Bol u stopalu je veona česta pojava. Bol se može javiti u stopalu odozgo, odozdo, sa strane, zatim u peti ili iza nje. Postoje brojna različita stanja koja mogu da rezultiraju takvim bolom. Nekad od njih su:
- Ahilove ili fleksorne tetive,
- plantarni fasciitis,
- burzitis,
- frakture,
- zapaljene tetive i još mnogo toga.
Kako biste adekvatno pristupili upornom bolu u stopalima, od vitalnog je značaja da se obratite lekaru koji će vam pomoći da utvrdite pravi uzrok bola. U skladu sa tim možete započeli odgovarajući režim lečenja ili fizikalne terapije. Bol u stopalu ili peti zaista otežava hodanje ili čak učestvovanje u svakodnevnim aktivnostima.
Većina bolnih stanja stopala mogu se poboljšati nehirurškim tretmanima, ali će biti potrebno neko vreme da se potpuno oporave.
Simptomi bola u stopalu
Postoji više razloga za bol u stopalima, ali je vrlo važno razumeti simptome.
Neka od stanja koja utiču na stopala su: dijabetička neuropatija, periferna vaskularna bolest i jdrugo.
Moguće je da će se sa bolom pojaviti i neki drugi simptomi:
- Peckanje
- Modrice ili krvarenje
- Bol u zglobovima
- Utrnulost
- Poteškoće u pomeranju skočnog zgloba, stopala ili prstiju
- Ukočenost
- Oticanje ili edem zglobova stopala
Ponekad je bol u stopalu praćen drugim simptomima koji se odnose na druge sisteme tela. To su bolovi u nogama, leđima, grčevi ili grčevi mišića, bol, otok i ukočenost drugih zglobova.
S druge strane, kada postoji više simptoma, bol u stopalima može ukazivati i na neka ozbiljna stanja koja ugrožavaju život. Odmah potražite medicinsku pomoć ako osećate:
- Palpitacije
- Bol u grudima ili pritisak
- Paralizu ili nemogućnost pokretanja bilo kog dela tela
- Probleme sa disanjem ili respiratorne probleme poput otežanog disanja ili gušenja Iznenadne jake glavobolje
- Iznenadni gubitak vida
Bol u stopalima može se javiti svuda:
- ispod prstiju
- bol u stopalu sa strane
- u zglobu stopala
- sa gornje strane
- bol u peti ili pak
- bol u zglobu stopala
Najčešći uzroci bola u stopalima su;
Bol u peti
Najčešći problem sa petom koji ljudi imaju je bol u plantarnoj fasciji ili plantarni fasciitis. Može izazvati bol bilo gde u svodu stopala, ali najčešće izaziva oštar bol ispod pete. To je povreda koja nastaje usled prekomerne upotrebe koja se javlja kada opterećenje na tom području premašuje njegovu snagu. Način na koji se stopalo kreće (biomehanika) igra značajnu ulogu u ovom stanju i ljudi sa ravnim stopalima (pes planus) ili visokim risom (pes cavus) imaju veći rizik da razviju ovaj problem. Slabost i zategnutost u okolnim mišićima takođe mogu biti faktori. Regulisanje ovog bolnog stanja zasniva se na adresiranju faktora koji doprinose specifičnim za svaku osobu: obuća, aktivnost, fleksibilnost, biomehanika i snaga.
Srednji deo stopala
Srednji deo stopala generalno češće doživljava stresne frakture i probleme sa tetivama nego druga područja stopala. Stresni prelomi navikularne kosti (jedna od ključnih kostiju u svodu srednjeg stopala) su prilično česti kod aktivnih osoba koje redovno trče ili skaču. Bol se obično razvija polako tokom nekoliko nedelja zajedno sa osetljivošću na vrhu stopala. Pravilno lečenje stresnih fraktura zavisi od zahvaćene kosti, ali može uključivati imobilizaciju u čizmu ili u nekim teškim slučajevima, operaciju.
Problemi sa tetivama u srednjem delu stopala uključuju ekstenzorske tendinopatije (bol na vrhu srednjeg dela stopala) i tendinopatije zadnjeg dela tibialisa (bol koji se spušta niz unutrašnjost skočnog zgloba i u sredinu svoda stopala). Obe ove povrede tetiva najčešće su kod trkača i mogu dovesti do problematičnog, dugotrajnog oporavka ako se ne leče pravilno. Tendinopatije se leče vezivanjem, modifikacijom obuće i blagom promenom opterećenja kako bi se povređenoj tetivi dalo vreme da se oporavi. Zatim se preporučuje program progresivnog jačanja.
Još jedna uobičajena povreda srednjeg dela stopala koja je rezultat akutne, traumatske sportske povrede je Lisfrancova suza ili Lisfranc fraktura. Suza je ruptura jednog ili više ligamenata koji drže kosti srednjeg dela stopala zajedno, dok prelom uključuje prelom jedne ili više kostiju u tom području. Ovo se obično pogrešno smatra jednostavnim uganućem skočnog zgloba, ali zahteva veoma različit tretman, uključujući imobilizaciju i u nekim slučajevima operaciju.
Bol u prednjem delu stopala
Prednje stopalo sadrži mnogo malih kostiju, ligamenata, mišića, tetiva i nerava. Uganuće ili prelom mogu biti posledica udaranja čvrstih predmeta ili nezgodnog sletanja na prednji deo stopala. Za njih je potrebna hitna procena od strane kvalifikovanog stručnjaka. Bol koji se razvija tokom vremena (povreda od prekomerne upotrebe) može biti posledica preloma stresa, kompresije nerva (neuroma) ili deformiteta stopala kao što su čekić, haluks valgus (čukljevi), kidanje plantarne ploče itd. Ove povrede od prekomerne upotrebe često su povezane sa lošom biomehanikom stopala i skočnog zgloba. Fizioterapeut može odrediti i lečiti osnovni problem.
Deca, rast i bolna stopala
Deca koja prolaze kroz brz rast posebno su podložna bolovima u peti počevši od osam godina do oko 13 godina za devojčice i 15 godina za dečake. Izvor bola je obično ploča za rast petne kosti, traka mekog tkiva gde se formira nova kost kako bi se prilagodila izduženim stopalima adolescenata. Prekomerna upotreba, ponovljeni udarci ili prekomerna sila na Ahilovu tetivu mogu izazvati upalu i bol.
Ipak zaa neke tinejdžere, ploča za rast je potpuno zatvorena, a bol u peti je uzrokovan drugim stanjima, kao što su plantarni fasciitis, tendonitis, burzitis, modrice ili prelomi kostiju.
Ponekad, jednostavna RICE strategija—odmor, led, kompresija, elevacija—rešava bol, ali kada se izlečenje ne dogodi uskoro, vreme je za lekarsku procenu. Možda će biti potrebni antiinflamatorni lekovi, fizikalna terapija ili drugi tretmani prilagođeni pacijentima. Traumatska povreda stopala zahteva hitnu konsultaciju.
Bolna stopala – Ostali uzroci
Oštećenje ili povreda bilo koje strukture stopala naravno da mogu biti uzrok bola u stopalu. Bolesti poput artritisa, dijabetesa ili vaskularnih bolesti su neke od ozbiljnijih stanja koja mogu dovesti do neželjenog bola u stopalima.
Traume i povrede stopala:
Postoji veliki broj uobičajenih povreda koje mogu dovesti do bolova u stopalima. Neki od njih su:
- Polomljene kosti
- Uganuća i (pre)naprezanja
- Različite povrede stopala i
- Druge frakture
Upale ili inflamacije u stopalima
Neki od primera upalnih procesa u stopalima:
- Burzitis
- Osteoartritis
- Giht
- Periferna neuropatija
- Plantarni fasciitis
- Tendonitis ili upala tetiva stopala
- Ulceracija kože
- Vaskulitis
- Reumatoidni artritis
Infektivni uzroci:
- Urastao nokat
- Apsces
- Celulitis
- Plantarne bradavice
- Osteomijelitis
Neki drugi uzroci:
Osim već pomenutih tačaka, postoje i neki drugi uzroci bolova u stopalima poput:
- Labavi fragmenti hrskavice
- Urođeni deformiteti
- Burgerova bolest
- Ugrušci krvi
- Bolest perifernih arterija
- Rainaud-ova bolest
- Gojaznost
Predispozicije za bol
Postoje određeni uslovi koji mogu povećati rizik od ukočenosti mišića i bolova. Starosna grupa – ljudi u godinama češće se žale na bolove.
Pol – žene više pate od muškaraca, posebno starije i trudnice usled oticanja i povećanja težine odnosno opterećenja stopala.
Profesionalni faktori rizika – deformiteti nožnih prstiju, plantarni fasciitis, ravno stopalo, sindrom tarzalnog tunela, frakture stresa i još mnogo toga.
Povrede u vezi sa sportom kao što su: petni trn, sesamoiditis i druge povrede. Medicinski uslovi kao što su; gojaznost, dijabetes, abnormalnosti luka, frakture stopala, petne koštane mamuze i tako dalje.
Druge senzacije – grčevi i trnjenje u stopalima
Trnjenje u stopalima često je rezultat povrede ili neuropatije. Neuropatija se odnosi na simptome uzrokovane oštećenjem nerva, kao što su jak i hronični bol, peckanje, utrnulost ili trnjenje, pojava grčeva i slabost.
Kada govorimo o grčevima u stopalu, većina nas je upoznata sa tim trenutkom paničnog prepoznavanja kada iznenadno stezanje mišića postane potpuni grč mišića stopala. Bol je dovoljno jak i neprijatan da nas trgne i prekine u svemu što radimo, u pokušaju da istegnemo mišiće i ublažimo grč, Fizikalna terapija može ublažiti simptome neuropatije i obučiti vas kako da kontrolišete mišićni spazam i tako lakše izađete iz bola, i redukujete pojavu grčeva u nogama.
Kada posetiti fizioterapeuta zbog bolnog stopala?
Neke od situacija kada treba da posetite lekara su:
Usled bolne povrede.
Kada ne možete da stanete na nogu od bola – odnosno da se oslonite na stopalo.
Imate bilo kakvo zdravstveno stanje koje ometa protok krvi i jak bol u stopalima. Područje koje uzrokuje bol ima otvorenu ranu – na primer prelom.
Kada se javlja groznica zajedno sa bolom u stopalima.
Kada je područje koje uzrokuje bol crveno ili ima simptome upale
Lečenje bolnih stopala
Ponekad praćenje nekih jednostavnih saveta može sprečiti vaš bol u stopalima.
- Pametno birajte prostranu, udobnu, laku i meku obuću.
- Održavajte zdravu telesnu težinu,
- Izbegavajte cipele sa visokom potpeticom i uskim delovima prstiju,
- Istegnite se pre nego što započnete energično vežbanje
- Praktikujte pravilnu higijenu stopala i odmarajte ih,
Iako je bol u stopalima prilično čest, on nije normalan deo života. Potrebno je potražiti medicinsku pomoć ako patite od bolova u stopalima koji se ne povuku nakon nedelju ili dve.
Fizikalna terapija bolnih stopala
Stopalo, kao i šaka, je još jedna komplikovana oblast tela koja sadrži mnogo kostiju, ligamenata, mišića i nerava. Zbog svoje složenosti, probleme sa stopalima ponekad može biti teško dijagnostikovati, pa je temeljna procena od strane iskusnog fizioterapeuta neophodna. Stopalo se može podeliti na 3 dela: zadnje/zadnje stopalo (ili peta), srednje i prednje stopalo, pri čemu svaka regija ima različite probleme.
Fizioterapeut će osmisliti određeni plan lečenja koji odgovara vašim ciljevima. Terapeut će vam savetovati da odmorite područje izbegavajući bilo kakvu dodatnu aktivnost koja izaziva bol. Ponekad se terapeut može odlučiti za dijagnostičke testove kako bi razumeo problem iz srži pre nego što predloži plan rehabilitacije. Potom će vam izložiti plan I ukazati na najbolje solucije, vežbe, masaže i manipulacije kako biste se rešili bolova u stopalima. Osim bolnih stopala, terapeut koji vidi širu sliku i telo tretiraj kao funkcionalnu celinu tako da lečenje može odlučiti da u terapiju uključi i ligamente, mišiće i tetive oko vašeg gležnja.
Pet vežbi za zdrava stopala
Da biste pomogli da stopala budu jaka i zdrava:
Obavezno je zagrevanje pre vežbanja.
Nosite kvalitetnu obuću za svakodnevne aktivnosti i sport.
Zamenite istrošene cipele kada je to moguće.
Gradite snagu i fleksibilnost polako.
Izbegavajte nesigurne površine, posebno kada trčite.
Pokušajte da ne trčite uzbrdo prečesto.
Slušajte telo.
Sprečite bilo kakvo ponavljanje povrede mirovanjem i traženjem odgovarajućeg lečenja.
1. Vežba za bolna stopala – koja nije vežba
Hodajte bosi po pesku ili kamenčićima kada je to moguće i bezbedno.
Hodanje bosi po pesku je odličan način za istezanje i jačanje stopala i listova. Ovo je generalno dobra vežba za stopala jer meka tekstura peska čini hodanje fizički zahtevnijim. Nije važno što je lako – radi posao.
2. Vežba za stopala sa klikerima
Stavite klikere, štafove ili neke sitne predmete ispred stopala. Sedite udobno i nemojte nositi čarape. Prstima noge pokupite predmete jedan po jedan i vratite ih u činiju. Podizanje predmeta na ovaj načinmože povećati snagu mišića na donjoj strani stopala i prstiju
3. Teniska loptica
Kotrljanje loptice za golf ispod stopala može pomoći u ublažavanju nelagodnosti ili osećaja zatezanja u svodu i ublažavanju bolova povezanog sa plantarnim fasciitisom.
Sedite uspravno u stolicu, sa stopalima na podu. Postavite lopticu za golf – ili drugu malu, tvrdu lopticu – na pod pored stopala. Položite jednu nogu na loptu i pomerajte je, pritiskajući koliko vam je prijatno. Lopta treba da masira dno stopala. Nastavite 2 minuta, a zatim ponovite drugom nogom. Zamrznuta boca vode može biti umirujuća alternativa ako nema odgovarajućih loptica.
4. Istezanje prstiju
Produžetak prstiju je koristan u prevenciji ili lečenju plantarnog fasciitisa, što je stanje koje uzrokuje bol u peti pri hodanju i teškoće u podizanju prstiju.
Sedite uspravno u stolicu, sa stopalima na podu. Stavite levu nogu na desnu butinu. Povucite prste prema gore prema gležnju. Trebalo bi da postoji osećaj istezanja duž dna stopala i pete. Držite 10 sekundi. Masiranje svoda stopala tokom istezanja pomoći će da se ublaži napetost i bol. Ponovite ovu vežbu 10 puta na svakoj nozi.
5, Istezanje Ahilove tetive
Ahilova tetiva povezuje petu sa mišićima lista. Lako se može napregnuti, ali jaka Ahilova tetiva može pomoći kod bolova i zatezanja stopala, gležnjeva ili nogu.
Stanite uspravno, gledajući u zid podignite ruke tako da dlanovi budu naslonjeni na njega. Pomerite jednu nogu unazad, držeći koleno ravnim. Zatim savijte koleno suprotne noge. Držite obe pete ravno na podu. Gurajte kukove napred dok ne dođe do osećaja istezanja u Ahilovoj tetivi i mišićima lista. Zadržite 30 sekundi pre nego što promenite stranu. Ponovite tri puta na svakoj strani.
