logo
+381 69 01 60 267sucevicnik@yahoo.com

blog

MENISKUSI KOLENA

MENISKUSI KOLENA

Anatomija Meniskusa

Meniskusi kolena su spoljašnji i unutrašnji. To su dva srpasta fibrokartilaginozna podmetača, postavljena horizontalno sa obe strane kolena. Nalaze se između femoralnih kondila i tibijalog platoa i povećavaju njihov kontakt. U pokretu imaju funkciju šok absorbera. Štite pokrovnu hrskavicu od prekomernog pritiska i trenja. Svaki meniskus ima prednji i zadnji rog između kojih je srednji deo. Na poprečnom preseku imaju oblik položene piramide sa širokom bazom pripojenom za kapsulu. Imaju srpasti, uzani vrh usmeren prema unutrašnjosti zgloba.

Lateralni i medijalni meniskus

Spoljašnji meniskus je manji i okruglastog je oblika. Unutrašnji je veći i polukružan. Lateralni meniskus ima više ovalan oblik, pa se zato opisuje kao veliki segment jednog malog kruga. Medijalni meniskus čini vrlo mali segment velikog kruga. Prednji segment lateralnog meniskusa je vezan neposredno ispred tibijalne eminencije, a iza prednjeg roga medijalnog meniskusa. Zadnji segment lateralnog meniskusa pričvršćuje se za posteriornu tibijalnu eminenciju. Na svojoj periferiji, lateralni meniskus je deblji od periferne ivice medijalnog meniskusa. Širina zadnjeg segmenta lateralnog meniskusa u odnosu na njegov prednji segment nije toliko različita, kao što se to viđa kod medijalnog meniskusa.

Ostali pripoji meniskusa

Pored pripoja za kapsulu, meniskusi su ligamenima pripojeni za prednje i zadnje interkondilarno udubljenje, prednjim i zadnjim rogovima. Prednji rogovi su međusobno spojeni transverzalnim ligamentom, a zajedničkim ligamentom za patelu i infrapatelarno masno jastuče. Pored toga, medijalni meniskus je delimično vezan za medijalni kolateralni ligament (LCM). Zatim, za tetivu m.semitendinosus-a i prednji ukršteni ligament (LCA). Lateralni ligament je vezan za tetivu m.popliteus-a i zadnji ukršteni ligament (LCP). Dok je periferni deo oba meniskusa je pomenutim vezama dobro fiksiran, unutrašnji je slobodan. Pri fleksiji, meniskusi kolena se pomoću veza pomeraju pozadi, a pri ekstenziji napred. Oba ligamenta se rotiraju pokretima rotacije tibije i femura. Medijalni meniskus sprečava prekomerno prednje pomeranje tibije. Koleni zglob, kapsula i ligamenti su bogato snabdeveni proprioceptivnim nervnim završecima.

Ishrana Meniskusa

Meniskusi, kao i ostala vezivna tkiva, stare i sa godinama postaju sve manji. Kod odraslih, baza meniskusa (periferija) je dobro vaskularizovana, a sredina i unutrašnja regija su skoro avaskularizovane. Henchen je utvrdio da krvni sudovi prodiru u meniskus. Ovo se dešava na mestima gde je meniskus najimtimnije pričvršćen za kapsulu. Odatle se krvni sudovi zrakasto šire prema telu meniskusa, gde se završavaju kao kapilarne petlje. S godinama, širina vaskularne oblasti se smanjuje, tako da se kod odraslih osoba, krvni sudovi nalaze uglavnom duž periferne ivice. Davies i Edvard su ustanovili da kod novorođenčeta krvni sudovi prodiru skoro do polovine širine meniskusa. Kod odraslih se krvni sudovi u meniskusu nalaze samo do jedne šestine njegove širine.

Godine i sklerotične promene na ligamentima

Eksperti smartaju da veoma rano dolazi do skleroze krvnih sudova koji prodiru u meniskus. Promene na krvnim sudovima počinju da se pojavljuju već u ranom detinjstvu. Sklerotične promene u isto vreme zahvataju i krvne sudove na sinovijalnoj membrani, kao i perikapsularnom tkivu. Pronađena je normalna histološka struktura krvnih sudova, međutim, nađeno je da su njihovi zidovi znatno zadebljani. Smatra da su upravo ta zadebljanja uzrok ranih sklerotičnih promena kolena. Takođe, brojni poremećaji u ishrani dovode i do promene boje meniskusa. Kod novorođenčeta meniskusi kolena su biserno bele boje i sjajni su, Međutim, već u doba puberteta meniskusi postaju žućkaste boje. U starosti dobijaju smeđežutu ili smeđu boju, postaju tvrdi i neelastični.

Histološke osobine meniskusa

Anatomske studije pokazuju da su meniskusi složen kompleks ligamenata. Razlikuju se od drugih ligamenata u njihovoj finoj strukturi, temeljnoj osnovnoj supstanci i glatkoj površini. Ove osobine su potrebne zbog toga što su meniskusi povezani sa hrskavicama femura i tibije. Pripoji za kost svakog kraja meniskusa dozvoljavaju kružnim vlaknima da deluju kao obruč i tako pružaju otpor prilikom dejstva pritiska femura prema dole. Kada se ukloni ovaj zaštitni deo ligamenta, koji apsorbuje šok, povećava se teret koji prima zglobna hrskavica.

Sastav meniskusa; Solidne i fluidne komponente ligamenata

Periferni deo ligamenta čini 10%- 30% meniskoidne strukture. Meniskusi kolena su sastavljeni je od gustog vezivnog tkiva: kolagena tipa I i II, i malo elastina. Dalje, od ćelija fibrohondrocita i nehijalinog kartilaginoznog matriksa, od proteoglikana (glikazaminoglikana), hondroitin sulfata i hijaluronske kiseline. Važan sastojak tkiva ovih ligamenata je i kasnije otkriveni glikoprotein trombospondin koji pomaže regeneraciji oštećenih vaskularnih struktura. Matriks meniskusa je sastavljen od dve komponente: solidne sa 26% tečnosti i fluidne sa 74% tečnosti i intersticijalnih elektrolita. Solidna komponenta je porozna i propustljiva. Kada su meniskusi opterećeni tečnost prožima njihovu strukturu, povećava viskozitet, elastičnost i amortizacionu sposobnost. Tada ligament lakše apsorbuje opterećenje kolena.

Vaskularizacija Meniskusa

Najveći deo tkiva meniskusa je avaskularan, dakle neprokrvljen. Samo 10-30% periferije medijalnog meniskusa i 10-25% lateralnog meniskusa je vaskularizovan. Ostali, avaskularni deo se ishranjuje putem sinovijalne tečnosti. Ograničena periferna vaskularizacija poreklom je sa medijalnih i lateralnih donjih i gornjih sudova genikulatnih arterija. Vaskularizacija meniskusa od suštinskog je značaja za zarastanje rascepa meniskusa i hiruršku reparaciju.

Zone ligamenata prema prokrvljenosti

Različite zone meniskusa opisane su na osnovu vaskularizacije:

  1. Crveno-crvena zona je dobro vaskularizovana periferija sa dobrim potencijalom za zarastanje.

  2. Crveno-bela zona predstavlja nekompletno vaskularizovanu zonu između vaskularne i avaskularne zone. Lezije u ovoj zoni uglavnom imaju dobar potencijal za zarastanje uz dobru reparaciju.

  3. Belo-bela zona predstavlja potpuno avaskularnu zonu u centralnom delu meniskusa. Potencijal zarastanja je slab.

Inervacija meniskusa

U inervaciji zgloba kolena učestvuju grane nerava: femoralis-a, saphenus-a, tibialis-a i obturatorius-a. Prednju grupu nerava koji inervišu zglob kolena čine artikularne grane n. femoralisa, n. peroneus communis, i n. saphenus. Zadnju grupu čine zadnji n.articularis, grana n. tibialis-a i n. obturatorius-a. Najvažniji nerv zgloba kolena je n. articulatris proprius genus medialis i nalazi se sa medijalne strane. Prednji i zadnji rogovi meniskusa su najbogatije inervisani.

Pin It on Pinterest

Share This