Šta je spondiloza i kako se leči ovo stanje?

Bolovi u leđima, smanjena pokretljivost i ukočenost su simptomi sa kojima je većina nas imala priliku da se suoči. Ovo stanje naziva se spondiloza. Verovatno ste već čuli za ovaj termin i koliko ovakvo oboljenje može da utiče na vašu kičmu.

Spondiloza (ili degenerativna bolest diska) e, po pravilu, rezervisana za starije generacije. Jedan je od najčešćih problema kičme u starijem dobu, a statistički podaci pokazuju da čak 85 procenata ljudi, starijih od 60 godina ima neki oblik spondiloze.

Na žalost, svedoci smo koliko je sve više mladih sa ovom dijagnozom.

Savremeni način života uticao je da čak i tinejdžeri imaju nepravilno držanje tela. Sve je manje onih koji redovno vežbaju. Nedostatak kretanja i previše vremena provedenog u sedećem ili ležećem položaju su okidači da se ovo degenerativno oboljenje razvije i zahvati kičmeni stub.

Ostanite sa nama do kraja teksta i saznajte šta je spondiloza, kako je prepoznati i što je najvažnije- kako je efikasno lečiti.

Šta je spondiloza?

Spondiloza je degenerativno oboljenje kičmenog stuba. Nastaje zbog trošenja i starenja struktura kičmenih pršljenova i diskova. Usled koštanih izrasina koje se na njima javljaju, dolazi do pritiska na nerve zbog kog osećamo bol, smanjenu pokretljivost i slabost.

Kako prolaze godine, tako diskovi u našoj kičmi gube vlažnost i elastičnost i na njima se stvaraju osteofite, izrasline ili izdanci koji izgledaju kao mali zaobljeni šiljci. Počinju da se javljaju bolovi u leđima, smanjuje se pokretljivost i dolazi do ukočenosti.

Spondiloza, kao jedna vrsta artritisa, se najčešće javlja u cervikalnom i lumbalnom delu kičme. Tačnije, najviše boli vrat i donji deo leđa, te se naziva još i osteoartritisom kičme.

Kako vreme odmiče, ove promene mogu da izazovu kompresiju nervnih završetaka, stvaranje koštanih izralina (osteofita) i herniju diska, što može da dovede do dodatnih simptoma.

Pored starenja kao osnovnog razloga nastanka spondiloze, postoje i drugi faktori koji doprinose njenom razvoju:

• Loša postura: Dugotrajno sedenje za računarom, neprirodni položaj tela koji stavlja preveliki pritisak na kičmu.
• Nedostatak fizičke aktivnosti: Ukoliko se ne krećete ilii niste dovoljno fizički aktivni, oslabićete mišiće koji podržavaju kičmu. Samim tim povećava se rizik od degenerativnih promena.
• Povrede: Povrede i udarci kičme ubrzaće proces degeneracije.
• Prekomerna težina: Višak kilograma stvara dodatni pritisak na kičmu i pogoršava stanje spondiloze.
• Genetski faktori: Određena grupa ljudi je sklonija razvoju spondiloze zbog naslednog faktora. U porodicama gde je ovo oboljenje prisutno, veća je verovatnoća da će se razviti i kod naslednika.
• Pušenje: Konzumiranje cigareta povećava rizik od spondiloze i pogoršava simptome.
• Konstantni fizički napori: Posebno ukoliko se duži vremenski period ponavljaju pokreti kičme koji mogu da dovedu do spondiloze.

Vrste spondiloze i koje područje zahvata

U zavisnosti od dela kičme u kojem se spondiloza može razviti, delimo je na tri tipa:

1. Cervikalna spondiloza (C1-C7) – Pogađa vratni deo kičme.
2. Torakalna spondiloza (T1-T12) – Pogađa srednji deo leđa, ali se najređe javlja.
3. Lumbalna spondiloza (L1-L5) – Pogađa donji deo leđa i najčešća je vrsta spondiloze.

Kako se leči spondiloza?

Kao i svako oboljenje i spondiloza ima svoje stadijume i težinu simptoma koje treba tretirati. U zavisnosti od faze oboljenja, bira se terapija. Cilj je da se ublaži bol i poboljša pokretljivost.

U najvećem broju slučajeva lečenje je konzervativno. Oslanja se na prirodne metode, a tek u najtežim slučajevima se razmatraju hirurške intervencije.

• Fizikalna terapija i vežbe – Konsultacija sa fizioterapeutom je prvi korak pri lečenju spondiloze. Fizioterapeut će odrediti set vežbi koje pomažu u jačanju mišića leđa i poboljšanju fleksibilnosti kičme. Redovno vežbanje smanjuje pritisak na pršljenove i diskove, čime se smanjuje bol i poboljšava pokretljivost.
• Lekovi protiv bolova – Lekovi mogu da dovedu do opuštanja mišića i smanjenja bola, s tim da ih nikako ne treba uzimati na svoju ruku. Jako je važno da vrstu leka i doziranje definiše lekar, kako ne bi došlo do pogrešne terapije. U težim slučajevima, lekari savetuju i jače analgetike ili mišićne relaksante, zato je važno da terapiju odredi isključivo vaš lekar.
• Topli i hladni oblozi – Topli oblozi se preporučuju za ublažavanje napetosti, dok hladni oblozi smiruju upalu i značajno ublažavaju simptome.
• Kiropraktička i manuelna terapija – Ove terapije su korisne u rešavanju problema sa pokretljivošću kičme i smanjenju bola. Sprovode se veoma pažljivo i jedino od strane stručnog kiropraktičara koji će ciljano delovati na bolove i kontraindikacije svesti na minimum.

• Promene u životnim navikama – Zdrave navike podrazumevaju zdravu ishranu, redovno vežbanje, pravilno držanje tela i održavanje težine. Kada se smanji pritisak na kičmu, sprečiće se dalja oštećenja.
• Hirurški zahvat – U izrazito ozbiljnim slučajevima, kada konzervativne metode ne daju rezultate, razmatra se hirurški zahvat. Nekad je potrebna operacija kako bi se stabilizovala kičma ili uklonio pritisak sa nerva.

Spondiloza – simptomi

Spondiloza je veoma neprijatno oboljenje koje se razvija postepeno i njeni smptomi se razlikuju u zavisnosti od toga koji je deo kičme ugrožen. Najčešće su to bolovi, ukočenost, osećaj trnjenja i slabosti, grčevi, osetljivost na klimatske promene i problemi sa ravnotežom i koordinacijom. U nekim slučajevima može doći i do gubitka kontrole nad bešikom i crevima.

Pacijenti sa lakšim simptomima imaju sreće i osećaju samo blage bolove, dok se ozbiljniji bolovi i smanjena pokretljivost javljaju kod težih oblika spondiloze.

Najčešći simptomi spondiloze su:

• Bol u leđima – Osnovni simptom spondiloze je bol. Kada se radi o lumbalnoj spondilozi, bol je lokalizovana u donjem delu leđa. Kada je reč o cervikalnoj spondilozi, bol je u vratu. Česti su i grčevi koji mogu biti veoma bolni.

• Ukočenost – Ukočenost vrata ili ramena koja se javlja najčešće ujutru ili nakon dugog sedenja. Posledica je degeneracije kičme.
• Trnjenje i slabost – Kada spondiloza pritiska koren nerva, javlja se osećaj trnjenja, slabosti ili gubitka osećaja u ekstremitetima. Pri tome se može čuti krckanje i struganje tokom pomeranja kičme.
• Osećaj umora – Ljudi sa spondilozom osećaju iscrpljenost ili umor zbog konstantnog bola koji trpe.
• Problemi sa ravnotežom i koordinacijom – Pritisak na nerve stvara probleme sa ravnotežom. Hodanje postaje nesigurnije i češće dolazi do padova.

Ako govorimo o karakterističnim simptomima, oni zavise i od toga koji deo kičme je pogođen spondilozom. Tako mogu da budu blagi ili teški, a ponekad postaju hronični.

U zavisnosti od različitih simptoma, ponekad može doći do dijagnostifikovanja tačno određenog tipa spondiloze:

Cervikalna (vratna) spondiloza

• Povremeni bol
• Bol koji se širi ka ramenima, rukama, šakama ili prstima
• Jutarnja ukočenost vrata ili ramena, ograničen pokret
• Utrnulost vrata ili ramena
• Slabost ili peckanje u vratu, ramenima, rukama ili prstima
• Glavobolja u potiljačnom delu
• Gubitak ravnoteže
• Poteškoće pri gutanju (retko, ali se dešava ako je kičmena moždina pritisnuta)

Torakalna (gornji i srednji deo leđa) spondiloza

• Bol u gornjem i srednjem delu leđa
• Bol koji se pojačava pri savijanju ili istezanju tela
• Ukočenost leđa ujutru nakon buđenja

Lumbalna (donji deo leđa) spondiloza

• Povremeni bol u donjem delu leđa
• Jutarnja ukočenost
• Bol koji se smanjuje nakon odmora ili vežbanja
• Slabost ili utrnulost donjeg dela leđa
• Išijas (bol u nozi, od blagog do jakog)
• Slabost, utrnulost ili peckanje u leđima, nogama ili tabanima
• Problemi sa hodanjem
• Problemi sa crevima ili bešikom (u retkim situacijama)

Pogoršanje simptoma tokom vremena je vrlo često. Ako se spondiloza ne leči ili se ne kontroliše, simptomi se pojačavaju, a bol i ukočenost postaju hronični.

Dodatno, u pojedinim situacijama, zbog samog naziva, dolazi do mešanja spondiloze i spondilolize, iako spadaju u dve različite bolesti.

Tako spondiloza označava degenerativne promene nastale uglavnom tokom starenja organizma, dok se spondidilozom smatra stanje koje je uzrokovano stresnim prelomom zadnjeg dela kičmenog pršljana u slabinskom delu (lumbalni segment) kičmenog stuba.

 Kako se dijagnostikuje spondiloza?

Ukoliko imate simptome spondiloze, potrebno je da se obradite fizijatru koji će nakon pregleda da proceni stepen oštećenja, kao i da vas preusmeri na dalje analize i odredi terapiju za lečenje.

Dijagnoza spondiloze se postavlja pomoću specifičnih snimanja, poput MRI i CT skenera kičme. Ova snimanja pokazuju suženje zglobnih prostora između pršljenova, zadebljanje intervertebralnih diskova i degenerativne promene.

Rentgenski snimak može da otkrihe male koštane izrasline, poznate kao osteofiti, koji su tipični za osteoartritis i mogu da ukazuju na spondilozu.

Fizički i neurološki pregled

Specijalista će obaviti:

• Fizički pregled – Procena držanja, pokretljivosti, jačine mišića i područja sa bolovima.
• Neurološki pregled – Provera refleksa, mišićne snage, prisustva trnjenja, bolova koji se šire iz kičme u druge delove tela i mogućih problema sa crevima ili bešikom.

Lečenje spondiloze

Lečenje zavisi od zahvaćenog dela kičme i može uključivati fizičke vežbe, primenu toplote, terapije poput transkutane električne stimulacije nerava (TENS), lekove za bol i upalu, dok u težim slučajevima, može biti potrebna hirurška intervencija.

Lečenje spondiloze može se podeliti na nekoliko različitih metoda:

Konzervativne metode lečenja

• Odmor – Izbegavanje napornih aktivnosti dok simptomi ne popuste.
• Lekovi – Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) ili injekcije epiduralnih steroida za ublažavanje bolova.
• Fizioterapija – Jačanje mišića leđa i abdomena, poboljšanje fleksibilnosti i pokretljivosti.
• Ortoze i proteze – Korišćenje steznika za stabilizaciju kičme kod težih slučajeva.

Alternativne terapije

• Akupunktura – Može pomoći u smanjenju bola.
• Balneoterapija (terapija u banjama) – Pomaže u smanjenju bolova i poboljšanju opšteg stanja.
• Terapijska masaža – Opušta mišiće i poboljšava cirkulaciju.

Fizioterapija

Cilj fizioterapije je jačanje mišića, povećanje izdržljivosti i poboljšanje koordinacije i balansa.

Metode fizioterapije uključuju:

• Hidroterapiju – Vežbanje u toploj vodi radi smanjenja pritiska na kičmu.
• Primenu medicinskih traka (kinesiotaping) – Stabilizacija mišića i smanjenje bola.
• Lasersku terapiju – Ubrzava regeneraciju tkiva i smanjuje upalu.

Koji je prirodni lek za spondilozu?

Najefikasniji prirodni lekovi koji imaju antiinflamatorna svojstva su đumbir i kurkuma.

 Čaj od đumbira:

Narežite svež koren đumbira i stavite ga u vruću vodu. Ovaj čaj možete piti 1-2 puta dnevno kako biste ublažili bolove i upale.

Obloga od đumbira:

Narezani đumbir možete staviti na bolnu regiju kao oblogu i ostaviti nekoliko minuta. Izrežite na tanke listiće svež koren đumbira i umotajte gazom bolno mesto.

 Kurkuma u prahu

Možete dodati kurkumu u ishranu, pomešati sa mlakom vodom ili dodati u smoothie. Preporučuje se 1/2 kašičice kurkume dnevno za smanjenje upale.

Kurkuma u mleku

 Zlatno mleko je popularni napitak koji se priprema od mleka i kurkume, a koristi se za ublažavanje bolova. Pomešajte prstohvat kurkume sa malo crnog bibera i mlekom. Ovaj napitak se pije pre spavanja kako bi se ublažili simptomi tokom noći.

Pored toga, joga, istezanje i masaže takođe ublažavaju simptome. Zdrav način života, balansirana ishrana i redovna fizička aktivnost, najvažniji su za održavanje zdrave kičme.

Najbolje vežbe za spondilozu

Za spondilozu je najvažnije jačanje mišića koji podržavaju kičmu. Lečenje spondiloze vežbanjem poboljšaće fleksibilnost i smanjiti bolove. Važno je izbegavati dodatna opterećenja na kičmu i raditi vežbe polako i nežno.

Dajemo vam predloge korisnih vežbi:

1.   Istezanje vrata

Sedite uspravno i polako okrenite glavu u jednu stranu, držeći vrat opuštenim. Držite tu poziciju nekoliko sekundi, a zatim se polako vratite u početni položaj. Ponovite 5-10 puta na svaku stranu. Ova vežba pomaže u smanjenju ukočenosti i napetosti u vratu i idealna je za cervikalnu spondilozu. Takođe možete primenjivati opuštanje vratnih mišića preko ivice kreveta. Dovoljno je samo da legnete tako da vam glava visi sa ivice kreveta nekoliko sekundi kako bi se vratni mišići blago istegli i opustili.

2.   Vežba most

Lezite na leđa sa savijenim kolenima i nogama postavljenim na pod. Polako podignite kukove prema plafonu, zadržavajući leđa ravna. Ostanite u ovoj poziciji nekoliko sekundi, a zatim se polako spustite. Ponovite 10-15 puta. Ova vežba pomaže u jačanju donjeg dela leđa i glutealnih mišića i dobra je za lumbalnu spondilozu.

3.   Vežba mačke-krave (cat-cow stretch)

Počnite u položaju mačke, na sve četiri (ruke i kolena na podu). Na udah, spustite stomak prema podu i podignite glavu i zadnjicu ka nebu. Na izdisaj, izdignite leđa, povucite bradu ka grudima. Ponovite 10-15 puta. Ova vežba poboljšava fleksibilnost kičme i pomaže u smanjenju ukočenosti.

4.   Vežba sa pilates loptom

Sedite na pilates loptu i nežno se nagnite napred, šireći noge. Pokušajte da zadržite balans i polako se vraćajte u uspravan položaj. Ova vežba jača donji deo leđa i pomaže u održavanju pravilnog držanja tela.

5.   Vežbe disanja

Sedeći ili ležeći, duboko dišite kroz nos, a zatim polako izdišite kroz usta. Fokusirajte se na disanje stomakom, kako biste opustili mišiće leđa i smanjio stres. Ove vežbe ublažavaju napetost u kičmi.

Spondiloza jeste degenerativno oboljenje ali se može dobro kontrolisati. Pravovremeno prepoznavanje bolesti, promena životnih navika, fizička aktivnost i prirodni tretmani ublažiće bolove i omogućiće vam da živite kvalitetno svoj život bez bola.