Polineuropatija – razumevanje, simptomi i fizioterapijski pristup

1. Šta je polineuropatija i kome se javlja

Polineuropatija je stanje u kojem dolazi do oštećenja više perifernih nerava, najčešće simetrično, počevši od stopala i šaka. Uzroci su različiti: dijabetes, autoimune bolesti, toksini, lekovi (posebno hemoterapija), alkohol, nedostatak vitamina, ali ponekad se ne može utvrditi jasan uzrok – tada govorimo o idiopatskoj polineuropatiji.

Ovo stanje ne pogađa samo osećaj u udovima – ono može da utiče na vaš svakodnevni život, kretanje i sigurnost. Prvi simptomi mogu biti blagi: trnjenje, peckanje, osećaj hladnoće ili „pamučnosti“ u stopalima i rukama. Vremenom se može javiti slabost mišića, nestabilnost pri hodu, pa i učestali padovi.

Razumevanje ovog procesa je važno: nije to samo neugodan osećaj, već signal da nervi ne prenose impulse pravilno, što direktno utiče na vašu funkciju i kvalitet života. Rana i adekvatna terapija može značajno da poboljša vašu svakodnevicu.

2. Najčešći simptomi i kako utiču na svakodnevni život

Pacijenti često opisuju sledeće tegobe, ali važno je razumeti i zašto se one javljaju i kako utiču na svakodnevne aktivnosti:

• Trnjenje, peckanje ili žarenje u stopalima i rukama – ovo može ometati hod, smanjiti preciznost pokreta ruku i stvoriti osećaj nesigurnosti.
• Slabost stopala ili prstiju – otežava podizanje stopala pri hodu, što može dovesti do spoticanja ili nesigurnog hodanja.
• Gubitak osećaja u prstima i stopalima – pacijenti ponekad ne osećaju sitne prepreke ili hladnoću, što povećava rizik od povreda.
• Nestabilnost i proširen hod – telo pokušava da nadoknadi slabost, što može biti zamorno i povećati rizik od padova.
• Učestali padovi i povrede – krajnji signal da je potrebna stručna procena i ciljane vežbe.

Fizioterapeuti prate ne samo simptome koje vi opisujete, već i kako ti simptomi utiču na funkciju i sigurnost. Rana i ciljana terapija može smanjiti bol, poboljšati snagu i ravnotežu, i vratiti samostalnost u svakodnevnim aktivnostima.

3. Fizikalna terapija i savremeni pristupi lečenju

Najnovije studije (2023–2025) pokazuju da strukturisana fizikalna terapija značajno poboljšava funkcionalni status kod polineuropatije.

Ključni pristupi:

• Vežbe ravnoteže i propriocepcije
  Pomažu telu da bolje registruje položaj udova u prostoru. Pacijenti koji ih redovno praktikuju osećaju veću sigurnost pri hodu i smanjuju rizik od padova.
• Aerobni trening (hodanje, bicikl)
  Poboljšava cirkulaciju, stimuliše nervne puteve i može smanjiti senzorne simptome. Čak i 15–20 minuta dnevno može doneti vidljive promene.
• Trening snage
  Jača distalne i proksimalne mišiće, olakšava podizanje stopala, poboljšava kontrolu hoda i samopouzdanje pri kretanju.
• Aparatne procedure (TENS, laser)
  Pomažu u smanjenju bola, ali nisu zamena za aktivne vežbe. Njihova vrednost je u kombinaciji sa kineziterapijom.

Studije pokazuju da kombinovani programi – aerobni + otpor + balans daju najbolje rezultate, posebno kada pacijent aktivno učestvuje najmanje 8–12 nedelja uz redovno praćenje napretka.

4. Individualni program fizikalne terapije – ključ uspeha

Polineuropatija nije ista kod svih. Program mora biti personalizovan, u skladu sa:

• uzrokom i tipu polineuropatije
• dužinom trajanja simptoma
• opštim zdravljem i drugim bolestima
• funkcionalnim kapacitetom, ravnotežom i snagom

Struktura programa:

1. Procena
   Fizioterapeut prvo procenjuje neurološko stanje, hod, ravnotežu i rizik od padova. Ovo je ključ za bezbednu i efikasnu terapiju.
2. Faza 1 (prve 4–8 nedelja)
   Vežbe stabilnosti, propriocepcije i senzorne stimulacije, umerena aerobna aktivnost i tehnike za smanjenje bola. Svaka vežba se objašnjava pacijentu i prati kako se oseća pri izvođenju.
3. Faza 2 (8–16 nedelja)
   Jačanje mišića, dinamičke vežbe ravnoteže, funkcionalni hod i napredne proprioceptivne vežbe. Postepeno se uvodi veći otpor i kompleksnije aktivnosti.
4. Praćenje napretka
   Redovno se reevaluira funkcija i prilagođava program. Po potrebi se uključuju ortopedska pomagala ili dodatne terapije.

Važno: Preuranjeni ili neadekvatni program može pogoršati simptome. Svaka vežba mora biti personalizovana i izvedena pod stručnim nadzorom. Potencijalno pogoršanje simtoma ili bol su signali da se terapija modifikuje.

5. Povratak fizičkim aktivnostima – kada je bezbedno?

Mnogi pacijenti sa polineuropatijom žele da se vrate svojim svakodnevnim aktivnostima ili vežbanju kod kuće. Međutim, zbog smanjenog osećaja u stopalima, slabosti mišića i problema sa ravnotežom, važna je postepenost i stručni nadzor.

Saveti za bezbedan povratak aktivnostima:

• Ne započinjte zahtevne vežbe dok ravnoteža i kontrola hoda nisu stabilni. Početak mora biti lagan i kontrolisan.
• Postepeno povećavajte intenzitet i trajanje vežbi. Prvo vežbe kod kuće ili uz fizioterapeuta, pa tek kasnije lagani aerobni trening ili vežbe sa opterećenjem.
• Kombinujte različite vrste vežbi. Aerobne aktivnosti, vežbe snage, balans i propriocepcija su ključni za sigurnost i funkcionalni napredak.
• Redovno proveravajte kako se osećate. Bilo kakav osećaj utrnulosti, bol ili nestabilnosti signal je da je potrebno prilagoditi program.

Cilj nije brz povratak na stare aktivnosti, već sigurno vraćanje funkcionalnosti, jačanje mišića i stabilnost, uz minimalan rizik od padova ili povreda. Fizioterapeut može napraviti plan koji je prilagođen vašem trenutnom stanju i kapacitetu, dajući vam samopouzdanje da se krećete bez straha.

6. Praktični saveti za svakodnevni život i vežbanje kod polineuropatije

(šta zaista pomaže, prema savremenim studijama i kliničkoj praksi)

Kada se govori o polineuropatiji, pacijenti često ostaju sa utiskom da „ne smeju ništa“ ili, sa druge strane, da treba samo „da se kreću koliko mogu“. Istina je, kao i obično, negde između. Savremene studije i iskustvo fizioterapeuta pokazuju da odabrane, ciljane i pravilno dozirane aktivnosti mogu značajno poboljšati funkciju, sigurnost i kvalitet života, ali samo ako su prilagođene konkretnom stanju osobe.

U nastavku su najvažniji praktični saveti koje danas savetuju i istraživanja i klinička praksa.

Kretanje je terapija, ali mora biti dozirano

Jedna od najvažnijih poruka za osobe sa polineuropatijom jeste da potpuna neaktivnost dugoročno pogoršava stanje. Blaga do umerena aerobna aktivnost, poput hodanja, vožnje sobnog bicikla ili vežbi u vodi, dokazano doprinosi boljoj cirkulaciji, smanjenju subjektivnog osećaja bola i poboljšanju opšte izdržljivosti.

Važno je, međutim, naglasiti da cilj nije „umoriti se“, već pokrenuti telo na bezbedan način. Za većinu ljudi to znači početi sa 10 do 15 minuta lagane aktivnosti, uz postepeno produžavanje trajanja, u skladu sa reakcijom organizma. Umor koji traje satima nakon vežbanja, pogoršanje nestabilnosti ili jače trnjenje znak su da je intenzitet bio prevelik.

Ravnoteža i sigurnost imaju prednost nad snagom

Za razliku od klasičnih trening programa, kod polineuropatije ravnoteža i kontrola pokreta imaju veći značaj od same mišićne snage. Smanjen osećaj u stopalima i sporija nervna reakcija povećavaju rizik od spoticanja i padova, zbog čega se u savremenim rehabilitacionim protokolima insistira na vežbama stabilnosti.

Jednostavne vežbe, poput stajanja uz oslonac, kontrolisanog podizanja kolena ili sporih, svesnih promena položaja tela, pomažu mozgu da bolje „čita“ signale iz tela. Ove vežbe pacijentima deluju prelako, nisu spektakularne, ali upravo one čine razliku između nesigurnog i stabilnog hoda u svakodnevnim situacijama – na stepenicama, neravnom terenu ili u gužvi.

Najbolje rezultate daje kombinacija, ne jedna metoda

Jedan od najvažnijih zaključaka savremenih studija jeste da ne postoji jedna „čudesna“ vežba za polineuropatiju. Najbolje rezultate daju programi koji kombinuju više elemenata: blagu aerobnu aktivnost, vežbe snage, vežbe ravnoteže i mobilnost zglobova.

Za pacijenta to u praksi znači da terapija ne treba da se svede samo na jednu rutinu, već da se prilagođava kroz vreme. Danas to može biti više vežbi stabilnosti, sutra malo više snage, u zavisnosti od simptoma, umora i funkcionalnih ciljeva. Upravo tu se vidi razlika između generičkih saveta sa interneta i personalizovanog programa fizikalne terapije.

Ne zanemarujte šake i stopala

Polineuropatija često prvo zahvata distalni deo tela – prste, stopala i šake. Ipak, u mnogim tekstovima ove regije ostaju zanemarene. Savremena praksa pokazuje da jednostavne, ciljane vežbe za šake i stopala mogu imati veliki uticaj na svakodnevnu funkciju.

Lagano savijanje i ispravljanje prstiju, svesni pokreti stopala, vežbe hvata i fine motorike pomažu održavanju veze između nervnog sistema i mišića. Ove vežbe su kratke, mogu se raditi kod kuće i često pacijenti primećuju poboljšanje u obavljanju sitnih, ali važnih radnji – obuvanju, hodanju po kući, držanju predmeta.

Fleksibilnost i rutina su podjednako važne kao i vežbe

Na kraju, ali ne i manje važno, jeste svakodnevna briga o telu kroz lagano istezanje, mobilnost i rutinu. Ukočenost, skraćeni mišići i smanjena pokretljivost dodatno opterećuju nervni sistem i pogoršavaju osećaj nesigurnosti.

Kratke rutine istezanja, naročito za listove, zadnju ložu i kukove, pomažu telu da se kreće ekonomičnije i sa manje napora.

Kada se ove aktivnosti rade redovno, postaju deo životnog stila, a ne još jedna obaveza, što je ključno za dugoročne rezultate.

6. Zaključak – realna očekivanja i sledeći koraci

Polineuropatija može biti izazovna, ali uz:

• personalizovan i stručan program fizikalne terapije
• postepeno povećanje opterećenja
• redovno praćenje napretka

može se postići značajno poboljšanje: bolja kontrola hoda, stabilnost, jača muskulatura i sigurnije kretanje.

Ključ uspeha je strpljenje, doslednost i vođstvo fizioterapeuta.

7. FAQ – najčešća pitanja pacijenata

1. Može li se polineuropatija potpuno izlečiti?
   Zavisi od uzroka. Kod reverzibilnih uzroka (nedostatak vitamina, toksini) oporavak je moguć. Kod dijabetičke ili idiopatske polineuropatije cilj je poboljšanje funkcionalnosti i smanjenje simptoma.
2. Koliko pomaže fizikalna terapija?
   Značajno. Poboljšava ravnotežu, snagu, hod i kvalitet života.
3. Koliko traje program rehabilitacije?
   Obično 8–16 nedelja, sa postepenim napretkom i kontinuiranom radom kod kuće.
4. Da li TENS ili laser mogu zameniti vežbe?
   Ne. Oni pomažu u kontroli bola, ali aktivna terapija je osnov oporavka.

Medicinske studije:

Effects of Physical Exercise on Chemotherapy-Induced Peripheral Neuropathy: A Systematic Review and Meta-Analysis, 2025

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/40016658/

Effects of multisystem exercises on balance, postural stability, mobility, walking speed, and pain in patients with diabetic peripheral neuropathy, 2025

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/40016658/