Da li u potpunosti razumete pojam i važnost neuroplasticiteta? Na koje sve načine možemo delovati na razvoj motornih veština? Da li znate kako vežbanje deluje na mozak?
Šta je neuroplasticitet?
Neuroplasticitet se odnosi na sposobnost da se naš mozak remodeluje, adaptira i organizuje nove sinapse (spojnice) nakon vežbanja određenog motornog zadatka. Razumevanje ovog procesa je jako bitno za fizioterapeute i trenere. Zatim, za pacijente, sportiste ili rekreativce koji žele da održavaju ili poboljšaju razvoj motornih veština. Kada se nova motorna veština uči postoje dve osnovne faze: brza faza i spora faza učenja. Naš mozak pokazuje tendenciju da usvoji novu motornu veštinu jako brzo. Kada se dosegne plato potrebno nam je mnogo više vežbe da održimo isti nivo veštine koju smo sa lakoćom naučili. Istraživanja nam ukazuju da je gustina sive moždane mase mozga odgovorna za celokupnu motornu kontrolu i da se kao takva uglavnom formira pre puberteta.
Motoričke veštine kod dece
Postoji velika mogućnost da se deca uče fundamentalnim motornim veštinama. Na taj način razvoj deteta ide ispred vremenskog prozora tj. ima prednost u odnosu na fiziološki plasticitet sive moždane mase kore velikog mozga. Ovakav pristup vežbanju može doneti razne benefite kasnije u životu. Neki od njih su: povećanje atletskih sposobnosti i potencijala. Najbolji princip treninga za decu u predpubertetskom uzrastu je tip integrativnog neuromuskularnog treninga. Ova vrsta treninga fokusira se na razvoj najrazličitijih motornih zadataka sa posebnim akcentom na tehniku izvođenja. Međutim, razvoj motorne kontrole se ne zaustavlja ovde. Moguće je razvijati i jačati brojne motorne sposobnosti i posle sazrevanja sive moždane mase, iako tempo napretka nije jednako brz.
Razvoj motornih veština
Ponavljanje različitih motornih obrazaca je neophodno za efikasan razvoj i reorganizaciju pokreta. Naš mozak kontroliše naše pokrete putem električnih signala koje šalje našim mišićima. Brzina, preciznost, i efikasnost tih signala zavisi od mnogo faktora, a jedan od njih je svakako trening, odnosno vežba. Ukoliko mi vežbamo određeni motorni obrazac mozak oplemeni put ka motornom neuronu (završnoj karici svakog pokreta). Isto tako, sposobnosti za taj pokret se smanjuju, ukoliko ga ne upotrebljavamo. Ovo se lako zapaža što prilikom imobilizacije usled najrazličitijih povreda. Jednostavno rečeno, ukoliko neke pokrete koristimo više – mnogo smo spretniji u izvođenju tih pokreta. S druge strane, pokreti koje ne koristimo vremenom blede.
Koliko ponavljanja?
Učenje i prerada motornih veština je važan aspekt u povećanju obima pokreta, jačanju kao i u kondicioniranju. Ponavljanja su važna bilo da se radi o povređenom pacijentu, profesionalnom sportisti, rekreativcu ili rekonvalescentu. Uzećemo za primer rekreativca koji radi vežbe snage u teretani. On vežbanjem pojačava neurološki put bez obzira na to da li je izvedeni motorni obrazac pravilan ili nepravilan. Sa svakim ponavljanjem, neurološki put postaje jači I, ukoliko se izvodi učestalije, može dovesti do značajnih razlika u izvođenju tog pokreta. Ovaj fenomen u možemo objasniti kao mogućnost mozga da se adaptira. U ovom teekstu ćemo se osvrnuti na važnost neuroplasticiteta u sportu. A dalje i na njegove implikacije sa treningom i vežbanjem kod različitih starosnih grupa.
Uloga mozga u obnavljanju moći pokreta
Pomenuli smo već da se neuroplasticitet odnosi na sposobnost da se naš mozak remodeluje, adaptira i organizuje nove sinapse (spojnice) nakon vežbanja određenog motornog zadatka. Neuroplasticitet je veoma širok i kompleksan sa veoma velikim varijacijama na molekularnom, sinaptičkom i mišićnom nivou kroz kratke i dugačke periode vremena. Da bismo počeli da razumemo ovaj kompleksan deo ljudskog pokreta pre toga moramo naučiti koja je uloga sive moždane mase i kako se ona ponaša u procesu razvoja motornih veština ili ih vratimo ukoliko su one izgubljene.
Mozak i kičmena moždina
Važnost sive moždane mase. Naš mozak i kičmena moždina sadrže sivu moždanu masu. Ona je odgovorna za motornu kontrolu i senzornu percepciju našeg tela. Siva masa sadrži motorne neurone koji šalju akcione potencijale niz akson i u naše mišićne ćelije što rezultira pokretom. Ukoliko je gustina sive mase velika signali i njihov put su mnogo snažniji. Istraživanja su pokazala da gustina sive mase opada sa godinama te da je to jedan od osnovnih razloga problema na lokomotornom aparatu, kao i uzrok mnogih padova. Druga studija pak dokazuje da se siva masa značajno umanjuje u periodu od ranog detinjstva do početka adolescentnog perioda. Međutim, to ne znači da mi nismo u mogućnosti da sprečimo njeno smanjivanje. Moguća je i njena multiplikacija. Samim tim, postoji velika mogućnosti za učenje motornih veština i tokom ostatka života.
Brza i spora faza motornog učenja
Promene u motornim veštinama u neuroplastičnosti su najčešće podeljene u brzu fazu (kratkoročna) i sporu fazu (dugoročna). U toku brze faze učenja, veruje se da primarni motorni korteks našeg mozga regrutuje više neurona za nove motorne zadatke. Ovo povećanje moždane aktivnosti može rezultovati poboljšanjima koji se mogu sagledati u toku jednog termina vežbanja. Posle primarnog poboljšanja u razvoju motornih veština na red dolazi spora faza. U njoj se multiplikuje intenzitet i učestalost vežbanja što rezultuje utemeljivanju te veštine. Dakle, da bi se ona održala neophodna je njena repeticija. Za razliku od brze faze učenja, spora faza se odlikuje malim napretkom. Ovo se pre svega dešava zbog osnovne osobine neuroplasticiteta use it or lose it.
Individualne sposobnosti
Veoma važna stvar koja se odnosi na obe faze učenja, a koju moramo uvek uzeti u obzir, je i složenost motornog obrasca koji se uči. Presudno je napomenuti i da sve zavisi od osobe do osobe. Uzećemo za primer osobu koja je pretrpela moždani udar i koja mora opet da nauči da hoda. Učenje šeme hoda može da bude vrlo dugotrajan proces ukoliko želimo da hod dovedemo do faze kakav je bio pre moždanog udara. Međutim, ukoliko sagedamo fazu u kojoj pacijent prohodava, to se dešava velikom brzinom, bez obzira što je taj hod nestabilan i vrlo neorganozovan. U tom momentu jako je bitno da je pacijent prohodao. Ovo se događa zahvaljujući brzoj fazi učenja. Ostale finese pokreta, koje se stiču u kasnijim mesecima, možemo pripisati isključivo sporoj fazi učenja veština.
Zašto je neuroplasticitet bitan u sportu?
Poznato je da je izvođenje sportksih pokreta visoko koordinisana radnja. Neophodna je koordinacija između više mišićnih grupa kako bi se pokret odvijao nesmetano. Bez obzira o kom pokretu se radi, bilo da je šutiranje na koš, servis u tenisu ili odbojci, šutiranje fudbalske lopte. Svi oni iziskuju jake i uvežbane neurološke puteve od motorne kore do mišića. Zaključićete i sami da to zahteva repetitivne treninge kako bi se pokreti što efikasnije izvodili. U mnogim sportskim diciplinama, sportisti su u velikom zaostatku u odnosu na konkurenciju ili protivnika ako moraju da razmišljaju o sledećem pokretu. Mnogi ljudi upotrebljavaju “mišićnu memoriju” i na taj način izvode određene pokrete automatski i bez mnogo razmišljanja. Ovo nam govori o tome das u ovi obrasci pokreta jako dobro uvežbani, te da je moždana aktivnost ovde svedena na minimum.
Pravilno izvođenje pokreta ili zašto vam treba fizioterapeut / trener?
Prema neuroplasticitetu, svaki put kada izvedemo pokret mozak utvrđuje put (od mozga do mišića) bez obzira da li taj pokret izvodimo pravilno ili ne. Iz ovog razloga je veoma važno da je pored vas stručno lice koje nadgleda vežbanje. Fizioterapeut analizira pokrete i insistira na njihovom pravilnom izvođenju. Ukoliko problem nije detektovan od strane lica koji nadgleda vežbu, dolazi do utvrđivanja lošeg obrasca. Zato je kontrola presudna za razvoj motornih veština. Nekada su potrebni i meseci da se loše naučen pokret ispravi, i da ga telo/mozak u potpunosti usvoji. Za to vreme može doći do velikog disbalansa. Kada se manje korišćena grupa pokreta neurološki ugasi, kod pacijanata to često rezultuje jako velikom incidencom nastanka hroničnih povreda.
Neuroplasticitet i godine
Plasticitet mozga doseže svoj maksimum u pre-adolescentskom periodu. Dakle, u mogućnosti smo da od najranijeg detinjstva radimo na učenju i ispravljanju kretanja, tehnika i veština. Razvoj motorhih veština, redovnim vežbanjem, kod dece rezultira multiplikacijom njihovih sposobnosti. Iz tog razloga, koncept vežbi kod mladih sportista treba orjentisati na poboljšanje motorne kontrole dok su njihovi kognitivni sistemi i motorne mogućnosti visoko plastične. Iz svih ispitivanja o neuroplasticitetu proistekao je i integrativni neuromuskularni trening (INT). Ovaj trening sprovodi se od najranijeg detinjstva do adolescentnog perioda, a testiranja se sprovode na 6 meseci. Trening se sadrži od najrazličitijih obrazaca pokreta koji u sebi sadrže segmente mobilnosti, stabilnosti, snage, koordinacije i propriocepcije. Ovakav tip vežbanja značajno utiče na na razvoj svih veština. Isti tip treninga je sproveden i kod odraslih ljudi, gde je završeno sazrevanje nervnog sistema. Međutim, testiranja su pokazala da je moguće postići pomak ali sa neuporedivo više vremena i truda.
Merenje neuroplasticiteta – magnetna rezonanca
Merenje neuroplasticiteta je veoma zahtevan, invazivan i skup proces. Potreban je pristup magnetnoj rezonaci. Obučeni radiolozi u određenom kontrolnom periodu rade snimanja na sivoj moždanoj masi i utvrđuju njenu gustinu. Ovakvo trošenje resursa je jedino opravdano u neurološkoj rehabilitaciji. Tada pacijent,i u određenom vremenskom prozoru, svakako idu na kontrolne preglede na magnetnoj rezonanci. Ovo je slučaj kod multiple skleroze i dečije cerebralne paralize. Prilikom pravljenja rehabilitacionog programa kod navedenih dijagnoza pomenuti INT trening je neizostavni deo procesa. Buduća istraživanja svakako moraju biti usmerena na efekte INT na gustinu sive moždane mase. Treba obratiti pažnju na polne razlike i njihov uticaj na razvoj motornih veština. Istražiti uticaje dugogodišnje primene INT u rehabilitaciji. I takođe, osvrnuti se na neurološku rehabilitaciju i neuro-ortopedsku rehabilitaciju.
Završna razmatranja
Danas se veoma mali broj stručnjaka bavi ovim tipom prevencije, lečenja i rehabilitacije. Razumevanje osnovnih osobina neuroplasticiteta može pomoći oko pravljenja rehabilitacionih programa. Oni mogu biti primenjivani od najranijeg detinjstva kod dijagnoza kao što je cerebralna paraliza, preko srednje životne dobi kod pacijenata obolelih od multiple skleroze sve do najstarije populacije koja najčešće pretrpi moždani udar. Ukoliko ste baš vi pročitali ovaj članak velika je verovatnoća da ste kolega fizioterapeut, trener određene sportske discipline ili pak kondicioni trener. Probajte da implementirate nešto iz ovog teksta u svome radu sa klijentima, možda nekom promenite tok oporavka ili karijere nabolje.
