1. Uvod u miozitis i značaj fizikalne terapije
Miozitis je grupa inflamatornih bolesti mišića koje izazivaju slabost, bol i smanjenu pokretljivost. Najčešći oblici su dermatomiozitis, polimiozitis i inclusion body miozitis. Iako se često povezuje sa reumatološkim i autoimunim poremećajima, a ono što pacijenti moraju znati jeste da lekovi sami po sebi nisu dovoljni. Savremena medicina već godinama ističe da fizikalna terapija i rehabilitacija predstavljaju stub u lečenju ovih oboljenja, jer mišići zahtevaju aktivnu stimulaciju da bi očuvali snagu, izdržljivost i funkcionalnost.
2. Savremena saznanja o ulozi rehabilitacije kod miozitisa
Nekada se verovalo da fizička aktivnost može pogoršati upalu mišića. Međutim, istraživanja sprovedena na vodećim svetskim klinikama pokazala su suprotno – pravilno doziran i stručno vođen program vežbanja smanjuje simptome, jača mišiće i poboljšava kvalitet života. Aerobne aktivnosti poput hodanja ili vožnje sobnog bicikla, kao i umereni treninzi snage sa elastičnim trakama ili laganim tegovima, dokazano povećavaju izdržljivost i ne izazivaju dodatna oštećenja mišića.
Fizioterapeuti danas u svetu, pa i kod nas, sve češće preporučuju funkcionalne vežbe – one koje imitiraju svakodnevne aktivnosti. Primere nalazimo u jednostavnom ustajanju iz stolice, penjanju uz nekoliko stepenika ili kontrolisanom podizanju predmeta sa poda. Takve vežbe ne samo da jačaju mišiće, već direktno vraćaju pacijentima samostalnost i sigurnost u pokretu.
Poseban značaj ima i hidroterapija – vežbanje u toploj vodi. Bazen olakšava pokretanje oslabljenih mišića, smanjuje bol i dozvoljava pacijentu da izvede veći obim pokreta nego na suvom. Ovaj metod se već koristi u nekim rehabilitacionim centrima u Srbiji i predstavlja odličnu dopunu standardnoj kineziterapiji.
Zaključak svih relevantnih istraživanja može se svesti na jedno: miozitis ne sme biti razlog za mirovanje. Naprotiv – pokret, ali stručno vođen i pažljivo dozirano uveden, jeste terapija jednako važna kao i lekovi.
3. Specifičnosti primene u Srbiji i Beogradu
Iako međunarodna iskustva nude bogat repertoar protokola, domaća praksa još uvek ima prostora za unapređenje. U Beogradu postoje klinike i poliklinike koje se bave fizikalnom medicinom i rehabilitacijom, ali retko se eksplicitno pominje miozitis kao indikacija. To znači da pacijenti često dobijaju opšti program, a ne onaj u potpunosti prilagođen njihovoj bolesti.
Dobra vest je da se na našim fakultetima i u stručnim časopisima sve više piše o benefitima kineziterapije kod inflamatornih miopatija. Postoji i nekoliko dokumentovanih primera uspešne rehabilitacije pacijenata sa inclusion body miozitisom u domaćim centrima, što potvrđuje da se princip individualizovanog pristupa može uspešno primeniti i kod nas.
4. Individualizovani pristup fizikalnoj terapiji
Iskustvo iz prakse pokazuje da ne postoje dva ista pacijenta sa miozitisom. Kod nekih je slabost izraženija u butinama, kod drugih u ramenom pojasu, dok pojedini imaju poteškoće sa disanjem zbog zahvaćenosti respiratornih mišića. Zato se program rehabilitacije mora kreirati individualno, kroz sledeće korake:
- Procena stanja – fizioterapeut i fizijatar zajednički prate snagu, obim pokreta, bol i opšte stanje pacijenta.
- Postepeno uvođenje vežbi – kreće se od laganih, niskog intenziteta, uz pažljivo praćenje tolerancije.
- Kombinacija različitih modaliteta – kineziterapija, hidroterapija, respiratorne vežbe i relaksacione tehnike.
- Redovan monitoring – da bi se program prilagođavao prema napretku i mogućim pogoršanjima.
Na ovaj način rehabilitacija postaje sigurna i efikasna, a pacijent dobija osećaj da napreduje, što je ključno za motivaciju i kontinuitet.
5. Kućna fizikalna terapija i praktične vežbe
Za mnoge pacijente najveći izazov odnosno pitanje koje nam postavljaju je: kako nastaviti terapiju kada nisu u ordinaciji?
Kućna fizikalna terapija zato ima ogroman značaj.
Evo nekoliko primera bezbednih vežbi koje pacijenti mogu raditi kod kuće, naravno uz prethodnu konsultaciju sa stručnjakom:
- Istezanje: nežno istezanje mišića vrata, ramena i nogu, držeći položaj 20–30 sekundi bez naglih pokreta.
- Vežba “ustani-sedi”: sedite na stolicu i polako ustanite bez oslanjanja na ruke, pa se vratite. Ponovite 5–10 puta.
- Hodanje po stanu ili dvorištu: 10–15 minuta laganog hoda, uz postepeno povećavanje tempa i trajanja.
- Vežbanje sa elastičnom trakom: lagano povlačenje trake rukama ili nogama jača oslabljene mišiće bez preopterećenja.
- Respiratorne vežbe: duboko disanje uz širenje grudnog koša jača plućnu funkciju i poboljšava oksigenaciju.
Velika prednost kućnog programa je u tome što pacijent održava kontinuitet, a to je osnovni uslov za napredak. Međutim, svaka promena programa mora se raditi u dogovoru sa terapeutom – jer i najmanja greška može izazvati preopterećenje i odložiti oporavak.
6. Multidisciplinarni pristup – sinergija lekara, fizioterapeuta i pacijenta
Miozitis nije bolest koju može da leči samo jedan specijalista. Najbolji rezultati postižu se kada tim čine reumatolog (ili imunolog), fizijatar, fizioterapeut, a često i nutricionista i psiholog. Lekar uvodi terapiju koja kontroliše imuni sistem, fizioterapeut usmerava pokret i funkcionalni oporavak, nutricionista pomaže da ishrana podrži regeneraciju, a psihološka podrška smanjuje stres i anksioznost koji prate hroničnu bolest.
U Beogradu pacijenti sve češće traže upravo ovakav timski pristup. Kada fizioterapeut komunicira sa lekarom o napretku pacijenta, a pacijent aktivno učestvuje u procesu – šanse za uspešan ishod značajno rastu.
7. Preporuke za pacijente
Ukoliko vi ili neko blizak vama ima miozitis, evo nekoliko praktičnih saveta:
- Tražite terapeuta ili centar koji je spreman da napravi program specijalno za vas, a ne univerzalnu šemu.
- Ne zadovoljavajte se isključivo pasivnim procedurama poput lasera ili ultrazvuka – one nemaju dokazanu efikasnost u lečenju miozitisa. Fokus mora biti na vežbama i kretanju.
- Koristite prednosti koje nudi Beograd – rehabilitacioni centri, bazeni sa toplom vodom, specijalizovane poliklinike radi multidisciplinarnog pristupa.
- Budite aktivni učesnik – pitajte, beležite napredak i prijavljujte terapeutu sve promene.
- Održavajte kontinuitet – makar 20 minuta dnevno laganih aktivnosti kod kuće. To je investicija u vašu dugoročnu funkcionalnost.
8. Zaključak
Miozitis je ozbiljno oboljenje, ali uz pravilno vođenu fizikalnu terapiju pacijenti mogu značajno poboljšati snagu, pokretljivost i kvalitet života. Savremena istraživanja jasno pokazuju da vežbanje, bilo u ordinaciji ili kod kuće, ne samo da je bezbedno već je i esencijalni deo terapije. Kada se rehabilitacija uklopi u multidisciplinarni plan – uz lekove, pravilnu ishranu i psihološku podršku – rezultati su najvidljiviji.
Za pacijente to znači da rešenje nije u pasivnom mirovanju, već u aktivnom i promišljenom pokretu, uz podršku stručnjaka. Takav pristup vraća samostalnost, smanjuje bol i otvara prostor da se živi kvalitetniji i ispunjeniji život uprkos dijagnozi miozitisa.
Deo relevantne literature:
Alexanderson H. “Exercise in Myositis”. Current Treatment Options in Rheumatology. 2018. DOI i PubMed link: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30613464/ PubMed
Alexanderson H, Alemo Munters L, Dastmalchi M, et al. “Resistive home exercise in patients with recent-onset polymyositis and dermatomyositis – randomized single-blinded study with 2-year follow-up”. The Journal of Rheumatology. 2014. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24786930/ PubMed+1
Alexanderson H. “Exercise in inflammatory myopathies, including inclusion body myositis”. Current Rheumatology Reports. 2012 Jun;14(3):244-51. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22467380/ PubMed
