Dečiji prelomi su česta pojava usled njihove radoznalosti, igre i aktivnog načina života. Fleksibilne kosti koje rastu pružaju određenu zaštitu od ozbiljnih povreda, ali su istovremeno podložne specifičnim vrstama preloma. Iako većina preloma dobro zarasta, adekvatan tretman, uključujući fizikalnu terapiju, ključan je za potpuni oporavak. Ovaj članak pruža uvid u najčešće vrste preloma, metode lečenja i važnost rehabilitacije.
Uzroci i vrste preloma kod dece
Kosti dece su elastičnije nego kod odraslih, što ih čini otpornijim na ozbiljne povrede. Ipak, padovi, udarci i sportske aktivnosti često izazivaju prelome. Najčešće vrste preloma kod dece uključuju:
1. Greenstick prelomi: Delimično pucanje kosti koje je karakteristično za decu zbog njihove fleksibilnosti.
2. Torus prelomi: Dešavaju se kada kost postane zbijena na jednoj strani, dok druga ostaje netaknuta.
3. Prelomi ploče rasta: Povrede koje zahvataju zone rasta na krajevima dugih kostiju. Ukoliko se ne tretiraju pravilno, mogu izazvati trajne deformacije.
4. Kompletni prelomi: Kost je potpuno prekinuta, što često zahteva imobilizaciju ili hiruršku intervenciju.
5. Otvoreni prelomi: Kost probija kožu, što zahteva hitan medicinski tretman zbog visokog rizika od infekcija.
Najčešće povrede uključuju: ključnu kost, podlakticu (radius i ulna) i nadlakticu (humerus). Ove povrede se često dešavaju tokom sportova, vožnje bicikla ili jednostavnih padova na ispruženu ruku.
Najčešće povrede kod dece i uloga fizikalne terapije u oporavku
Povrede kod dece mogu varirati od blagih ogrebotina do ozbiljnih preloma koji zahtevaju dugotrajan oporavak. Ključno je brzo i adekvatno reagovati kako bi se minimizovale posledice i obezbedio potpuni oporavak.
Fizikalna terapija igra važnu ulogu u rehabilitaciji dece, pomažući im da povrate pokretljivost, snagu i sigurnost. U nastavku ćemo razmotriti najčešće povrede kod dece, njihove posledice, metode lečenja i značaj fizikalne terapije.
1. Prelomi ruku (podlaktice i nadlaktice)
Uzrok:
Deca često instinktivno pružaju ruke kada padnu, što dovodi do preloma podlaktice (najčešće radijusa i ulne) ili nadlaktice. Ove povrede su česte tokom igre na otvorenom, sportskih aktivnosti ili padova s visine.
Posledice:
– Bol i otok na mestu preloma.
– Ograničena pokretljivost šake ili lakta.
– U težim slučajevima deformitet ekstremiteta.
Lečenje:
– Imobilizacija: Gips ili longeta se koriste za pravilno zarastanje kosti.
– Fizikalna terapija: Nakon skidanja gipsa, terapija uključuje vežbe za povratak pokretljivosti i jačanje mišića.
Vreme oporavka kreće se do 8 nedelja, u zavisnosti od težine preloma i uzrasta deteta.
2. Uganuća i povrede ligamenata
Uzrok povrede je naglo savijanje, uvrnuće ili prekomerno istezanje zglobova, posebno skočnog zgloba, javlja se tokom trčanja, skakanja ili sportskih aktivnosti.
Posledice:
– Bol i otok.
– Ograničena stabilnost i funkcija zgloba.
– U retkim slučajevima, može doći do oštećenja vezivnog tkiva.
Ova vrsta povreda leči se
– RICE metodom: Odmoron, ledenim oblogama, kompresijom i elevacijom zgloba.
– Fizikalnom terapijom, tačnije vežbana za stabilizaciju zgloba i jačanje mišića, korišćenjem balansa na nestabilnim površinama.
Predviđeno vreme oporavka je 2 do 4 nedelje za blaža uganuća, dok teže povrede mogu zahtevati nekoliko meseci.
3. Prelomi ključne kosti
Uzrok povrede je najčešće pad na rame ili direktan udarac u ključnu kost tokom igre ili sporta.
Posledice povrede mogu biti:
– Bol u predelu ramena.
– Deformitet ili kvržica na mestu preloma.
– Ograničena pokretljivost ramena.
Prelom ključne kosti kod dece lečimo procedurama:
– Imobilizacije: Upotreba 8 zavoja ili ramene imobilizacije.
– Fizikalnom terapijom nakon imobilizacije, i posebnim vežbeama za povećanje opsega pokreta i snage.
Predviđeno vreme oporavka je oko 4 do 6 nedelja kod dece, što je zaista brzo, a tako je usled njihove brže regeneracije tkiva.
- Stres frakture
Stres frakture su mikroskopske pukotine u kosti koje nastaju usled prekomernog opterećenja ili ponavljanih aktivnosti, kao što su trčanje ili skakanje. Ponekad, stres frakture kod dece nastaju i usled nedovoljno razvijenog koštanog sistema kod dece u kombinaciji s visokim nivoom aktivnosti.
Posledice:
- Postepeno razvijajući bol koji se pogoršava tokom aktivnosti i popušta u mirovanju.
- Osetljivost i otok na mestu povrede.
- Nelagoda koja može prerasti u ozbiljniji problem ako se ne leči na vreme.
Kako tretiramo stres frakture kod dece?
- Odmor i smanjenje aktivnosti:
- Prekid svih aktivnosti koje uzrokuju bol.
- Fizikalna terapija, koja se sprovodi postepenim uvodjenjem vežbi niskog intenziteta.
- Terapijom magnetima i ultrazvukom za ubrzanje zarastanja.
- Ishranom:
- Unos dovoljne količine kalcijuma i vitamina D kako bi se podstaklo obnavljanje kosti.
Vreme oporavka stres fraktura varira od 6 do 8 nedelja odmora, uz individualno prilagođen program fizikalne terapije za vraćanje deteta u sport ili svakodnevne aktivnosti.
- Povrede lakta
Lakatske povrede kod dece su često rezultat:
- Padova na ispruženu ruku, što može izazvati prelome lakatne kosti ili iščašenja zgloba.
- Stres povrede kod mladih sportista, koje nastaju zbog ponavljajućih pokreta (npr. kod bacanja lopte).
Kao posledica povrede ili preloma lakta kod dece javljaju se:
- Bol i otok u predelu lakta.
- Ograničen pokret, posebno kod savijanja ili ispravljanja ruke.
- Deformitet u težim slučajevima preloma.
Kako lečimo povrede lakta kod dece?
- Prelomi:
- Imobilizacija gipsom ili operacija kod dislociranih preloma.
- Iščašenja:
- Repozicija zgloba, uz praćenje oporavka.
- Fizikalna terapija – preporučuje se kod svih vrsta povreda.
- Postoperativno ili nakon skidanja imobilizacije, terapija uključuje vežbe istezanja, jačanja i povratka opsega pokreta.
- Korišćenje toplih i hladnih agenasa za smanjenje otoka i bola.
Prelomi i iščašenja mogu zahtevati 4 do 8 nedelja za osnovni oporavak, uz dodatno vreme za fizikalnu terapiju kako bi se povratila puna funkcija lakta.
Posledice kontraktura lakta kod dece
Kontraktura lakta je stanje koje se javlja kada se zglob lakta ukoči ili postane ukočen zbog ožiljnog tkiva, upale ili slabosti mišića. Kod dece, ovo stanje obično nastaje nakon ozbiljnih povreda, poput preloma, infekcija ili operacija koje su zahtevale dugotrajnu imobilizaciju. Posledice kontraktura lakta mogu značajno uticati na funkcionalnost ruke i sposobnost deteta da obavlja svakodnevne aktivnosti.
1. Smanjena pokretljivost
Jedna od najčešćih posledica kontraktura lakta kod dece je smanjena pokretljivost zgloba. Deca sa kontrakturom lakta mogu imati teškoće u savijanju ili ispružanju ruke, što može ometati obavljanje osnovnih aktivnosti poput podizanja predmeta, pisanja, pa čak i igre.
2. Slabost mišića
Zbog ograničenog kretanja zgloba, mišići koji okružuju lakat mogu postati slabi i atrofirani. Slabost mišića može dodatno otežati normalnu funkciju ruke, povećavajući rizik od novih povreda i smanjujući sposobnost deteta da se bavi sportom ili drugim fizičkim aktivnostima.
3. Deformiteti
U nekim slučajevima, kontraktura može dovesti do deformiteta u obliku ruke, što može uzrokovati fizičku nespretnost i psihološke posledice.
4. Bol i nelagodnost
Deca koja pate od kontraktura lakta često osećaju bol i nelagodnost, posebno prilikom pokušaja pokreta ruke. Ovaj bol može postati hroničan, čineći svakodnevne aktivnosti neprijatnim i izazivajući povećanu nervozu ili stres kod deteta.
5. Uticaj na mentalno zdravlje
Smanjena mogućnost za učešće u sportskim aktivnostima ili igrama može dovesti do osećaja frustracije, usamljenosti i niskog samopouzdanja.
6. Povećan rizik od daljih povreda
Slabiji mišići i ograničena pokretljivost mogu povećati rizik od daljih povreda. Ako se kontraktura ne leči adekvatno, postoji mogućnost da se oštećenje ponovi ili da se razviju nove komplikacije zbog smanjene stabilnosti zgloba.
Lečenje i fizioterapija
Fizioterapija je ključni deo lečenja kontraktura lakta kod dece, jer pomaže u obnavljanju pokretljivosti, snage mišića i funkcionalnosti zgloba. Program fizičke rehabilitacije uključuje:
- Vežbe istezanja i jačanja
- Manuelna terapija
- Ultrazvuk i elektroterapija
- Prilagođeni trenuci za svakodnevnu funkcijuRedosled i postupak lečenja dečijih povreda i preloma:
Dijagnoza preloma podrazumeva detaljan fizički pregled i radiološke analize poput rendgena. Tretman zavisi od vrste i ozbiljnosti preloma:
1. Konzervativni tretman:
– Imobilizacija gipsom ili udlagom koristi se kod većine stabilnih preloma.
– Redukcija: Kada je kost pomerena, manuelno ili hirurško vraćanje u pravilan položaj je neophodna procedura.
2. Hirurška intervencija:
– Kompleksni prelomi, poput onih sa dislokacijom ili otvorenih povreda, često zahtevaju operaciju. Metalne pločice, šrafovi ili igle koriste se za stabilizaciju kosti.
3. Praćenje oporavka:
– Redovni pregledi uključuju rendgen kako bi se osiguralo pravilno zarastanje i otklonile komplikacije.
.
Uloga fizikalne terapije u oporavku
Fizikalna terapija igra ključnu ulogu u oporavku nakon preloma, posebno u slučajevima komplikovanih povreda ili duže imobilizacije.
Ciljevi fizikalne terapije:
1. Povratak mobilnosti: Imobilizacija često izaziva ukočenost i smanjen obim pokreta, posebno u zglobovima poput lakta i ručnog zgloba.
2. Jačanje mišića: Nakon duže neaktivnosti, mišići slabe i potrebno ih je postepeno jačati specifičnim vežbama.
3. Prevencija komplikacija: Terapija sprečava deformitete, skraćenje mišića i smanjenu funkcionalnost.
4. Povratak pravilnim obrascima pokreta: Deca se kroz ciljane vežbe uče da pravilno koriste povređeni ekstremitet.
Terapeuti često koriste manuelne tehnike, vežbe istezanja, snage i balansa, a sve to je prilagođeno detetovom uzrastu i povredi.
Benefiti rada dece sa fizioterapeutom
Rad sa fizioterapeutom nije samo neophodan za oporavak, već pruža i dodatne benefite:
1. Prilagođeni pristup: Svako dete ima specifične potrebe. Fizioterapeut prilagođava tretman kako bi se postigao maksimalni efekat.
2. Psihološka podrška: Povrede često izazivaju strah kod dece. Rad sa terapeutom pomaže im da povrate samopouzdanje u svoje telo.
3. Prevencija budućih povreda: Edukacija o pravilnom držanju, bezbednim pokretima i važnosti zagrevanja smanjuje rizik od novih povreda.
4. Poboljšanje opšte kondicije: Redovne vežbe pomažu deci da ostanu aktivna i razvijaju zdrave navike.
Igre kao deo terapije dodatno motivišu decu i čine proces oporavka prijatnijim.
Saveti za roditelje: Kako podržati dete tokom oporavka
Roditelji igraju ključnu ulogu u rehabilitaciji svog deteta. Evo nekoliko saveta:
– Održavanje pozitivnog stava: Ohrabrite dete i pohvalite svaki napredak, bez obzira na to koliko je mali.
– Redovne posete terapeutu: Pratite preporučene sesije fizikalne terapije i postavljajte pitanja kako biste bolje razumeli proces.
– Podsticanje fizičke aktivnosti: Nakon oporavka, podstičite dete na lagane fizičke aktivnosti koje jačaju mišiće i kostur.
– Obezbeđivanje adekvatne ishrane: Ishrana bogata kalcijumom i vitaminom D pomaže bržem zarastanju kostiju.
Fizička aktivnost dece nakon oporavka
Povrede ne bi trebalo da obeshrabre decu od fizičkih aktivnosti. Naprotiv, redovno vežbanje jača kosti, poboljšava koordinaciju i razvija mišiće. Preporučuju se:
– Sportovi sa malim rizikom (plivanje, biciklizam na sigurnim površinama).
– Nošenje zaštitne opreme tokom vožnje bicikla, rolera ili učešća u sportovima.
– Razvijanje rutine vežbanja koja uključuje jačanje i istezanje.
Podsećanje deteta na važnost pažljivog ponašanja može smanjiti rizik od novih povreda.
Na kraju
Dečiji prelomi su izazov za dete i roditelje, ali uz pravovremenu intervenciju i stručnu pomoć fizikalnih terapeuta, većina dece se potpuno oporavi. Fizikalna terapija je neizostavan deo procesa, omogućavajući detetu da povrati pokretljivost, snagu i samopouzdanje. Ali tu ne bi trebalo da stanemo. Fizikalna terapija i pametno vežbanje bi trebali da budu praksa svakog deteta – ovo jeste garancija za bolji razvoj dečijeg fizikusa već i zdravog načina života, radnih navika itd.
Roditelji se ohrabruju da aktivno učestvuju u oporavku i sarađuju sa terapeutima kako bi osigurali najbolje moguće ishode. Oporavljeno dete može se sigurno vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima, uz jaču osnovu za dalji rast i razvoj.
