Svake godine, sezona skijanja u Srbiji privlači mnogobrojne domaće i strane sportiste i rekreativnce. Skijališta su, kao važna ponuda zimskog turizma, kod nas u razvoju, a ski staze su brojne i razvrstane po kategorijama. Među planinama na kojima se skija su: Kopaonik, Brezovica, Divčibare, Zlatar, Goč, Stara Planina… Ukoliko odlučite da svoj naredni zimski odmor provedete na snegu, evo nekoliko upozorenja i saveta kako izbeći povrede na skijanju.
Opšte povrede na skijanju
Sportsko skijanje podrazumeva različite sportske discipline. Neke od njih su: štafeta, skokovi, spust, slalom, veleslalom itd. Skijanje kao sport spada i u masovne rekreativne aktivnosti. Tako veliki broj učesnika može značiti i značajan broj povređenih.
Kao takmičarski sport, u tehničkom pogledu usavršavanja ski opreme – same skije, skijaške kacige, štapovi, ski odela i rukavice, stalno napreduje. Fizičke karakteristike i konstitucije profesionalnih skijaša su različite u odnosu na disciplinu kojom se bave. Generalno skijaši imaju razvijen grudni koš i ramena. Zatim, snažan karlični pojas, ekstenzorni aparat i ligamente kolena. Ipak, u osnovi uspešnog bavljenja ovog sporta je izuzetna koordinacija celog tela.
Statistika
Skijanje kao vid aktivnog odmora može biti fantastično iskustvo. Čak i potpuni početnici mogu uživati u skijanju zahvaljujući instruktorima i školama skijanja koje postoje u svakom ski centru. Bez obzira na to kako na prvi pogled ovaj sport deluje, tehniku skijanja je relativno lako savladati. Međutim, iako nije kontaktni sport, kako uključuje spust niz planinu – ski stazu, na skijanju se mogu zadobiti i ozbiljne povrede.
Postoje različita mišljenja o vulnerabilnosti smučarskog sporta. Smatra se da su žene ugroženije od muškaraca, i to 8:5 na 1000 smučara dnevno. Isto tako, statistike ukazuju da na 1000 skijaša, dolazi 1 prelom kosti i 5 povreda mekih tkiva. Ovaj blog će vam skrenuti pažnju na povrede na skijanju koje se mogu dogoditi i modus njihovog nastanka.
Kako nastaju povrede na skijanju?
Povrede na skijanju nastaju: 1. pri padu, 2. pri sudaru sa nekom preprekom – štapom, ivicom ili vrhom skija. Povrede pri padu mogu biti frontalne i torzione. Frontalne povrede nastaju pri frontalnom padu. Dešava se kod naglog zaustavljanja obe skije, obično kao rezultat prepreke ili promene vrste snega. Neke od frontalnih povreda su: povreda Ahilove tetive, luksacije tetive peroneusa itd. Usavršavanjem skijaške opreme, vezova i konstrukcije obuće smanjena je pojava maleolarnih preloma fibule. Pri torzionim padovima tipični su prelomi potkolenice, povrede ligamenata skočnog zgloba ili medijalnih kolateralnih ligamenata kolena.
Primer: RUPTURA PREDNJEG UKRŠTENOG LIGAMENTA
Ovaj ligament nalazi se na kolenu frontalno. Njegova glavna funkcija je da prevencija kolena da se previše istegne ili uvrne (torzija=uvrtanje). Rupture ligamenta se dešavaju pri delovanju prevelike sile pada/gravitacije na izloženo koleno. Ukoliko se ruptura desila, javlja se zvuk/osećaj pucanja, što može biti veoma bolno. Koleno i noga se su potom veoma slabi, mogu značajno da oteknu.
Ovakvo stanje može trajati nedeljama. Slična povreda se može dogoditi sa medijalnim ukštenim ligamentom kolena. Iako je i ovo teška povreda, sa njom je moguće osloniti se na nogu, dok sa PUL to nije moguće.
Povrede na skijanju pri sudaru
Dešavaju se najčešće na težim, neuređenim i neobeleženim stazama pri sudaru sa kamenom, ogradom, drvetom ili drugim sportistom. Povrede mogu biti i lakše u smislu oguljotina i ogrebotina lica. Teže su povrede lica, donje vilice, prelomi kostiju, pršljenova, ili povrede unutrašnjih organa. Ovo u velikoj meri zavisi od okolnosti spusta, sile sudara i karakteristika prepreka.
Povrede sa opremom
Povrede ski opremom karakeristične su za početnike, pri padovima u velikoj brzini.
Primer: Skijaški palac
Pri padu i udaru o površinu sa aduciranim palcem, štap se ponaša kao poluga. Tako može doći do preloma baze palca ili metakarpofalangealnog iščašenja. Sila pada može potegnuti prst palca unazad iznenada velikom snagom. Ovaj pokret može povrediti ulnarni kolateralni ligament koji se nalazi u bazi prsta. Blaže, parcijalne povrede ovog ligamenta mogu zarasti i same. Potpune rupture ligamenta zahtevaju primenu fizikalne terapije kako bi povređeni povratio pun obim pokreta prsta.
Ostale povrede
Među skijašima, česte povrede su I iščašenja ramena, prelom ključne kosti ili potres mozga.
Primer: DISLOKACIJA RAMENA
Još jedna uobičajena posledica pada pri skijanju je dislocirano rame. Postoje dva osnovna razloga zašto se ovo dešava. U prvom slučaju skijiaš pri padu isteže ruke ka napred. Iako je ovo instiktivan pokret, predstavlja veliku opasnost od povrede jer u potpunosti izlaže ruke silama gravitacije i pada. Drugi slučaj je kada se štap za skijanje na neki način ispreči telu skijaša i time stavi ruku u loš položaj. Dislocirano rame otiče, ostavlja osećaj otuđenosti i tupog bola. Ova povreda može biti veoma bolno iskustvo koje privremeno onemogućava bavljenje sportom. Povreda se sanira vraćanjem ramena u ležište i nošenjem mitele
Potres mozga na skijanju
Bilo da ste početnik ili profesionalac, potreban je sekund nepažnje u toku spusta da se okliznete i padnete. Srećom, veliki broj puta će sneg značajno ublažiti pad, i bićete mogućnosti da nastavite sa skijanjem odmah. Međutim, ukoliko izgubite kontrolu, lako možete udariti u drugu osobu, kamen ili drvo. Kada je osoba pod potresom mozga deluje pospano i dezorjentisano.
Nakon pada nije u mogućnosti da sigurno, samostalno stoji. Osoba sa potresom mozga može imati nagon za povraćanjem. Ukoliko je došlo do povrede glave, i osoba pokazuje neke od pomenutih simptoma, potrebno je potražiti medicinsku pomoć. Najveći broj potresa mozga tretira se tečnošću, lekovima protiv bolova i odmorom. Ipak, ozbiljniji slučajevi se moraju tretirati operacijom.
Zaključak
Cilj ovog teksta je da ukaže na neke od mehanizama nastanka povreda na skijanju. U prevenciji povreda od velikog je značaja stepen obučenosti. Početnici se, prema statistikama, povređuju 5 puta više. Nedoučenost, nedostatak samokontrole ili premor su često odlućujući faktori povređivanja početnika i slabih skijaša. Povredama doprinose i loši klimatski uslovi (vejavica, magla, slaba vidljivost)… Skijanje zahteva dobru orjentaciju u prostoru i svest o drugim učesnicima u sportu. Neophodni su: stručna kontrola opreme; nadzor instruktora, dobra obezbeđenost staza, proveren kvalitet snega. Uživajte u odmoru, snegu i skijajte bezbedno.
