Multipla skleroza

Multipla skleroza (skraćeno MS) je autoimuna bolest centralnog nervnog sistema (CNS) koju karakteriše hronična upala, demijelinizacija, glioza i gubitak neurona. Tok može biti relapsno-remitentan ili progresivan po prirodi. Lezije u CNS se javljaju u različito vreme i na različitim CNS lokacijama. Klinički tok bolesti je prilično varijabilan, od stabilne hronične bolesti, do bolesti koja se brzo razvija i iscrpljuje. Najčešći oblik bolesti je relapsno-remitentna multipla skleroza.

Multipla skleroza, razumevanje bolesti i lečenje

Samo razumevanjem kompleksnih neuroloških veza možemo efektno delovati na njih u procesu rehabilitacije. Kada govorimo o tretiranju pacijenata sa MS-om, iako je važno postići što veću mogući nezavisnost, često fizioterapeut ili članovi porodice moraju da postave prioritete koje su radnje važnije za unapređenje kvaliteta života pacijenta.

U okviru terapije neophodno je napraviti motivišuću atmosferu. Postavljanje ciljeva (u skladu sa mogućnostima pacijenta) kreira motivišuću sredinu koja ima značajan udeo u saradnji i ubrzavanju procesa učenja i rehabilitacije. Fizioterapeut mora imati sluha za pacijente. Potrebno je da sasluša šta je za njih važan zadatak i da zajedno razumeju specifičnosti i zahteve tog cilja, kako bi optimizovai pristup i tempo funkcionalnog oporavka.

Šta raditi pre terapije?

1. Procena funkcionalnosti i opšteg zdravstvenog stanja

Kako su manifestacije MS-a različite, osobe koje su klasifikovane kao visoko rizične, u pogledu potencijalnih zdravstvenih komplikacija, treba da imaju detaljan lekarski pregled pre nego što započnu bilo kakvu fizičku aktivnost. Pregledom se utvrđuje potencijalno prisustvo kardiovaskularnih, respiratornih ili metaboličkih bolesti.

2. Test vežbe

Kako pacijenti sa MS-om na dnevnom nivou mogu osetiti fluktuacije u energiji i drugim simptomima, telesna procena je neophodna kako bismo ove manifestacije razlikovali od relapsa ili posledica vežbanja. Testiranje pacijenta test-vežbama uključuje razmatranje kardiorespiratornih i muskuloskeletalnih funkcija i kapaciteta. Nakon izvršenih procena, pravi se program vežbanja.

Dnevni ciljevi treninga treba da u potpunosti odgovaraju energiji i mogućnostima pacijenta. Tokom fizikalne terapije treba očekivati modifikacije programa. Razlog ovome su napredak pacijenata i navikavanje tela na određene pokrete, gde je potrebno održati kontinuiranu stimulaciju kostiju i mišića. Diverzitet pokreta i vežbi su od presudnog značaja za lečenje multiple skleroze.

Vežbe za multiplu sklerozu

Terapija za multiplu sklerozu (i brojna druga neurološka stanja) podrazumeva praktikovanje funkcionalnog treninga (FT). Ovaj metod fizikalne terapije usmeren je na zadržavanje i/ili obnavljanje motornog sistema. To se postiže praktikovanjem repetativnih funkcionalnih zadataka i vežbi. Cilj ove vrste vežbanja je da omogući pacijentu da bolje i aktivnije učestvuje u brojnim životnim aktivnostima.

Ovaj specifični metod fizikalne terapije prestalja važnu strategiju fizikalne medicine primenjljive kod brojnih stanja. Funkcionalni trening je jednostavan i fokusiran proces koji može umanjiti deficite u kretanju i normalnom funkcionisanju pacijenta. Dodatni benefiti redovnog vežbanja su smanjenje zamora i depresivnih osećanja.

Rana dijagnoza i pronalazak adekvatnog plana lečenja, te fizikalne terapije, su od presudnog značaja za usporavanje napretka bolesti.

Zloupotrebe funkcionalnog trening (FT)

Veliki broj pacijenata sa neurološkim deficitima ima brojne podsistemske probleme. Ovo primorava centralni nervni sistem (CNS) da se adaptira. Ukoliko fizioterapeut započne fizikalnu terapiju, ali dozvoli da ona postane neefikasna, stereotipna ili ne odgovara pacijenu, onda i jednostavne aktivnosti mogu delovati kao nemoguće.

Kako se vežba sa MS-om?

Zamršene, delikatne veze ljudskog telesnog sistema i funkcionalnih ograničenja koja ograničavaju ili usporavaju rehabilitacijski proces se moraju prodiskutovati sa terapeutom. Na njima se mora raditi u kontinuitetu. Vežbe FT se sprovode onog trenutka kada fizioterapeut identifikuje fizičke nedostatke koje je potrebno nadomestiti. Potom se utvrđuje detaljan plan treninga i rada na eliminaciji pogrešnih paterna CNS i na planiranju funkcionalnih zadataka koji će biti praktikovani.

Vežbe za multiplu sklerozu uvek se prilagođavaju svakom pacijentu pojedinačno, jer je priroda bolesti takva da su modifikacije i individualni pristup neophodni. Jednostavno rečeno – vežbe koje nisu selektovane za samog pacijenta, i primenjene na adekvatan način, mogu da učine više štete nego koristi.

PRAVILA, PRAVILA…

Kontinuirana fizička aktivnost jedna je od ključnih elemenata rehabilitacije Multiple skleroze. Pravilno implementiran plan funkcionalnog treninga može poboljšati snagu, mobilnost, samopouzdanje i psihičko zdravlje obolelog. Godinama unazad, lekari su preporučivali da pacijenti oboleli od MS-a izbegavaju fizičku aktivnost. Sve to usled uverenja da fizički napor pojačava osećaj iscrpljenosti/umora i pogoršava druge simptome bolesti. Međutim, godine istraživanja ukazale su na krucijalnu ulogu fizikalne terapije i terapeutskih vežbi u olakšavanju simptoma multiple skleroze

Pored fizičkih, ostali benefiti uključuju i pozitivnu manifestaciju terapije na mentalno zdravlje i socjialnu funkcionalnost. Program vežbanja pomaže da se:

1. poboljša mobilnost;

2. poveća mišićna pokretljivost i fleksibilnost;

3. poboljša kvalitet života;

4. smanji rizik od komplikacija bolesti i povreda;

5. smanji rizik od potencialnih psihičkih smetnji (npr. depresivnih stanja).

Funkcionalni trening dakle predstavlja metod ponovnog treniranja i obuke motornog sistema. Sprovodi se upotrebom repetitivnog vežbanja funkcionalnih zadataka. Cilj ove vrste terapije je ponovno ustanovljavanje mogućnosti da se na bezbedan način, lakše izvode pokreti i aktivnosti iz svakodnevnog života. Najveći broj pacijenata sa neurološkim deficitima imaju brojne podsistemske probleme. Ovakva stanja primoravaju centralni nervni sistem da uči i koristi alternativne paterne pokreta u pokušaju da izvrši određeni funkcionalni zadatak. Terapija FT se implementira nakon identifikacije pacijentovih ograničenja. Onoga trenutka kada terapeut u potpunosti razume prirodu bolesti pacijenta i limite, kada identifikuje substitutivne i kompenzacijske sisteme, može započeti sa praktikovanjem funkcionalnog treninga.

Treba još jednom istaći značaj FT podsetnikom da nemaju samo oboleli od MS-a ili Parkinsona koristi od ove vrste vežbi. Njihova primena je vrlo široka, posebno za mlade ljude, čak i potpuno zdrave, koji vode sedentaran ili na neki načim pasivan način života i potrebno im je pametno, funkcionalno razmrdavanje kako bi održavali formu i funkcionalnost svog tela.

Kao i sve druge vrste treninga, čak i primena terapeutskih vežbi ima svoja pravila i ograničenja. Ovo su neka od njih:

1. Zagrevanje – Vežbanje se ne započinje bez zagrevanja! Pitajte svog fizioterapeuta kako da se pravilno zagrejete.

2. Postura – Od presudne važnosti za izvođenje vežbi je pravilno držanje. Vežbe možete raditi postepeno, poštujući svoje granice, dok ne ojačate. Možete ih ponavljati i više puta, ali ukoliko vaše držanje nije pravilno – nećete dobiti prave rezultate.

3. Nema pritiska – Lečenje multiple skleroze zahteva kontinuitet, a ne forsiranje. Radi se polako i planski. Važno je da prihvatite da je vežba deo rada na sebi, i da se ne takmičite sa samim sobom.

Efekti treninga

Glavni fokus treninga je na korekciji ograničenja koja sprečavaju pacijenta u aktivnom učestvovanju u životu. Usled pomenute tesne povezanosti telesnih sistema, pravilno reniranje ne deluje samo na jednu oblast – već može imati višestruke benefite. Fizikalna terapija upošljava funkcionalni trening istog trenutka kada telesni sistem može da kontroliše motorički pokret. Kako učenje i ponavljanje pomažu obnovu CNS, povećava se i fizički odgovor pacijenta na varijabilnost okolnosti kretanja. Osvajanjem raznovrsnih pokreta omogućava se i veći stepen nezavisnosti. 

Repetitivno vežbanje (ponavljanje pokreta), prilagođeno pacijentu, može imati brojne benefite

Kada prestati sa vežbanjem?

Onoga trenutka kad osetite: veliki umor, vrtoglavicu, pregrejanost, konfuziju, gubitak ravnoteže ili probleme sa koordinacijom pokreta. Kontinuirana manifestacija ovih simptoma je siguran znak da postoji greška u sprovođenju vežbi i da je potrebna modifikacija programa.

Multipla skleroza i fizikalna terapija

Pre svega, nakon identifikacije ograničenja pacijenta, prvi korak jeste aktivacija snaga pacijenta da povrati ili koriguje izgubljene funkcije. U praksi se izbegavaju aktivnosti koje su preteške za pacijenta. Isto tako neophodno je izbegavati praktikovanje aktivnosti koje mogu razviti abnormalne, stereotipne pokrete i dodatna ograničenja. U tom smislu, kao što smo napomenuli: vežbe moraju biti raznovrsne.

U isto vreme, uz poštovanje limita pacijenata, pravovremene modifikacije terapije u odnosu na napredak, prevencija padova i povreda predstavljaju prvi zakon primene fizikalne terapije.

Potrebno je izabrati i napraviti program koji će omogućiti pacijentu da pokrete i radnje izvodi nezavisno ili sa manje pomoći. Vežbe za multiplu sklerozu su one koje osposobljavaju pacijenta za pomoćne radnje, kretanje i pokrete povezane sa ovim radnjama. Neophodno je imati u vidu (mogućnosti) i želje pacijenta i njegove porodice, kako bi kvalitet života svima bio olakšan.

Početni ciljevi mogu biti: obuka za prevenciju padova, transferi i ambulacija (rano ustajanje iz kreveta nakon intevencije).

Drugi stepen ciljeva može biti: bezbedno kupanje, oblačenje ili priprema hrane.

Snaga pacijenta

Fizioterapeut mora da identifikuje mogućnosti i snage svog pacijenta. Iako je svima želja da budu što samostalniji, terapeutu može biti važnije da inicijalno pacijenta osposobi da se bezbedno kreće po kući. Bezbedno sedanje, transferi, kretanje po kući možda zvuče lako, ali bezbedno ih izvesti – predstavljaju ozbiljne zadatke. Ipak, pametnije je fokusirati se na nekoliko neophodnih zadataka koji se mogu samostalno izvesti, a ne na mnoštvo njih koji zahtevaju veliku pomoć drugih.

Fizikalna terapija i terapeutsko vežbanje predstavljaju bihejvioralni pristup kontroli funkcionalnih i simtptomatskih posledica multiple skleroze. Dodatni benefiti redovnog vežbanja su smanjenje zamora i depresivnih osećanja. Rana dijagnoza i pronalazak adekvatnog plana lečenja, te fizikalne terapije, su od presudnog značaja za usporavanje napretka bolesti.

Mobilnost tela i multipla skleroza

SVE JE U POKRETU, glasni moto naše ordinacije. Mobilnost odnosno pokretljivost tela je svojevrsni simbol nezavisnosti svakog čoveka. Mobilnost je kritična dimenzija za sve osobe obolele od MS-a. Gubitak mobilnosti je, kao što znamo, simptomatski uslovljen progresijom multiple skleroze u telu obolelog. Približno 75% pacijenata ima probleme sa kretanjem. Tako brojni pacijenti ističu ambulaciju kao najvažniju dnevnu aktivnost. Kod MS-a, ograničenja u mobilnosti se javljaju veoma rano.

Primarni simptomi ove bolesti su:

• Problemi sa spasticitetom, balansom i koordinacijom pokreta.
• Zatim, senzorni deficiti i zamor.

Ovo su, na žalost, samo neki od brojnih problema koje multipla skleroza nosi, a koji imaju negativan uticaj na slobodu i normalno funkcionisanje čoveka.

Psihološki faktor gubitka mobilnosti

Ograničenja u kretanju direktno utiču na samopercepciju, percepciju zajednice, različite aktivnosti, pordične obaveze i odnose. Spoljni faktori – toplota, ili lični i emotivni problemi – tuga, stres ili depresija, dalje nepovoljno utiču na učestvovanje u aktivnostima svakodnevnog života.

Fizioterapeut je vaš vodič i glavni asistent u lečenju i kontroli multiple skleroze. Tu je da vas osnaži i obuči kako da vežbate na bezbedan i efikasan način. Neke od terapeutskih vežbi se mogu izvoditi i samostalno, ali morate biti oprezni. Najvažnija stvar: budite bezbedni i ne preterujte.

Mere predostrožnosti

Čuvajte se! Prilikom vežbanja nije loše imati neki oslonac u blizini – pomoćnu šipku ili zid, radi pridržavanja i stabilnosti. Radite sa fizioterapeutom na svojoj rutini i treninzima snage da biste poboljšali ravnotežu i koordinaciju. Kada birate mesto za vežbanje izbegavajte ona sa klizavim podovima, lošim osvetljenjem, nesigurnim prostirkama ili  tepisima, gajtanima od telefona i slično.

Prevencija padova

Pad obolelog od MS-a može biti izazvan usled: slabosti, ukočenosti, osetljivosti, loše koordinacije ili slaboe pažnje itd. Ova ograničenja se javljaju pojedinačno ili, češće, kombinovano Na žalost, padovi su vrlo česta pojava za mnoge osobe obolele od MS-a.

Deficit balansa

Ozbiljnost ovog problema diktira metod vežbanja, odnosno nivo od koga se počinje. Fizioterapeut će obaviti evaluaciju pacijena kako bi utvrdio šta je uzrok ovog deficita i koje vežbe će najbolje delovati. Primer:

1. Potrebno je da fizioterapeut utvrdi da li pacijent može stabilno da stoji u stavu kada su noge postavljene u širini ramena.

2. Ukoliko je to u redu, noge se mogu postaviti i bliže jedna drugoj.

3. Balans se dalje testira iskorakom jedne noge unapred, i postavljanjem je tačno ispred fiksirane noge. Ova vežba se zove: stav u tandemu.

Ukoliko pacijent ima poteškoća sa bilo kojim od ovih zadataka, oni će biti početni nivo vežbanja za funkcionalni trening. Dalje vežbe koje tretiraju balans tela su jednostavne vežbe zatvorenih očiju, ili na različitim površinama. Na parketu, tepihu, pločicama ili na nestabilnoj površini npr. šljunku.

Brzina hodanja i izdržljivost

Mnoge osobe sa multiplom sklerozom se žale na izdržljivost i brzinu hodanja. U cilju uštede snage ili sprečavanja padova mnoge osobe obolele od MS-a usporavaju svoj hod. Ipak, ova navika može trajno usporiti tempo njihovog hoda i onemogućiti sposobnost ubrzavanja kada to bude potrebno. Vežbanje brzog hodanja na malim distancama može sprečiti ove neželjene posledice.

Drugo, ukoliko su mišići koji savijaju kolena ili kukove slabi, dužina koraka može biti skraćena, čime se i brzina hoda smanjuje. Kako bi se ovo preveniralo, fizioterapeut se koristi specifičnim vežbama kojima se ojačavaju i istežu pogođeni mišići. Fizikalna terapija multiple skleroze može se koristiti različitim taktikama kako bi povećala dužinu koraka, izbegli pad stopala ili popravily prenos težine sa jedne noge na drugu.

Fokus vežbi za izdržljivost je progresivno povećavanje distance hodanja. Treba praktikovati šetnje sa pauzama, a ne duge šetnje u kontinuitetu. Ovo omogućava prelazak veće distance, bez osećaja premora.

Lečenje multiple skleroze

Pomenuli smo puno principa po kojima se sprovodi fizikalna terapija multiple skleroze. Naveli smo neke od glavnih ciljeva svakog pacijenta i pravila za primenu vežbi za MS. Ipak, manifestacije ove bolesti su zaista individualne i različite, te se i ovaj visokoinformativan tekst može nazvati generalizacijom.

Za adekvatne rezultate neophodno je posvetiti se pacijentu, a bolesti prići sa svih strana, holističkim pristupom.  Ukoliko bolujete od multiple skleroze, a opšte zdravstveno stanje (i lekar) vam dozvoljava vežbanje – obratite nam se. Uverite se u delotvornost fizikalne terapije.

Multipla skleroza je bolest kod koje je vreme veoma važan faktor odnosno – što pre se javite fizioterapeutu, veće su šanse za boljitak.