Burzitis kolena je upala vrećice ispunjene tečnošću (burze) koja se nalazi u blizini kolenskog zgloba. Burze smanjuju trenje i ublažavaju tačke pritiska između kostiju i tetiva, mišića i kože u blizini zglobova. Bilo koja burza u kolenu može se upaliti, ali burzitis kolena se najčešće javlja preko kapice kolena ili na unutrašnjoj strani kolena ispod zgloba.
Burzitis može biti veoma bolan i ograničiti pokretljivost. Do upale može doći kada se na jednu od ovih vreća (burzu) izvrši preveliki pritisak. Bursa, odnosno, vrećica, deo je složene anatomije kolena, napravljena od vezivnog tkiva i ispunjena je sinovijalnom tečnošću. Poput sitnih jastuka, one ublažavaju pritisak na pojedine delove tela poput laktova ili kolena, koji su često izloženi trenju i pritisku. U ljudskom telu postoji preko sto burza, a mnoge od njih su u blizini zglobova.
Kada dođe do zapaljenja, burza, odnosno, kesica sa tečnošću ne može da luči takozvani „podmaz“ za koleno, zbog čega se javlja bol. Zglob je doslovce pod pojačanim trenjem, što opet pojačava upalu i bolove. Burzitis kolena izaziva bol i može ograničiti vašu pokretljivost. Iako se leči daleko lakšim metodama nego kod povrede ligamenata zgloba, lečenje burzitisa kolena često uključuje kombinaciju praksi samopomoći i tretmana koje sprovodi lekar za ublažavanje bolova i upale.
Rasprostranjenost i izgledi
Svake godine, najmanje 1 od 10.000 ljudi razvije burzitis i najčešće u kolenima ili laktovima. Jedna trećina ovih upala je uzrokovana bakterijskom infekcijom. Najviše su pogođeni muškarci srednjih godina. To je verovatno zato što češće imaju poslove koji su povezani sa većim rizikom od burzitisa. Ako je područje odmorno, zapaljenje obično nestaje u roku od 2 ili 3 nedelje. Ponekad ostaje trajna, na primer, zato što osoba nastavlja da se bavi aktivnošću koja je to izazvala.
Simptomi burzitisa kolena
Ako se burza upali, u njoj će se nakupiti više tečnosti nego obično. Tada se naziva izliv, mada je nešto drugačije od uobičajenih povreda kolena. To dovodi do otoka koji se vidi i oseća spolja, posebno ako je upaljena burza tačno ispod kože. Otečeno mesto boli kada se odmara, ali je posebno bolno kada se pomera ili kada se na njega vrši pritisak spolja. Ponekad izgleda i crveno i toplo. Takođe možete dobiti groznicu i generalno se loše osećati.
Oštar udarac u koleno može izazvati brzu pojavu simptoma. Ali većina slučajeva burzitisa kolena rezultat je trenja i iritacije burze koja se javlja u poslovima koji zahtevaju dosta klečanja na tvrdim površinama. Tako da simptomi obično počinju postepeno i mogu se pogoršati tokom vremena.
Prevencija
Iako se javlja kao posledica načina života koji se ne može promeniti, možete pomoći u sprečavanju burzitisa prateći neke jednostavne preporuke. Lekari preporučuju nošenje štitnika za kolena ako radite na kolenima ili učestvujete u kontaktnim sportovima kao što su fudbal, košarka ili rvanje.
Nakon treninga ili posla stavite led na koleno i podignite nogu. Redovno odmarajte kolena zaustavljajući se da protegnete noge. Takođe možete razmisliti o redovnoj promeni aktivnosti kako biste izbegli produženi stres na kolenima.
Koristite štitnike za kolena ili oslonce za sve sportske, poslovne ili kućne zadatke koji opterećuju vaša kolena. Ne preterujte sa aktivnostima koje Vam ne prijaju. Ako vas jedna vrsta vežbe boli, pokušajte nešto drugo.
Kad god možete sedite, nemojte čučati. Koristite stolicu kada plevite baštu, na primer. Na taj način manje ćete opteretiti kolena. Višak kilograma stvara dodatni pritisak na vaša kolena i može pogoršati probleme sa zglobovima. Zato vodite računa da ne budete gojazni.
Šta raditi kada je burzitis kolena još uvek mali praćen manjim bolovima?
Lečenje burzitisa koji ima slabije simptome dosta liči na nehirurško lečenje i u kasnijoj fazi. Opustite se nekoliko dana. Ne činite ništa što vam može pogoršati simptome. I dalje možete da radite vežbe sa malim uticajem ili nežne vežbe kao što je lagana šetnja ili vožnja stacionarnim biciklom. Stavite paket leda na koleno oko 3 do 4 puta dnevno. Možete koristiti i vrećicu smrznutog povrća poput graška ili kukuruza. Ostavite da deluje 20 minuta odjednom. Hirurško lečenje daleko je efikasnije kod težih povreda, kada je moguća ugradnja endoproteze kolena.
Možete uzeti blage antiinflamatorne lekove bez recepta kao što su ibuprofen ili naproksen natrijum. Podignite bolno koleno dok se odmarate na kauču. Ovo može ublažiti otok. Kada spavate, pokušajte da ne ležite na strani sa upaljenim kolenom. Ovo može olakšati pritisak na bolni zglob. Takođe možete staviti jastuk između kolena ako spavate na boku.
Kada posetiti doktora?
Bursa koja leži iznad vaše kolenske kapice ponekad se može inficirati. Pozovite svog doktora ako pored bolova i otoka u kolenu imate groznicu.
Jedan od najpoznatijih burzitisa je takozvani prepatelarni burzitis. Često je uzrokovan pritiskom zbog stalnog klečanja. Vodoinstalateri, krovopokrivači, postavljači tepiha, rudari uglja i baštovani su u većem riziku od razvoja ovog stanja. Direktan udarac u prednji deo kolena takođe može izazvati prepatelarni burzitis.
Sportisti koji učestvuju u sportovima u kojima su direktni udarci ili padovi u koleno uobičajeni, kao što su fudbal, rvanje ili košarka, su u većem riziku od ovog stanja. Drugi ljudi koji su podložniji ovom stanju uključuju one sa reumatoidnim artritisom ili gihtom.
Prepatelarni burzitis takođe može biti uzrokovan bakterijskom infekcijom. Ako povreda kolena – kao što je ujed insekata, ogrebotina ili ubodna rana – pocepa kožu i otvori ulaz u telo, bakterije mogu ući u vreću burze i izazvati infekciju. Ovo se zove infektivni burzitis. Infektivni burzitis je ređi, ali ozbiljniji i mora se hitnije lečiti, mada ne uvek operacijom.
Prepatelarni burzitis kolena
Budući da je najpoznatiji i najčešće se javlja, prepatelarni burzitis lekari veoma lako dijagnostikuju. Odlikuje se bolom koji prati fizičku aktivnost, ali se ne javlja noću, prilikom mirovanja. Pacijenti primećuju otok na prednjoj strani kolena, koje je toplo i mekano (nežno) na dodir. Ukoliko imate burzitis izazvan infekcijom na zglobu kolena može se pojaviti tečnost, crvenilo, ali i groznica i visoka temperatura.
Lečenje burzitisa kolena
Pre nego što postavi dijagnozu i utvrdi najbolje lečenje, lekar će prvo razgovarati sa Vama o simptomima, dužini bolesti i jačini bola. Takođe, tražiće od Vas i faktore rizika za razvoj burzitisa, kao što je posao koji obavljate ili sport ako se bavite njime. Ukoliko posumnja na infekciju, lekar će postaviti pitanja i u vezi sa infekcijom, poput groznice ili povišene temperature. Takav burzitis zahteva drugačiji pristup i lečenje.
Tokom fizičkog pregleda, Vaš lekar će pregledati vaše obolelo koleno i uporediti ga sa zdravim kolenom. Oni će pregledati Vaše koleno, proveriće da li je osetljivo, a takođe će proceniti opseg pokreta u kolenu i da li vas bol sprečava da ga savijete.
Testovi
Postavljanje dijagnoze potrebno je izvršiti sve moguće preglede i snimanja ne samo kako bi se postavila dijagnoza, već i konstatovala težina oboljenja. U tom slučaju, lekari će upotrebiti niz dijagnostičkih procedura kako bi postavili pravu dijagnozu.
Rentgenski zraci daju jasne slike kostiju pa je logično da ne mogu snimati meka tkiva poput burzi. Međutim, Vaš lekar može da traži i ovo snimanje da bi se uverio da nema preloma ili drugog problema sa kostima koji uzrokuje vaše simptome.
Dijagnoza burzitisa se obično postavlja fizičkim pregledom, ali se mogu naručiti kompjuterizovana tomografija (CT) i magnetna rezonanca (MRI) da bi se proverilo da li postoje druge povrede mekog tkiva.
Ako je vaš lekar zabrinut zbog mogućnosti infekcije, može da aspirira (iglom izvuče tečnost) iz burze i pošalje ovaj uzorak u laboratoriju na analizu.
Lečenje burzitisa kolena
Obično postoje dve vrste lečenja burzitisa kolena – nehirurški i hirurški. Dok je kod težih procedura poput artroplastike kolena procedura lečenja i oporavka daleko duža, burzitis ne zahteva toliko ozbiljnu proceduru. U zavisnosti od težine povrede, lekar će prepisati odgovarajuće vežbe.
Nehirurški tretman je obično efikasan sve dok je burza jednostavno upaljena i nije inficirana. U tom slučaju obično se radi modifikacija aktivnosti.
Od pacijenta se traži da izbegava aktivnosti koje pogoršavaju simptome. Preporučuje se da se one zamene drugim aktivnostima dok se ne razjasni da li uopšte imate burzitis i u kom stepenu. Obično se dozvoljavaju blage vežbe, kao što je vožnja bicikla ili korišćenje eliptične mašine.
Lekari preporučuju i terapiju ledom, koja zapravo ima za cilj da suzi krvne sudove i smanji otok. Nanesite led u redovnim intervalima 3 ili 4 puta dnevno po 20 minuta. Svaka sesija bi trebalo da značajno smanji otok ako je koleno takođe odmarano. Podignite zahvaćenu nogu iznad srca osim kada je potrebno hodati.
Lekari prepisuju i nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID). Lekovi kao što su naproksen i ibuprofen mogu ublažiti bol i kontrolisati upalu. Acetaminophen se može koristiti kao alternativa ako ne tolerišete NSAIL ili ste alergični.
Fizikalna terapija kod burzitisa kolena
Metoda odmora, leda, kompresije i elevacije je uobičajeno korišćen tretman za prepatelarni burzitis. „Faza odmora“ se sastoji od kratkog perioda imobilizacije. Ovaj period treba ograničiti na prve dane nakon traume. Odmaranje će smanjiti metaboličke zahteve povređenog tkiva i izbeći povećan protok krvi.
Upotreba leda će uzrokovati smanjenje temperature tkiva u pitanju, izazivajući suženje krvnih sudova i ograničenje krvarenja. Takođe i bol će se smanjiti jer će hladnoća uzrokovati povećanje nivoa praga u slobodnim nervnim završecima i na sinapsama. Ne stavljajte led predugo na koleno (maksimalno 20 minuta sa intervalom od 30-60 minuta).
Kompresija će smanjiti intramuskularni protok krvi u zahvaćeno područje i takođe će smanjiti otok. Na kraju, tu je i podizanje kolena iznad visine srca. Ovo osigurava da će se hidrostatički pritisak smanjiti i takođe će smanjiti akumulaciju intersticijske tečnosti. Ovaj deo smanjuje pritisak u lokalnim krvnim sudovima i pomaže u ograničavanju krvarenja.
Kada upala i otok popuste
Nakon što se početna upala smanji, započinje se program istezanja i laganog jačanja kako bi se povratilo puno kretanje i poboljšala snaga kako bi se smanjio stres na tetivama i zglobu kolena. Terapeutske vežbe za jačanje i istezanje mišića kolena. Ovo uključuje statičku kontrakciju kvadricepsa. Ovo bi trebalo da bude vežba koju pacijent može da radi kod kuće 1 do 3 puta dnevno.
Cilj rehabilitacije je da pacijent može da nastavi sa svakodnevnim aktivnostima. Da biste videli da li vežba funkcioniše, morate da stavite prste na unutrašnju stranu kvadricepsa, osetićete kako se mišić́ steže tokom kontrakcije mišića. Pacijent mora da zadrži kontrakciju 5 sekundi; vežba se može ponoviti 10 puta što je moguće jače. Važno je ne zaboraviti da ova vežba mora biti bezbolna.
Takođe, istezanje kvadricepsa je dobra vežba za pacijenta, smanjuje trenje između kože i tetive patele (kosti kolena). Manje je trenja kada je tetiva patele fleksibilnija. Fizioterapeut takođe može pomoći pacijentu korišćenjem elektroterapijskih modaliteta i edukacije pacijenata o upotrebi jastučića za kolena za aktivnosti klečanja.
Vežbe za burzitis kolena
Fizioterapeut će najpre proceniti Vaše stanje i preporučiti najbolje vežbe koje Vam prijaju. U ovom slučaju neophodno je osloniti se na dobrog i iskusnog terapeuta u koga imate puno poverenje. Sve vežbe radite do granice bola i samo dok Vam ne stvaraju neprijatnost.
Klizanje pete
Lezite na leđa sa ispravljenim obolelim kolenom. Vaše dobro koleno treba da bude savijeno. Savijte obolelo koleno klizeći petom po podu i prema zadnjici dok ne osetite nežno istezanje u kolenu. Zadržite oko 6 sekundi, a zatim polako ispravite koleno. Ponovite 8 do 12 puta.
Kvadriceps
Sedite sa ispravljenom zahvaćenom nogom i oslonjenom na pod ili čvrst krevet. Stavite mali, smotani peškir ispod zahvaćenog kolena. Druga noga treba da bude savijena, sa nogom na podu. Zategnite mišiće butine zahvaćene noge pritiskom na zadnji deo kolena u peškir. Zadržite oko 6 sekundi, a zatim se odmorite do 10 sekundi. Ponovite 8 do 12 puta.
Podizanje ravnih nogu napred
Lezite na leđa sa savijenim dobrim kolenom tako da vam stopalo leži ravno na podu. Vaša bolesna noga treba da bude ravna. Donji deo leđa mora da ima normalnu krivinu. Trebalo bi da budete u mogućnosti da provučete ruku između poda i donjeg dela leđa, tako da vam dlan dodiruje pod, a leđa dodiruje nadlanicu.
Zategnite mišiće butine u zahvaćenoj nozi tako što ćete zadnju stranu kolena ravno pritisnuti na pod. Držite koleno ravno. Držeći mišiće butine zategnute, a nogu ispravljenu, podignite zahvaćenu nogu tako da vam peta bude oko 30 centimetara od poda. Zadržite oko 6 sekundi, a zatim polako spustite. Odmarajte do 10 sekundi između ponavljanja. Ponovite 8 do 12 puta.
Hirurško lečenje burzitisa
Ako otok i bol ne reaguju na ove mere, Vaš lekar može da drenira (aspirira) burzu iglom, a zatim ubrizga u burzu kortikosteroid (injekcija kortizona). Kortikosteroid je antiinflamatorni lek koji je jači od lekova koji se mogu uzimati oralno. Infektivni burzitis se u početku leči antibioticima.
Hirurška drenaža je neophodna ako infekcija ne reaguje na antibiotike. U tom slučaju radi se dreniranje burze. Lekar vam takođe može dati injekciju steroida u otečeno koleno da ublaži upalu. To je jača doza leka nego što biste mogli da uzmete kao pilulu. Trebalo bi da deluje brzo, ali koleno bi moglo biti bolno i otečeno nekoliko dana.
Dreniranje burze takođe može lečiti hronično oticanje koje uzrokuje invaliditet, ali ako se otok nastavi, ortoped može preporučiti hirurško uklanjanje burze. Nakon operacije, koleno bi trebalo da povrati svoju fleksibilnost za nekoliko dana, a normalne aktivnosti možete nastaviti za nekoliko nedelja.
Kada burzitis ne reaguje na lečenje ili bukti sve vreme, moglo bi biti vreme za operaciju uklanjanja burze. Vi i vaš lekar ćete odlučiti da li je ovo pravi izbor za vas. Obično je to poslednje sredstvo.
