FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
Fizioterapeut je vaš vodič i glavni asistent u lečenju i kontroli multiple skleroze. Tu je da vas osnaži i obuči kako da vežbate na bezbedan i efikasan način. Neke od terapeutskih vežbi se mogu izvoditi i samostalno, ali morate biti oprezni. Najvažnija stvar: budite bezbedni i ne preterujte.
Bez sumnje ste čuli izreke: no pain - no gain, ili bez muke – nema nauke, ali to nije dobar savet kada imate MS. Učinite previše i možete istegnuti mišiće, pojačati bol i staviti vaše telo i um pod još veći stres. Prvo pravilo je: uvek se zagrejte. Lagano se pripremite za vašu rutinu. Ako je sve što možete da učinite šetnja blokom ili preko sobe - to je u redu. Započnite s tim i nastavite dalje. Vremenom će vam fizoterapeut pomoći da izgradite snagu i moći ćete mnogo više. Drugo pravilo glasi: nikada ne vežbajte do granice iscrpljenosti. Manje je više.
Mere predostrožnosti u vežbanju
Čuvajte se! Kada birate mesto za vežbanje izbegavajte ona sa klizavim podovima, lošim osvetljenjem, nesigurnim prostirkama i tepisima i slično. Odaberite aktivnosti koje ne mogu da izazovu pad, poput stacionarnog bicikla ili plivanja (ukoliko je to u vašoj mogućnosti). Prilikom vežbanja nije loše imati neki oslonac u blizini – pomoćnu šipku ili zid, radi pridržavanja i stabilnosti. Radite sa fizioterapeutom na svojoj rutini i treninzima snage da biste poboljšali ravnotežu i koordinaciju. Više o principima fizičke aktivnosti za MS, i primere vežbi možete naći na ovom linku:
Fizioterapeut prilagođava vežbe svakom pacijentu pojedinačno. Nemaju sve vežbe iste benefite, a priroda multiple skleroze je da se deficiti različitih pacijenata mogu značajno razlikovati. U tom smislu se svaki program vežbanja obraća specifičnim problemima. Neki od tih problema su: hodanje, balans, promene položaja tela, ograničenja u kretanju.
Vežbe za sprečavanje pada stopala
Istezanje mišića potkolenice može pomoći u sprečavanju pada stopala. Uz to, vežbe za ojačavanje mišića cevanice koji vuku stopalo na gore, prvo repeticijom pokreta, a potom uz dodavanje otpora – upotrebom gume za vežbanje ili manuelnog otpora. Dalje, vežbe uključuju hodanje sa osloncem na petu i odbijanje odn. otpor na prstima nogu. Pravilnom primenom ovih jednostavnih vežbi, progres registrujemo veoma brzo. Ovakav tip vežbi koje se obraćaju specifičnoj tegobi/problemu je nešto čemu oboleli od MS-a treba da teže.
Na žalost, padovi su vrlo česta pojava za mnoge osobe obolele od MS-a. Uzroci padova kod ovog oboljenja mogu biti veoma kompleksni. Oni mogu biti izazvani slabošću, ukočenošću, osetljivošću, lošom koordinacijom ili slabom pažnjom, oslabljenim vidom itd. Ova ograničenja se javljaju pojedinačno ili, češće, kombinovano
Ozbiljnost ovog problema diktira metod vežbanja, odnosno nivo od koga se počinje. Fizioterapeut će obaviti evaluaciju pacijena kako bi utvrdio šta je uzrok ovog deficita i koje vežbe će najbolje delovati. Primer:
1. Potrebno je da fizioterapeut utvrdi da li pacijent može stabilno da stoji u stavu kada su noge postavljene u širini ramena.
2. Ukoliko je to u redu, noge se mogu postaviti i bliže jedna drugoj.
3. Balans se dalje testira iskorakom jedne noge unapred, i postavljanjem je tačno ispred fiksirane noge. Ova vežba se zove: stav u tandemu.
Ukoliko pacijent ima poteškoća sa bilo kojim od ovih zadataka, oni će biti početni nivo vežbanja za funkcionalni trening. Dalje vežbe koje tretiraju balans tela su jednostavne vežbe zatvorenih očiju, ili na različitim površinama. Na parketu, tepihu, pločicama ili na nestabilnoj površini npr. šljunku.
Mnoge osobe sa multiplom sklerozom se žale na izdržljivost i brzinu hodanja. U cilju uštede snage ili sprečavanja padova mnoge osobe obolele od MS-a usporavaju svoj hod. Ipak, ova navika može trajno usporiti tempo njihovog hoda i onemogućiti sposobnost ubrzavanja kada to bude potrebno. Vežbanje brzog hodanja na malim distancama može sprečiti ove neželjene posledice. Drugo, ukoliko su mišići koji savijaju kolena ili kukove slabi, dužina koraka može biti skraćena, čime se i brzina hoda smanjuje. Kako bi se ovo preveniralo, fizioterapeut se koristi specifičnim vežbama kojima se ojačavaju i istežu pogođeni mišići. Fizioterapeut može upotrebiti različite taktike da poveća dužinu koraka, izbegne pad stopala ili popravi prenos težine sa jedne noge na drugu.
Izdržljivost
Fokus vežbi za izdržljivost je progresivno povećavanje distance hodanja. Treba praktikovati šetnje sa pauzama, a ne duge šetnje u kontinuitetu. Ovo omogućava prelazak veće distance, bez osećaja premora.
Otežano ustajanje iz sedećeg položaja je jedna od najčešćih tegoba na koju se žale pacijenti oboleli od multiple skleroze. Kritični aspekti ovog zadatka uključuju:
1. položaj stopala iza kolena;
2. naginjanje trupom unapred;
3. korišćenje zamaha da se težina tela pomeri unapred.
Razbijanjem zadataka na komponente i vežbanjem svakog pojedinačno, a zatim i povezano, značajno se olakšava proces ustajanja. Ipak, da se lako ustane, osobi su potrebni adekvatna fleksibilnost svih delova nogu i snaga gornjeg dela tela. Tako identifikacijom pojedinačnih slabosti pojedinca fizioterapeut može da preporuči vežbe koje se obraćaju pojedinačnim problemima. Vremenom one olakšavaju pokrete i aktivnosti koje su ranije obolelom predstavljale izazov. Nadamo se da smo ovim jednostavnim primerima ukazali na neke od rešenja u borbi sa MS-om. Isto tako, pokušali smo da ukažemo na kompleksnu povezanost telesnog sistema i neophodnost posmatranja tela kao celine, uz negovanje svih njegovih delova – pojedinačno. Ukoliko vas interesuju vežbe i načela fizioterapije u tretiranju multiple skleroze možete pročitati i ovaj tekst: VEŽBE I MS.
