Stručni naziv pukotine, povrede ili preloma butne kosti je: fraktura femura. Ponekad se naziva prelom kuka ili slomljeni kuk kada do povrede dođe u gornjem delu kosti u blizini zgloba kuka. Često prelom butne kosti ne zahteva operativni zahvat, međutim postoje i nestabilni prelomi kosti. Karakterišu se udaljavanjem i dislokacijom koštanih segmenata više od 3 milimetra, što predstavlja apsolutnu indikaciju za operaciju preloma butne kosti.
Fizioterapeut je važan član tima zdravstvenih radnika koji se stara o pacijentima tokom oporavka od preloma butne kosti, samim tim i postoperativnom rehabilitacijom frakture femura. Fizikalna terapija se može odvijati u bolnici, a najčešće se nastavlja u kućnim uslovima.
Šta je fraktura femura?
Prelom butne kosti je prelom kosti natkolenice. Femur, kako se ova kost stručno naziva, se može slomiti u jednom od ova tri područja:
- Glava / vrat kosti (blizu kuka i karlice).
- Glavna osovina kosti.
- Donji kraj (blizu kolena).
Do povrede dolazi kada vanredno jaka sila direktno deluje na kost npr. kod saobraćajnih nesreća.
Najčešći uzroci slomljene butne kosti su:
- Traume pri velikim brzinama, kao što su nesreća motornog vozila ili motocikla.
- Pad sa visine.
- Povreda tokom ekstremnih ili kontaktnih sportova.
- Već postojeća bolest kostiju koja oslabljuje kost, poput tumora, Pagetove bolesti, koštane ciste ili osteoporoza.
Simptomi preloma butne kosti
Prelom butne kosti može prouzrokovati ekstremne bolove u predelu natkolenice ili kuka. Takođe, može izazvati manje bolove u zadnjici, kolenu, butini, preponama ili leđima.
- Teškoće u hodanju ili nemogućnost hodanja, pomeranja noge ili stajanja.
- Oticanje u predelu kuka.
- Teške modrice u predelu preloma ili promena boje kože.
- Grčevi mišića u butini.
- Utrnulost i trnci u butini ili nozi.
- Promena oblika butne kosti (deformacija).
- Krvarenje, ako je u pitanju otvoreni prelom butne kosti.
OPREZ: Slomljena butna kost nije bezopasna povreda, zapravo ona može biti opasna po život. Smrt se može dogoditi nakon preloma butne kosti zbog komplikacija inaktiviteta poput krvnih ugrušaka, upale pluća ili infekcije.
SIMPTOMI POVREDE OPASNE PO ŽIVOT UKLJUČUJU:
- Lokalizovani otok na nogama ili preponama, sa crvenilom i osetljivošću na dodir.
- Groznica, znojenje, jeza ili prekomerni umor.
- Bol u grudima i / ili otežano disanje.
- Jaka ili nekontrolisana krvarenja.
- Fragment kosti koji viri kroz kožu.
- Zbunjenost ili gubitak svesti.
Dijagnostikovanje frakture femura
Prelom butne kosti je ozbiljna povreda. Obično ga dijagnostikuje lekar u hitnoj pomoći ili urgentnom centru. Rendgen ili CT će vam pomoći da potvrdite prelom butne kosti. Prelomi mogu da se kreću od jednostavne pukotine do ozbiljnog prekida kntinuiteta kosti, kada se butna kost raspada na komade koji se mogu odvojiti ili čak probiti kroz kožu.
Saniranje slomljene butne kosti i lečenje preloma
Lečenje obično uključuje hitan prijem u bolnicu i moguću operaciju. Obično su potrebni opsežni tretmani u bolnici i fizikalna terapija. Većini ljudi je, nakon ove ozbiljne povrede, potreban stručan fiziterapeut koji ih mora sprovesti kroz sve faze rehabilitacije.
Potpuni oporavak posle preloma butne kosti može trajati od 12 nedelja do 12 meseci. Ipak, niste sami i ništa nije beznadežno. Većina ljudi koji dožive frakturu butne kosti može da počne da hoda uz pomoć fizioterapeuta u prvih dan ili dva nakon povrede i / ili operacije.
Operacija preloma butne kosti
Veoma često prelom butne kosti zahteva operaciju da bi se kosti vratile na svoje mesto kako bi mogle pravilno da zarastu. Postoje tri glavne vrste procedura, definisane tipom uređaja koji se koristi za držanje odnostno fiksiranje kostiju na mestu:
Intramedularno zakucavanje – Ovo je najčešća operacija za prelom butne kosti. Šipka se ubacuje u kanal srži koji ide niz centar kosti; štap se proteže celom dužinom kosti, prolazeći kroz frakturu da bi zadržao delove na mestu tokom zarastanja. Zavrtnji iznad i ispod preloma drže šipku na mestu.
Metalna ploča i šrafovi – U ovoj vrsti operacije, kosti se pomeraju u njihov pravilan položaj, a ploča se postavlja pored preloma kako bi se delovi držali na mestu dok zarastaju. Vijci pričvršćuju ploču na spoljnu površinu kosti da bi dodali stabilnost i osigurali da se ne pomera tokom procesa zarastanja.
Spoljašnja fiksacija – U nekim slučajevima, pacijent možda nije dovoljno zdrav za dužu operaciju ili može imati druge povrede koje prvo treba da se reši. U takvoj situaciji se koristi spoljna fiksacija. Metalne igle ili šrafovi se ubacuju u kost blizu mesta preloma kroz male rezove na koži. Igle su pričvršćene za šipku ili šipku koja ide paralelno sa kosti izvan kože; ovaj spoljni okvir drži igle na mestu tako da se komadi kosti ne mogu pomeriti iz položaja. Spoljašnja fiksacija najčešće se koristi kao privremena mera dok pacijent ne bude spreman za unutrašnju fiksaciju, pa ipak, kada postoje indikacije ponekad je ova procedura i završni tretman.
Prelom butne kosti kod starijih osoba
Za razliku od nekih drugih osteoporotičnih preloma, ovi prelomi najčešće zahtevaju bolničku hospitalizaciju i hiruršku intervenciju, što ih čini najtežim fragilnim frakturama za lečenje. Pacijenti koji imaju prelome kuka ili butne kosti, posle povrede imaju malo energije, ubrzano slabe i imaju značajne medicinske komorbiditete. U tom smislu, gerijatrijski prelomi kuka i butne kosti se često smatraju markerom opadanja ukupnog zdravlja.
Pored poznatih visokih stopa mortaliteta, stope sistemskih postoperativnih komplikacija, uključujući vensku tromboemboliju, pneumoniju, srčane smetnje, infekcije urinarnog trakta ili pak dekubituse, su alarmantne. Lokalne komplikacije, uključujući nezarastanje, nepravilno spajanje i infekciju, su manje uobičajene, ali svakako značajne.
Uz temeljno razumevanje visokih stopa lokalnih i sistemskih komplikacija, uključujući mortalitet, važno je proceniti koji faktori koji se mogu promeniti postoje, a koji, ako se kontrolišu, mogu dozvoliti smanjenje stope komplikacija i poboljšanje ishoda. Takođe je važno razmotriti puteve nege koji omogućavaju doslednu i efikasnu akutnu i dugotrajnu negu pacijenata.
Gerijatrijski prelomi butne kosti je više od ortopedskog problema. Ovi prelomi služe kao marker slabosti i povezani su sa visokim rizikom od morbiditeta i mortaliteta, gubitkom nezavisnosti i visokim troškovima nege.
Od dolaska u bolnicu do dugo nakon otpuštanja, optimalna nega zahteva pažnju posvećenu detaljima, dobro definisane puteve nege i uključivanje širokog spektra usluga i opsežnog procesa, programa oporavka od operacije.
Oporavak od preloma butne kosti
Specijalista ortopedije utvrdiće kada je pravo vreme da posetite terapeuta koji će vam pomoći u daljem oporavku. Fizioterapeut će osmisliti poseban program lečenja kako bi obnovio funkciju i pomogao vam da se vratite svakodnevnim aktivnostima.
Fizioterapeut osmišljava koji je rehabilitacaioni program najbolji upravo za vas, čime vam pomaže da:
- Smanjite bol.
- Poboljšajte pokret nogu, kuka i leđa.
- Ojačajte mišiće.
- Poboljšajte stojeću ravnotežu i sposobnost hodanja.
- Vratite se na nivo aktivnosti u kojem ste uživali pre povrede.
To može uključivati povratak sportovima poput tenisa, golfa ili vožnji bicikla, za ljude koji su živeli fizički aktivno.
Rehabilitacija preloma butne kosti
Individualan program lečenja i terapije, zasnovan na jedinstvenom stanju i ciljevima, osmišljen je da vam pomogne da se vratite redovnim aktivnostima.
Takav jedan program može sadržati:
Upotrebu pomagala. – U početku vam fizioterapeut može propisati upotrebu pomoćnih sredstava, poput hodalica ili štaka, i naučiti vas kako da ih koristite. Mnogi prelomi butne kosti zahtevaju od pacijenata da izbegavaju korišćenje tegova kako bi vremenom dozvolilo kosti da zaraste. Nekim ljudima može biti dozvoljeno da stavljaju male težine na nogu. Vreme oporavka svake osobe je drugačiji, zaista individualan. Stariji odrasli i ljudi sa specifičnim zdravstvenim stanjima će možda morati prvo da koriste invalidska kolica.
Dve vrste terapije
Manuelna terapija. – Rehabilitacija preloma podrazumeva ručnu terapiju i različite mobilizacione tehnike koje mogu pomoći restauraciji pokreta. Fizioterapeut može izvoditi nežne vežbe (poput pokreta nogu) koje u početku ne možete sami da izvodite.
Vežbe jačanja. – Stručni doktor će osmisliti program vežbi za oporavak od preloma butne kosti. Cilj vežbi je da pomognu pacijentu da postepeno vrati pokret i snagu. U procesu rehabilitacije naučićete da izvodite vežbe koje, po potrebi, možete raditi i samostalno, kod kuće. Kako fizikalna terapija i rehabilitacija budu pokazivali svoje prve efekte fizioterapeut će prilagođavati program vežbanja. Cilj modifikacije programa rehabilitacije je vaš brži i bolji napredak. Vežbe za oporavak od preloma butne kosti su individualne – prilagođavaju se opštem stanju pacijenta, godinama, tipu povrede i drugim faktorima, a u skladu sa nadležnim ortopedom.
Prvih 24 – 28 sati nakon povrede ili operacije butne kosti
Ovo je period rane rehabilitacije koja može pomoći u sprečavanju nastanka krvnih ugrušaka i drugih komplikacija inaktiviteta. Fizioterapeut će vas obučiti da bezbedno koristite hodalice ili štake po nalogu ortopeda. Naučite sigurne pokrete i vežbe kako bi sprečili neurološku inhibiciju povređene noge.
POSLE PRVIH 48 SATI
Vaš lekar će utvrditi kada je intenzivniji program fizikalne terapije dozvoljen. Bilo u bolnici, stacionarnoj rehabilitacionoj ustanovi, ambulanti ili kod kuće, program fizikalne terapije biće osmišljen da vam pomogne.:
1. Smanjite bol.
2. Poboljšajte kretanje. Vaš fizioterapeut će odabrati određene aktivnosti i tretmane koji će vam pomoći da vratite normalno kretanje nogu i kuka. Oni mogu početi pasivnim pokretima koje vaš fizioterapeut primenjuje na nogu i zglob kuka. Oni će vam pomoći da napredujete do aktivnih vežbi i istezanja koje sami izvodite.
3. Povećate snagu. – Personalizovani program lečenja podrazumeva obuku pacijenta pravilnim vežbama koje vremenom vraćaju snagu, izdržljivost i balans. Terapeutske vežbe mogu uključivati upotrebu tegova ili elastičnih traka.
4. Povratak aktivnostima. – Iskrena saradnja sa fizioterapeutom objektivno postavlja i prati vaše ciljeve oporavka, uključujući povratak na posao i sport. Ukoliko želite da se vratite sportu, fizioterapeut će sa vama raditi na sportskim tehnikama i vežbama koje će vam pomoći da postignete taj cilj.
5. Prevencija ponovne povrede – Individualan program kućnih vežbi će vam pomoći da ojačate mišiće kuka, natkolenice i jezgra kako biste sprečili buduće probleme. To su obično vežbe snage i fleksibilnosti. One pomažu i povratku ravnoteže što je ključno za smanjenje rizika od padova.
„Kakav fizioterapeut mi je potreban?“
Fizikalna terapija Sučević specijalizovana je za sprovođenje fizikalne terapije u kući. Iskustvo, preporuke klijenata i kolega zaslužili smo godinama iskustva u državnoj i privatnoj praksi.
Ukoliko ste pretrpeli prelom butne kosti pozovite nas. Za pacijenta koji je pretrpeo ovako tešku povredu najbolje je izbegavanje komplikovanog transporta od/do ambulante. Čekanje terapije koja je često površno osmišljena i nije adaptirana vašem specifičnom stanju može usporiti vaš oporavak. Iz našeg dugogodišnjeg, profesionalnog iskustva uvereni smo da je najbolja solucija fizikalna terapija u kući.
Uverite se u našu kompetenciju tako što ćete pogledati recenzije i utiske naših klijenata.
