Fizioterapeut Sučević

Fizikalna terapija se primenjuje kod problema koji ograničavaju pokretljivost i ometaju svakodnevne aktivnosti. Ovaj pristup omogućava olakšanje bola i poboljšava funkcionalnost mišićno-koštanog sistema.

Nakon detaljnog pregleda, za svakog pacijenta se pravi individualni program terapije. Glavni cilj je smanjiti bol i maksimalno obnoviti funkcionalnost. Takođe, teži se poboljšanju pokretljivosti zglobova, povratku mišićne fleksibilnosti, jačini mišića, izdržljivosti, koordinaciji i ravnoteži.

Fizikalna terapija često uključuje različite oblike vežbanja, kao što su istezanje, jačanje, lakša opterećenja i hodanje. Ponekad se pacijentima preporučuju i vežbe koje mogu izvoditi kod kuće kako bi održali kontinuitet terapije.

Fizijatrarski pregled za bebe

"Sve je u pokretu" - Fizioterapeut Sučević

Pre nego što se pregled obavi, važno je da beba bude u optimalnom stanju za pregled. To podrazumeva da je naspavana, nahranjena, budna i kooperabilna. Bebi se nežno skida odeća kako bi se izbegla stimulacija Moro reakcije, a zatim se posmatra kako beba reaguje na promenu položaja.

1. Ispitivač pažljivo posmatra kako beba izvodi pokrete bez dodatne stimulacije. Beba se posmatra dok prati pogledom ispitivača ili ponuđenu igračku. Takođe, posmatra se kako beba reaguje na zvukove, kako menja položaj tela, i da li prati izvor zvuka promenom položaja glave. Ispitivač beleži i položaj ruku, nogu i stopala.
2. Ispitivač izvodi promene u položaju bebe, poput prelaska sa leđa na bok ili stomak. Posmatra kako beba podiže glavu sa podloge, kako se oslanja u položaju na stomaku, i kako kontroliše glavu i trup u položajima koji su suprotni gravitaciji.
3. Na pregledu se posmatraju sve oblasti razvoja deteta, uključujući kognitivni razvoj (pratnja osoba i predmeta, socijalna interakcija, emocionalna reakcija), govorno-jezički razvoj (reagovanje na obraćanje, glasanje, razumevanje naredbi, izgovaranje reči), fina motorika (hvatanje, manipulacija predmetima, taktilne veštine), i gruba motorika (promena položaja, sedenje, puzanje, stajanje, hodanje).
4. Razvoj deteta je kompleksan proces, i sve oblasti razvoja su medjusobno povezane. Prohodavanje je samo jedna od faza u tom procesu. U opštem slučaju, očekuje se da zdrava deca prohodaju do 18. meseca. Međutim, razlike među decom su velike, i važno je da dete prođe kroz sve faze razvoja pre nego što pređe na sledeću. Važno je da se stimuliše i prati sve oblasti razvoja, a ne samo motorika.
5. Pored pregleda, ponekad se koriste i razni testovi kako bi se dobio detaljniji uvid u psihomotorni razvoj deteta. Testovi kao što su Bayley skala, Motorni profil deteta i Vodič za procenu razvoja deteta mogu se koristiti za procenu razvoja i planiranje stimulacije u oblastima gde postoje odstupanja.
6. U uzrastu do 18 meseci, dete se prati u kraćim vremenskim intervalima od 2-3 meseca. Ovo je period najintenzivnijeg razvoja, i redovno praćenje je od suštinskog značaja.
7. Obuka roditelja za stimulaciju deteta kroz svakodnevne aktivnosti i rutine je od velike važnosti. Roditelji dobijaju smernice kako da podrže razvoj svog deteta kroz igru i svakodnevne interakcije, što služi kao osnova za dalji razvoj i akademske veštine kasnije u životu.

Briga o zdravlju vaše bebe zahteva pažnju, rano otkrivanje problema i pravovremenu reakciju. Sistematski pregledi su dragoceni u praćenju razvoja vašeg deteta i omogućavaju da se problemi identifikuju i reše pre nego što postanu ozbiljni. Fizijatar igra važnu ulogu u očuvanju zdravlja i pravilnom razvoju vašeg deteta.

Prvi pregled deteta kod fizijatra

Prvi specijalistički pregled obično se obavlja u prvih nekoliko meseci života deteta. Na ovom pregledu se često dobija uput za pregled kukova, a prvi pregled kukova obično se obavi čak u porodilištu. Razvoj kukova igra ključnu ulogu u razvoju motorne funkcije deteta, i praćenje tog razvoja je od izuzetnog značaja. Do otprilike godinu i po dana starosti, prate se čašice kukova kako bi se osiguralo da se razvijaju ispravno.

U slučaju da se primeti razvojni poremećaj kukova, pedijatar, fizijatar i ortoped saradjuju kako bi pružili odgovarajuću terapiju, uključujući vežbe i pomagala. U mnogim slučajevima, adekvatna terapija, uključujući nošenje širokog povijanja, može biti dovoljna.

Kako izgleda fizijatrijski pregled kod starije dece?

Fizijatrijski pregled starije dece uključuje procenu različitih aspekata razvoja, uključujući motoriku, kognitivni razvoj, govor i jezik, finu i grubu motoriku. Pregled se obavlja u kraćim vremenskim intervalima kako bi se pratila promena u razvoju.

Starija deca se obično prate u intervalima od nekoliko meseci ili godina, u zavisnosti od potreba i razvoja. Praćenje razvoja omogućava da se identifikuju eventualni problemi i pruži odgovarajuća terapija ili podrška.

Šta se sve posmatra tokom pregleda spontane motorike?

Tokom pregleda spontane motorike, ispitivač pažljivo posmatra kako beba izvodi pokrete bez dodatne stimulacije. Prate se reakcije na igračke, zvuke, položaj ruku, nogu i stopala.

Kako se prate promene položaja i kontrola tela?

Ispitivač izvodi promene položaja bebe, poput prelaska sa leđa na bok ili stomak, i posmatra kako beba reaguje. Prate se podizanje glave, oslonac u položaju na stomaku i kontrola glave i trupa u položajima nasuprot gravitaciji.

Pitajte i proverite sa fizijatrom

Ukoliko niste sigurni da li vaše dete treba da poseti fizioterapeuta, obratite se svom lekaru radi dodatnih informacija. Takođe, razgovarajte sa učiteljima vašeg deteta, jer su oni u kontaktu sa detetom svakodnevno i mogu vam pružiti dodatne uvide koji će vam pomoći da prepoznate potrebu za fizikalnom terapijom.

Važno je da pravilno reagujete i obezbedite najbolju moguću negu za vaše dete kako bi se osigurao pravilan razvoj i srećno detinjstvo.

Pitanja i odgovori o dečijoj fizioterapiji:

Kako se priprema dete za pregled?

Dete se priprema za pregled tako da bude naspavano, nahranjeno, budno i kooperabilno. Takođe, bebi se nežno skida odeća kako bi se izbegla stimulacija reakcije.

Da li je stimulacija deteta važna?

Da, stimulacija deteta je veoma važna. Obuka roditelja za stimulaciju deteta kroz svakodnevne aktivnosti i rutine igra ključnu ulogu u razvoju deteta i može uticati na razvoj akademskih veština u kasnijem uzrastu.

Kako se prate razlike u razvoju dece do 18 meseci?

Deca se prate u kraćim vremenskim intervalima od 2-3 meseca u uzrastu do 18 meseci, jer su razlike među decom velike. To omogućava detetu da prođe kroz sve faze razvoja pre nego što pređe na sledeću.

Da li se dete testira tokom pregleda?

Pored pregleda, ponekad se koriste razni testovi kako bi se dobio detaljniji uvid u psihomotorni razvoj deteta. Testovi kao Bayley skala, Motorni profil deteta i Vodič za procenu razvoja deteta mogu se koristiti za procenu razvoja i planiranje stimulacije gde postoje odstupanja.

Kada se očekuje da dete prohoda?

Prohodavanje se očekuje u uzrastu do 18 meseci, ali većina dece prohodava pre svog prvog rođendana. Važno je da se dete podstiče da savlada sve faze razvoja pre nego što pređe na sledeću.

Kako izgleda fizijatrijski pregled kod starije dece?

Kako se prate promene u razvoju starije dece?