FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
Ko boluje od osteoporoze?
Osteoporoza je metabolička bolest kostiju koja se obično javlja u poznim godinama. Ova bolest pretežno pogađa žene nakon menopauze, i starije ljude. Međutim, u pojedinačnim slučajevima, može se pojaviti i kod mlađih ljudi. Srećemo je kod maloletnih muškaraca sa idiopatskom osteoporozom. A kod mladih žena ponekad je povezana sa trudnoćom. Postoji i oblik sekundarne osteoporoze mlađih bolesnika, tretiranih lekovima koji leče pojedine hronične, upalne bolesti itd.
Ciljevi rehabilitacije se menjaju u zavisnosti od stadijuma bolesti. U prevenciji i lečenju osteoporoze, savremena rehabilitacija ne treba da se fokusira samo na čvrstoću kostiju, a da pri tom ignoriše mišićnu snagu i ravnotežu. Ovi elementi su direktno povezani sa bolešću, i nude zaštitu od povećanog rizika od pada i povezanih lomova. Farmakološki tretman povećava snagu kostiju, ali nema uticaja na jačanje mišića ili ravnotežu uopšte. Međutim, postoje dokazi da vitamin D poboljšava funkciju mišića i smanjuje učestalost padova. Štaviše, pored medikamenata, često je preporučeno: uzimanje kalcijuma, terapeutske vežbe za osteoporozu, ortoze, vitamin D i aktivan rad na prevenciji povreda.
Padovi i prelomi
Padovi su jedan od najčešćih i najozbiljnijih problema sa kojima se susreću stariji ljudi. Dokazana je njihova povezanost sa smrtnošću, morbiditetom, smanjenom funkcionalnošću i preuranjenim prijemom u starački dom. Kod obolelih od osteoporoze padovi su obično rezultat interakcije višestrukih i različitih faktora rizika i situacija koje se u mnogome mogu prevenirati. Njihova učestalost se menja u zavisnosti od starosti, faze bolesti i prisustva opasnosti u okolini. Sklonost starijih osoba prema povredama može biti i rezultat velikog broja pratećih bolesti. Dakle, u fizikalnoj terapiji potrebno je preusmeriti lečenje osteoporoze u pravcu povećanja opšte snage. Neophodan je rad na mišićnom sistemu i poboljšanju ravnoteže, jer štite od padova i preloma.
Sve značajne studije o efikasnosti anti-osteoporotskih lekova proučavale su su unos kalcijuma i vitamina D. Nedavni nalazi otkrivaju smanjenu efikasnost terapije kod pojedinaca sa niskim nivoom vitamina D tokom terapije. Ispitivanja koja izveštavaju o mineralnoj gustini kosti, govore o kalcijumu u kombinaciji sa vitaminom D i njihovoj povezanosti sa smanjenim gubitkom gustine kostiju zglobu kuka i u kičmi. Pozitivan efekat lečenja i suplementacije bio je očigledan u većini studija. Dokazano je da kalcijum i vitamin D (ili vitamin D sam) povećavaju mišićnu snagu i smanjuju broj padova. Velika količina podataka ukazuje i da vitamin D reguliše fiziologiju skeletnih mišića.
Estrogen i osteoporoza
Kod žena u postmenopauzi, dovoljan broj studija sugeriše sposobnost estrogena da izmeni postavljenu tačku kosti. Smanjenje osetljivosti estrogenskih receptora kao rezultat nedostatka estrogena može umanjiti odgovor kosti na mehaničko opterećenje. Određeno naprezanje može povećati formiranje kostiju u prisustvu, ali ne i u odsustvu estrogena. Sile opterećenja u kosturu uzrokovane su gravitacijom (opterećenjem), mišićima i drugim spoljnim faktorima. Pa ipak, HRT terapija (estrogenom) nije za svakog, za više informacija, konsultujte sa sa svojim ginekologom.
Mehanostatska teorija - ciljano vežbanje za prevenciju gubitka koštane mase. Mehanička stimulacija generisana vežbanjem ima dva suprotna efekta na kost. Kost je oslabljena repetitivnim naprezanjem, što uzrokuje manja oštećenja na koštanoj strukturi. S druge strane, vežbe koje prelaze određeni napor dovode do jačanja kosti. Na taj način vežbe za osteoporozu prilagođavaju snagu opterećenja kostiju, u odnosu na onu koja se obično primenjuje. Ovo je povratni ciklus, koji se obično naziva mehanostat. Mehanostatska teorija opisuje sistem u kojem je minimalni efektivni napor neophodan za održavanje kostiju.
Fizička aktivnost
Fizička aktivnost koja cilja mišiće je kamen temeljac svakog rehabilitacionog programa za sprečavanje gubitka gustine kostiju. Kod pacijentkinja u postmenopauzi rezultati ispitivanja fizičke aktivnosti o pozitivnoj povezanosti fizičke aktivnosti sa koštanim statusom su konfliktni. Međutim, jasno je da je fizička aktivnost od vitalnog značaja kod odraslih, jer smanjuje stopu gubitka gustine kostiju tokom perimenopauzalnog perioda i usporava ga kada je povezan sa starenjem. U dizajniranju programa vežbanja za povećanje koštane mase moramo imati na umu elemente specifičnosti, preopterećenja, reverzibilnosti i početnih vrednosti. Primera radi, progresivni program džogiranja podstiče adaptaciju kardiovaskularnog sistema, ali ne stimuliše adaptivni odgovor kostiju koji bi povećao koštanu gustinu.
Učinak aerobnih vežbi na gustinu kostiju proučavali su revizorski radovi koji izveštavaju o smanjenju gubitka gustine kostiju na kičmi i zglobu, ali ne i na kuku. Studije koje su istraživale uticaj hodanja, pokazale su da ono ima slab efekat na održavanje gustine kostiju na kičmi kod žena u postmenopauzi. Međutim, hodanje ima značajan pozitivan uticaj na vrat femura. Ove studije zaključuju da su za održavanje gustine kostiju u ovoj grupi potrebne druge vrste vežbi. U jednoj studiji otkriveno je da je za održavanje gustine leđne kosti kičme u postmenopauzi ključni deo terapije sistematski trening visokog intenziteta. Uz to, vežbe sa opterećenjem su neophodne, da bi se pomogla gustina kostiju, u odnosu na bilo koju drugu terapijsku intervenciju.
Iz mog terapeutskog iskustva u lečenju osteoporoze, pri vežbanju se definitivno mora doseći takozvani granični teret. Ova terapijska opterećenja treba izvesti na način koji simulira objektivna fizička opterećenja. Drugi neophodan deo tretiranja osteoporoze je: jačanje mišića. Kreiranje programa vežbanja usmerenog na specifične oblasti skeleta gde se prelomi najčešće očekuju (na primer kičma, kuk i zglob). Prevencija povreda, kontrola držanja, vežbe ravnoteže, koordinacije su takođe deo fizikalne terapije osteoporoze. Obuka za obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti, radi poboljšanja funkcionalnih sposobnosti, obavezan su deo rehabilitacionog programa u prevenciji komplikacija osteoporoze. Program lečenja osteoporoze moramo obogatiti različitim vežbama. Nije preporučljivo izvođenje istih vežbi, u istom trajanju i intervalu. S obzirom da se telo navikava, promenom vrste stimulacije kostiju i mišića izazivamo ih i aktiviramo na novi način. Samim tim, premeštajući koncetraciju opterećenja, uzrokujemo bolje rezultate vežbanja.
