Diskus Hernija – Dijagnoza, lečenje i vežbe

Šta je diskus hernija?

Proces kada jezgro hrkavice procuri kroz kičmeni stub, nazivamo Diskus Hernija. Čovekova kičma se sastoji od 33 pršljena naslaganih jedan na drugi. Između svakog od njih se nalazi hrskavica (disk) u obliku jastučića. Spoljašnjost hrskavice (diska) čini gumena supstanca (Anulus Fibriosus,AF), dok je jezgro hrskavice ispunjeno želatinastom, sluzavom masom (Nucleus Polposus,NP).

Sa godinama, spoljašnjost hrskavice gubi fleksibilnost i elastičnost.Ukoliko se stres ili veći pritisak odrazi na kičmu, spoljašnjost hrskavice se oštećuje i unutrašnja, želatinasta masa procuri.

Kako prepoznati diskus herniju?

Hernija diska najčešće izaziva bol,zatezanje i utrnulost u vratnom delu i kičmenog stuba. Ukoliko disk koji je ispupčen ili curi izaziva pritisak obližnjem nervu, dolazi do slabosti i bola mišića. Osim diskus hernije,
bol u leđima i vratu mogu prouzrokovati i ostali faktori, kao što su:

• Nepravilno držanje
• Dugotrajno opterećenje kičme
• Sportovi koji zahtevaju opterećenje
• Konzumiranje cigareta
• Gojaznost

Simptomi diskus hernije

Prepoznavanje simptoma direktno zavisi od pozicije hernije, kao i od količine pritiska na obližnje nerve. ipak važno je opet pomenuti da ova povreda ne izaziva nužno bol i otežano kretanje.

Da pogledamo koji su to simptomi zbog kojih sumnjamo na povredu diska, a što je potrebno utvrditi adekvatnim medicinsim pregledom.

Najčešći simptomi diskus hernije su :

• Bolovi u vratu ili leđima
• Bol u nogama, butini ili listovima
• Bolovi u ramenu ili ruci

• Otežano savijanje ili rotacije vrata i leđa
• Utrnulost vrata, ramena i ruku
• Slabost ruku i nogu
• Otežano kretanje
• Nemogućnost uspravljanja od bolova
• Bol pri pomeranju vrata ili dubok bol u blizini ili preko lopatice. Takođe možete osetiti bol koji se kreće u nadlakticu, podlakticu i prste i utrnulost duž ramena, lakta, podlaktice i prstiju. Ovo su uobičajeni simptomi kada imate povređen diskus u vratu.

  Bol zbog klizanja diska se često pogoršava:

• Posle stajanja ili sedenja
• Noću
• Kada kijate, kašljate ili se smejete
• Kada se savijate unazad ili hodate više od nekoliko metara

Diskus hernija i bolovi – Gde vas boli?

Bol u nogama – Ako je hernija diska u donjem delu leđa, pored bolova u donjem delu leđa, obično ćete osećati bol u zadnjici, butini i listovima. Ponekad možete osećati bol i u delu stopala.

Bol u ramenu ili ruci – Vratna diskus hernija izaziva najviše bolova u ramenu i ruci. Ovaj bol se može javiti u ruci prilikom kašljanja, kijanja, u određenom položaju, ili specifičnom položaju ruke. Bol se često opisuje kao oštar ili kao da ruka peče.

Utrnulost ili peckanje – Senzacije ove vrste javljaju se u delu tela koji opslužuju zahvaćeni nervi. Ovo takođe mogu biti simptomi diskus hernije vrata ili donjeg dela kičme.

Telesna slabost –  Ovo je simptom diskus hernije koji ne smemo zanemariti jer može da utiče na vašu sposobnost podizanja ili držanja predmeta. Često je  posledica slabljenja mišićne mase uzrokovanje novih povreda.

Hernija diska najčešće izaziva bol, zatezanje i utrnulost u vratu i leđima. Ukoliko disk koji je ispupčen ili curi izaziva pritisak obližnjem nervu, dolazi do slabosti i bola mišića.

Važno je pomenuti da nije svaki pomenuti bol rezultat iscurelog diska. Osim diskus hernije, slične bolove u leđima i vratu mogu prouzrokovati i ostali faktori, kao što su:

• Nepravilno držanje
• Dugotrajno opterećenje kičme
• Sportovi koji zahtevaju opterećenje
• Konzumiranje cigareta
• Gojaznost

Dijagnoza diskus hernije

Nakon što su utvrđeni simptomi potrebno je da se pacijent obrati lekaru/fizioterapeutu.
Početak procesa terapije zahteva detaljnu procenu zdravstvene istorije pacijenta. Najčešća pitanja koja će biti od značaja lekaru/fizioterapeutu su:

• Kako i kada je počeo bol?
• U koje doba dana je bol intezivniji?
• Mesto žarišta bola?
• Koje fizičke radnje su onemogućene u svakodnevnom životu?
• Ukoliko se pacijent na vreme javi lekaru/fizioterapeutu, može se odmah početi sa fizikalnom terapijom.

Fizioterapeut će temeljno proceniti vašu medicinsku istoriju i koristiti alate za skrining kako bi utvrdio da li imate herniju diska u vratnoj ili lumbalnoj kičmi. Svaka mišićna slabost, utrnulost ili jak bol mogu zahtevati posebne dijagnostičke testove, kao što su rendgenski snimci, CT skeniranje, magnetna rezonanca (MRi), mijelogrami ili studije nervne provodljivosti. Vaš fizioterapeut bi trebalo da blisko sarađuje sa vama kako biste bili sigurni da ćete dobiti tačnu dijagnozu i odgovarajući tretman.

Šta se u stvari događa kad imate diskus herniju?

Vaši nervi mogu naići na herniju u centralnom ili u foraminalnom kanalu. Za nerve se kaže da „prolaze“ u centralnom kanalu ili „izlaze“ kroz foraminalni kanal. Nerve možemo da objasnimo slikovito kao baštensko crevo kroz koje prolazi voda. Ako postoji hernija koja gura taj nerv, ono mesto gde je protok vode blokiran će odrediti gde vas boli.

Zapravo. većina kičmenih diskova se javlja u lumbalnoj kičmi .

Najčešći nivoi hernija diska su L4-5 i L5-S1 (oko 95%) koji čine oko 90% simptomatskih hernija. Drugo najčešće mesto je cervikalni region (C5–C6, C6–C7). samo u 1–2% slučajeva se hernije obično javljaju postero-lateralno.

Na nivou L5-S1, jedini nervi koji mogu biti zahvaćeni su L5 i sakralni nervi (prvenstveno S1). Međutim, na nivou L4-5, svaki nerv koji prođe ovaj nivo (L4, L5 i S1) može biti pogođen, iako je to obično L5 nervni koren. Tako da u primeru gde postoji velika hernija diska na L4-5, moguće je da bi i S1 mogao biti pogođen dok prolazi.

Hernije cervikalnog diska se javljaju u vratu. To se najčešće dešava između petog i šestog (C5–6) i šestog i sedmog (C6–7) tela vratnog pršljena Simptomi cervikalne kile mogu se osetiti u zadnjem delu lobanje, vratu, ramenom pojasu, lopatici, ruci i šaci, može i pleksus biti zahvaćen.

Veoma teška situacija kompresije nerva u lumbalnoj kičmi naziva se sindrom cauda equina gde su svi nervi koji prolaze pored velikog herniranog diska komprimovani do tačke u kojoj dolazi do gubitka kontrole creva i/ili bešike zajedno sa gubitkom osećaja. i „radikalne“ tegobe u donjim ekstremitetima.

Spavanje sa bolnom kičmom

Teško je dobro se odmoriti kada vas bole leđa. ipak, moguće je udobno spavati ako znate prave položaje. Spavanje na stomaku nije dobra ideja opcija jer pomera prirodnu krivinu kičme i vrši pritisak na leđa i vrat.

Ukoliko baš morate da ležite u tom položaju bolje stavite jastuk ispod kukova i kolena kako biste održali pravilnu zakrivljenost kičme i ublažili pritisak na herniju diska.

Druge, dosta bolje opcije su spavanje na boku ili leđima.

Prvo pravilo bočnog spavanja sa hernijom: spavajte na strani gde ne osećate bol.

Osobe koje spavaju na boku trebalo bi da postave jastuk između kolena da bi se oslobodili pritiska u kukovima ili da podignu noge na jastuk. Za dodatnu podršku, možete da ubacite umotan peškir između struka i dušek.

Optimalni položaj za spavanje za herniju diska je na leđima. Ležanje na leđima drži kičmu u neutralnom položaju tako da imate manje šanse da pritisnete nerv. Za dodatnu udobnost, stavite mali jastuk ili smotani peškir ispod kolena i donjeg dela leđa. Jastuk u obliku klina koji podiže vaše noge i gležnjeve takođe može olakšati pritisak na hernirani disk.

Teretana i povreda diskusa

Zabluda je da treba prestati sa vežbanjem ukoliko imate diskus herniju.

Vežba se preporučuje osobama sa povredom diska, jer je glavni cilj aktivnosti jačanje mišića leđa za podršku kičmi. Istina je da treba izbegavati napornu aktivnost, ali lagani, pametni, planirani trening otpora na fizikalnoj terapiji ili sa trenerom može zapravo pomoći u smanjenju blažih oblika hernije.

Već smo rekli – da, osoba može dobiti herniju diska zbog podizanja teškog tereta, iznenadnog pritiska na leđa ili ponavljajućih napornih aktivnosti.

Šta onda treba izbegavati?

Ljudi sa hernijom diska treba da izbegavaju naporne aktivnosti.

Treba da izbegavaju sve vežbe koje izazivaju bol ili osećaj kao da pogoršavaju bol.

Pravilo fizioterapije je: početi od malog i nadograditi do intenzivnijeg vežbanja, što je  najsigurniji način za smanjenje simptoma.

O najboljem režimu vežbanja za vaše potrebe potrebno je da porazgovarate sa fizioterapeutom.

Diskus hernija u trudnoći

Ovo stanje može biti uobičajeno kod trudnica zbog očekivanog povećanja telesne težine i povećanog pritiska na kičmu. U nekim slučajevima, žene neće imati simptome hernije diska niti će znati da postoji tokom trudnoće. S druge strane, hernija diska može izazvati jak bol kod trudnica koji se može pogoršati kako se beba razvija.

ipak, nije svaki bol u donjem delu leđa i karlice – hernija. iskustvo nam govori da je potrebno podsećati ljude da se ne bave samodijagnozom već da u slučaju bola potraže stručnu pomoć. ističemo da je edukacija o herniranim diskovima je ključna za glatku trudnoću bez problema.

Ovo naročito važi za žene u drugom stanju, u kom slučaju je neophodno da u sve bude upućen i izabrani ginekolog koji vodi trudnoću. Ukoliko imate neke od simptoma diskus hernije, razgovarajte sa svojim  ginekologom o svim opcijama konzervativnog lečenja. Kako biste izbegli bolove i komplikacije, potražite i savet fizioterapeuta o praksama fizioterapije i vežbama koje su bezbedne u trudnoći. Terapija se može sastojati od:

Fizikalne terapije sa vežbama bezbednim za trudnoću i istezanjem

• Akupunkture
• Terapije toplotom i ledom
• Prenatalne masaže
• TENS i
• Lekova protiv bolova.

Lečenje diskus hernije

Može biti konzervativno odnosno neoperativno, i operativno.

Da vidimo koje su prednosti  ili mane, i opcije ovih pristupa.

Pre operacije diskus hernije:

Ukoliko razmišljate o operaciji, konsultujte se sa fizioterapeutom i kvalifikovanim hirurga za kičmu. Pre nego što preporuči jednu hiruršku proceduru u odnosu na drugu, vaš hirurg će verovatno naručiti testove snimanja, koji mogu uključivati:

• Rendgen: Rendgen daje jasne slike vaših pršljenova i zglobova.
• Kompjuterska tomografija (CT/CAT skeniranje): Ovi snimci daju detaljnije slike kičmenog kanala i okolnih struktura.
• Snimanje magnetne rezonance (MRi): MRi proizvodi 3-D slike kičmene moždine i nervnih korena, kao i samih diskova.
• Elektromiografija ili studije nervne provodljivosti (EMG/NCS): One mere električne impulse duž nerava i mišića.

Ovi testovi će pomoći vašem hirurgu da odredi najbolju vrstu operacije za vas. Ostali važni faktori u odluci uključuju lokaciju hernije diska, vaše godine i opšte zdravlje.

Operativno lečenje

Kada, i da li se operiše diskus hernija?

Operacija diskus hernije je neophodna u veoma retkim slučajevima. Preporučuje se kako bi se sprečilo trajno oštećenje kičmene moždine i nerava. Ukoliko se podvrgnete operaciji hernije diska, oporavak će takođe uključiti fizikalnu terapiju kao i terapiju lekovima.

 Postoperativni- ciklus će zahtevati od 2-4 nedelje mirovanja, kao i potpunog oslobađanja pritiska regije na kojoj je izvršena intervencija. 

Uzroci, posledice operacije diska – kada je operacija ispravna odluka?

Hernija diska ne izaziva uvek bol ili nelagodnost, ali ako pritisne nerv u donjem delu leđa, možda ćete imati bol u leđima ili nogama (išijas). Ako se hernija diska pojavi u vratu, možda ćete imati bolove u vratu, ramenima i rukama. Osim bola, hernija diska može dovesti do utrnulosti, peckanja i slabosti.

Operacija koja uključuje kičmu se obično ne preporučuje dok ne isprobate sve druge konzervativne terapijske opcije koje smo pomenuli:

• nesteroidna antiinflamatorna sredstva
• terapije protiv bolova
• vežbanje ili terapija
•  injekcije steroida
• odmor

Ako su sve ove metode dugotrajno neefikasne i imate uporan bol koji značajno i kontinuirano ometa vaš kvalitet života, postoji nekoliko hirurških opcija o kojima možete razgovarati sa vašim lekarom.

Tretman diskus hernije kiseonikom

Trenutna istraživanja o terapiji kiseonikom ozonom pokazuju da 65% do 80% pacijenata ima smanjene simptome hernije diska nakon tretmana – što je verovatno jednako važno kao i stopa uspeha – pacijenti doživljavaju nekoliko komplikacija sa terapijom kiseonikom.

Istraživači kičme bliže razmatraju potencijal terapije kiseonikom i ozonom, a mnogi otkrivaju da se ona može pohvaliti istim — ako ne i boljim — rezultatima od utvrđenih tretmana kao što su epiduralne injekcije steroida i hirurška diskektomija.

Kako deluje ova vrsta terapije? Gas kiseonika i ozona se daje putem injekcije u herniju diska. Igla unosi tretman direktno u disk, a to je zbog oksidacije proteoglikana, koji se nalaze u gelu. kao što je centar diska. Kada se vaš disk smanji, pritisak na nerve se takođe smanjuje.

Benefiti:

Pored kraćeg vremena oporavka i manje stope komplikacija od operacije, druge prednosti injekcija kiseonika i ozona uključuju:

•     U pitanju je minimalno invazivna procedura.
•     Intervancija je ambulantnog tipa.
•     Tretman je daleko jednostavniji od operacije
•     Procedura je bezbolna.

Fizikalna terapija hernije

Vežbe za kičmu i ublažavanje simptoma hernije

Konzervativno lečenje diskus hernije kao što je: izbegavanje bolnih položaja, režim vežbanja i lekova protiv bolova, ststistički ublažava simptome diskus hernije kod 9 od 10 osoba.

Osim u ekstremnim slučajevima diskus hernije, praksa je pokazala da redovna fizikalna terapija daje bolje rezultate od operacije i lekova za bolove. Vreme koje je potrebno da potpuno izlečite diskus herniju je individualno i varira. Najčešće je to period od 2-8 nedelja.

U periodu terapije je veoma važna disciplina i odmaranje područja bola ukoliko je moguće. Takodje je bitno da ostanete aktivni i praktikujete redovne kratke šetnje.

Da li, i na koji način fizikalna terapija pomaže kod hernije diska?

Većina ljudi sa skliznutim diskom dobro reaguje na konzervativni tretman. Kod određenog broj pacijenata, u roku od šest nedelja bol i nelagodnost se postepeno smanjuje. Terapija može pomoći u:

• poboljšanju simptoma hernije diska,
• značajnom smanjenju pritiska koji ona vrši na kičmene nerve
• prevenciji oštećenja nerava i
• u usporavanju ili zaustavljaju napredovanja povrede.

Adekvatno sprovedena terapija diskus hernije može izgraditi snagu i povećati fleksibilnost mišića koji podržavaju zahvaćena područja kao i druge delove vaše kičme i tela.

Koliko dugo traje fizikalna terapija diskusa?

Pre svega treba imati na umu da je odgovor na fizikalnu terapiju ove vrste vrlo individualna stvar. inicijalni tretmani koje fizioterapet koristi u akutnim stadijumima hernije mogu pružiti neko trenutno olakšanje simptoma, ali može proći neko vreme pre nego što terapija dovede do značajnog i trajnog poboljšanja. Terapija napreduje do poboljšanja vašeg aerobnog stanja i fleksibilnosti.

Ukoliko se simptomi ne smanje ili ne povuku za šest nedelja ili ako disk koji je skliznuo utiče na funkciju mišića možda ćete biti kandidat za operativno lečenje diskus hernije.

i nakon operacije diskusa, fizikalna terapija se takođe može raditi u cilju bržeg i sigurnijeg oporavka. Kod lečenja ove vrste povrede, od krucijalne je važnosti pronaći lekara i fizioterapeuta koji imaju relevantno iskustvo u lečenju ove vrste stanja, kako bi terapija bila odgovarajuća.

Kada počnete sa fizikalnom terapijom, vaše sesije će imati nekoliko specifičnih ciljeva.

• Prvo, dobićete vežbe koje pokušavaju da oslobode pritisak na sve nerve koji su kompromitovani pritiskom u kičmi.
• Drugo, obično se propisuju vežbe stabilizacije core-a, kako bi se stabilizovala kičma. Aerobne vežbe  se dodaju da bi povećala vaša fizička izdržljivost.
• Treće, istezanja i manuelna terapija i manipulacije fizioterapeuta će pomoći u poboljšanju vaše ukupne fleksibilnosti.

Kada pacijent uspešno završi sa terapijom, veoma je važno nastaviti sa novim navikama kretanja i držanja kako bi se leđa održala zdravim i bez bolova.

Uopšteno govoreći, pokazalo se da je primena fizikalne terapije zajedno sa lekovima protiv bolova i obrazovanjem o dijagnozi, izuzetno efikasna u lečenju hernije.

Vežbe za diskus herniju

Fleksija trupa

Položaj pacijenta: Ležeći na leđima ili kuka sa lumbalnim delom, kičma u neutralnom položaju. Predložena je podrška donjem delu kičme, rukama za održavanje blage lordoze. Ne bi trebalo dozvoliti da dođe do povećane lordoze tokom vežbanja — ovo je znak slabosti stomačnih mišića.  Dakle, podizanja trupa dolazi iz kuka. Isključivo fleksorno dejstvo. Kada trenirate trbušne mišice, savijte se. Vežbe treba izvoditi sporom, kontrolisanom brzinom, aktivirajući stabilizirajuću funkciju trbušne šupljine.

Oprez pri vežbanju: Pacijenti sa stanjima kao što su: lezije intervertebralnog diska ili osteoporoza ne bi trebalo da rade vežbe dinamičkog savijanja trupa zbog povećanog intraabdominalnog pritiska i povećane sile kompresije na telima pršljenova. Takođe,  ako pacijent doživi bol prilikom fleksije trupa, ove vežbe ne treba raditi.

Sklupčavanje – kao vežba.

Prvo, uputite pacijenta da izvede pokret (kao na slici) – u manevru tako da izazove stabilizacijsku kontrakciju trbušnih mišića, a da zatim podigne glavu.

Pacijent treba da podiže ramena dok se lopatice i grudni koš ne podignu, držeći ruke u horizontalnom položaju (pogledati sliku). Nije neophodno napraviti pun trbušnjak, jer kada se grudni koš odigne sa prostirke ostatak pokreta izvode mišići fleksora kuka.

Dvostrano podizanje ravnih nogu

Neka pacijent počne sa ispruženim nogama, a zatim izvedite zadnji nagib karlice praćen savijanjem oba kuka, držeći kolena ispružena. Ako karlica i kičma mogu – ne držati stabilno, kolena treba da budu savijena do određenog stepena koji omogućava kontrolu.

Ako su kukovi oteti pre početka ove vežbe, veći stres se stavlja na kosi trbušni mišić – cles.

Oprez pri vežbanju: Snažno povlačenje psoas major-a izaziva smičuće sile na lumbalne pršljenove. Takođe ovo bilateralno podizanje ravnih nogu uzrokuje povećanje kičmenog stubako i kompresijska opterećenja. Ukoliko se javljaju bol u donjem delu leđa ili nelagodnost, posebno sa hipermobilnošću ili nestabilnošću kičme, ovu vežbu ne treba izvoditi. Ovo važi čak i ako su stomačni mišići dovoljno jaki da održe zadnji nagib karlice.

Dvostrano spuštanje ravnom nogom

Dvostrano spuštanje ravnom nogom nisko- može se izvršiti ako je bilateralni SLR otežan. Neka pacijent počne sa kukovima na 90 stepeni i produžen; zatim spustite ekstremitete što je više moguće uz održavanje stabilnosti u lumbalnoj kičmi (ne bi trebalo povećati lordozu), nakon čega sledi podizanje nogu nazad na 90 stepeni. Videti mere predostrožnosti u okviru bilateralne vežbe SLR.

Fleksija trupa (abdominalna) – sedeći ili stojeći

Položaj pacijenta može biti: sedeći ili stojeći.

Guma ili elastična traka su pričvršćeni u nivou ramena.

Otpor  povećavati u skladu sa povećanom snagom u abdomenu pacijenta. Neka pacijent drži ručke ili krajeve gume sa obe ruke, a zatim savije trup, tako da akcenat vežbe bude na spuštanju grudnog koša prema dole. Pokret treba izvesti guranjem karlice u prostor – napred, pre nego kao savijanje u kukovima.

Druga opcija:

Neka pacijent izvodi dijagonalne pokrete jedne ruka dole, prema suprotnom kolenu sa akcentom na pomeranju grudnog koša nadole prema suprotnoj strani karlice. Ponoviti dijagonalni pokret u suprotnom pravcu.

Fleksija trupa (abdominalni)—nestabilne površine

Pokazalo se da pacijenti sa hroničnim, jednostranim bolom u donjem delu leđa pate od   poremećene ravnoteže tela. Korišćenje nestabilnih površina, kao što je lopta za pilates ili daska za balans, odlične su se pokazale za izvođenje vežbi savijanja stomaka kojima se povećava aktivnost u unutrašnjim i spoljašnjim stomačnim mišićima kora.

Dokazano je da aktivacija mišića na nestamilnim površinama ostvaruju povećanu aktivnost usled održavanja ravnoteže. Drugi predlozi ove vežbe uključuju balansiranje

na rolni od pene ili biomehaničkom sistemu platforme za zglob, zatim korišćenje (BAPS) daske pri izvođenju aktivnosti ruku i nogu ili pak vežbe savijanja.

Vežbe ekstenzije sedeći ili stojeći

Elastični otpor ili remenici postavljeni ispred pacijenta u nivou ramena.

Neka se on ili ona drži za krajeve materijala ili ruku i isteže umerenim, kontrolisanim pokretima kičmu.

Rotacija trupa

Za rotaciju trupa koristite iste dodatke – elastični otpor

Pričvršćen ispod stopala ili za stabilan predmet, a suprotno od strane koja se vežba. Neka pacijent povuče otpor, telo se isteže pod uglom povlačenja otpora kako bi se ponovo stvorio funkcionalni put – specifičan za potrebe pacijenta

Vežbe ekstenzije u ležećem položaju

Oprez prilikom vežbanja: Vežbe ekstenzije u ležećem položaju izvode se na kraju ROM-a u produžetku kičme. i stoga možda neće biti prikladan za pojedince sa simptomima stanja kao što su artritis ili nervna kompresija korena kod pacijenata sa npr. spondilozom. Vežbe nisu dakle pogodne kod pacijenata kod kojih može doći do stanja opterećenja (npr. sa lezijama diska) ili pojačanih simptoma.

Stoga ne bi trebalo da rade dinamički vežbe proširenja krajnjeg opsega pokreta. Ipak, ukoliko se pojave simptomi, izmenite pozicioniranje prema neutralnijim položajima kičme, npr kao četvoronožni položaj, i naglasiti pokretima stabilizaciju sa izometrijskim zadržavanjem, umesto da se kreće u potpuno proširenje.

Podizanje grudnog koša

Počnite sa rukama sa strane, postepeno je potrebno napredovati sa rukama do iza glave ili tako kao da dosegnu iznad glave.

Povećajte snagu pacijenta, pridignite glavu i grudni koš donjih ekstremiteta, pri čemu oni moraju biti stabilizovani

„Supermen.”

 Napredna verzija vežbe ROM-a, u kojoj će pacijent istovremeno podizati i gornje i donje ekstremitete.

Kako možemo sprečiti nastanak diskus hernije?

U prevenciji nastanka diskus hernije potrebno je slediti sledeće procedure:

• Pravilno držanja tela prilikom podizanja, guranja ili izvođenja bilo koje radnje koja dodatno opterećuje kičmu
• Održavanje zdrave težine
• Prestanak konzumiranja cigareta
• Redovna fizička aktivnosti i održavanje mišića fleksibilnim

Da li može da se spreči izlivanje diska i oticanje?

Možda nije moguće sprečiti iskliznuće diska, ali možete preduzeti korake da smanjite rizik od razvoja hernije.

Ovi koraci uključuju malo edukacije i puno discipline u tretiranju svoga tela.

• Koristite bezbedne tehnike podizanja: savijte se i podignite iz kolena, a ne struka.
• Održavajte zdravu težinu.
• Nemojte dugo sedeti; periodično ustajte i istegnite se.
• Radite vežbe za jačanje mišića na leđima, nogama i stomaku.

Ako je diskus hernija vaš problem, onda je vreme da me kontaktirate i da počnemo sa vežbama koje će vam olakšati život i smanjiti bolove izazvane diskus hernijom.