Šta sve podrazumeva fizioterapija kod dece sa autizmom? Koje su to vrste aktivnosti kojima možemo doprineti boljoj kontroli ovog stanja kod dece, potrebno je da dobro razumemo sa čime se tačno hvatamo u koštac.
Dakle, autizam ili autistični poremećaj je razvojni poremećaj koji se manifestuje kod dece u prve tri godine života.
Deca sa autizmom su većinom isključena iz spoljašnjeg sveta tako da su samo neki od simptoma manjak socijalne interakcije, komunikacije i ograničenost interesa. Međutim, fizioterepija se pokazala izuzetno korisnom prilikom sprečavanja negativnog ponašanja i negativnih simptoma. Takođe, važno je napomenuti da su metode fizioterapije za lečenje autizma brojne i imaju različite efekte.
Nakon čitanja ovo članka, saznaćete 12 metoda ili postupaka koje služe za sprečavanje ili smanjivanje negativnih simptoma kod dece sa autizmom.
Kako lečiti decu sa autizmom pomoću fizioterapije?
Lečenje dece sa autizmom pomoću fizioterapije ima tačno određeni redosled i svaki postupak se mora sprovesti pravovremeno. Fizioterapija kod dece sa autizmom uvek daje najbolje rezultate kod najranijih intervencija.
Neposredno pre same intervencije i lečenja autizma pomoću fizioterapije potrebno je sprovesti detaljnu dijagnostiku i proceniti poremećaj pomoću određenih testova. Dete je potrebno uključiti u samu terapiju odmah nakon postavljene dijagnostike, te ga takođe priključiti društvenoj zajednici i adekvatno mu prilagoditi okolinu.
Takođe, jedan od prvih koraka terapije je postavljanje ciljeva same terapije kao i postupke za lečenje koji su individualni i zavise od dijagnostike deteta. Cilj fizioterapeuta kod lečenja dece sa autizmom je da fizioterapijskim metodama ili postupcima deluje na spazam, mišićni tonus, izdržljivost, ravnotežu i snagu deteta. Vežbe za decu su samo jedna od mogućih disciplina kako se može pozitivno delovati na simptome autizma.
Važno je napomenuti da osim ovim ciljeva terapije treba i postaviti ciljeve koji se odnose na komunikaciju i socijalizaciju deteta, odnosno istim ovim postupcima potrebno je delovati i na ostale faktore i simptome autizma. Još jedna veoma važna stvar pored terapije lokomotornog sistema, socijalizacije i komunikacije je uključiti i edukovati roditelje te iste dece kako bi se omogućilo sprovođenje terapije i u kućnim uslovima.
U narednom delu teksta se nalaze fizioterapijski, i drugi, postupci lečenja autizma kod dece kao i upoznavanje sa ulogom fizioterapeuta u procesu lečenja.
Procesu lečenja dece sa autizmom se isključivo pristupa nakon postavljanja dijagnoze i utvrđivanja autizma pomoću upitnika i različitih testova za procenu.
Fizioterapija dece sa autizmom, ali i generalno lečenje i rad sa decom se odlikuje raznima metodama i postupcima koji služe za smanjivanje negativnih simptoma autizma kod dece. Takođe, pre nego započnete rad sa detetom i implementaciju samih postupaka, potrebno je napraviti odgovarajuću fizioterapijsku procenu i odrediti samu svrhu i ciljeve terapije.
Nakon toga se odabira vrsta tretmana koja je odgovarajuća za dete. Najvažnije je biti svestan činjenice da najbolji rezultati tretmana dolaze uvek iz individualnih terapija.
12 najefikasnijih postupaka za lečenje autizma kod dece
Glavni princip psihoanalitičkog pristupa je potpuno prihvatanje osobnosti ili individualnosti autističnog deteta onakva kakva ona jeste. Psihoanalitički pristup dozvoljava detetu da izrazi svoje porive i želje. Takođe, niz nadražaja je omogućen ovim fizioterapijskim postupkom kako bi se detetu omogućili uslovi za zadovoljenje vlastitih želja i potreba.
Terapeuti ovim postupkom poštuju detetov stil života, njegove želje i potrebe, kao i samu dinamiku njegovog razvoja. Jedan od glavnih principa psihoanalitičkog pristupa je prihvatanje detetove različitosti odnosno njegove individualnosti.
Bihevioralni pristup je zasnovan na tipu ponašanja i njegovoj modifikaciji kod dece sa autizmom. Njegova glavna premisa je uključivanje programa koji ima za cilj smanjenje nepoželjnog oblika ponašanja.
Takođe, pored programa za smanjenje negativnog oblika ponašanja se koristi i program za podučavanje socijalnih veština, akademskih veština kao i veština igre. Glavne strategije koje su izvedene iz bihevioralnog pristupa su:
- Motivacioni program
- Dobra i sistemska analiza zadataka za razvoj akademskih veština
- Generalizovane tehnike za razvijanje novih veština
Strukturisana tehnika, odnosno tehnika podučavanjem diskriminativnim nalozimase koristi u bihevioralnom pristupu.
Program rane intervencije autizma
Postupak koji ima veliki uticaj na razvoj dece sa autizmom je postupak i princip rane intervencije. Princip rane intervencije utiče na same psihološke, socijalne i telesne karakteristike deteta sa autizmom.
Princip rane intervencije je kreiran u svrhu porodičnog lečenja autizma, jer porodična interakcija najbolje podstiče detetov razvoj. Svakako je poželjno da se rana intervencija kod dece sa autizmom odnosi na celu porodicu, a ne samo na dete sa autizmom.
U ranom razvoju deteta ovo se ponajviše odnosi na usvajanje govornih i komunikacionih veština. Jedan od temelja za kasniji razvoj jezika kao i za socijalnu interakciju je rano socijalno-komunikacijsko iskustvo.
Samim razvojem veština za komunikaciju drastično se smanjuje nepoželjno ponašanje, a samim tim se i povećava sposobnost deteta da uspostavi interakciju sa vršnjacima.
Osim fizikalne terapije, nekad dolazi u obzir terapijom određenim lekovima. Nijedan lek niti procedure ne mogu u potpunosti da izleče autizam, ali određeni lekovi mogu da ublaže nepoželjne simptome.
Lekovi za lečenje dece sa autizmom mogu da utiču na agresiju, autosugestiju i hiperaktivnost u ranoj dobi. Takođe, ovaj oblik terapije se naziva psihofarmakoterapija. Lekovi nemaju sposobnost da deluju na inteligenciju deteta, ali mogu da deluju na njegovu sposobnost učenja.
Zabeleženo je smirenje anksioznosti, agresije i hiperaktivnosti primenom određenih lekova. Međutim, dato smirivanje simptoma nikada nije trajno i njime se zasigurno ne može u potpunosti sprečiti autizam. Lekovi koji se smeju primenjivati prilikom terapije kod dece sa autizmom su Risperdion, Klonazepam ili Haloperidol.
Takođe, neki od antidepresiva koji se najčešće primenjuju u svrhe terapije su Fluoksetin ili Fluvoksamin. Kod dečaka sa autizmom se preporučuje implementacija i korišćenje folata i folne kiseline.
TEACCH program
TEACCH program (Tretman and Education of Autistic and Related Communications Handicapped Children) je sadržan iz procene sposobnosti i potreba, dijagnostičkih postupaka i podrške za decu i odrasle sa autizmom.
Ovaj postupak i program je bazira na prilagođivanju učenja i mišljenja osoba sa autizmom. Takođe se i temelji na kognitivnom, razvojnom, zdravorazumskom i ekološkom pristupu. Cilj TEACCH programa je komunikacija i funkcionalnost kao i usvajanje školskih veština i znanja, poboljšanje adaptacije, razumevanja i govora.
Sva podučavanje se odvijaju u skrukturisanim uslovima uz prateće oblike podrške. Na kraju programa deca se moraju naučiti osloniti na druge ljude kako bi razumeli svet oko sebe.
Ovaj model predstavlja razvojni model terapije koji se temelji na odnosima. Ovaj model omogućava posredovanje između roditelja i dece koji se temelji na načinu prepoznavanja i sistematizacije detetovih razvojnih motoričkih i senzorskih sposobnosti.
Takođe se bazira i zasniva na razvojnoj interaktivnoj teoriji. Važno je napomenuti da su glavne osobe u ovom obliku terapije roditelji. Ciljevi koje poštuje ovaj model terapije su:
- Uspostavljanje interakcije s detetom
- Uvođenje deteta u svet pažnje
Takođe, jedan od ciljeva RIO modela je potsticanje emocionalnog i socijalnog razvoja. Pet koraka od kojih se sastoji RIO postupak su opservacija, otvaranje ciklusa komunikacije, praćenje detetovog vođstva, produžena i proširena igra i peti porak je zatvaranje ciklusa komunikacije deteta.
Terapija pokretom
Terapija kretanjem je poseban oblik terapije gde se fizičko kretanje koristi kao sredstvo samog lečenja. U procesu funkcionalne rehabilitacije, kretanje ima ključnu ulogu lečenju dece sa autizmom. Cilj terapije kretanjem je očuvanje i poboljšanje mišićne snage, mobilnosti, izdržljivosti i brzine kretanja, korekcija držanja tela, prevencija deformacija i povećanje obima pokreta ili mobilnost/fleksibilnost.
Fizioterapija dece sa autizmom se koristi se aktivnim, aktivno-potpomognutim i pasivnim vežbama. Kod dece sa autizmom, terapija kretanjem značajno pomaže u ublažavanju simptoma u kombinaciji sa drugim tretmanima koji imaju isti cilj.
Cilj terapije kretanjem kod dece sa autizmom je da podstakne normalni fizički razvoj, ublaži stereotipna držanja tela i koriguje deformitete kičme kao što su skolioza, kifoza ili lordoza. Intenzivne vežbe smanjuju hiperaktivnost, agresiju i autoagresiju. Takođe imaju povoljan uticaj na deformitete stopala, ali i na držanje tela deteta.
Terapija kretanjem treba da se prilagodi individualno detetu i njegovim potrebama i mogućnostima. U okviru terapije kretanjem potrebno je sprovoditi vežbe ravnoteže, koordinacije, brzine i snage.
Takođe se sprovodi senzorna terapija koja podstiče razvoj senzorne integracije. Vežbanje takođe utiče na socijalnu adaptaciju deteta, karakterne osobine, igru i kretanje.
Terapija muzikom je oblik terapije koji se prilagođava individualnim potrebama deteta. Muzika pomaže deci da se opuste i izraze svoje osećaje kroz muziku ukoliko nemaju naviku da govore često. Glavni cilj ovog oblika terapije je razvijanje sluha kod samog deteta, aktivno i pasivno slušanje muzike, kao i upoznavanje s muzikom i pevanjem.
Terapeuti moraju pažljivo odabrati muziku koja odgovara afinitetima deteta sa autizmom. Vađžno je napomenuti da muzika ne sme biti preglasna ili iritirajuća jer bi mogla izazvati nemir umesto opuštanja kod deteta. Likovna terapija se takođe često koristi kao oblik terapije.
Ovaj oblik terapije potstiče razvoj i odgajanje autistične dece, jer često kroz crteže izražavaju svoje želje i poruke. Likovna terapija omogućava bolju komunikaciju s unutrašnjim svetom autistične dece.
Cilj likovne terapije je potsticanje detetovog izražavanja, rasterećenje napetosti te upoznavanje sa samim sobom. Crteži autistične dece često su stereotipni i ponavljaju se na isti način.
Terapijsko jahanje
Terapijsko jahanje je oblik terapije koji se sprovodi sa konjem ili pored konja sa ciljem postizanja terapijskih efekata i poboljšanja kvaliteta života. Osim terapijskog jahanja, za lečenje se koriste radna terapija, logopedska terapija, psihoterapija i socijalno predškolsko jahanje. Izvođenje terapijskog jahanja zahteva dodatno znanje i veštine.
Trodimenzionalni pokreti konja se koriste za postizanje terapijskih ciljeva, uključujući poboljšanje tonusa, koordinacije, ravnoteže, disanja i govora, kao i koncentracije i samopouzdanja. Terapijsko jahanje je prilagođeno osobama sa posebnim potrebama, poput osoba sa mišićnom distrofijom, multiplom sklerozom, cerebralnom paralizom, mentalno obolelom decom, kao i decom sa autizmom i Downovim sindromom.
Terapijsko jahanje normalizuje mišićni tonus, povećava obim pokreta, poboljšava koordinaciju, ravnotežu i cirkulaciju, a takođe pozitivno utiče na emocionalno i socijalno ponašanje deteta. Terapija se sprovodi bez sedla, tako da osoba sedi na konju i prenose se impulsi koji olakšavaju pokretanje zdelice.
Ovo je dobra terapija za osobe koje teško hodaju ili su u invalidskim kolicima. Neki od efekata terapijskog jahanja su: smanjenje spazma, povećanje mišićnog tonusa, sprečavanje patoloških obrazaca pokreta, poboljšanje pokretljivosti, ravnoteže, koordinacije, izdržljivosti i emocionalnog stanja.
Terapija kroz igru može se koristiti za lečenje autistične dece s višim intelektualnim sposobnostima. Kroz igru, deca mogu izraziti svoju znatiželjnost, osetljivost, maštu i vlastite doživljaje. Igra im takođe omogućuje da izraze svoje strahove, ljutnju, tugu i radost.
Terapija igrom prilagođena je detetu i njegovim specifičnim potrebama, fleksibilnosti, emocionalnoj kapacitetu, roditeljskoj privrženosti te sposobnosti stvaranja prijateljstava. Ovaj tretman provodi terapeut i deo je obrazovnog programa deteta.
Terapija programima ravnoteže mozga
Novija forma terapije nazvana „terapija programima ravnoteže mozga“ fokusira se na otklanjanje neravnoteže u električnim impulsima mozga, koji mogu dovesti do nejednakog sazrevanja pojedinih delova mozga.
Ovaj nedostatak u sazrevanju može uzrokovati poremećaje u komunikaciji, kao i negativne efekte na ponašanje i učenje. Sindrom funkcionalne razjedinjenosti, odnosno neravnoteža između leve i desne hemisfere mozga, često se pojavljuje kod autistične dece.
Ova neravnoteža može uzrokovati probleme s prostornom percepcijom, planiranjem, ritmom, tonusom mišića i posturom, kao i ometati doživljavanje čula na pravilan način.
Terapija programima ravnoteže mozga usresređuje se na te probleme i nastoji potstaknuti razvoj slabije polutke mozga kroz vežbe, kako bi se osiguralo ispravno funkcionisanje te polutke poput zdrave hemisfere.
Neurofeedback terapija je još jedna metoda koja se koristi kao oblik terapije za autizam. Ona se fokusira na učenje mozga kako da poboljša svoje funkcije. Neurofeedback je podvrsta biofeedbacka koja se koristi za prikazivanje aktivnosti mozga bez direktnog uticaja na njega.
Fizioterapija kod dece sa autizmom – Pnego što terapija počne, terapeut uzima detaljnu anamnezu kako bi procenio sposobnosti pacijenta. Terapija se provodi tako da pacijent sedi u udobnoj stolici, terapeut postavlja elektrode na kožu, a zatim prati moždanu aktivnost kroz poseban program.
Tokom terapije, pacijent igra igru snage uma koja pomaže mozgu da nauči određene aktivnosti. Tretman traje između 30 i 45 minuta i ponavlja se 3 do 5 puta nedeljno. Cilj terapije je dati pacijentu povratne informacije o njegovom organizmu i pomoći mu naučiti kako kontrolisati i menjati svoje fiziološke reakcije.
Kada se radi s autističnim detetom, jako je važno da fizioterapeut upozna dete, njegove želje, mogućnosti i sposobnosti. Uloge fizioterapeuta je da obuči roditelje i da im objasni fizioterapijske postupke.
To je jako važno jer roditelji provode najviše vremena sa svojim detetom. Edukacija bi trebala uključivati dijagnozu bolesti, kliničku sliku i postupke koji se koriste u terapiji. Fizioterapeuti prilagođavaju plan i program terapije svakodnevno u skladu s detetovim trenutnim stanjem.
Važno je obratiti pažnju na komunikaciju s detetom i razumijevanje zadataka. Treba koristiti jasna i kratka uputstva koje će dete lako razumeti. Fizioterapeutske postupke treba provoditi svakodnevno i roditelje je potrebno edukovati da ih provode i kod kuće.
Motivacija deteta i roditelja
Kao i u svakoj vrsti terapije, a posebno u ovako delikatnoj vrsti tretmana, fizikalna terapija za decu sa autizmom podrazumeva pružanje ogromne podšku i motivacije detetu i roditeljima. Ona je od presudne važnosti za uspeh i delovanje terapije. Potrebno ih je potsticati na suradnju i upornost.
Ukoliko imate dete kome je potrebno lečenje i smanjenje simptoma autizma potrebno je odabrati kvalitetan program terapije koji će omogućiti detetu bolji kvalitet života, poboljšanu komunikaciju, kao i razumevanje sveta oko sebe.
Program mora da bude individualan i baziran isključivo na potrebama deteta kako bi promene i smanjivanje samih simptoma bilo što efikasnije.
Ukoliko imate bilo kakvih pitanja, nejasnoća ili prosto želite da se detaljnije informišete oko samih metoda lečenja autizma, slobodno nas kontaktirajte i mi ćemo se potruditi da izaberemo najbolji program za vaše dete.
