logo
+381 69 01 60 267sucevicnik@yahoo.com

blog

OPORAVAK POSLE MOŽDANOG UDARA

OPORAVAK POSLE MOŽDANOG UDARA

Nakon moždanog udara fizičko zdravlje može biti pogođeno na mnogo nivoa. Pacijenti sa moždanim udarom često pretrpe velika oštećenja ćelija mozga. Oni gube sposobnost da samostalno obavljaju različite funkcije i aktivnosti. Za oporavak od mozdanog udara fizioterapija se pokazala kao jedan od najefikasnijih lekova.

POSLEDICE MOZDANOG UDARA

Moždani udar može prouzrokovati određene slabosti. Može da izazove delimičnu ili potpunu paralizu. Ovo stanje poznato je pod nazivom: hemiplegija. Posledice šloga pacijentu otežavaju ili ponekad porpuno onemogućavaju pomeranje udova. Ravnoteža i držanje pacijenata se narušavaju i zato je, pored ostalih lekova, neophodna i terapijska pomoć. Uloga fizikalne terapije u lečenju poledica moždanog udara (i drugih neuroloških stanja) je ogromna. Sesije fizioterapije u kući usmerene su na oporavak pacijenata kroz jačanje udova i restoraciju pokreta. Ovakav pristup ne samo što pomaže pacijentima da povrate snagu i funkcionalnost tela, već im istovremeno pruža i samopouzdanje.

FIZIKALNA TERAPIJA I OPORAVAK POSLE MOŽDANOG UDARA

U zavisnosti od ozbiljnosti (posledica) moždanog udara, i individualnih mogućnosti pacijenta, fizikalna terapija može u različitoj meri pomoći u procesu oporavka. Telo se može ponovo obučiti za izvođenje određenih pokreta, na primer: za upotrebu ruku, radi samostalnog oblačenja. Fizikalna terapija može pomoći da se povrate pokret i snaga u nogama, ili popraviti pokretljivost i balans pacijenta. Znanja iz neurofizioterapije omogućavaju fizioterapeutu da razume dimenzije promena uzrokovanih moždanim udarom, na mozak i nervni sistem, a posledično i na telo. I, isto tako, da odredi najbolju moguću terapiju za svakog pacijenta individualno.

CILJEVI FIZKALNE TERAPIJE U TRETIRANJU POSLEDICA MOŽDANOG UDARA

Već 24 sata nakon moždanog udara fizioterapeut započinje rehabilitaciju kratkim, čestim sesijama usredsređenim na ustajanje iz kreveta. Na jednostavne radnje kao što su stajanje i hodanje. Ovakva repetitivna obuka za zadatke pomaže ljudima da povrate pokret i ponovo se vrate/podsete svakodnevnih aktivnosti. Fizikalna terapija pomaže preživelima od moždanog udara da u svoju svakodnevnu rutinu usvoje fizičke aktivnosti. Pravilnom primenom fizikalne terapije i rehabilitacije može se smenjiti rizik od drugog moždanog udara i do 35%.

Ukoliko stanje pacijenta to dozvoljava, fizioterapeuti često sprovode i takozvani kružni trening. Ova taktika vežbanja uključuje intenzivno ponavljanje svakodnevnih aktivnosti, pokreta i terapeutskih vežbi. Njime se pomaže ljudima da kroz vežbu, vremenom hodaju dalje, brže, uz više nezavisnosti i samopouzdanja.

INDIVIDUALNI PRISTUP

U ranoj fazi nakon mozdanog udara, fizioterapeut će se fokusirati na prevenciju komplikacija – kao što je npr. ukočenost mišića. Radi se na restoraciji pokreta i, postepeno, mogućnosti da pacijent bude ponovo aktivan. Kako vreme prolazi, ciljevi i taktike fizioterapije se modifikuju i prilagođavaju stanju i ciljevima pacijenta. Osnovni zadatak fizioterapeuta je da pacijenta (ukoliko je to moguće) obuči i osposobi da bude što stamostalniji. Dobar fizioterapeut će uskladiti želje ili potrebe pacijenta i realne mogućnosti. Tako će u tandemu raditi na zadacima koji su zaista važni. To, u zavisnosti od stanja pacijenta, mogu biti i aktivnosti poput: ustajanja, sedenja, oblačenja, hodanja, odmaranja, kuvanja…

OPORAVAK NAKON ŠLOGA – KADA ZAPOČETI SA TERAPIJOM?

Ovo u mnogome zavisi od ozbiljnosti moždanog udara i generalnog zdravstvenog stanja u kome se pacijent nalazi. Dakle, pre početka terapije potrebna je procena fizioterapeuta. Neka osnovna uputstva preporučuju da se praktikuje oko 45 minuta fizikalne terapije dnevno, dok je pacijent još u bolnici. U principu, približno 24h nakon moždanog udara, pacijent će biti ohrabrivan da ustane, da sedne u stolicu, da pomera udove ili prošeta.

ŠTA SE DALJE DEŠAVA? KAKO ODREDITI CILJEVE?

Ističemo da ciljevi rehabilitacije nakon moždanog udara zavise od ozbiljnosti posledica. Od postojanja hroničnih bolesti i prethodnim fizičkim sposobnostima pacijenta i drugo. Zatim, od telesne težine, pokretljivosti, stanja mišićnog sistema itd. Fizioterapeut će zajedno sa pacijentom odrediti realne ciljeve oporavka posle šloga. U praktikovanju fizioterapije uzeće se u obzir psihičko i emotivno stanje, i lični ciljevi pacijenta. No, ne treba biti negativan. Uvek se počinje od sasvim malih stvari i pokreta. Često je to samo posezanje i držanje nekog predmeta i slično.

USTAJANJE

Prvi korak fizioterapije, u bolničkim uslovima, biće vežbe u krevetu i ambulacija. Kada/ukoliko pacijent savlada ovaj zadatak, može se početi sa složenijim sesijama vežbanja i rehabilitacijom. Obično se fizikalna terapija i rehabilitacija nastavljaju u kućnim uslovima, što omogućava bolji, individualni pristup i brži oporavak.

TERAPEUTSKE AKTIVNOSTI

Na samom početku, fizioterapeut će preporučiti i objasniti funkcije terapeutskih aktivnosti koje pomažu vežbanje specifičnih veština, i radnji na koje je potrebno delovati. Dakle, ukoliko pacijent ima problema sa balansom pri ustajanju, radiće se na vežbama koje podrazumevaju puno ustajanja i na stabilnosti. Ukoliko je otežano/ograničeno pokretanje ruke, fizioterapija će se fokusirati na aktivnosti koje pomeraju tu granicu i slično.

PODRŠKA

Neprocenjiva podrška u procesu rehabilitacije uvek dolazi iz porodice. Fizikalna terapija kod kuće edukuje članove porodice kako da podrže pacijenta u rehabilitacionom procesu. Sesije fizioterapije kod kuće jedan-na-jedan, dragocene su za restoraciju pokreta i funkcionalnosti tela, kao i za ponovnu obuku tela za izvršavanje određenih zadataka. Samostalnost koja se delimično može povratiti fizikalnom terapijom i rehabilitacijom od velikog je značaja za emotivno, psihičko stanje pacijenta i samopouzdanje.

SNAGA I BALANS

Jedna od glavnih fizičkih problema pacijenata koji su pretrpeli šlog je slabost u rukama i nogama. Terapeutske vežbe ciljane za podizanje snage i izdržljivosti mogu u velikoj meri popraviti ove posledice. Istezanja pre i posle vežbanja, ali i u samostalnoj primeni sprečiće ukočenost mišića i zglobova. Vežbe se sprovode pod nadzorom fizioterapeuta.

KADA SE ZAVRŠAVA TERAPIJA?

Period oporavka može trajati od mesec dana nakon šloga, do nekoliko meseci pa čak i godina. Benefiti se ogledaju u većoj samostalnosti i fizičkim sposobnostima koje nastupaju zahvaljujuči kontinuiranoj terapiji. Ipak, ukoliko pacijent ima tegobe, potrebno je nastaviti sa fizioterapijom. To znači da, dok god postoji prostor za poboljšanje, treba nastaviti sa fizikalnom terapijom. Ukoliko fizioterapeut oceni da dalji napredak nije moguće ostvariti, uputiće vas na taktike održavanja postignutih rezultata.

FIZIOTERAPIJA, MOŽDANI UDAR I MOZAK

Još jedan važan benefit primene fizioterapije nakon moždanog udara dolazi od procesa koji zovemo neuroplasticitet. Fizikalna terapija podstiče neuroplasticitet u telu, tako što svojim taktikama pomaže mozgu da ponovo nauči određene veštine.

Kao što znamo, moždani udar oštećuje ćelije mozga koje ne mogu da se obnove. Međutim, mozak može da se reorganizuje, tako što mobiliše druge ćelije da preuzmu posao. Ovo znači da se neke sposobnosti i veštine izgubljene ili ograničene kao posledica šloga, mogu povratiti. Na primer: pokret, koordinacija i drugo. To je zapravo neuroplasticitet i razlog zašto je on važan.

Pin It on Pinterest

Share This