Prelom ručnog zgloba

Sadržaj:

Prelom ručnog zgloba i prelom šake čine značajan deo povreda ruke. Zapravo, Ručni zglob je najčešće povređeni zglob u telu. Složena formacija kostiju šake često otežava dijagnozu, a pogrešne dijagnoze mogu izazvati trajni invaliditet ako se ne leče adekvatnim metodama. Zbog toga je važno je posumnjati i prepoznati tip i dimenzije karpalne povrede.

Kako nastaje prelom ručnog zgloba?

Prelom šake najčešće se dešava prilikom pada na ispruženu ruku ili pak prilikom direktne traume u predelu zgloba. Kod približno 50% svih povreda, prelomna linija se proteže u sam zglob, što dovodi i do preloma pripadajuće hrskavice. Povrede sa većim intenzitetom udara od padova ili teških saobraćajnih nesreća, mogu dovesti do iščašenja karpalnih kostiju. Zatim, snažan udarac u zglob ruke u okviru nekih kontaktnih sportova, uzrokovan velikom brzinom ili npr. loptom, takođe mogu izazvati prelom.

Prelom ručnog zgloba – incidenca preloma šake

Upravo zbog tih okolnosti, sportisti čine važnu podgrupu pacijenata koji doživljavaju ovu povredu zgloba ruke. Čak 25% svih atletskih povreda se dešava na šaci ili zglobu. Prelom šake i/ili zgloba češće su kod adolescentnih sportista nego kod odraslih.

Dalje, incidenca preloma ruke kod žena se postepeno povećava sa godinama starosti od 50 godina. I kada govorimo o ovoj vrsti povrede šake glavni faktor rizika jeste osteoporoza. Prelomi zgloba ruke se kod žena dešavaju čak 2 do 3 puta češće nego kod muškaraca. Kod muškaraca, stope preloma ostaju niske (samo 15% preloma) sve do kasnijih godina života.

Anatomija šake i ručnog zgloba

Sam ručni zglob je kompleksan. Anatomski ga čine tri stuba i četiri ligamenta koji obezbeđuju stabilnost. U predelu ručnog zgloba nalazi se osam karpalnih kostiju. Raspoređene su u dva reda i čvrsto isprepletene jedna sa drugom unutrašnjim i spoljašnjim ligamentima zgloba.

Kada mislite da ste slomili šaku

Prilikom posete lekaru neopodno je opisati povredu. To je najbolje učiniti glumeći traumatski događaj, ukoliko je pacijent u stanju to da uradi. U procenu mehanizma nastale povrede lekar će uzeti u obzir i starost pacijenta kako bi precizno odredio vrstu i prirodu preloma. Tako će parametri kojima se procenjuje povrede šake kod dece, s obzirom na potencijal remodelacije kostiju tokom rasta, biti nešto drugačiji nego kod odraslih.

Dakle, vrsta povrede nastala usled pada na ispruženu ruku sa ispruženim zglobom može varirati, u zavisnosti od starosti pacijenta. Primera radi, ovakav pad obično izaziva prelom ploče rasta kod adolescenata, a frakturu skafoida kod mlade odrasle osobe. Kod starije odrasle osobe sa osteoporozom može biti u pitanju veoma čest, vanzglobni Kolov prelom šake.

Prelom karpalne kosti

Klasifikacija preloma:

Prva klasifikacija preloma šake odnosi se na prelomnu liniju. Dakle, prilikom dijagnoze preloma gleda se da li prelomna linija zahvata zglob šake ili ne.

Ostali kriterijumi su slični kao kod drugih preloma kostiju. Gledamo sledeće:

  • Da li je prelom stabilan?
  • Utvrđujemo broj koštanih fragmenata, kao i
  • Stepen dislokacije preloma.

Sve to će uticati na dijagnozu i krajnju odluku o lečenju preloma.

Slomljen zglob šake – dijagnoza

Prelomi šake usled kompleksnosti njene anatomije mogu biti teški za otkrivanje konvencionalnim rendgenskim snimkom i može zahtevati CT za dijagnozu.

Preko 80% preloma šake uključuje skafoidu. druga najčešća karpalna kost koja se lomi je trikuetrum. Ostale karpalne kosti se mnogo ređe lome. Prelomi kosti glave su posebno retki jer se ova kapitatna kost nalazi u zaštićenom položaju.

Kada se sumnja na karpalni prelom, potrebni su rendgenski snimci u anteroposteriornom (AP), bočnom i kosom pregledu. Skeniranje kostiju i CT skeniranje ponekad su od pomoći ako fraktura nije očigledna na običnom rendgenskom snimku i treba ih razmotriti tamo gde se još uvek sumnja na prelom.

Simptomi slomljenog zgloba ruke

  • otok;
  • krvni podliv;
  • bol na dodir i pokretanje ručnog zgloba;
  • ograničeni pokreti;
  • ponekad i deformiteti u predelu ručnog zgloba.

U slučaju preloma, zglob treba brzo imobilizirati. To što pre treba uraditi i sa gipsom, čak i ako na rendgenskom snimku u prvi mah nije vidljiva nikakva povreda.

Tamo gde je došlo do iščašenja karpalnog zgloba, ili postoji sumnja, neophodno je hitno upućivanje na ortopedsko mišljenje.

prelom ručnog zgloba

Lečenje preloma zgloba šake

Uspeh lečenja karpalnih fraktura zavisi od:

  • brze dijagnoze,
  • stabilnog i anatomskog poravnanja zahvaćene karpalne kosti,
  • zaštitne imobilizacije povrede i
  • pažljive rehabilitacije.

Lečenje preloma može biti neoperativno i operativno.

Kod manjih preloma gde ne postoje dislokacije, odnosno pomeranje koštanih fragmenata postavlja se samo gips, odnosno ruka se imobiliše.

Kod preloma kod kojih postoji pomeranje, u lokalnoj anesteziji vrši se otropedska repozicija zgloba. Ovo, takozvano nameštanje preloma radi se kako bi se postavile bolje pozicije kostiju i fragmenata u zglobu.

Potom se vrši dalja procena o lečenju.

Operacija ručnog zgloba

Određeni tipovi preloma zgloba šake, smatraju se primarno nestabilnim i podrazumevaju operativno lečenje. Postoji više tehnika operacije zgloba šake – Ilizarov metod, ili standardna osteosinteza sa pločom i štrafovima itd. Operacije se rade u totalnoj ili regionalnoj blok anesteziji. Nakon operacije postavlja se gipsana šina ili ortoza, a dve nedelje (obično) kasnije skidaju konci i imobilizacija i može se, uz dogovor sa lekarom, pristupiti fizikalnoj terapiji i rehabilitaciji.

Zašto se i kada pristupa operativnom saniranju prelomu ručnog zgloba? Čak i nakon redukcije i imobilizacije gipsom ili udlagom, vaše kosti se mogu pomeriti. Tako da će vaš lekar verovatno pratiti vaš napredak pomoću rendgenskih snimaka. Ako se vaše kosti pomeraju, možda će vam biti potrebna operacija. Postoji više vrsta operacija koje se mogu sprovesti:

  • Zatvorena redukcija i fiksacija. Ovom operacijom zgloba prelom se poravnava i privremeno drži klinovima sve dok povreda ne zaraste nakon čega se klinovi uklanjaju.
  •  Spoljašnja fiksacija zgloba. Metalni okvir izvan vašeg tela imobiliše prelom sa dve ili više iglica koje prolaze kroz vašu kožu iu kost sa obe strane preloma. Okvir biva će uklonjen kada prelom zaraste.
  • Otvorena redukcija i unutrašnja fiksacija (ORIF). Operacija podrazumeva ugradnju igala, ploča, šipki ili šrafova kako bi držali vaše kosti na mestu dok zarastaju. Koštani transplantat se može koristiti da pomogne zarastanju.

Ove opcije operacije slomljenog zgloba ruke mogu biti neophodne ako imate:

  • Otvoreni prelom
  • Prelom u kome se delovi kosti pomeraju
  • Labave fragmente kostiju koji bi mogli da uđu u zglob
  • Oštećenje okolnih ligamenata, nerava ili krvnih sudova
  • Prelom koji se širi u zglob

Prelom šake i komplikacije

Komplikacije uključuju posttraumatsku artrozu, disfunkciju srednjeg nerva, kompleksni regionalni sindrom bola, probleme sa tetivama ili karpalnu nestabilnost.

Pa ipak, često su uprkos odgovarajućem tretmanu, gubitak pokreta ručnog zgloba i smanjena snaga stiska su uobičajeni, kao i uporan bol.

Zato nakon odgovarajućeg perioda oporavka, operativnog ili ne, obavezno sledi period fizikalne terapije i rehabilitacije.

Oticanje ruke u gipsu

Usled povrede koja nije zanemarljiva bez obzira na tip preloma, vaša šaka i ruka u gipsu mogu da oteknu. Otok, naravno, može povećati bol zato što dolazi do pojačanog  pritiska na povređene delove ruke. Pa ipak, uporno oticanje može uzrokovati da vaša ruka postane ukočena. Ukočenost nezahvaćenih zglobova može odložiti povratak na posao ili uticati na vaše sposobnost obavljanja aktivnosti svakodnevnog života. Možda ste dobili remen, koji može biti od koristi u prvih nekoliko dana. Međutim, dalju upotrebu ovoga treba izbegavati jer može izazvati ukočenost i uticati na vaše rame. Bol i otok su normalni simptomi kada slomite kost.

Kako biste izbegli oticanje ruke korisna je elevacija koja omogućava i pomaže da se  otok odlije. Da bi elevacija bila efikasna, trebalo bi da se uverite da vam je ruka  pozicionirana više od lakta.

Počnite sa podizanjem ruke 10-20 minuta svakog sata. Važno je da s vremena na vreme pomerite lakat i ramena kako bi sprečili da se ukoče. Količina elevacije koja vam je potrebna se razlikuje u svakom slučaju i može se prilagoditi u skladu sa tim. Aktivno kretanje može pomoći u uklanjanju otoka. Kada je u pitanju oticanje ruke u gipsu, možete sebi pomoći i lakim vežbama. Vežbe za prelom ručnog zgloba mogu se započeti već u gipsu.

Fizioterapija preloma treba da počne što je pre moguće nakon što vam se skine gips ili udlaga. Intenzivan program terapije ipak, počinje tek kada mesto preloma dovoljno zaraste. Program rehabilitacije nakon operacije karpalne kosti delovaće na smanjivanje bola, ukočenosti i otoka. Rana primena fizikalne terapije takođe pomaže u oporavku poboljšavajući pokretljivost, opseg pokreta i snagu u zahvaćenom zglobu. Sveobuhvatni program i rehabilitacije nakon preloma ili operacije preloma šake može trajati do 4 meseca.

Rehabilitacija preloma zgloba šake

Postepena primena terapijskih metoda fizikalne terapije deluje na:

  • Postepeno kretanje zgloba bez bolova
  • Vraćanje puni opseg pokreta
  • Poboljšanu snagu mišića
  • Poboljšanu fleksibilnost mišića
  • Poboljšanu kardiovaskularnu kondiciju i izdržljivost mišića
  • Upostavijanje potpune funkcije i nezavisnosti.

Vežbe za prelom ručnog zgloba – nekoliko primera

Fleksija i ekstenzija zgloba –  Postavite podlakticu na sto, sa rukom i zahvaćenim zglobom ispruženim izvan stola, dlanom nadole. Savijte zglob da pomerite ruku nagore i dozvolite da se vaša ruka sklopi u pesnicu, a zatim spustite ruku i ostavite prste da se opuste. Držite svaki položaj oko 6 sekundi. Ponovite 8 do 12 puta.

Radijalna i ulnarna devijacija zgloba – Držite zahvaćenu ruku ispruženu ispred sebe, dlanom nadole. Polako savijte zglob koliko god možete s jedne na drugu stranu. Držite svaki položaj oko 6 sekundi. Ponovite 8 do 12 puta

Intrinzična fleksija – Oslonite ruku sa obolelim zglobom na sto i savijte velike zglobove kojima se vaši prsti spajaju sa rukom. Držite palac i druge zglobove u prstima ravno. Polako ispravite prste. Vaš zglob treba da bude opušten, da pratii liniju prstiju i palca. Vratite prste na početnu poziciju, sa savijenom rukom. Ponovite 8 do 12 puta.

Fizikalna terapija Sučević stoji vam na raspolaganju za sve vrste fizikalne terapije i rehabilitacije. Usluge fizikalne terapije kod kuće su premium usluge koje uz primenu rane rehabilitacije i terapije donose najbolje moguće rezultate. Uverite se u profesionalnost i kvalitet naših usluga. Pozovite nas!

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Коментари
Najstarije
Najnovije Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Prelom ključne kosti
Prelomi
Prelom ključne kosti (fraktura klavikule)

Prelom ključne kosti ili fraktura klavikule. Slomljena ključna kost je česta povreda ruke. Dešava se usled pada, kao sportska povreda ili posledica saobraćajne nesreće. Iako je slomljena ključna kost bolna, većini

Prelom podlaktice
Prelomi
Prelom podlaktice

PRELOM PODLAKTICE – ŠTA TREBA DA ZNATE? Podlaktica se sastoji od dve kosti – radijusa i ulne. Kost koju nazivamo radijus nalazi se sa strane palca, a ulna sa strane

Prelomi
Prelom lakta

Prelom lakta može biti veoma bolna povreda koja potencijalno može dovesti do smanjene pokretljivosti u ruci, ramenu ili zglobu. Ova vrsta preloma može ograničiti vašu sposobnost da radite, obavljate kućne