Osnovno merilo oporavka nakon operacije kuka je što brži povratak svim aktivnostima na nivou koji je pacijent imao pre povrede. Postoje opšte, programi lečenja i rehabilitacije kojih se moramo pridržavati, a koji imaju za cilj bezbednost i optimalno vreme trajanja oporavka. U toku inicijalne faze rehabilitacije, koja započinje od momenta kada je izvedena operacija, fokusirani smo da pacijenta što pre „stavimo na noge“. Ovim se preveniraju i minimiziraju efekti inaktiviteta. To su: tromboflebitis, tromboembolija ili pneumonija. Istovremeno moramo zaštititi operisani deo tela.
Obuka pacijenta
Rana postoperativna rehabilitacija uključuje obuku pacijenta i njegove porodice o pozicioniranju i promeni položaja u krevetu. Ovo je ključan faktor u prevenciji nastajanja dekubitusa (rana od ležanja). Neophodna je i obuka upotrebe/kretanja sa pomagalima bilo da su štake ili hodalica, što zavisi od preporuka operatora. Vežbe disanja se preporučuju radi sprečavanja bronhijalnih problema, a kontrole edema donjih ekstremiteta kao prevencija linfedema.
Nakon otpusta iz bolnicem postoperativno funkcionalno osposobljavanje i terapeutske vežbe obično se sprovode u kućnim uslovima. Usluge fizikalne terapije u kući su od ključnog značaja za bezbedan i potpun oporavak nakon operacije kuka.
Oporavak posle operacije kuka i rana rehabilitacija
Postoji jasan konsenzus da su procedure rane rehabilitacija nakon otpusta iz bolnice presudne za oporavak. Iz mog profesionalnog iskustva, želja pacijenta i porodice je da se u što kraćem mogućem periodu pacijent osamostali.
Neki od zajedničkih ciljeva su: obavljanje osnovnih funkcija, nezavisno kretanje pomoću štaka i sposobnost samostalne upotrebe toaleta. Potrebno je napomenuti da često porodica i/ili ljudi oko pacijenta često ne razumeju da su njihove želje isuviše male za pacijenta. Oporavak posle operacije kuka je izuzetno individualna kategorija, a profesionalni fizioterapeut će vas na najbolji način informisati o procedurama, objektivnim mogućnostima u svakoj fazi rehabilitacije i napretku.
Preporuke operatora
Kada govorimo o rehabilitaciji posle operacije kuka, opterećivanje operisane noge, upotreba ortopedskih pomagala, i dozvoljeni transferi uvek moraju biti prepisani od strane operatora. Faktori koji mogu uticati na odluku su: starost pacijenta, kvalitet kostiju, tip preloma, regija preloma i način na koji je urađena fiksacija. Dijapazon od: nije preoručen oslonac, preko: preporučeni oslonac od 10 – 30 % telesne težine. do punog oslonca na operisanu nogu je veliki. Iako je kod nekih pacijenata dozvoljeno rano oslanjanje na nogu punom težinom, moramo napomenuti da je mesto preloma ipak mesto sa značajnim delovanjem sila.
Iskustva iz prakse – posle operacije kuka – oporavak i revizije
Iz mog iskustva, i kod pojedinih starijih pacijenata (preko 70 godina) koji su od strane ortopeda dobili dozvolu da se oslanjaju na nogu (do granica tolerancije) uz korišćenje štaka, nakon godinu dana fiksacioni materijal je bio na mestu. Tako dam uz savete i oprez u tretiranju operisane noge reviziona operacija često neće potrebna. Sa druge strane mnogi ortopedi, predostrožnosti radi, ne dozvoljavaju pacijentima pun oslonac na nogu.
Tu je takođe, na kontroli posle godinu dana od intervencije, utvrđeno da revizija nije neophodna. Ovo još jednom potvrđuje neophodnost individualnog pristupa pacijenata na kome insistiramo. Jedno je sigurno, pacijenti koji se ranije oslone na nogu imaju veći stepen funkcionanog oporavka u odnosu na one koje to urade kasnije.
Ciljevi terapeutskih vežbi
Narušena mobilnost zgloba, obim pokreta, mišićna snaga, izdržljivost i balans su najčešći problemi nakon fiksacije zgloba kuka. Zbog toga se programi terapeutskih vežbi rutinski prepisuju kako bismo otklonili ove probleme. Poznato je da su pokreti kuka i kolena su izuzetno bolni u toku inicijalnog postoperativnog perioda. Mora se voditi računa da vežbe budu prepisane do granice zamora.
Potrebno je da vežbe sprovode isključivo iskusni terapeuti, radi kontrole različitih faktora koji mogu uticati na zaceljivanje tkiva. Kao što je napomenuto, mnogi mišići mogu biti povređeni prelomom kao i hirurškom intervencijom. Ovo svakako dovodi do pojave postoperativnog bola, refleksne inhibicije i slabosti.
Senzibilnost mekih tkiva
Ukoliko je prelom u predelu velikog trohantera dolazi do slabosti gluteus medius-a, mali trohanter daće disfunkciju ilopsoasa, dok prelomi na predelu ispod trohantera daju ispade u gluteus maximus-u. Tensor fasciae late (TFL) i vastus lateralis (VL) su obično traumatizovani u toku operativnog zahvata jer se incizija radi upravo u tom predelu.
Ovo izaziva postoperativni bol, inhibiciju i slabost prilikom izvođenja pokreta abdukcije kuka i fleksije kolena. Takođe, dolazi do formiranja velikog broja adhezija (priraslica) koje dovode do ograničavanja pokreta. Usled toga će aktivne vežbe koje provociraju ove pokrete često biti bolne. Ukoliko postoji skraćenje povređenog ekstremiteta nakon preloma kuka može doći do mehaničke prednosti drugih mišiča, odnosno disproporcije u snazi mišića
Izbor vežbi
-
Prevenirati vaskularne i plućne komplikacije – vežbe za pospešivanje cirkulacije i smanjenje rizika za nastajanje duboke venske tromboze i potencijalne tromboembolije pluća. Vežbe disanja se odnose na prevenciju pulmonalnih komplikacija kao što su smanjeni kapacatet pluća i pneumonija.
-
Poboljšati snagu gornjih ekstremiteta i nepovređenog ekstremiteta – Aktivne vežbe sa progresivnim opterećenjem targetiraju ključne mišićne grupe koje se upotrebljavaju u pokretima funkcionalne mobilnosti kao što su mobilnost u krevetu, hodanje sa štakama i stojeći transferi.
-
Prevenirati postoperativnu refleksnu inhibiciju muskulature kuka i kolena – Nisko intenzivnim izometričkim vežbama kuka i kolena operisanog ekstremiteta
-
Očuvati aktivnu mobilnost i dinamičku kontrolu povređenog kuka i okolnih zglobova – Praktikovanje aktivno potpomognutih i aktivnih vežbi obima pokreta involviranog ekstremiteta, do granice bola.
Oporavak i efekti produžene faze rehabilitacije
Nakon rane rehabilitacije na red dolazi umerena do minimalno protektivna faza koja traje od 6 do 12 nedelja nakon operativnog zahvata. Na kraju šeste nedelje rehabilitacije, najmanje je dozvoljeno delimično oslanjanje na nogu ili potpuno oslanjanje na nogu do granice tolerancije.
Od 8 – 12 nedelje moramo insistirati na potpunom oslabađanju od štaka i eventualno ih zameniti upotrebom štapa. U poslednjih par godina pojavilo se nekoliko studija koja svedoče da ova faza rehabilitacije može trajati i do 19 nedelja postoperativno. Intenzitet, trajanje i učestalost vežbi, i upotreba terapeutskih rekvizita povereni su fizioterapeutu.
Ciljevi u produženoj fazi rehabilitacije su da se poboljša fleksibilnost i hronično skraćenje i kontraktura mišića. Zatim, poboljšati snagu i mišićnu izdržljivost donjih ekstremiteteta i modelovati je prema funkcionalnim aktivnostima svakog pacijenta individualno. Poboljšati posturalnu stabilnost, balans i propriocepciju i tako svesti na minimum rizik od ponovnog pada.
Uspeh operacije i oporavka posle operacije kuka
Merna jedinica uspeha operativnog zahvata i postoperativne rehabilitacije je utvrđivanje: da li smo supeli da pacijenta vratimo na nivo na kojem je bio pre povrede. Nivo funkcionalne mobilosti pacijenta koji je imao pre same povrede se ispostavio kao jedan od krucijalnih faktora u postoperativnom toku lečenja povrede.
Efekti terapije
Tek u proteklih nekoliko godina tema istraživaja efekta terapeutskih vežbi u postoperativnoj fazi nakon preloma kuka, dospevaju u fokus interesovanja. Mnoštvo studija nam govori o značajno boljim rezultatima pacijenata podvrgnutih intenzivnoj terapeutskoj rehabilitaciji u trajanju od 19 nedelja. Razlike se ogledaju u aktivnostima dnevnog života, a u kojima je zabeležen značajan napredak. Komparativne studije rehabilitacionih procesa različitih intenziteta, ukazuju da je progres pacijenata najuočljiviji u samostalnosti i u zmačajno smanjenom nivou disabiliteta.
Individualni pristup
O većini procedura, merama opreza i posledicama operacije kuka primorani smo da govorimo uopšteno. Međutim, specifične komponente, učestalost, intenzitet i progresija rehabilitacionih programa nisu i ne mogu biti standardizovani. Pristup fizikalnoj terapiji i oporavku posle operacije kuka je isključivo individualan i prilagođen svakom pacijentu zasebno.
Svaki rehabilitacioni program osposobljavanja pacijenta zasnovan je na protokolima i preporukama razvijenim u vodećim svetskim klinikama za ortopedsku hirurgiju. Delotvornost ovih procedura i tretmana potvrđena je u praksi i mnogim klinički dokazanim studijama. Oporavak posle operacije kuka ne treba shvatiti olako. Ukoliko osećate bol u kuku, ili već znate da treba da se podvrgnete ovoj hirurškoj intervenciji, obratite nam se za savet i pomoć.
Postovani Nikola,
molim za savet i preporuke za vezbe ravnoteze posle neoperativnog loma kuka i butne kosti, bez kretanja oko 6 meseci…u pitanju osoba od 88 godina, ukupno skracenje noge posle dve povrede oko 12 cm, koristi obucu sa dodatom potpeticom…slaba ravnoteza prilikom koriscenja hodalice
Dobar dan.
Kako ste mi opisali to spada u jedne od najtežih stanja za rehabilitaciju. Proverite prvo da li je obuća korektno urađena. Ukoliko jeste na prvom mestu treba raditi vežbe vertikalizacije, tj stajanja sa hodalicom i na taj način ojačati određene grupe mišića koje drže telo. Pored toga treba raditi vežbe za stabilizaciju karlice i kukova. Poseban fokus treba usmeriti na zdravu nogu koju treba ojačata što više.
Nadam se da sam pomogao, ako imate još nekih pitanja slobodno postavite.
Hvala Vam najlepse, kontaktiracu Vas na Vase brojeve telefona za dodatne savete, a po potrebi i zakazati termin za rehabilitaciju.
Hvala Vama.
Pre 6 meseci sam operisala kuk,međutim imam ukočenost stopala i otecenost nogu već 6 meseci ne prolazi,šta činiti,hvala
Dobar dan Mirjana, hvala na poatavljenom pitanju.
Mišljenja sam da sama operacija nema veze sa oteĉenim nogama. Pretpotstavljam da se slabije krećete posle operacije, pa otufa verovatno dolazi do nakupljanja linfe.
Sa druge strane ovo ne smete ignorisati, savetovao bih Vas da uradite dopler krvnih sudova nogu kako bi ste iaključili mogućnoat da je došlo do tromboze nekog od krvnih sudova. Pregled lekara kardiologa kako bi utvrdio da otoci nisu posledica insuficijencije srca.
Mislim da je neophodna dopunska dijagnoatika.
Postovanje,
Mesec dana nakon operacije polomljenog kuka, baka od 84 godine idalje ne moze da stane na noge, jedino moze da sedi na krevetu. Tokom pokusaja ustajanja i stajanja na noge dolazi do kolabiranja i 15 minuta je potrebno da se povrati. Idalje nije uspela da stane i da proba setalicu. Da li imate neki savet sta treba uraditi ili sta je u pitanju? Uradjeni su svi nalazi nije vise malokrvna i svi ostali nalazi su u redu. Baka jedino pored sad kuka ima stavljen pejsmejker pre desetak godina.Baka je mrsavije gradje, sad tokom oporavka je jos smrsala jer je danima bila samo na infuziji.Hvala unapred.
Katarina, hvala Vam na postavljenom pitanju. Ne znam da li je uradjena rana postoperativna rehabilitacija, naime u prvih 24 h nakon operacije, pacijent se mora vertikalizovati ( uspraviti ). Tako se sprečava da centar za ravnotežu inhibira – smanji svoj nivo aktivnosti. Savetovao bih Vas da prvo sedi bez naslona, zatim se lagano odguruje nogama ( ukoliko je dozvoljen oslonac na nogu ) pa tek uz pokoć terapeuta i nekog od članova porodice kratko stoji.