Vežbe za parkinsonovu bolest i fizikalna terapija

Parkinsonova bolest je progresivni poremećaj mozga koji utiče na pokretljivost i mentalne sposobnosti.

Kada govotimo o dužini života kod ovog oboljenja jedna Studija iz 2017. godine sugeriše da, u proseku, ljudi sa Parkinsonovom bolešću mogu očekivati da će živeti skoro isto koliko i oni koji nemaju tu bolest.

Da li je bolest dakle fatalna?

Iako sama bolest nije fatalna, povezane komplikacije mogu smanjiti očekivani životni vek za 1-2 godine.  Ipak, stopa preživljavanja ljudi sa Parkinsonovom bolešću u velikoj meri zavisi od vrste parkinsonovog poremećaja od koga je pacijent oboleo.

Kako se parkinsonova bolest ispoljava?

Ovo oboljenje se drugačije ponaša kod svakog pacijenta, što otežava i dijagnostikovanje, i lečenje.

Usled oštećenja mozga, Parkinsonova bolest uzrokuje nedostatak dopamina. Posledice ovoga su: tremor mišića, rigidnost, loša koordinacija i ravnoteža, otežan hod. Pored toga, oboleli doživljavaju promene u ponašanju, nervozu, česte promene raspoloženja, nekontrolisan bes, pa i halucinacije. U jednom trenutku promene u ponašanju nastaju kao posledica psiholoških reakcija na simptome, pa je teško odrediti tačno usled čega se javlja. Budući da je kod svakog pacijenta ispoljavanje bolesti drugačije, mora se postaviti i individualni sistem lečenja.

Pored medikamenata, fizikalna terapija kod Parkinsonove bolesti daje odlične rezultate, zbog čega se sve više primenjuje u lečenju ove bolesti. Kako bi fizikalna terapija kod Parkinsonove bolesti bila uspešna neophodno je početi sa lečenjem što ranije. Na žalost, čak i kada primete prve znake Parkinsonove bolesti, pacijenti obično i ne pretpostavljaju koliko se teška bolest razvija u organizmu. Zbog toga se dijagnoza postavlja kasno i lečenje Parkinsonove bolesti obično počinje kada je bolest već uznapredovala.

Simptomi Parkinsonove bolesti

Karakteristično je da pacijenti smanjuju obim pokreta, tako što prave sve manje pokrete koji se pretvore u cupkanje i tapkanje u mestu. Ne održavaju ravnotežu na uobičajen način tokom hoda – leva noga/desna ruka i obrnuto, već su ruke spuštene pored tela dok hodaju. Vremenom ruke postaju savijene u laktu pod uglom od 90 stepeni, što narušava ravnotežu.

Pacijenti imaju karakterističnu mimiku lica, lice postaje ukočeno i sve manje pokreću manje mišiće lica. I inače je kod pacijenata karakteristično da imaju poteškoća sa izvođenjem manjih pokreta, zbog čega postaju nespretni. Kod nekih pacijenata ukoliko se bolest dugo ne leči, javlja se i potpuna paraliza.

Tipični simptomi Parkinsonove bolesti (iako se ne moraju svi jasno javiti kod pacijenta):

• Tremor – Ritmičko drhtanje, obično počinje u udu, često u ruci ili prstima. Možete trljati palac i kažiprst napred i nazad.  Ruka ponekad drhti i kada miruje, a tremor se može smanjiti kada obavljate zadatke.
• Usporeno kretanje – poznato kao bradikinezija. Vremenom, Parkinsonova bolest može usporiti vaše kretanje, čineći jednostavne zadatke teškim i dugotrajnim. Koraci mogu postati kraći prilikom hodanja. Često je teško ustati iz stolice. Pacijenti često vuku stopala dok pokušavaju da hodaju.
• Kruti mišići – Ukočenost mišića može se pojaviti u bilo kom delu tela. Ukočeni mišići mogu biti bolni i ograničiti opseg pokreta.
• Poremećaj držanja i ravnoteže – Držanje odnosno postura se kvari. Ravnoteža nije sigurna pa pacijentIli možete pasti ili jednostavno imati problema sa ravnotežom.
• Gubitak automatskih pokreta –Možda imate smanjenu sposobnost izvođenja nesvesnih pokreta, uključujući treptanje, osmeh ili zamahivanje rukama kada hodate.
• Govorne promene – Možete govoriti tiho ili brzo, klevetati se ili oklevati pre nego što progovorite. Vaš govor može biti više monoton nego da ima uobičajene govorne obrasce.

Kako izgleda fizikalna terapija kod Parkinsonove bolesti?

Kako se Parkinsonova bolest ispoljava drugačije kod svakog pacijenta, važno je napraviti individualni pristup za svakog pacijenta. Terapija kod Parkinsonove bolesti počinje analizom simptoma, zatim pravljenjem plana, pa se tek onda pristupa terapiji koja se zasniva pre svega na programu vežbi.

Tok fizikalne terapije

Nakon razgovora sa pacijentom i porodicom, terapeut procenjuje stepen izraženosti simptoma. Zahvaljujući proceni postavlja ciljeve terapije, program i to isključivo u saradnji sa pacijentom. Nekada je pacijentu potrebno skrenuti pažnju na simptome bolesti kojih ni sam nije svestan.

Terapeut je važan činilac u terapiji Parkinsonove bolesti. Neophodno je pacijentu objasniti plan, vežbe i ciljevem i pratiti promene i napredak.

Najvažnije je pacijentu objasniti da napredak može biti mali, ali dugoročno gledano uspešan. Nakon toga, terapeut mora naučiti pacijenta da i sam prepozna nove simptome i reaguje na vreme tako što će prilagoditi vežbe i njihov intenzitet novom stanju.

Cilj fizikalne terapije kod parkinsonove bolesti

Iako ne može izlečiti bolest, fizikalna terapija kod Parkinsonove bolesti može postići velike rezultate u uspostavljanju boljeg kvaliteta života pacijenta. U ovome je najvažnije pripremiti pacijenta za nju i objasniti kako će čitav proces izgledati. Važno je ne davati pacijentu lažnu nadu, ali i motivisati ga da prihvati terapiju jer će jedino tako pozitivno uticati na svoje stanje.

 Dugoročno gledano, fizikalna terapija ima višestruke prednosti, ali samo ako se sprovodi na pravi način i bez pauze.

• Ako ste pravilno i uporno sprovodi fizikalna terapija može ojačati mišiće i povećati njihovu izdržljivost;
• Zahvaljujući pravilnim vežbama kod pacijenata se može poboljšati balans i držanje, što će dugoročno smanjiti padove i povrede;
• Fizikalna terapija kod Parkinsonove bolesti može značajno povećati fleksibilnost mišića ali i opustiti mišiće, što dugoročno smanjuje bol;
• Terapija ima i praktičan i vidljiv značaj u svakodnevnim aktivnostima – pacijent može naučiti da pomeri stolicu ili se penje uz stepenice;
• Istraživanja pokazuju da fizička aktivnost u trajanju od samo 2,5 sati nedeljno može značajno poboljšati kvalitet života osobe sa Parkinsonom.

Na koji način deluje terapija?

Kao i kod svih oboljenja, fizikalna terapija deluje najpre na simptome Parkinsonove bolesti. U tom smislu je važno proceniti stepen oštećenja i ispoljenosti simptoma. Sa druge strane, terapija bi trebalo da poboljša život pacijenta i olakša mu svakodnevicu. U tome postoje tradicionalne metode koje se baziraju na vežbama za jačanje i opuštanje muskulature, ali i novije metode koje koriste stimulaciju nerava uz pomoć aparata i robota.

Cilj je povećati sposobnost mozga na odgovor na nadražaj. Mozak doslovce uči nove načine da misli i radi, gde se nervne ćelije regenerišu. Moguće je usporiti razvoj bolesti pa čak i sporo vraćati neke funkcije, čak i u kasnijim fazama bolesti. Sve to može se postići ako se sa terapijom počne ranije i ako su pacijenti uporni.

Preporuke za sprovođenje fizikalne terapije

Lekari se slažu u tome da je ovu bolest potrebno tretirati iz više uglova. Neophodno je napraviti različite pristupe, kao fizičkom tako i mentalnom zdravlju. Zbog toga se terapija sprovodi iz 4 različita ugla, od kojih svaki ima svoj značaj i ulogu.

1. Uvežbanje strategija za vođenje pokreta

U terapiji se mogu koristiti razni stimulusi za vođenje pokreta. Njih ima 4 – auditivno (slušanje muzike), vizuelno (preskakanje prepreke), taktilno (različite vrste dodira) i kognitivno (pacijent se uči da razmišlja o pokretu).

• Kognitivne strategije za olakšavanje transfera

Budući da su neki pacijenti vezani za postelju ili invalidska kolica, fizikalna terapija ih najpre uči da olakšaju transfer iz kreveta u kolica i obrnuto. Ipak, ovo i nije tako lako usvojiti, pa se pokreti dele na manje pokrete – pacijent treba da primeti kako da pokrene manje zglobove, pa veće, pa grupe mišića i slično.

• Poboljšanje balansa

Terapeut radi niz vežbi za poboljšanje balansa u raznim situacijama – prilikom hoda, penjanja uz stepenice, sedenja…

• Pokretljivost zglobova

Ništa od navedenih radnji se ne može sprovesti ako zglobovi nisu dovoljno elastični. Kod pacijenata sa Parkinsonovom bolesti upravo je ovo jedan od najtežih simptoma. Zglobovi postaju rigidni i na njima se razvijaju kontrakture, koje je još teže pokrenuti. Zbog toga svaka grupa vežbi mora obuhvatiti i vežbe za povećanje amplitude pokreta u zglobovima.

Vežbe za Parkinsonovu bolest

Fizikalna terapija kod pacijenata sa Parkinsonom sprovodi se na više načina i sa više ciljeva. Pored toga što jača mišiće, ona bi trebalo da ih i opusti i smanji bol. Konačno, pacijenti se uče i treniraju za svakodnevne pokrete i aktivnosti, što im značajno poboljšava kvalitet života.

U tom smislu, terapeut može sprovoditi više vrsta vežbi i pokreta. Program vežbanja I izbor vežbi za tretiranje simptoma Parkinsona se selektuju strogo individualno prema stanju pacijenta I njegovim objektivnim mogućnostima – a bira ih profesionalni fizioterapeut.

Benefiti vežbanja

Prednosti kontinuiranog terapeutskog vežbanja za pacijente sa Parkinsonovom bolešću uključuju:

• Izgradnju i održavanje mišićne snage i izdržljivosti.
• Poboljšanje koordinacije i poremećaja hoda, što može pomoći u smanjenju rizika od pada ili straha od pada.
• Povećanje fleksibilnosti i opsega pokreta.
• Poboljšanje kardiovaskularne kondicije, posebno funkcije srca i pluća.
• Povećanje efikasnosti levodope – najčešće korišćeni lek za lečenje Parkinsonove bolesti.
• Poboljšanje kognitivne funkcije.
• Održavanje zdrave telesne težine.
• Sprečavanje opstipacije.
• Poboljšanje kvaliteta sna.

Postura

Neke od prvih uočljivih promena kod Parkinsonove bolesti uočavamo u držanju pacijenata. Postoji tendencija za ramena da klonu, brada da ide ka napred, a da se laktovi i kolena blago savijaju.

Loša postura može otežati:

• Duboko disanje

• Gutanje

• Jasan i glasan govor

• Kretanje, balansiranje i hodanje

Dobro držanje – Nova navika koja se uvežbava.

Pokušajte da pronađete znak koji će vas podsetiti da ovo uradite aktivnosti često. Na primer, ako gledate TV, možete da uradite jednu aktivnost svaki put kada se emisija prekine za reklamu.

Možete promeniti svoje držanje. Prilikom pokušaja da održite dobro držanje, ponavljanje je veoma važno.

Lake, a efikasne korekcije posture su nešto što treba često praktikovati tokom celog dana – više puta dnevno.

Primer: Svaki put kada sednete u stolicu, potrudite se da ispravljanjem leđa lopatice  dodirnu naslon stolice. Sačekajte nekoliko sekundi. Uradite ovo tri puta, svaki put kada sednete.

Svaki dan (što češće možete) proveravajte svoje držanje.

Primer: Stanite uza zid i naslonite se tako da vam donji deo leđa i lopatice dodiruju zid. Pokušajte da povučete i potiljak prema zidu. Ne naginjite glavu unazad. Pokušajte da zadržite ovaj položaj. Izaberite mesto u vašem domu, tj. na putu u kupatilo ili kuhinju I svaki put kada tuda prođete, zaustavite se i uradite ovu malu proveru držanja.

Povećanje amplitude pokreta

Jedan od tipičnih simptoma Parkinsonove bolesti je smanjenje amplitude pokreta zbog čega pacijent pravi sve manje i sporije pokrete. Prepoznatljiv je i hod kod obolelih, koji  hodaju sve sporije i sa kraćim koracima, zbog čega izgleda kao da cupkaju.

Terapeut sa pacijentom radi vežbe sa ciljem povećanja pokretljivosti zglobova, U te svrhe rade se istezanja, ali i određeni pokreti koji ojačavaju velike grupe mišića.

Pokreti u suprotnom pravcu

Ako pogledate pacijenta sa Parkinsonom videćete da imaju problema sa sprovođenjem paralelnih pokreta koji su suprostavljeni jedni drugima. Zbog toga lako gube balans, često padaju i povređuju se. Jedan od najčešćih načina da se ovaj pokret uvežba je vožnja bicikla. U ovom slučaju može se koristiti i sobni bicikl i trenažer. Takođe je moguće koristiti i pilates loptu, naročito kod pacijenata u ranoj fazi bolesti.

Istezanje

Pacijenti sa Parkinsonom veoma brzo izgube elastičnost mišića, zbog čega pokreti postaju još kraći i sitniji. Veoma je važno svaku vežbu završiti istezanjem mišića, kako velikih grupa, tako i manjih mišića. Ove vežbe pomoći će i kod bola, jer se mišići opuštaju.

Fizikalna terapija kod Parkinsonove bolesti najpre pomaže kod rigidnosti mišića i cilj je poboljšanje kvaliteta života. U tom smislu, vežbe istezanja mogu započeti zagrevanjem mišića, gde se oni opuštaju i smanjuje se bol.

Primer: Sedite uspravno na ivicu stolice ili fotelje. Polako okrećite ramena udesno. Ispružite desnu ruku iza vas i istegnite je prema levom kuku. Okrećite zatim i glavu i telo takođe. Opustite mišiće i zadržite tom položaju desetak sekundi, Ostanite uspravni, nemojte se kriviti! Ponovite vežbu na drugu stranu.

Jačanje snage

Kako se ova teška bolest ispoljava na više načina i kroz različite pokrete, važno je posvetiti veliku pažnju snazi mišića. Kod ljudi sa ovom bolesti mišići veoma brzo gube snagu i atrofiraju. Tako se stvara začarani krug – atrofirani mišići sve teže prave pokrete, čime je pacijentima sve teže da sprovode fizikalnu terapiju.

Kod ove bolesti rade se vežbe za jačanje velikih grupa mišića, ali i onih manjih, zaduženih za manje pokrete. Cilj je ojačati mišiće tako da budu u stanju da odgovore na sve zahteve svakodnevnog života. Takođe, mišići moraju imati dovoljnu izdržljivost da pacijent može sam da hoda, stoji ili sprovodi svakodnevne aktivnosti. Vežbe za jačanje mišićne snage kod Parkinsonove bolesti iste su kao i kod svih drugih oboljenja i rade se do granice bola i zamora.

Primer: Sedeći na stolici polako ispravite jednu nogu, držite je u vazduhu. Ponovite sa drugom nogom. Da biste povećali svoju snagu, odnosno dodali malo otpora, ako ste spremni, možete dodati male tegove oko gležnja.

Primer 2: Sedite uspravno. Držite flašicu sa peskom ili teg u obe ruke. Gurnite jednu ruku prema plafonu i spustite. Ponovite sa drugom rukom više puta. Oprezno sa bolovima.

Koordinacija i mentalne vežbe

Oboleli od Parkinsonove bolesti imaju i razne druge manifestacije bolesti. Kod nekih se javljaju i mentalne i psihičke smetnje, gde pacijenti gube pamćenje, koncentraciju i kontrolu nad raspoloženjem. I ovde se može sprovoditi veoma uspešna terapija.

Vežbe obuhvataju kombinaciju dve različite vežbe istovremeno.

Primer: Pacijent baca loptu i broji, ili hoda i ponavlja svoje ime. Cilj je da se kod pacijenta razvija koncentracija i fokus, uz istovremeno jačanje balansa i kontrole nad mišićima.

Alternativna terapija kod Parkinsonove bolesti

Današnje vreme donosi brojne novine kod lečenja ove bolesti. Počev od raznih vrsta medikamenata i načina aplikacije pa do naprednih formi i taktika fizikalne terapije. Najpre je način davanja terapije uznapredovao, pa se danas pacijentima lekovi daju intravenozno ili kroz venske katetere, čime se zaobilazi jetra i želudac koji se tokom dugogodišnjeg uzimanja medikamenata trajno oštećuju.

Danas, pre svega znamo da nije tačno da se nervi ne mogu povratiti, naprotiv. Ne samo da neuroni mogu da se obnove, već mozak može prebaciti funkcije na drugi deo mozga koji nije oštećen. i sama terapija se bazira na formiranju novih veza između mozga i mišića i razvoj novih neuronskih mreža.

Svaki pokret koji pravimo najpre smo naučili u fazi dok smo bili bebe. Mozak je formirao bezbroj neuronskih veza, a onda i mreža, koje su povezale mozak i mišiće prilikom pokreta. Svaki pokret smo učili i to tako što smo napravili nešto poput telefonske linije između mozga i tela. Kod Parkinsonove bolesti, ove linije su oštećene i dugo se verovalo da za njih više nema oporavka. Danas, međutim, smatra se da se mogu formirati nove veze između mozga i tela i ako se to postigne, bolest usporava i njeni simptomi su manje vidljivi.

Upotreba robota u terapiji kod parkinsonove bolesti

Najnoviji uređaji se koriste da se postigne duboka moždana stimulacija, kako bi se formirala nova neuronska mreža i razvili novi pokreti. U ovom slučaju se koriste roboti, koji uspostavljaju stimulaciju mozga, nešto poput onoga koje smo imali kada smo bili bebe. Ovakva vrsta terapije smanjuje ukočenost, tremor i tipično zamrzavanje mišića koje se javlja kod obolelih od ove bolesti. Terapija se primenjuje kod onih kod kojih levodopa deluje, ali uz duge pauze između relapsa bolesti.

I ova terapija se mora sprovoditi uz pomoć terapeuta, koji pravi procenu a onda i plan vežbi. Terapeut je tu da uči pacijenta novim pokretima, ali i prati napredak. U skladu sa tim menja se i pristup i terapija. Važno je naglasiti da aparat samo pomaže u formiranju neurona, dok se sam pokret i dalje izvodi uz napor pacijenta.

Ostali načini lečenja parkinsonove bolesti

Poslednjih godina se koriste i alternativne metode lečenja koje ne obuhvataju samo vežbe i fizikalnu terapiju. Terapeuti se sve više okreću zabavnim aktivnostima koje ujedno stimulišu i mozak i mišiće. U tom smislu mogu se koristiti i joga i ples, ali i tai či za jačanje i istezanje mišića. Ove vežbe relaksiraju mišiće i stimulišu mozak da se kreću u određenom ritmu, čime se pojačava koncentracija.

Terapeuti se okreću i radnoj terapiji, gde pojedini pokreti mogu da se uvežbavaju kako bi se pacijent pripremio za svakodnevni život. Tako pojedini pacijenti uče da pletu ili heklaju, što podstiče fine pokrete prstiju. Pacijenti mogu da prave i makrame, poseban ručni rad od čvorova kanapa, što takođe dodatno aktivira prste.

Sa pacijentom je neophodno raditi i na mimici lica i govornu terapiju, jer se tremor i rigidnost mišića javlja i na ovim mišićima. Na ovaj način sprečava se česta paraliza mišića vilice i ukočenost pogleda. Konačno, neki terapeuti podstiču pacijente da igraju video igrice. Pokazalo se da one mogu da istovremeno podstiču i fizički i mentalni razvoj, koncentraciju i razvijaju fine motoričke pokrete prstiju. Sve ovo može biti odlična fizikalna terapija kod Parkinsonove bolesti, uz prilagođavanje svakom pacijentu ponaosob.