Za mnoge obolele od multipla skleroze, relapsi predstavljaju veliki deo borbe i čest razlog za gubitak motivacije. U ovom tekstu ćemo obratiti pažnju na pojam relapsa i načine na koje se možemo sa njim da izborimo.
Kako se javlja relaps kod multipla skleroze?
Relaps je obično relativno iznenadna pojava. Dešava se u roku od nekoliko sati ili dana, sa epizodama novih ili starih simptoma multiple skleroze. Relaps nazivamo još i: epizodom, napadom ili pogoršanjem multiple skleroze. Ove epizode koje se dešavaju imaju i svoje remisije – kada se stanje i simptomi parcijalno ili potpuno povuku. Ovakve promene se najčešće dešavaju tokom prvih godina nakon dijagnostifikovanja MS, ali se u praksi mogu desiti u bilo koje vreme. Ukoliko imate primarni ili sekundarni progresivni tip multiple skleroze, možete imati relapse, ali će se oni verovetno ređe ili blaže manifestovati.
Šta moramo da imamo na umu kod relapsa?
Prvi znak relapsa je da su se stari simptomi MS-a pogoršali ili su se pak pojavile neke nove smetnje. Veliki broj obolelih od multiple skleroze izvestan broj simptoma bolesti osećaju konstantno. Između relapsa će ti, stalni simptomi, ostati relativno isti. Relaps definišemo kao postojeće simptome MS koji se značajno pogoršaju ili se dese/osete kao nešto novo i traju barem 24h. Ipak, ovo pogoršanje stanja može trajati danima, nedeljama i u najgorem slučaju – mesecima.
Ukoliko oboleli nije imao značajne promene i pogoršanja u prethodnih mesec dana, nakon čega se pojave neke nove smetnje, ograničenja i bolovi – smatra se da je nastupio relaps. Ova stanja nikada ne dolaze bez razloga, tako da uvek postoji objašnjenje za simptome koji su nastupili.
Kako prepoznati relaps multiple skleroze?
Simptomi se moraju pojaviti najmanje 30 dana od početka poslednjeg recidiva. Dakle oboleli od MS su stabilni oko mesec dana pre nego što se simptomi pogoršaju ili se pojave novi. Toplota, stres, infekcije i drugi faktori mogu pogoršati simptome. Kada se ovi faktori reše ili stave pod kontrolu simptomi bi trebalo da se povuku.
Ako niste sigurni da li imate recidiv, možete sačekati dan ili dva da vidite da li se simptomi poboljšavaju pre nego što se obratite lekaru. Vremenom možete postati ekspert za svoju bolest i time ćete razviti bolji osećaj za svoje telo i kontrolu bolesti. Možete sami utvrditi da li imate relaps ili je to samo svakodnevna fluktuacija simptoma.
Simptomi relapsa
Bilo koji simptom MS može biti povezan sa recidivom. Simtomi najčešće uključuju probleme sa: umorom, vrtoglavicom, ravnotežom i koordinacijom, vidom, bešikom, slabošću u nogama i/ili rukama. Takođe sa: različitim područjima ukočenosti, bolom, sećanjem i koncentracijom, i mobilnošću. Mogu se pojaviti jedan ili više ovih simptoma zajedno.
Ipak, ma koje osećaje iskusili, verovatno će se oni pogoršati tokom nekoliko dana, a možda i duže. Nakon nekog vremena (obično nedelja, mada je to indivirualno) uz adekvatnu terapiju, simptomi obično nestaju i postepeno počinje oporavak. Ponekad simptomi recidiva potpuno nestanu, ali u nekim slučajevima oni možda neće u potpunosti nestati.
Učestalost relapsa multiple skleroze
Učestalost i ozbiljnost recidiva su veoma promenljivi i nepredvidivi. Studija iz Velike Britanije iz 2012. otkrila je da u proseku pacijenti sa ponavljanjem simptoma MS, imaju otprilike jedan relaps svake dve godine. Međutim, neki pacijenti mogu imati i nekoliko epizoda tokom jedne godine, dok drugim pacijentima može proći i nekoliko godina bez ponovne pojave simptoma.
Neki relapsi imaju relativno mali uticaj na to što možete raditi svakodnevno, a simptomi se mogu poboljšati u roku od nekoliko nedelja. Međutim, oni mogu biti i ozbiljni te zahtevaju boravak u bolnici, nakon čega sledi period oporavka. Oporavak od ponovne bolesti obično se dogodi tokom prva dva do tri meseca, ali može potrajati i do 12 meseci.
Relaps u trudnoći
Tokom trudnoće obolela ima manje šanse da do relapsa dođe. Ipak, rizik od recidiva povećava se tokom šest meseci nakon porođaja. Smatra se da je to posledica promene nivoa hormona u telu (posebno estrogena) tokom i posle trudnoće.
Kada treba da posetite lekara?
Kada simptomi iznenada počnu da se pogošavaju ili osetite neku novu neprijatnost, izdvojite vreme da ih procenite I razmislite šta bi moglo da ih prouzrokuje. Razmislite da li ste: pod stresom, pregrejani, umorni, i dajte sebi malo vremena. Da biste sa sigurnošću znali da je u pitanju relaps simptomi moraju trajati najmanje 24h. Ukoliko vam je i posle toga loše, vreme je da se obratite svom neurologu. Neurološki pregled utvrdiće da li se nešto značajno promenilo od poslednje kontrole. Svi vaši nalazi i simptomi, u kombinaciji sa informacijama o promenama koje osećate, pomažu lekaru da odredi da li doživljavate relaps i odredi način na koji može da vam pomogne.
Terapija
Činjenica je da se većina ovakvih epizoda same reše posle izvesnog vremena. To može biti nekoliko dana, nedelja ili meseci. Dakle, upala koja je deo relapsa vremenom zamire. Sa tom činjenicom i procenom koliko je epizoda ozbiljna i ometa obolelog u svakodnevnim aktivnostima lekar može odlučiti da li da tretira epizodu ili da pusti da ona prođe sama od sebe.
