FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
FIZIKALNA TERAPIJA U VAŠEM DOMU (BEOGRAD)
Artroplastika kolena i oporavak – brojne studije ukazale su na dokazivanje benefita rane aktivacije zgloba posle intervencije. Najveća prednost odnosi se na prevenciju duboke venske tromboze i znatno bržeg oporavka obima pokreta.
Zavisi od mnogo faktora.
Na prvom mestu to je:
tip endoproteze kolena,
tip fiksacije koji je primenjen,
godine pacijenta i
kvalitet kosti.
Kada je reč o cementnoj protezi tada je oslanjanje na nogu dozvoljeno do granice tolerancije neposredno nakon operacije uz korišćenje štaka ili hodalice. U prvih nekoliko dana nako intervencije upotreba splinta (imobilizacije) za koleno može / mora biti prepisana. U toku 6 nedelja se očekuje da se pacijent osloni celom težinom na operisani ud.
Kada je reč o bezcementnoj protezi preporuke za oslanjanje na nogu variraju. Od dozvoljenog dodira poda - prstima operisanog uda, do parcijalnog oslanjanja na nogu u toku 4 – 8 nedelja uz pomoć štaka ili hodalice.
Upotreba štapa je indikovana kod progresa pacijenta od parcijalnog do potpunog oslonca na nogu. Korišćenje štapa nije preporučljivo u sredini van stambene jedinice, sve dok se ne postigne potpuna aktivna ekstenzija, kao i adekvatna snaga kvadricepsa i okolne muskulature, kako bi se uspostavilia motorna kontrola.
Rehabilitacioni program vežbi se u stručnoj literaturi sreće još od sredine 70-tih godina. Mnoge vežbe nastale su kao rezultat rada terapeuta sa pacijentima u periodu hospitalizacije. Jedan od principa principa rehabilitacije je skraćivanje vremena boravka u bolnici nakon čega se pacijenti odpuštaju na kućnu rehabilitaciju. Fizikalna terapija u kući se pokazala učinkovitija od rehabilitacije u bolnici. Glavni razlog ovoga je to što se funckionalna osposobljenost pacijenta se može dosta brže postići u kućnim uslovima.
Veoma je bitno da se u toku izvođenja vežbi za obim pokreta posmatra integritet hirurškog reza, naročito kada se radi fleksija kolena. Operator daje preporuke kada je dozvoljene vežbe protiv blagog otpora a to je obično nakon dve nedelje posle operacije. Tehnike manuelne mobilizacije tibijalno – femoralne komponente nisu dozvoljene i smatraju se invazivnim. Dozvoljeno je odlaganje oslanjanja na nogu (bez štaka) sve dok stepen kontrole i mišićna snaga to u potpunosti ne dozvole.
Faze rehabilitacije nakon totalne artroplastike kolena možemo podeliti na:
maksimalno protektivnu fazu (1-4 nedelje),
fazu moderativne protekcije (4-8 nedelja) i
minimalno protektivnu fazu (više od 8 nedelja.
Predstavlja prvu fazu rehabilitacije, koja traje 4 nedelje.
Osnovni ciljevi ove faze ogledaju se u:
kontroli bola i otoka,
omogućavanju kretanja uz pomoć štaka,
prevenciji ranih postoperativnih komplikacija (npr. duboka venska tromboza ili zapaljenje pluća),
minimiziranje efekata postoperativne imobilizacije.
Do kraja 4 nedelje gavni cilj je da omogućimo fleksiju kolena do 90 stepeni i punu aktivnu ekstenziju. Jasno je utvrđeno da su bol i otok glavni limitirajući faktor kada je reč o mišićima buta. Samim tim nameće se korelacija između slabosti kvadricepsa i nemogućnosti obavljanja osnovnih transfera u toku inicijalne faze oporavka.
U ovoj fazi rehabilitacije potrebno je da terapeut naglasi značaj jačanja kvadricepsa. Ovaj mišić se smatra esencijalnim za funkciju i kontrolu hoda na štakama, naročito kada je reč o stepenicama. Adekvatna aktivacija mišića kvadricepsa kao i što ranije uspostavljanje neuromuskularne kontrole su krucijalne. Tako možemo da istakemo da je elekstrostimulacija mišića veoma poželjna u toku prve 4 nedelje rehabilitacije. Pored kvadricepsa, aduktori, abduktori i ekstenzori kuka su veoma bitni. Njihova stimulacija i aktivacija u pogledu transfera i obavljanja aktivnosti dnevnog života je nemerljiva.
Veoma je bitna progresija vežbe pod nazibom „straight leg raises“ (SLR) koja se izvodi iz početnog položaja na leđima od prvog postoperativnog dana. Ovim se postiže napetost kvadricepsa i na taj način se smanjuje njegova atrofija. Sa druge strane, vežba deluje eoma blagotvorno u pogledu na očuvanje pokretljivosti zgloba kuka. Kod cementne proteze se može preći na varijacije izvođenja ove vežbe naon 2 nedelje, dok kod bezcementne proteze to nije preporučljivo do kraja 4 eventualno 6 postoperativne nedelje.
Očuvanje i uspostavljanje obima pokreta kolena je osnovni cilj rehabilitacije. U te svrhe, postoji niz vežbi koje možemo raditi u prvoj fazi rehabilitacije od pasivnog, preko aktivno potpognutog do aktivnog facilitovanja fleksije kolena. Neuromuskularna stimulacija se najpre ogleda u kontrakciji mišića agonista, u ovom slučaju mišića zadnje lože buta, da bi se sprečila pasivizacija i štednja kvadricepsa. Kako je oslonac na operisanu nogu veći kako vreme prolazi, tako je i progresija vežbi sve veća. Tako se u kasnijem procesu mogu koristiti vežbe kao što su npr. mini-čučnjevi, čime se razvija snaga i smanjuje ekstenzorni deficit kolena.
Počinje od 4. postoperativne nedelje i traje do kraja 8. eventualno 12. nedelje. Osnovni ciljevi ove faze rehabiliacije su da se postignu:
fleksija kolena do 110 stepeni
maksimalna ekstenzija – odnosno da ne postoji kontraktura zgloba kolena
postizanje maksimalne mišićne snage i izdržljivosti
uspostavljanje balansa.
Obično između 4. i 6. nedelje pacijenti imaju punu ekstenziju kolena stoga se preporučuje upotreba štapa (sa strane operisanog uda) čime se sprečava dodatna refleksna inhibicija operisanog uda i ubrzava hod.
Poslednja faza rehabilitacije koja se sprovodi od dvanaeste nedelje nakon operacije, a obično traje do kraja 16. postoperativne nedelje.
U ovoj fazi rehabilitacije osnovni zadaci rehabilitacije su:
razvijanje kardiopulmonalne kondicije
postizanje maksimalne snage, izdržljivosti, propriocepcije i balansa
Cilj je potpuno finkcionalno osposobljavanje i bezbedan povratak pacijenta uobičajenim aktivnostima.
Artroplastika kolena i oporavak posle operacije sa sobom nosi stroge principe sprovođenja fizikalne terapije i rehabilitacije. Važno je pratiti pacijenta i svaki individualni napredak, na osnovu čega se modifikuje terapija. Propusti u proceduri mogu uzrokovati pacijentu neprijatnosti i produžiti terapiju. Primera radi: ne smemo dozvoliti da se pacijenti vrate aktivnostima ukoliko balans i propriocepcija pacijenta nisu na zadovoljavajućem nivou. Bez obzira na pun obim pokreta, ovi deficiti mogu perzistirati i do godinu dana nakon operacije, što komplikuje funkcionalnost pacijenta i dovodi ga u rizik od nove povrede.
