Prohodavanje deteta – Prvi koraci bebe

PROHODAVANJE DECE – PRVI KORACI BEBE

Svi znamo koliko roditelji željno iščekuju dan kada će njihova beba napraviti prve korake ka nezavisnosti. Ipak, treba imati na umu da deca napreduju kroz različite razvojne sekvence (popularno nazivane: skokovi u razvoju), drugačijim tempom. Za hodanje, ali i neke druge veštine koje kao mali ljudi osvajamo, važno je pratiti blagovremene razvojne prekretnice. Individualnost je u redu, ne postoje dva ista deteta. Ipak, važno je da se napredak malog deteta uklopi u određene, naučno potvrđene razvojne norme. Zato je, kada postoje neka veća ostupanja ili kašnjena u razvoju, potrebno treba tražiti podršku od profesionalaca. Tako je za fizički razvoj i napredak ponekad potrebna  konsultacija fizijatra ili pedijatrijskog fizioterapeuta.

AKO VAS BRINE PROHODAVANJE DETETA EVO KAKO DA ČITATE OVAJ TEKST

Svi navedeni znaci upozorenja u ovom tekstu treba da služe kao okvirni vodič za roditelje. Ako vaše dete pokazuje neke znakove i npr. ne ispunjava navedene razvojne prekretnice na vreme, nemojte se fokusirati na ponuđene dijagnoze. Ono što je važno, je da dete pomno pratite i da vaš pedijatar bude svestan potencijalnih odstupanja u razvoju vašeg deteta, da bi po potrebi pravovremeno preporučio specijalističke kontrole.

DETE JE DETE, DA GA VOLITE I RAZUMETE

Motorne prekretnice dečijeg razvoja postoje u kontinuitetu. Svako dete postiže određene veštine u svoje vreme, na svoj način. Ali, iako učimo o motoričkom razvoju iz udžbenika koji postavljaju teoriju neurorazvoja da bi objasnili sticanje veština i motoričke šablone, manifestacija dečije progresije poprima različite karakteristike kada posmatramo svako dete kao jedinstvenu kreaciju. Ovo je apsolutno neophodno u svakoj medicinskoj praksi koja se odnosi na ljudsko telo. Fizikalna terapija za decu ne odstupa od tog pravila.

DEČIJI TEMPERAMENT I PRVI KORACI BEBE

Čak i ako ste roditelj prvi put, vrlo brzo ćete primetiti da postoje značajne razlike u ličnostima dece. One se rano i manifestuju, Neka deca uvek traže, npr. nova čulna iskustva, istražuju svaki novi šum, novi miris, novu sliku. Druga deca su srećna što više sede, dozvoljavajući predmetima i ljudima u njihovom životu da im priđu, da se druže i bave njima na njihovom nivou. Ponekad mi, kao roditelji i staratelji, treba da podstaknemo malo više istraživanja kako bismo olakšali ne samo razvoj grube i fine motorike i pokreta, već i sticanje jezika. Posmatranjem deteta i razumevanjem njegovog temperamenta i ranih sklonosti, uz malo mašte i savete stručnjaka, najbolje ćete vi, kao roditelj, naći način za stimulisanje sticanja novih veština.

PROHODAVANJE DETETA I ŠTA MU SVE PRETHODI

OKVIRNE RAZVOJNE PREKRETNICE PO MESECIMA

1.  mesec

– Ako vaša beba više voli da spava sa glavom okrenutom na jednu stranu, imajte na umu ravnu tačku koja bi mogla da počne da se razvija. Prebacite stranu na kojoj leži u svom krevetcu i promenite smer stimulusa.

– Bebe u ovom uzrastu treba da drže udove i trup u nekoj fleksiji, uz nasumične pokrete tu i tamo. Ako vaša beba više voli da mlitavo leži na leđima sa svakim raširenim udom, ili pokazuje poteškoće u pomeranju glave sa jedne na drugu stranu, konsultujte se sa svojim pedijatrom

2.  mesec

– Ako u drugom mesecu i dalje primećujete skoro isključivo okretanje glave na jednu stranu kada beba spava na leđima, možda bi bilo dobro da o tome razgovarate sa pedijatrom ili fizioterapeutom.

– Bebe u ovom trenutku sve više dobijaju snagu u vratnim mišićima. Dok sede, glave su im uspravnije, iako se i dalje klate. Ako uopšte ne vidite da vaša beba koristi vratne mišiće, to može biti znak sporog razvoja.

4.  mesec

-Ovo je mesec povećane simetrije. Ako vaša beba nastavi da radije spava, sedi i igra se sa glavom samo na jednu stranu, pokušajte da je ohrabrite da se igra sa glavom u sredini.

– Beba na stomaku sa 4 meseca bi trebalo da bude u stanju da se gura na ruke i drži glavu gore. Ponašanje koje treba pomenuti pedijatru  uključuje:

poteškoće u podizanju glave,

ukočenost u nogama sa malo ili bez pokreta,

pomeranje glave unazad za razliku od podizanja napred kada pokušava da se kotrlja, i

šake ili nedostatak pokreta ruku.

6.  mesec

– Sa 6 meseci bebe sede i drže se u sedenju. Oni takođe mogu da se kotrljaju bez pomoći.

– Znaci koji zahtevaju pažnju pedijatra u ovoj fazi su poteškoće poput:

odsustva kontrole trupa ili glave pri sedenju uz podršku,

sve ukočenija leđa i noge, ili

nemogućnost da se ruke izvuku napred da bi se dohvatile igračke.

9. mesec – Uvod u prohodavanje deteta

– Dete od 9 meseci može da sedi samostalno i posegne za igračkama bez pada. Lako se kreće od ležanja na leđima ili stomaku do sedenja na zadnjici.

– Ako vaše 9-mesečno dete sedi sa trupom nagnutim napred, ne pruža ruku da se igra igračkama, koristi jednu stranu više od druge, čini se da vuče jednu stranu da bi se pomerio, ne puzi i ne može da podnese ništa težinu na nogama kada ga podupirete, molimo vas da to kažete dečijem pedijatru ili fizijatru,

12 meseci – prvi koraci bebe

– Naravno da se svaka beba razvija drugačije. Međutim, do prve godine, beba bi trebalo da bude u stanju da stoji i krstari uz nameštaj. Ili da bar pokušava. Možda će uskoro moći da stoji duže, sasvim sama i da preduzme samostalne korake.

– Ono što mi, kao stručnjaci za fizički razvoj tražimo, je fluidnost pokreta. Ako dete ima poteškoća da ustane zbog ukočenih nogu, izduženog trupa, slabosti na jednoj strani ili stajanja na prstima, to je razlog za konsultaciju sa stručnjakom. Takođe, ako se vaša beba samo povuče rukama da stoji, umesto da koristi noge, bilo bi dobro da obavestite svog pedijatra.

– Ako dete sedi sa težinom uglavnom na jednoj strani, trebaju joj ruke da bi se održavalo u sedu. Zatim, ako drži bilo koji deo udova ukočeno u ekstenziji ili fleksiji, ili ima poteškoća da se kreće prilikom  promene položaja – treba vam preporuka za dečiju fizikalnu terapiju.

18.  meseci

– Veliki pokazatelj potrebe za fizikalnom terapijom je ako dete od 16 meseci još ne može da stoji ili da samostalno korača.

– Upozorenja za ovaj uzrast uključuju:

nemogućnost samostalnog stajanja i koračanja,

česte padove dok stoji

loša ravnoteža u stojećem položaju,

poteškoće u čučanju ili

hodanje pretežno na prstima.

PREGLED FIZIJATRA

Prohodavanje deteta – lekarske norme.

Videli smo dakle, okvirno, ukoliko beba ne hoda između 16-23. meseca, treba obaviti lekarske preglede kako bi se proverila snaga mišića, obim pokreta i fleksibilnost zglobova. Značajno odloženo hodanje može biti početni znak upozorenja za neka oboljenja ili određena genetska stanja. Kompletnim pregledom deteta, lekar može isključiti neke od uobičajenih poremećaja i uputiti vas na dalja istraživanja ili metode stimulacije za prohodavanje.

PROHODAVANJE – PRAVILNA STIMULACIJA DETETA

VEŽBE ZA PROHODAVANJE

Ako se vaše dete razvija uredno, svojim tempom i na redovnim kontrolama pedijatra dobijate takav nalaz i potvrdu, postoji nekoliko načina da nežno i pravilno stimulišete fizički razvoj i prohodavanje deteta.

Ograničite upotrebu (ili još bolje, izbacite iz upotrebe) hodalica za bebe i drugih pomagala koji mogu sprečiti potpuni razvoj mišića nogu.

Odložite uvođenje cipela dok beba dobro ne prohoda uz nameštaj, unutra. Bosonogo hodanje dokazano poboljšava ravnotežu i koordinaciju.

Omogućite detetu stimulišuće i sigurno okruženje, i dozvolite bebi da hoda u bezbednom i poznatom okruženju sa pogledom na najbliže.

Kada se beba već kreće uz nameštaj, izazovite je tako što ćete povećati rastojanje između komada nameštaja. Tako ćete ga podstaći da pravi male korake.

Kada je beba blizu samostalnog hodanja, hodajte s njom uz podršku svuda dok ne bude mogla sama. Dok se ne ohrabri i ne pusti sama. Hodanje je način razmišljanja!

Kada držite bebinu ruku, spustite ruku niže  (držite i ceo mali zglob ruke) da biste smanjili podršku koju pružate. Ovo će pomoći u izgradnji izdržljivosti, ravnoteže i samopouzdanja kod deteta.

Neka beba stoji leđima naslonjena na zid. Odmaknite se i pozovite je raširenih ruku. Ohrabrite dete da napravi brze korake ka vama i u vaše naručje.

KOJA SU DRUGA PEDIJATRIJSKA STANJA KOJA MOGU IMAJU KORISTI OD FIZIKALNE TERAPIJE?

• Ortopedska stanja (skolioza, bol u nogama, sportske povrede, deformiteti stopala, artritis)
• Poteškoće pri hodanju (hodanje na prstima, često padanje, drugi abnormalni obrasci hodanja)
• Stanja srca i pluća (astma, cistična fibroza)
• Gojaznost u detinjstvu

Zatim,

• Poremećaj autističnog spektra i ADHD
• Tortikolis, plagiocefalija i brahikefalija
• Neurološka stanja (povrede brahijalnog pleksusa (Erbova paraliza, cerebralna paraliza, spina bifida ili potresi mozga)
• Genetski sindromi (mišićna distrofija, Daunov sindrom)

Ukoliko vas brine proces prohodavanja kod deteta, i prvi koraci bebe su nešto što sa ushićenjem čekate, a čini vam se da dete kasni – ne brinite previše. Pratite dete, postavljajte mu izazove i redovno idite na kontrole kod izabranog pedijatra ili fizijatra. Dajte detetu priliku i pogled na drugu decu koja hodaju –  brzo će shvatiti šta da radi. Ukoliko pak, postoji neki fizički problem ili izazov sa kojim se nosite. slobodno nam se obratite.