Ahilova tetiva – Povreda i lečenje

Oni koji su imali tu nesreću da osete na svojoj koži povredu, upalu ili bol Ahilove tetive, verovatno ne bi voleli ni da pričaju o tome kako to iskustvo izgleda. Povreda je sama po sebi praćena zastrašujućim bolom, a već je i sam trenutak povrede veoma traumatičan. Kako je pacijenti opisuju, ovu povredu bukvalno možete „čuti“ kada se dogodi, jer je pucanje tetive praćeno zvukom pucanja kanapa. Pored toga, međutim, Ahilova tetiva može imati i brojne druge povrede, koje Vam značajno mogu promeniti svakodnevicu.

Povreda ahilove tetive

Iako je literatura dosta jasna, teško je reći koliko se često ova povreda zaista dešava. Razlog je to što se jačina ove povrede i posledica razlikuje od slučaja do slučaja. Neki posle povrede mogu i da hodaju, dok su drugi duže vreme vezani za krevet. Smatra se da se javlja u stopi od 18 pacijenata na 100.000 ljudi godišnje. Kod atletičara ova verovatnoća nešto je ređa, pa se javlja od 6% do 18% sportista. Kada govorimo o sportskim povredama, Ahilovu tetivu najređe povređuju fudbaleri, a najčešće gimnastičari i teniseri. Oko milion sportista svake godine pretrpi povredu Ahilove tetive.

Ko su ugroženi pacijenti?

Zanimljivo je da se ova povreda javlja najviše kod rekreativaca, a ne sportista. Razlog je zapravo veoma jednostavan. Rekreativci ne pribegavaju pripremama, zagrevanju i ne treniraju redovno. Obično ovo jesu razlozi zbog kojih i dolazi zbog povreda. Kod sportista, sa druge strane, ova tetiva je dovoljno istegnuta a okolni mišići jači, što drži zglob u čvrstom položaju i sprečava iskliznuća. U ostatku sveta procenjuje se da se incidenca povreda Ahilove tetive između 6 i 37 osoba na 100.000 ljudi. Najčešće su to ljudi između 30 i 50 godina, rekreativci i povremeni sportisti.

O samoj povredi govori se dosta u literaturi i fizioterapeuti je smatraju jednom od najčešćih povreda kojim se bave. Kada dođe do nje neophodno je obratiti se najboljem stručnjaku sa iskustvom u tom polju. Iako je povreda veoma traumatična, uz vežbe i rehabilitaciju za povrede Ahilove tetive, možete se veoma brzo vratiti normalnom životu. Uz dobrog terapeuta, dovoljno je mesec dana individualnih vežbi ciljano napravljenih za Vaše stanje kako biste stali na noge.

Ahilova tetiva i simptomi rupture

Simptomi tendonitisa odnosno upale Ahilove tetive mogu uključivati:

• Blagi ili jaki bolovi u zadnjem delu noge ili iznad pete koji se mogu pogoršati nakon aktivnosti
• Osetljivost ili ukočenost, posebno ujutru

Pucanje Ahilove tetive može izazvati simptome u listovima, peti ili oboje i uključuje:

• Zvuk pucanja ili pucanja kada se tetiva pokida
• Nemogućnost savijanja stopala prema podu
• Nemogućnost odgurivanja povređene noge prilikom hodanja
• Bol i otok u blizini pete
• Iznenadni oštar bol u listovima

Upala Ahilove tetive

Ahilova tetiva je veza između dva velika mišića. Ona povezuje zadnji deo noge sa petom. Njenim grčenjem stopalo se spušta, tako da je zaslužna za niz svakodnevnih pokreta. Zahvaljujući njoj, Vaše stopalo može da stoji stabilno, ali takođe daje snagu za odgurivanje nogom, stajanje, hodanje, trčanje ili podizanje na prste. Upala Ahilove tetive (tendonitis) javlja se kada tetiva postane otečena i bolna blizu dna stopala zbog čega je izvođenje ovih pokreta bolno i praćeno ograničenjem pokreta.

Postoje dve vrste upale tendonitisa:

Neinsercijski Ahilov tendinitis – gde vlakna u sredini tetive počinju da se raspadaju, nabubre i zgušnjavaju. Ova vrsta upale Ahilove tetive pogađa ljude koji su mlađi i aktivniji.

Insercijski Ahilov tendinitis je teži tip, i utiče na donji deo pete, gde se tetiva spaja ili ubacuje u petnu kost. To može uticati na bilo koga, čak i na ljude koji nisu aktivni. Ali najčešće pogađa ljude koji prekomerno koriste tetivu, kao što su trkači na duge staze.

Ko ima najveći rizik?

Iako se tendinitis može javiti kod osoba svakog uzrasta i pola, postoje osobe koje su u većem riziku od ovog oboljenja. To su najčešće muškarci, u srednjim godinama, ili stariji sa izraženim artritisom. Takođe, utvrđeno je da ljudi sa psorijazom imaju veći rizik od nastanka ovog oboljenja, a i osobe koje piju određene antibiotike, poput fluorokinolona.

Utvrđeno je, takođe, da postoji i urođena predispozicija za tendinitis. Osobe koje imaju prirodno ravan luk u stopalu dodatno opterećuju Ahilovu tetivu zbog čega se ona lakše ošteti. Neke osobe mogu imati zategnute ili slabe mišiće donjih ekstremiteta, ili koštanu ostrugu (koštanu izraslinu u peti koja trlja tetivu i izaziva bol). Neki ljudi mogu imati i prekomernu pronaciju stopala, gde se gležnjevi kotrljaju na dole i unutra kada hodate. Pod velikim rizikom su i osobe koje su gojazne.

Ukoliko se bavite trčanjem, izbegavajte trčanje po hladnom vremenu, po brdovitom terenu bez zagrevanja i treninga i birajte pravu obuću za ovu vrstu sporta. Ona će držati stopalo ravnim i sprečiti ispadanje stopala.

Tendonitis odnosno upala Ahilove tetive

Najčešće se javlja kod ljudi koji su naglo povećali intenzitet vežbanja, poput rekreativaca koji su odjednom počeli da se bave sportom. Obično su to sportovi u kojima se jače trenira stopalo, gde postoji doskok, poput tenisa ili košarke. Ugroženi su oni koji vežbaju samo vikendom ili povremeno, koji se ne zagreju dovoljno za vežbanje ili odjednom povećaju intenzitet vežbi.

Tendonitis se javlja uglavnom kod mlađih ljudi, bez obzira kojim poslom se bave i to najčešće zbog preopterećenja. Kod starijih se javlja najčešće kod onih koji imaju artritis, zbog otežanog pokreta. Simptomi su karakteristični, jer se javljaju prilikom izvođenja pokreta. Tako se mogu javiti bol u peti ili tetivi pri hodanju ili trčanju, ukočenost zgloba, bol u tetivi pri dodiru, otok i toplota u zglobu. Jedan od karakterističnih simptoma su poteškoće prilikom stajanja na prstima.

Imajte u vidu da tetiva, kao i svaki mišić u telu, slabi sa godinama. Pokrete koje ste nekada mogli da napravite više nećete moći, zbog čega će Vam biti teže i da se bavite sportom. Biće Vam potrebno da se duže zagrevate nego obično i da duže istežete tetivu nakon vežbi. Takođe, izbegavajte sportove koji možda jače opterećuju tetivu, tako da se ona lakše i povredi.

Postavljanje dijagnoze

Upravo je stajanje na prstima jedan od prvih znakova da postoji problem povezan sa Ahilovom tetivom. Lekar će najpre obaviti fizički pregled, koji će pokazati da li postoji osetljivost duž tetive. Na kraju, tražiće od pacijenta da stane na prste, što može biti otežano ili praćeno bolovima. Sve su to jasni znaci da se radi o povredi tetive. Nakon toga mogu se uraditi i rendgenski snimci, ali i skeniranje, koje bi trebalo da pokaže stepen oštećenja tetive.

Lečenje upale Ahilove tetive

Kao i kod većine povreda Ahilove tetive, upala se može lečiti hirurškim i nehirurškim metodama. Ako je upala blaža, moguće je lečiti se dobrom terapijom, uz iskusnog fizioterapeuta. Ne samo da postoji niz vežbi i metoda koje će sa Vama raditi terapeut u klinici, već je moguće raditi i ove vežbe kod kućet. Obično su to vežbe istezanja, gde se stopalo pokreće u raznim pravcima, ali i vežbe jačanja mišića potkolenice u kasnijoj fazi. Nekada je dovoljan odmor uz blage tople obloge. Nekada, međutim, potrebno je nešto intenzivniji fizioterapeutski tretman.

Terapija tendonitisa Ahilove tetive uključuje:

Lečenje ahilove tetive zavisi od težine upale ili iritacije. Neki slučajevi se mogu lečiti samopomoći, dok će drugima biti potrebna medicinska pomoć.

• Lekovi za smanjenje bolova i otoka.
• Ortopedski uređaji koji se nose unutar cipela kako bi se podigla peta i smanjio stres na tetivu
• Fizikalna terapija za istezanje i jačanje tetiva i okolnih područja
• Odmaranje tetive

Lečenje rupture Ahilove tetive zavisi od težine rupture i drugih faktora koji mogu uticati na opcije lečenja, kao što su vaše godine i opšte zdravlje.

U reparaciji rupture Ahilove tetive koriste se sledeći tretmani:

• Imobilizacija tetive protezom ili gipsom otprilike mesec dana
• Minimalno invazivna hirurgija koja koristi veoma male rezove za pristup i popravku ili ponovno pričvršćivanje tetive
• Popravka kroz kožu prolaskom šavova kroz kožu i povezivanjem polomljenih krajeva tetiva

Operacija Ahilove tetive

Vaš lekar će verovatno predložiti operaciju  Ahilove tetive:

• mladom i aktivnom čoveku ili sportisti
• ukoliko je došlo do kašnjenja u konzervativnom lečenju rupture 
• ukoliko je Ahilova tetiva pukla više puta.

Postoje različite vrste operacija za popravku povrede Ahilove tetive, ali sve one uključuju ponovno spajanje pocepanih krajeva vaše tetive. Postoji otvorena operacija, koja uključuje rezanje gležnja radi reparacije tetive. A postoji i minimalno invazivna operacija, u kojoj hirurg pravi manje rezove da bi došao do tetive. Ako imate operaciju umesto nehirurškog lečenja, manja je verovatnoća da će vaša tetiva ponovo puknuti.

Ali operacija ima veće šanse za komplikacije, uključujući infekciju rane i razvoj ožiljnog tkiva. Vaš hirurg će vam objasniti različite opcije, te zajedno možete odlučiti šta je najbolje za vas. Nakon operacije, moraćete da nosite gips ili podesivu protezu na nozi kako biste pomogli da tetiva zaraste.

Kako izgleda oporavak nakon upale ili rupture ahilove tetive?

U nekim slučajevima, možda ćete i dalje moći da hodate čak i ako ste pokidali Ahilovu tetivu. Ali možda će Vam biti teško da podnesete težinu na nozi dok je tetiva puknuta, tako da možete šepati ili vam je teško hodati. Veoma jaki sportisti mogu da ‘maskiraju’ probleme sa hodanjem zbog svoje snage u drugim zglobovima stopala.

Verovatno ćete morati da odmorite nogu i da nosite gips ili protezu tako da ne možete da je pomerate neko vreme. Zatim ćete morati da počnete postepeno da nosite težinu na nozi dok vaša tetiva zarasta. Vaš lekar ili fizioterapeut će vam moći reći kada to možete da uradite.

Bez obzira da li ste imali operaciju Ahilove tetive ili ne, biće Vam potreban period rehabilitacije nakon početnog lečenja. Trebalo bi da posetite fizioterapeuta, koji će Vas uputiti na vežbe za povećanje opsega pokreta i snage u zglobu i potkolenici. Počećete sa blagim vežbama i vremenom ih nadograđivati. U rehabilitaciji primenjujemo isključivo individualni pristup, koji se prilagođava Vašim potrebama, stanju povrede, ali i jačini mišića i opštoj kondiciji.

Oporavak od upale ili rupture Ahilove tetive može trajati duže vreme!

Koliko dugo je potrebno za oporavak od rupture Ahilove tetive je slično bez obzira na to da li imate operaciju ili ne. Možete očekivati da se vratite normalnim aktivnostima, uključujući sportove sa malim uticajem, u roku od četiri do šest meseci, bez obzira na to koji tretman imate. Ali može potrajati duže da se vratite sportovima poput fudbala ili tenisa.

U prvih nekoliko meseci nakon povrede primetićete da je peta zadebljana, što će otežavati obuvanje i svakodnevne aktivnosti. Kod težih povreda blago će Vam atrofirati mišići potkolenice, a tetiva se može i skratiti. Sve to otežaće pokretanje stopala, a onda će Vam teže biti i da se vratite normalnim aktivnostima. Kod nekih je dovoljna blaga masaža da olakša tegobe, dok će drugima biti teže da se duže vreme bave aktivnostima, jer noga brzo počne da otiče. Zbog svega toga, saradnja sa fizioterapeutom je od velike važnosti.

Većina ljudi se može vratiti vrsti aktivnosti koju su radili pre povrede. Ali ako se bavite sportom na profesionalnom nivou, možda ćete naći neka ograničenja u onome što možete da radite. Možda će biti potrebno godinu dana ili više da se vratite na prethodni nivo učinka. Vaš fizioterapeut ili lekar će Vam dati više saveta specifičnih za vas.

Možda ćete morati da uzmete slobodno vreme da biste dozvolili da tetiva zaraste. Koliko dugo treba da se vratite u normalu zavisiće od brojnih stvari. To uključuje vrstu tretmana koji ste imali, koliko ste ranije bili mobilni, koji posao radite i sva ograničenja na radnom mestu. Vaš lekar će vam moći dati konkretan savet. Mnogi pacijenti opisuju da su duže vreme nakon povrede imali problema sa vežbanjem. Nekima je teško da stanu na nogu, potrče, ili rade veći obim pokreta. Kod nekih, međutim, obično se radi o strahu da ponovo ne povrede nogu, pa izbegavaju da rade teže vežbe ili staju na tu nogu.

Ipak, budite spremni na to da će oporavak trajati duže vreme, procenjuje se i do tri meseca dok bolovi potpuno ne nestanu. Ukoliko se bolovi ne povuku i posle ovog perioda, preporuka je da se uradi operacija. Na ovaj način uklanjaju se upaljeno tkivo i abnormalno područje tetive, a u težim slučajevima i deo kosti, ukoliko ona iritira tetivu. Sve ovo može voditi i skraćenju same tetive, što rezultira nešto težim hodom kasnije.

Fizikalna terapija Ahilove tetive

Iz moje prakse obično se susrećem sa pitanjima:

• Koliko vremena će mi biti potrebno da opet normalno hodam ?
• Kada mogu otpočeti sa rehabilitacijom nakon operacije Ahilove tetive ?
• Kako mogu da ubrzam proces oporavka nakon povrede Ahilove tetive ?

Strategije za rehabilitaciju nakon operacije Ahilove tetive

Česta je operacija Ahilove tetive i za akutne rupture i za hroničnu tendinopatiju. Nažalost, standardizovani protokoli za rehabilitaciju i sistemi ocenjivanja za procenu postoperativnih ishoda nisu univerzalno primenjeni, što je dovelo do varijabilnosti objavljenih ishoda.

Zarastanje Ahilove tetive – zašto traje tako dugo?

Za razliku od mišićnog tkiva, tetive ne dobijaju značajnu zalihu krvi. Krv isporučuje tečnost i hranljive materije koje su neophodne za zarastanje. Što je manje krvi isporučeno, to je duže potrebno da tkivo zaraste. Dodajte tome veliku veličinu Ahilove tetive i očekuje vas dug oporavak.

Setite se da je za profesionalne sportiste to  obično povreda na kraju sezone, ali u nekim slučajevima i na kraju karijere. 

Šta su najveći problemi kod rupture Ahilove tetive ?

Mnogi istraživači su otkrili upornu atrofiju i slabost zahvaćenog ekstremiteta, posebno kod sportista koji pokušavaju da se vrate sportu. Olsson i saradnici otkrili su da je atrofija tela mišića od 2 cm postojala dve godine nakon saniranja rupture Ahilove bolesti, dok su Kangas i saradnici otkrili značajno izduženje tetive sa promenljivim postoperativnim režimima. Ova atrofija je verovatno posledica uporne slabosti i gubitka funkcije.

Ovo može biti problem čak i za pacijente koji jednostavno žele da obavaljaju svakodnevne aktivnosti  tj. vraćaju se zadacima kao što su hodanje, vožnja, kupovina i posao. Izraz „smanjena željena aktivnost“) je često značajno pitanje za pacijente sa brojnim stanjima, uključujući one koji ne uključuju povrede  Ahilove tetive, ali ovo je nije dokumentovano često. Dalje, kada se gleda bilo koja studija koja upoređuje ishode za različite interventne pristupe, na primer, hirurški nasuprot nehirurškom lečenju ili otvorene naspram perkutanih tehnika, mora se uzeti u obzir i nivo aktivnosti pacijenta (tj. Sedeći, aktivni ili atletski) kao njihovi ciljevi povezani sa aktivnostima.

Koliko je vremena potrebno da Ahilova tetiva zaraste i kada početi sa vežbanjem ?

Jedan od najvećih izvora frustracije kod pacijenata i lekara je dužina vremena potrebnog za potpuno zarastanje  nakon operacije Ahilove tetive. Kada se razmatra hirurška rehabilitacija bilo kog dela tela, mora se znati tipični RTA, zajedno sa ograničenjima, kao što je vreme imobilizacije i uzeti u obzir široki vremenski rasponi.

Prethodne studije takođe pokazuju da ženama često treba više vremena da se vrate aktivnostima nego muškarcima. Većina dokaza o rehabilitaciji Ahila potiče iz studija neoperativnog lečenja Ahilove tendinopatije, npr. Ekscentričnog jačanja. Ovaj oblik jačanja, koji je opisao Alfredson 1998, nije kritički proučavan u postoperativnom okruženju. Don i saradnici pokazali su postoperativni deficit čak i dve godine nakon potpune reparacije Ahilove rupture.

Od presudne je važnosti da pacijenti ponovo uspostave koncentrično jačanje, što su potvrdili mnogi autori, posebno u rehabilitacionom polju. Ekscentrični trening može biti lakši za postoperativne pacijente (jer im nedostaje snage da jednostrano podignu petu na operativnom ud), ali ih treba izbegavati jer će ovi manevri verovatno oštetiti zarastanje tkiva u neposrednom postoperativnom vremenskom okviru, definisanom kao ≥3 meseca nakon operacije. težina i opseg pokreta igraju ulogu u popravljanju Ahila, međutim, zaštita rana je najvažniji faktor u prve tri nedelje nakon operacije.

Takođe proučavamo načine ubrzavanja RTA korišćenjem Alter-G trake za trčanje (AGTM), kao što je opisano u pilot studiji objavljenoj u izdanju JFAS za septembar / oktobar 2011. 21 Ova traka za trčanje, koja pruža uzgon sličan onome kao kod bazena / trening vodene terapije, može omogućiti jačanje bez punog nošenja težine. AGTM smanjuje telesnu težinu pacijenta za čak 80% izduvavanjem vazduha u vakuumski zatvorenoj vazdušnoj komori do pojasa pacijenta. Ovo „odmerava“ težinu donjeg ekstremiteta pacijenta poput bazena do pojasa, ali izbegava potrebu za bazenom  i znači da pacijenti ne moraju da se presvlače i da na njih ne utiču vremenski uslovi, blizina odgovarajući objekat i druga pitanja.

Budući da je pacijent sposoban da ranije zahvati nervno-mišićni sistem sa olakšanom telesnom težinom, ovo može ubrzati RTA vremenske okvire. Ranije nošenje težine I oslanjanje na nogu se pokazalo korisnim za većinu povreda donjih ekstremiteta sve dok se ne dogodi fiziološka šteta.

Fizioterapeutski protokoli:

Prva procena fizioterapeuta obično uključuje procenu obima pokreta donjih ekstremiteta i deficita poput slabosti u hodu i podizanju pete, bola i otoka. Terapija uključuje mobilizaciju skočnog zgloba; masaža unakrsnog trenja mesta reza i zadnjeg zgloba; istezanje Ahilove tetive; uvođenje propriocepcije sa jednim ekstremitetom (balansiranje na pogođenom udu); dvostrano koncentrično podizanje pete (prvo sedi, a zatim u bazenu ili sa AGTM-om ili dvostrano podupira na tlu); kućno uputstvo; i krioterapija korišćenjem kupatila sa ledenom vodom dva puta dnevno po 15 minuta (pakovanja sa gelom se ne koriste jer mogu prouzrokovati povrede prehlade) . Tipična terapija može trajati  45 minuta ili više.

Šta dalje ?

U narednim nedeljama terapija se sastoji od masaže mekog tkiva gastrocnemiuss-a mišića i tetiva zadnjeg lože ; mobilizacija skočnog  zgloba i subtalarnih zglobova; jačanje gluteusa / jezgra (četvrtina čučnjeva); stacionarni bicikl bez čizme; modaliteti poput terapijskog ultrazvuka i električne stimulacije, interferentnih struja, elektroforeze lekova, magnetoterapije, laseroterapije a ako je potrebno; jednostrano koncentrično jačanje potkolenice na 50% do 70% telesne težine korišćenjem AGTM; i hodanje 10 minuta na AGTM sa 50% do 70% telesne težine.

Progresija Vežbi

Vremenom pacijenti koriste sve teže vežbe za jačanje donjih ekstremiteta.  U početku se podizanje pete vrši ispravljenim  kolenom; pacijenti napreduju u njihovom izvođenju savijenog kolena i sa varijacijama u položaju stopala (npr. rotirani iznutra i spolja). Pacijenti prelaze na hodanje sa 70% telesne težine 10 minuta i povećavaju jačanje domaćeg programa. Strategija rehabilitacije navedena u (bez bolova pri određenoj telesnoj težini ili broju ponavljanja) omogućava pacijentima da napreduju od dvokrakog do jednokrakog podizanja pete (počevši od 3 serije od 10 ponavljanja, napredujući do 5 serija od 25 ponavljanja ).

Koji su kriterijumi za bezbedan povratak aktivnostima posle povrede?

1. Sposoban da izvede pet serija od 25 podizanja pete sa jednom nogom uspravnog kolena, sa 15 sekundi odmora između setova. Pacijent treba da izbegava kompenzaciju (kao što je guranje nadole o noseći sto ili korišćenje fleksije kuka za podizanje pete).
2. Operativni ožiljak mora biti manji od 5mm mereno 10 cm distalno od platoa tibije (niži pacijenti ili deca mogu se meriti na 7 cm distalno).
3. Imati dorzifleksiju zgloba i plantarnu fleksiju (totalnu) ROM na operativnom ekstremitetu unutar 5 ° od neozleđenog ekstremiteta.

Ove kriterijume je lakše dokumentovati od drugih mera, kao što je ocena VISA-A (Victorian Institute of Sport Assessment-Achilles) koju su potvrdili Robinson i saradnici. Iako nemaju svi programi rehabilitacije pristup AGTM-u, takođe smo utvrdili da je jednom pacijent može 10 minuta trčati na AGTM-u sa 85% telesne težine, sigurno ih je pustiti da trče napolje. Pre puštanja pacijenata na trčanje na otvorenom, obično započinjemo program šetnje / trčanja (dva minuta hoda naizmenično sa dva minuta trčanja), praćeno progresijom do AGTM do 75% do 85% telesne težine u trajanju od 10 minuta.

Ostali treninzi specifični za sport takođe se uvode pre puštanja, mada bacanje tokom balansiranja za sportove sa loptom može da se započne čim pacijenti mogu udobno da podnesu punu telesnu težinu. Pacijenti se obično otpuštaju nakon četiri do šest nedelja terapije sa kućnim programom za jačanje, proprioceptivne vežbe, istezanje  koje im je naloženo da održavaju sve dok se ne vrate na svoj puni nivo aktivnosti.

Kako možete sprečiti povrede Ahilove tetive?

Najbolja stvar koju možete učiniti za njih je da olakšate aktivnosti i postepeno obučite tetive i ostatak tela da rade ono što želite terapeutskim vežbama.

S obzirom da postoje faktori rizika za nastanak tendinitisa i rupture Ahilove tetive, izbegavajte sve ono što vrši dodatni pritisak na ovu tetivu i tako sprečite nove povrede. Ipak, ako i dalje želite da se bavite sportom, a i morate nastaviti sa aktivnostima, onda primenite mere predostrožnosti.

Pre svega, postepeno pojačavajte nivo aktivnosti, zajedno a trajanjem i intenzitetom treninga. Neke aktivnosti bi trebalo potpuno izbaciti u prvo vreme, poput trčanja uz brdo. Ako uopšte želite da se bavite sportom, najpre se dobro zagrejte, a onda prvo vežbajte sporim tempom. Stanite čim osetite bol i odmorite.

Birajte obuću koja čvrsto drži stopalo. Takođe, postoje specijalni jastučići ili ulošci za obuću, koji nežno podupiru petu. Ovo će pružiti čvrstu potporu za luk stopala i smanjiti napetost u Ahilovoj tetivi. Sve stare i dotrajale cipele bacite, a one koje su novije ali ne podupiru dobro stopala, upotpunite lučnim nosačima ili ulošcima.

Istežite se stalno, čak i kada ne vežbate. Neophodno je to uraditi ujutru, nakon ustajanja, ali obavezno i pre svake fizičke aktivnosti. Takođe, istežite se i posle vežbanja. Ojačajte ovu tetivu vežbama za stopala koje će Vam pokazati fizioterapeut. Sportove koji su opterećujući za stopalo zamenite boljim i lakšim. Recimo, umesto trčanja i skakanja (košarke, na primer), vozite bicikl ili plivajte.

Ljudi mogu živeti sa tendinitisom,  i oporaviti se nakon akutnih povreda. Ipak, moraju se pridržavati određenih pravila. Pre svega, mora se započeti lečenje čim osetite simptome. Što duže čekate, tetiva se sve više oštećuje. Takođe, većina ljudi ima dobre rezultate nakon operacije i vrlo brzo se oporave. Što je oštećenje veće, logično, oporavak je duži, pa je neophodno konsultovati se sa fizioterapeutom i pratiti program vežbi.

Ako Vas interesuje kako izlgeda tok rehabilitacije nakon kompletne rupture i operacije Ahilove tetive možete pogledati OVDE.