FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
Prelom kuka kod starijih osoba – reč, dve zašto je ovo tako opasna povreda.
Prelomi kuka najčešće nastaju zbog pada sa stolice, saplitanja o tepih, telefonski kabl, vrtoglavica pri naglom ustajanju i drugih niskoenergetskih nezgoda.
Osim toga, još neki faktori koji dovode starije pacijente sa prelomom kuka u opasnost su:
Neuhranjenost:
Loše zdravlje i nedostatak hranljivih materija za unapređenje zarastanja dovode do lošijih ishoda za starije pacijente koji se oporavljaju od preloma kuka.
Poremećaji varenja/crevnog trakta:
Mogu uticati na sposobnost pacijenta da apsorbuje kalcijum i vitamin D. Stanje creva povezano je i sa oslabljenim kostima, tako da su faktori rizika prisutni i pre i posle preloma.
Neurološka oštećenja i oboljenja:
Demencija, moždani udar, periferna neuropatija i Parkinsonova bolest povećavaju rizik od pada kod starije osobe.
Neaktivnost:
Hodanje i pažljivo selektovane i primenjene vežbe sa opterećenjem pomažu u povećanju snage kostiju/mišića. Na taj način možemo delovati na smanjenje rizika od pada.
Lekovi:
Dugotrajna primena određenih lekova (npr. kortikosterioda) mogu vremenom oslabiti kost. Poznato je da lekovi koji deluju na centralni nervni sistem (neki lekovi za smirenje ili pritisak) često su povezani sa padovima. U rizične lekove svrstavamo i sve one lekove ili njihove kombinacije koje mogu izazvati vrtoglavicu.
Niža gustina kostiju i mišićna masa:
Gustina kostiju i mišićna masa imaju tendenciju da se smanjuju sa godinama. Osteoporoza je jedan od vodećih faktora rizika za prelom kuka. Ovo oboljenje češće se javlja kod starijih osoba, a izrazito više kod žena. Bolest uzrokuje da kosti postanu slabe i lomljive, a nova kost se ne proizvodi tako brzo kao što se uklanja starije koštano tkivo. Prelomi u vezi sa osteoporozom su među najčešćim tipovima preloma kuka.
Stariji pacijenti sa smanjenom mišićnom masom su u većem riziku od pada zbog problema sa pokretljivošću i ravnotežom i, posledično, pate od preloma kuka.
Različita medicinska stanja mogu dovesti u opasnost od sloma kuka i otežati oporavak nakon preloma i operacije kuka. Faktori rizika za prelom kuka kod starijih pacijenata uključuju:
Dijabetes:
Dijabetes tipa 1 i tipa 2 smanjuju gustinu kostiju. Oporavak posle preloma kuka može biti teži zbog lošeg remodeliranja kostiju. Ovo oboljenje otežava zarastanje rana i kontrolu glikemije, što povećava rizik od infekcija i hirurških komplikacija.
Demencija:
Povratak pokretljivosti pre preloma često je izazov za pacijente sa demencijom. Ovi pacijenti često nisu u stanju da prate protokole oporavka i fizikalne terapije, i skloniji su padovima ili ponovnim povredama.
Infarkt miokarda:
Pacijenti sa srčanim udarom mogu imati poteškoća sa zgrušavanjem krvi, što može biti prepreka koja će ometati zarastanje nakon preloma i operacije.
Sekundarni hiperparatiroidizam:
Problemi sa metabolizmom i regulacijom kalcijuma mogu doprineti povredi i tome koliko dobro se neko oporavlja od preloma kuka.
Menopauza:
Čak 70% preloma kuka se javlja kod žena, a niži nivoi estrogena su povezani sa slabijim kostima zbog osteoporoze.
U izboru lečenja preloma kuka kod starijih osoba, uzima se u obzir i zdravlje pacijenta pre preloma. Na primer, osobe koje su manje aktivne su sklone smanjenoj kardiorespiratornoj funkciji, što može otežati oporavak.
Sve u svemu, komorbiditeti ili druga zdravstvena stanja koja pacijent ima zajedno sa frakturom kuka, mogu značajno smanjiti sposobnost tela za oporavak i suočavanje sa stresom povezanim sa prelomom kuka ili njegovom operacijom.
Nakon operacije preloma kuka (ako do nje dođe), kod pacijenata sa niskim indeksom telesne mase (BMI) veća je verovatnoća da će patiti od neželjenog srčanog udara. Dakle fizička slabost i smanjena kardiorespiratorna funkcija i imunitet dodatno doprinose pobrojanim rizicima.
Dužina oporavka od preloma kuka kod starijih pacijenata može trajati i godinama. Uopšteno govoreći, što su osobe starije i što je veći broj stanja koje imaju, to je duže potrebno da se oporave.
Pacijentima sa većom stopom funkcionalne nezavisnosti pre loma kuka, prijem u bolnicu ima tendenciju da bude odložen dok se rizik ne proceni u potpunosti. Međutim, ipak je veća verovatnoća da će ipak biti prosleđeni rehabilitacionim krevetima u bolnici. Pacijenti koji su bili manje aktivni pre povređivanja češće će biti smešteni u staračke domove.
Vrsta povrede takođe može uticati na vreme oporavka. Primera radi, intrakapsularni prelom uključuje vrh butne kosti koji se uklapa u zglob kuka i takva povreda može uticati na dotok krvi u ovo područje. Intertrohanterični prelom kuka je prelom gornjeg dela butne kosti. To je jedan od oblika ekstrakapsularnog preloma, kategorije koja takođe uključuje subtrohanterne prelome, koji se javljaju u donjim delovima butne kosti, daleko od kapsule zgloba kuka.
Početna trauma i operacija već predstavljaju dovoljno visok rizik od komplikacija. Dodatno pogoršanje problema je to što prelom kuka može zadržati osobu nepokretnom neko vreme. To može dovesti do krvnih ugrušaka u nogama ili plućima, od dekubitusa ili infekcija urinarnog trakta. Neaktivnost može dovesti do dodatnog gubitka mišićne mase, što povećava rizik od ponovnog pada čak i ako pacijent počne da se oporavlja.
Nekoliko faktora može doprineti smrti nakon preloma kuka. Oni se kreću od problema koji su doveli do pada, do post-hirurških komplikacija kao što su infekcije i plućna embolija. Dekubitus i pneumonija su češći kod pacijenata koji su institucionalizovani nego kod onih koji nisu.
Ako padnete ili ste negovatelj nekoga ko je možda slomio kuk, evo nekoliko simptoma na koje treba obratiti pažnju:
Starije osobe sa bilo kojim od ovih simptoma treba da potraže hitnu medicinsku pomoć. Takođe bi trebalo da vide specijaliste za kukove kako bi utvrdili stepen povrede i odredili najbolji tok lečenja.
Kombinacija faktora čini prelome kuka posebno opasnim za starije osobe. Ipak, prelomi kostiju i njihove posledice ne moraju biti neizbežni. Postoje načini da se smanji rizik od lomljenja kukova kod ljudi.
Što pre ljudi prihvate zdrav način života, to više mogu da smanje faktore rizika za padove i povrede kuka kasnije u životu.
U ranom odraslom dobu, zdrave navike mogu povećati vašu maksimalnu koštanu masu. Bolja ishrana i više vežbanja mogu ograničiti rizik od kasnijeg razvoja osteoporoze. Međutim, usvajanje dobrih navika u bilo kom uzrastu može biti od pomoći u poboljšanju zdravlja i smanjenju rizika od pada.
Ishrana:
Dovoljni nivoi vitamina D i kalcijuma su važni. Muškarci i žene preko 50 godina treba da dobijaju 600 međunarodnih jedinica vitamina D i 1200 miligrama kalcijuma dnevno.
Vežba:
Vežbe sa opterećenjem pomažu u održavanju vrhunske gustine kostiju, snage i ravnoteže, Za starije osobe, trening ravnoteže može pomoći jer to često postaje problem kasnije u životu.
Očni pregledi: Zvuči kao suvišan savet ali svake godine obavite pregled oka da biste utvrtili i prevenirali probleme sa očima. Ukoliko ne vidite, teško je izbeći pad. Posećujte očnog lekara i češće ako imate dijabetes.
Alkohol i duvan:
Mogu uticati na gustinu kostiju, a alkohol može i narušiti ravnotežu tela, čime se povećava rizik od pada.
Adaptacija životnih uslova:
Višak nameštaja, klizave prostirke ili višak tepiha, izloženi kablovi duž oblasti sa velikim prometom kod kuće predstavljaju rizik. Pobrinite se sa prostorije gde boravite budu adekvatno osvetljene.
Pazite na neželjene efekte:
Ako osećate slabost ili vrtoglavicu kada uzimate bilo kakvu medicinsku terapiju, obratite se svom lekaru.
Budite oprezni: Ustanite polako, da biste izbegli opasne padove krvnog pritiska. Počnite da koristite štap za hodanje ili hodalicu ako se osećate nesigurno dok hodate.
Ukratko o statistici.
Neoperativno lečenje pacijenata sa prelomom kuka povezano je sa visokom stopom mortaliteta i komplikacija.
Stariji pacijenti sa prelomom kuka koji su lečeni neoperativno imaju veći rizik od smrti – jednu, pa i dve godine nakon povrede.
Kod operativnog pristupa, studije pokazuju mnogo bolju stopu oporavka i preživljavanja pacijenata koji su operisani neposredno po prelomu. Sa odlaganjem ne dužim od 3 dana. Nasuprot tome, brojne studije su pokazale da odlaganje operacije kuka može povećati smrtnost pacijenta za čak 2.5%.
Iz ugla fizikalne terapije nezahvalno je davati prognoze i savete za prelome kuka i njihovo (ne)operativno lečenje, Ovo ostavljamo timu stručnjaka ili takoreći konzilijumu lekara koji će u odnosu na prethodno pomenute faktore proceniti stanje, i doneti odluku o načinu lečenja pacijenta.
Bavi se pre svega rehabilitacijom i prevencijom povreda. Istina, češće nakon što provrede nastanu, ali sve češće kod mlađih osoba i to preventivnim i preoperativnim postupcima i protokolima.
Sve više ljudi je svesno značaja fizikalne terapije, a za prevenciju je uvek pravo vreme.
Pozovite, uverite se u našu profesionalnost i obezbedite sebi najbolju negu i edukaciju – uma i tela. Naučite kako da harmonično funkcionišete u skladu sa svojim mogućnostima, i sprečite komplikacije koje sa sobom starost nekad može da donese.
