Šta je Skolioza?

Da bismo razumeli šta je tačno skolioza kičme, prvo moramo da znamo kako izgleda i kako radi zdrava kičma. Nasuprot skoliozi, normalne krivine kičme se javljaju u cervikalnom, torakalnom i lumbalnom delu, u takozvanoj sagitalnoj ravni. Pposmatrajući s leđa, ove prirodne krivine nisu vidljive, a njihova glavna funkcija je da rade kao amortizeri za distribuciju mehaničkog naprezanja prilikom kretanja.

Da pojasnimo neke od termina.

Postoje četiri regiona kičme: 

    Cervikalna kičma: 

Obuhvata vrat, koji počinje u dnu lobanje. Sadrži sedam malih kičmenih pršljenova, koji nose oznake od od C1 do C7 (C od cervikalni). Brojevi označavaju nivo pršljenova. C1 je najbliži lobanji, dok je C7 najbliži grudima.

    Torakalna kičma: 

Srednji deo leđa sa 12 pršljenova koji su označeni od T1 do T12 (T znači grudni). Pršljenovi u grudnoj kičmi spajaju se sa rebrima, čineći ovaj deo kičme relativno krutim i stabilnim. Samim tim, torakalni deo kičme se ne pomera toliko kao drugi regioni kičme.

    Lumbalna kičma: 

Donji deo leđa nosi pet pršljenova koji nose oznake od L1 do L5 (L znači lumbalni). Ovi pršljenovi su najveći i najjači pršljenovi kičme, odgovorni za nošenje većeg dela težine tela. Lumbalni pršljenovi su takođe poslednji pravi pršljenovi.

    Sakrum i kokciks: 

Sakrum ima pet pršljenova koji se obično spajaju u odrasloj dobi kako bi formirali jednu kost. Trtična kost – poznata kao repna kost – ima četiri (ali ponekad i pet) spojenih pršljenova kičme.

A sada…

Šta je skolioza?

Skolioza predstavlja abnormalnu bočnu krivinu kičme.

 Najčešće se dijagnostikuje u detinjstvu ili ranoj adolescenciji. Skolioza se može javiti kod ljudi sa stanjima kao što su cerebralna paraliza ili mišićna distrofija, ali su uzroci večine slučajeva skolioze nepoznati.

Skolioza se obično razvija u torakalnoj kičmi ili torakolumbalnom delu kičme. Zakrivljenost leđa može se razviti kao jedna krivina (u obliku slova C) ili kao dve krivine (u obliku slova S).

Većina slučajeva skolioze je blaga, ali se krivine kičme mogu pogoršavati kako deca rastu. Teška skolioza može biti onesposobljavajuća, a u pojedinim slučajevima krivina može smanjiti količinu prostora u grudnom košu, i otežati pravilno funkcionisanje pluća.

Lečenje skolioze mahom je konzervativno, ali je u nekim slučajevima potrebno pribeći i operaciji.

Prema lokalizaciji u odnosu na zahvaćeni deo kičme, skolioza može biti:

• cervikalna skolioza (vratna), 
• cervikotorakalna (vratno-grudna), 
• torakalna skolioza (grudna), 
• torako-lumbalne i lumbosakralne (zahvataju srednji i donji, lumbalni deo kičme). 

Vrste skolioze

Postoji niz tipova i uzroka skolioze kao što su:

• idiopatska
• degenerativna
• urođena
• neuromuskularna,
• torakogena
• sindromska

Najčešća je idiopatska skolioza – čiji naziv ukazuje i znači da nema specifičnog uzroka. U praksi, idiopatska skolioza čini 80 procenata svih slučajeva pedijatrijske skolioze. Degenerativna skolioza je takođe prilično česta. Prema nekim studijama, ova vrsta skolioze pogađa otprilike 38% stanovništva, od toga čak 8 % starijih od 25 godina i do 68 % onih koji imaju 60 i više godina.

Ređi oblici uključuju: urođenu skoliozu, koja pogađa jedno od deset hiljada novorođenčadi.

Simptomi skolioze

Postoji nekoliko znakova koji mogu ukazivati na mogućnost skolioze. Ukoliko primetite jedan ili više od sledećih znakova, zakažite pregled kod lekara.

• Ramena su neujednačena – jedna ili obe lopatice mogu da vire
• Glava nije centrirana direktno iznad karlice
• Jedan ili oba kuka su podignuta ili neobično visoko pozicionirana
• Rebarni kavezi su na različitim visinama
• Struk je neujednačen
• Izgled ili tekstura kože koja prekriva kičmu se menja
• Celo telo se naginje na jednu stranu

Zašto nastaje skolioza?

Većina slučajeva skolioze nema poznat uzrok.

Roditelji nas često pitaju; šta su mogli da urade da spreče skoliozu, ali skolioza je veoma interesantna bolest jer trenutno nema poznatog uzroka ili metode prevencije. 

Drugo uobičajeno pitanje je: da li su loše držanje ili teški ruksaci mogli da izazovu skoliozu deteta? Iako ove dve stvari mogu biti povezane sa drugim stanjima kičme i leđa, one ne izazivaju skoliozu.

Genetska predispozicija za skoliozu?

Najčešći odgovor na ovo je: ali niko u našoj porodici nema skoliozu!

U stvarnosti, a s obzirom na često blagu prirodu promene, verovatno je da neko imao, ali je to prošlo neprimećeno. Naravno, postoje i slučajevi kada je dete prvo u porodici kod koga se to stanje razvije.

5 najvažnijih činjenica o skoliozi kičme

Rana dijagnoza skoloze je ključna.

Skolioza se može razviti u detinjstvu ili ranom detinjstvu. Međutim, primarna starost za pojavu skolioze je 10-15 godina, podjednako se javlja kod oba pola. Žene imaju osam puta veće šanse da napreduju do veličine krive koja zahteva lečenje. Preporuka je da roditelji redovno vode decu na kontrolu kičme i redovne preglede kako bi se stanja kao što je skolioza mogla rano dijagnostikovati i lečiti.

Ovo je nekad problem jer deca od 12 godina često zahtevaju privatnost za vreme kupanja ili oblačenja kada je promenu najlakše primetiti. Uobičajeni znaci skolioze uključuju neravna ramena ili kukove, ali je često sasvim bezbolno stanje koje, eto, može proći neprimećeno.

Naučno je dokazano da ako se skolioza može dijagnostikovati pre nego što dete ima nagli rast, moguće je da odrediti plan lečenja koji sprečava formiranje veće krivine tokom perioda rasta.

Lečenje skolioze

Samo mali broj pacijenata sa skoliozom zahteva lečenje

Osnovni ciljevi lečenja:

• Osvestiti držanje tela – posturu 
• Ispraviti ili korigovati držanje tako što se poboljša snagu i izdržljivost mišića
• Poboljšati kvalitet disanja i povećati kapacitet pluća
• Smanjiti bolove u zglobovima koji su povezani sa neravnotežom mišića iz kičmene krivine

Zapravo, svega oko 30 procenata pacijenata koji imaju skoliozu potrebno je lečenje, a još manjem procentu — oko 10, je potrebna operacija.

Ukoliko je vašem detetu dijagnostikovana skolioza, ne plašite se. Skolioza je stanje koje se može lako upravljati kada se dijagnostikuje rano. Postoje različite ortoze i mideri za kontrolu i korekciju skolioze. Za decu koja još odrastaju, ona se koriste kako bi se  sprečilo dalje pogoršanje skolioze dok dete raste. Čak i kada nose ova pomagala većina dece živi normalnim životom i učestvuje u istim aktivnostima kao i njihovi vršnjaci.

S druge strane, operacija, ako je potrebna, daje dobre rezultate.

Kako izgleda terapija?

Kada pristupamo lečenju ovog stanja, naravno da želimo da primenimo najmanje invazivne tretmane. Schroth metoda je oblik fizikalne terapije sa malim a značajnim delovanjem. Zatim, vežbama za skoliozu koje su tako dizajnirane da zaustave napredovanje krivine, i unaprede kvalitet života. U nekim slučajevima, Schrot metoda može čak sprečiti potrebu za operacijom kičme.

Šta je tačno Schroth metoda?

Schroth metoda predstavlja vrstu fizikalne terapije za konzervativno lečenje skolioze. Kao i većina programa fizikalne terapije, potrebno je prilagoditi pristup tretmanu na osnovu uzrasta, zrelosti skeleta i specifične zakrivljenosti kičme.

Schroth terapija ne leči skoliozu, ali dokazano može pomoći u zaustavljanju napredovanja vaše skolioze i smanjiti šanse da će vam biti potrebna operacija.

Dužina Schroth programa fizikalne terapije za skoliozu može da varira, ali se obično sastoji od jedne ili dve sesije nedeljno, do 12 nedelja.

Fizioterapeut će vam pomoći vežbama koje uključuju:

• Držite svoje telo u stojećem, sedećem i ležećem položaju
• Rad sa rekvizitima kao što su zidne merdevine, motke, trake za vežbanje i terapijske lopte
• Vežbanje vežbi disanja
• Učenje tehnika korekcije držanja

Schroth metoda deluje na prirodno usklađivanje držanja i pomaže da se ojačaju mišići koji podržavaju kičmu, sa ciljem da pacijent funkcioniše najbolje što može.

Cilje je da po završetku programa fizikalne terapije, veštine, vežbe i položaji tela postanu navika i prirodan deo svakodnevnog života.

Sem toga, cilj je naravno, da se izbegnu pogoršanja krivine ili operacija, i da se učestvuje u fizičkim aktivnostima i normalno živi sa skoliozom.

Može li se skolioza popraviti bez operacije?

Skolioza je stanje koje uzrokuje da se kičma neprirodno savija u stranu. U teškim slučajevima, zakrivljenost kičme može nastaviti da napreduje, uzrokujući bol i nelagodnost i ograničavajući opseg pokreta. Iako postoji nekoliko operacija koje lekar može preporučiti za ispravljanje zakrivljenosti, nehirurške opcije takođe mogu pomoći u obnavljanju poravnanja kičme.

Da li je moguće izlečiti skoliozu?

Skolioza je stanje koje se ne može izlečiti. Kao takva, ne postoji opcija da se „popravi“ skolioza, barem ne na 100%. Međutim, skolioza se može lečiti na način koji pomaže da se „ispravi“ zakrivljenost, smanjujući ugao zakrivljenosti i poboljšavajući poravnanje kičme. Pored toga, fizikalna terapija takođe može efikasno smanjiti i upravljati svim bolovima ili nelagodnostima povezanim sa skoliozom.

Izuzetno je važno napomenuti da nisu svi programi lečenja isti.

Cilj specifičnog programa lečenja zavisiće od:

• težine krivine,
• uzrasta kada je skolioza dijagnostikovana

 i drugih faktora.

Na primer, kod lečenja adolescenata, cilj je obično da se spreči napredovanje i smanji ugao zakrivljenosti kičme na ispod 30 stepeni, što pomaže da se smanji rizik od progresije u odraslom dobu. S druge strane, kada se leče odrasli, cilj je obično da se spreči ili uspori napredovanje i ublaži bol. Pored toga, poboljšanje izgleda i spoljne simetrije tela je cilj u mnogim slučajevima.

U suštini, nije moguće potpuno popraviti skoliozu. Međutim, moguće je lečiti skoliozu kako bi se poboljšalo poravnanje kičme, sprečilo dalje napredovanje i smanjio bilo koji bol ili nelagodnost u vezi sa stanjem.

Fizikalna terapija Sučević vam stoji na raspolaganju da osmislimo najbolji program za kontrolu i korekciju navika ili pokreta koji mogu pogoršavati vaše telesno zdravlje. Dugogodišnja klinička i privatna praksa, kao i brojni zadovoljni klijenti i pacijenti govore o našim uspešnim poduhvatima u radu sa problemima na kičmi.