Fizikalna terapija i terapeutsko vežbanje predstavljaju bihejvioralni pristup kontroli funkcionalnih i simtptomatskih posledica multiple skleroze. Terapija doprinosi poboljšanju kretanja, balansa i sveukupnoj kontroli tela. Dotatni benefiti redovnog vežbanja su smanjenje zamora i depresivnih osećanja.
Rad na neuroplastičnom potencijalu centralnog nervnog sistama, u tretiranju obolelih sa MS-om, zaista mogu dati odlične rezultate. Naravno, kao i kod svake bolesti, mere napretka su individualne. Rana dijagnoza i pronalazak adekvatnog plana lečenja, te fizikalne terapije, su od presudnog značaja za usporavanje napretka bolesti.
Mobilnost i multipla skleroza
Mobilnost je kritična dimenzija za sve osobe obolele od MS-a. Ona je svojevrsni simbol nezavisnosti svakog čoveka. Gubitak mobilnosti je, kao što znamo, simptomatski uslovljen progresijom multiple skleroze u telu obolelog. Približno 75% pacijenata ima probleme sa kretanjem. Tako brojni pacijenti ističu ambulaciju kao najvažniju dnevnu aktivnost. Kod MS-a, ograničenja u mobilnosti se javljaju veoma rano. Primarni simptomi ove bolesti su: problemi sa spasticitetom, balansom i koordinacijom pokreta.
Zatim, senzorni deficiti i zamor. I sve su to elementi koji nepovoljno utiču na mobilnost. Ovo su, na žalost, samo neki od brojnih problema koje multipla skleroza nosi, a koji imaju negativan uticaj na slobodu i normalno funkcionisanje čoveka. Jasno je da se umreženost svih simptoma bolesti mora uzeti u obzir u proceni pacijenta i razmatranju rehabilitacionih planova. Lečenje multiple skleroze mora biti prilagođeno, a pristup ovoj sistemskoj bolesti – sistematičan.
Psihološki faktor
Ograničenja u kretanju direktno utiču na samopercepciju, percepciju zajednice, različite aktivnosti, pordične obaveze i odnose. Spoljni faktori – toplota, ili lični i emotivni problemi – tuga, stres ili depresija, dalje nepovoljno utiču na učestvovanje u aktivnostima svakodnevnog života. Fizička aktivnost nije samo vežbanje. Brojne medicinske studije i diskusije koje obrađuju lečenje multiple skleroze ističu značaj i povoljan uticaj vežbanja na psiho-emotivno zdravlje.
NAPOMENA:
Istaknute vežbe nisu adekvatne za primenu kod svih pacijenata sa MS-om. Stepen individualnosti kod bolesnika sa mutiplom sklerozom procenjuje se prema EDSS skali. Tačnije, njom se procenjuje stepen samostalnosti pacijenta i stepen nastalih oštećenjam u 8 funkcionalnih sistema. To su: struktura moždanog stabla, voljna motorika (piramidalni sistem), strukture malog mozga, sistem čula, vidne i intelektualne funkcije. Skala pokazuje veliki raspon stanja od – samostalno pokretnih pacijenata (1.0-4.5), preko različitih nivoa slabosti ili onesposobljenosti pa sve do teških poremećaja kretanja (9.5).
Procena funkcionalnosti i opšteg zdravstvenog stanja
Osobe obolele od multiple skleroze koje nisu navikle da vežbaju bi trebale da budu podvrgnute pregledu lekara. Pregledom se utvrđuje potencijalno prisustvo kardiovaskularnih, respiratornih ili metaboličkih bolesti. Kako su manifestacije MS-a različite, osobe koje su klasifikovane kao visoko rizične, u pogledu potencijalnih zdravstvenih komplikacija, treba da imaju detaljan lekarski pregled pre nego što započnu bilo kakvu fizičku aktivnost.
Test – vežbe
Test-vežbe omogućavaju formulisanje adekvatnog, početnog programa vežbanja. Kako pacijenti sa MS-om na dnevnom nivou mogu osetiti fluktuacije u energiji i drugim simptomima, telesna procena je neophodna kako bismo ove manifestacije razlikovali od relapsa ili posledica vežbanja. Testiranje pacijenta uključuje razmatranje kardiorespiratornih i muskuloskeletalnih funkcija i kapaciteta. Nakon izvršenih procena, pravi se program vežbanja.
Dnevni ciljevi treninga treba da u potpunosti odgovaraju energiji i mogućnostima pacijenta. Tokom fizikalne terapije treba očekivati modifikacije programa. Razlog ovome su napredak pacijenata i navikavanje tela na određene pokrete, gde je potrebno održati kontinuiranu stimulaciju kostiju i mišića. Diverzitet pokreta i vežbi su od presudnog značaja za lečenje multiple skleroze.
Vežbe snage
Vežbe snage su obavezan deo plana vežbanja. Iako ove vežbe možete izvoditi sami, preporučuje se stručan nadzor i pomagala za oslanjanje. U vašem domu to mogu biti: pomoćna šipka, zid, sto ili stolica. Takođe, morate voditi računa o obući i podlozi na kojoj vežbate kako biste izbegli gubitak ravnoteže ili klizanje. Fizikalna terapija u kući vas edukuje kako da sprečite padove i povrede. Kako da bolje kontrolišete svoje telo i izvučete maksimum iz sebe.
Čučanj uza zid
Ovi čučnjevi će ojačati vaše mišiće nogu.
– Stanite ispred zida. Udaljenost od zida treba da bude približno jedan korak. Naslonite leđa na zid, ramena, torzo, i kukove. Uradite to polako, budite stabilni i priljubljeni uza zid. Zatim se polako spuštajte niz zid, savijajući kolena. Neka zid bude vaš oslonac. Čučanj ne mora biti dubok i potpun. Spuštajte se dokle možete i zadržite u tom položaju oko 5 sekundi.
Zatim se vratite u prvobitni položaj. Uradite 5 ponavljanja, polako, dok se ne upoznate sa osećajem i svojim ograničenjima. Sa osećajem napetosti mišića nogu. Kada budete mogli da izvedete 10 ili 12 ponavljanja, možete upotrebiti lake tegove za ruke (ili flašice vode) radi dodatnog opterećenja. (Maksimalna dubina čučnja treba da bude do nivoa kada su kolena pod 90 stepeni u odnosu na pod.)
Most
Ova vežba je sjajna za vežbanje nogu, gluteusa, donjeg dela leđa i abdominalnih mišića.
– Lezite na leđa sa rukama blago pomerenim u stranu (od tela). Noge su savijene u kolenu, a stopala postavljena ravno na podu ispod zadnjice. Stegnite stomačne mišiće i podižite se kukovima na gore. Stegnite mišiće zadnjice. Pazite na disanje. Izdisaj bi trebao da bude prilikom pokreta na gore. Kompletna vežba je urađena kada su vam kolena i glava u dijagonalnoj liniji u odnosu na pod. Pauzirajte, i uz uzdisaj se vratite u početni položaj i opustite se. Vežba je još efikasnija ako se ne vratite u potpunosti na pod, već repeticije radite iz vazduha.
Sklek na zidu
Vežba koja stimuliše gornji deo tela. Mišići koji su pogođeni su: triceps, pektoralni mišići i deltoidi. Ova vežba se može raditi u stojećem ili sedećem položaju.
– Stanite ispred zida, na udaljenosti od približno pola metra. Stopala su postavljena jedno pored drugog. Dlanove postavite ravno na zid. Ruke su ravne u laktu, u visini ramena, ali malo šire postavljene. Nagnuti ka zidu, pazite da vam telo (ili leđa, ako sedite) bude postavljeno ravno. Glava i vrat ostaju pravi. Fokusirajte se na dobro držanje. Spuštajte se ka zidu i zadržite u tom položaju. Vratite se u početni položaj. Laktovi prilikom savijanja moraju biti u liniji tela – ne idu u širinu. Ponavljati 3-7 puta.
Marširanje u mestu
Balans je nešto sa čime se osobe obolele od MS-a često bore. Kada marširate u mestu, postavljate izazov svom centralnom nervnom sistemu i mišićima – prenosom sopstvene težine sa jedne na drugu stranu tela.
– Stanite sa stopalima u širini kukova. Ukoliko osećate da vam treba – potražite oslonac, stola ili stolice da biste bili stabilniji. Polako podižite desnu nogu od zemlje sa savijenim kolenom. Zadržite nogu kratko u vazduhu, potom vratite na zemlju. Uraditi 5-15 repeticija sa obe noge. Koleno ne mora biti visoko u vazduhu, ako to nije u vašoj moći. Radite polako i uporno, a vaše mogućnosti i rezultati će se popravljati. Ukoliko se osećate dobro, vežbu možete pojačati malim tegovima na zglobu noge. Tako ovo postaje i laka vežba snage.
Pravila, pravila..
1. Zagrevanje – Vežbanje se ne započinje bez zagrevanja! Pitajte svog fizioterapeuta kako da se pravilno zagrejete.
2. Postura – Od presudne važnosti za izvođenje vežbi je pravilno držanje. Vežbe možete raditi postepeno, poštujući svoje granice, dok ne ojačate. Možete ih ponavljati i više puta, ali ukoliko vaše držanje nije pravilno – nećete dobiti prave rezultate.
3. Nema pritiska – Lečenje multiple skleroze zahteva kontinuitet, a ne forsiranje. Radi se polako i planski. Važno je da prihvatite da je vežba deo rada na sebi, i da se ne takmičite sa samim sobom.
Lečenje multiple skleroze
Procena fizioterapeuta omogućava vam potpuno individualan pristup u skladu sa vašim objektivnim zdravstvenim stanjem. Zajedno postavljamo realne ciljeve i radimo na njima svim alatima koje nam fizikalna terapija i rehabilitacija pružaju. Edukujemo pacijenta o kontroli stresnih situacija, pravilnom disanju, ishrani i prevenciji padova i povreda. Za sva pitanja/objašnjenja i predloge tema koje vas interesuju, slobodno mi se obratite mejlom.
